Форум - На Дрини ћуприја (Иво Андрић)

[Nenad Matic]

Дакле, изволите рећи своје ставове, етц.

[Jovana Antic]

Da pocnemo. Procitala sam knjigu, i veoma mi se dopada. Ima delova koji su mi nisu bili interesantni, ali dobro. :)
Svidja mi se sto knjiga obuhvata tako veliki period od cak 4 veka; od prvih zamisli o mostu, vremenu dok jos nije bio izgradjen, do njegovog bombardovanja u Prvom svetskom ratu.
Most je tu kako bi se pokazalo da sve nestaje, sve prolazi, ljudi dolaze i odlaze, a most ostaje.
U doba Turaka, dok jos most nije bio izgradjen, putnici su reku prelazili preko skele, a kada su Turci uzimali "danak u krvi", javila se ideja da bi mogao da se sagradi most. Mehmed pasa Sokolovic je naredio da se  taj most sagradi, jer je kao mali decak odveden od strane Turaka, bio odvojen od majke, i nikad nije zaboravio na crnu skelu.

Mnogi likovi se javljaju sa razlicitim dogadjajima, ali po mom misljenju, najzanimljivijiji su Corkan i Lotika. Corkan je bio sin neke Ciganke, voleo je da ide po kafanama, i pije, ali cesto su ga zadirkivali drugi ljudi. Zaljubio se prvo u neku Svabicu koju je video u cirkusu, ali je ona naravno otisla, a on je patio za njom. Posle toga, zaljubio se u Pasu, ali je Pasa morala da se uda za Omer agu (ja mislim), tako da je i nju izgubio. Aga je bio bogat i bez dece, trebalo je nekome da ostavi nasledstvo, a njegova tadasnja zena nije mogla da ima dece, pa ga je naterala da uzme Pasu, jer je ona zdrava. :)
Corkana su drugovi lako nagovarali na gluposti. Tako se jednom popeo na ivicu mosta, i hodao sa jednog kraja do drugog. A napolju je bio led i hladno, ali ipak je uspeo. Mislo je da ce ga tako postovati, ali kada je sisao, sve je bilo isto. Bio je jedan od najtragicnijih likova, ali zanimljiv je. :)

[vera vas]

IZ TE SLIKE HODANJA, IGRANJA PO ZALEDJENOJ OGRADI MOSTA, MOZEMO DA IZVEDEO JEDNU OD NAJZNACAJNIJIH PORUKA ROMANA....

SVAKA PRICA, SVAKA SUDBINA, SVAKI LIK JE SIMBOL, PORUKA, IDEJA ...

RAZMISLJAJTE NA TAJ NACIN...

A MOST, VEKOVI KOJI PROLAZE PO NJEMU I OKO NJEGA, JE POSEBNO ZANIMLJIVA PRICA.....

2011/3/5 Jovana Antic <jovana...@gmail.com>

[Katarina Savic]

Od svega sto covek u zivotnom nagonu podize i gradi, nista nije u mojim ocima bolje i vrednije od mostova. Oni su vazniji od kuca, svetiji, jer opstiji, od hramova. Svaciji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrstava najveci broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih gradjevina i ne sluze nicem sto je tajno i zlo.- I.Andric

 

Pa ovakoo … ostalo mi je jos malo da zavrsim roman ali ovo sto sam procitala mi se mnogo svidja. Ima mnogo citata  kojima sam bila odusevljena i zapisala sam ih, odusevljana sam i opisima koji su toliko dobri i verni da sam, dok sam citala roman zamisljala kao da se ja nalazim tamo i da se sve sto se desavalo i meni desava. Najupecatlivije price su mi prica o gradjenju mosta, prica o Stoji i Ostoji nabijanja Radislava na kolac, bacanje Fate Avdagine sa mosta u Drinu,prica o Corkanu i Svabivi,Lotiki, okupljanje intelektualaca na mostu,ljubavi izmedju uciteljice Zorke i Glasincanina itd ... Svi opisi,lepi i umirujuci, cak i oni teski i  surovi su mi drzali paznju. Zbog tih savrsenih opisa meni se  stvorila  toliko velika  zelja da odem jednom na Cupriju i verujem da i ostali koji su procitali to isto zele ? xD

 

U romanu ulogu glavnog lika preuzima most, jedna velika, kamena, otporna gradjevina koja prkosi vremenu, koja je u kontrastu sa ljudskim zivotima koji su prolazni. “Sve se osipa, prolazi, nestaje, samo je na “Drini cuprija” jedino sto traje i svojim trajanjem povezuje narode i narastaje “

Ali oni su povezani. Zivoti ljudi ne bi nikako mogli da se zamisle bez postojanja mosta i obrnuto.” Njihove su sudbine tako isprepletane da se odvojeno ne daju zamisliti i ne mogu kazati” Most je svedok i srediste mnogih zbivanja i ljudskih sudbina kroz vekove.

On ujedinjuje opste i pojedinacno,istorijsko i mitsko ..

 

"Zivot je neshvatljivo cudo, jer se neprestano trosi i osipa, a ipak traje i stoji cvrsto kao "na Drini Cuprija" ".

 

Most je simbol trajanja koji prkosi umiranju,on povezuje narode i narastaje,proslost i sadasnjost, 2 obale,Bosnu i Srbiju itd..Mozemo reci da on nosi i  znacajne poruke (npr : “Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta: jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova zaduzbina” ) ovaj citat mi se posebno dopao :)

 

I meni je zanimljiv Corkan bas bas ali pisacu o njemu i ostalim likovima drugi put ,vec sam se premnogo raspricala .. toliko za sada .. caooo :)))))

 

I da, moram i ovaj  xD

"... NEVOLJE ne traju vecno (i to im je zajednicko sa RADOSTIMA) nego prolaze ili se bar smenjuju i gube u zaboravu!" ;)

[Jovana Antic]

Pa ja sam bila tamo, ali sada bih opet da idem jer mi je malo jasnije sve oko tog mosta, znam ono sto tada nisam znala. Ja sam zakljucila, sto se Corkana tice, da su osobe koje nisu prihvacene u drustvu, da kazem "suvisne"  obicno mnogo bolje i da se u njima krije vise lepote, ali to treba otkriti i vrednovati  na pravi nacin. A citati su odlicni, posebno ovaj koji si i ti napisala: "Zivot je neshvatljivo cudo,jer se neprestano trosi i osipa,a ipak traje i stoji cvrsto kao na Drini cuprija" , ali i : " Zelja je kao vetar, premesta prasinu sa jednog mesta na drugo, zamracuje ponekad njome ceo vidik, ali se na kraju stisava i pada i ostavlja staru i vecnu sliku sveta iza sebe." :D

 U romanu su mi mnogo zanimljiva deca koja izmisljaju price, ili ih malo prepravljaju u svojoj masti, a koje su culi od nekih drugih ljudi. Tako npr. postoji prica o Arapinu koji zivi u srednjem stubu mosta. On je poginuo dok se most gradio, bio je pomocnik u gradnji. Nesrecnim slucajem je poginuo, kada je pala stena na njega. Deca kasne u skolu kako bi ostala sto duze na mostu, da vide da li ce se on pojaviti, ali bi na kraju otisli u skolu tuzni, jer naravno ne bi nista videli. :)

[Katarina Savic]

ja bih bas volela da odem stvarno, e idemo zajedno ;)) da,citati su sjajni ,ima jos puno sto sam izvadila :) i ovaj je odlican,jedan od boljih "Nesreca nesrecnih ljudi i jeste u tome sto za njih stvari koje su inace nemoguce i zabranjene postanu, za trenutak, dostizne i lake, ili bar tako izgledaju, a kad se jednom trajno usele u njihove zelje, one se pokazu opet kao ono sto jesu: nedostupne i zabranjene, sa svim posledicama koje to ima po one koji za njima ipak posegnu".
A sto se tice likova ,svi su mi zanimljivi na svoj nacin.

Prvo da kazem nesto o Fati cija je sudbina naravno deo istorije mosta. Prica o njoj bila mi je jako zanimljiva iako sam od pocetka znala ishod :) ona je tipican lik koji se javlja u mnogim delima ,lepotica sa tragicnom sudbinom- u ovom slucaju bacanje sa mosta u Drinu. Ona je bila cerka najuglednijeg trgovca u Veljem Lugu.Zivela je lepo,pevalo se o njoj i njenoj lepoti i   pameti.(u odnosu na druge posedovala je i “vestinu govora” )Svi muskarci su je zeleli a zene su joj zavidele..I pored svega toga ona se bacila sa mosta na dan svog vencanja. To se desilo zbog njene nesmotrenosti. Naime, mladic iz drugog zaseoka – Nezuka je skupio hrabrost i izjavio joj ljubav. Fata mu je pred svima odgovorila da  ce se to desiti kada Velji Lug u Nezuke sidje .. ovo NE je bilo fatalno za nju .. Otac ju je bez njenog znanja obecao porodici iz koje je taj N.. ( imena su ajoj ,nisam zapamtila ) i ona nemajuci snage da porekne ocevo DA pristaje na udaju.

'' Po celoj kasabi i oko nje pricalo se kako su Hamzici postigli sta su hteli: kako je lepa, ohola i mudra Avdagina kci, za koju u celoj Bosni nije bilo prosca, nadmudrena i ukrocena; kako ce ipak ,,Velji Lug u Nezuke saci'' Ona ne mogavsi da nedje izlaz iz svega toga (nije mogla da pogazi svoju rec a ni da razocara oca ) odlucuje da se ubije . U celoj ovoj prici najzanimljivije je nacin na koji se ubila .. - skocivsi sa mosta koji je izmedju Veljeg Luga i Nezuka, imedju svog NE i ocevog DA, na tragican nacin udovoljila je oboma.

U ovoj prici mi se mnogo svidjaju opisi kojim Andric prikazuje njeno unutrasnje stanje , nemire ,razmisljanja u noci u kojoj daleko od dnevnih obaveza i briga donosi tu odluku da se sve mora zavrsiti na toj “granici” izmedju DA I NE…

 

A sto se tice Corkana on mi je jedan od zanimljivijih likova tj zanimljivije su mi price u kojima je on nego on sam zato sto mi je njega zao .Bio je predmet zadirkivanja,neprihvacen,bio je stvoren za razonodu kasablija.. Nikoga nije bilo briga sto on pati i sto mu je bilo tesko sto je usamljen. zanimljivo mi je bilo to kada se popeo na klizavu ogradu mosta i poceo da hoda po njoj oponasajuci Svabicu ,tj njenu igru sto je Joxy vec rekla...

[Bogdan DOes it metter]

---

Ja sam bio u Visegradu i nije mi nesto vizuelno most ostavio utisak, koliko je uspela knjiga :)

Ja msm da je Andric pokusao da prenese jednu poruku koju svi ljudi treba da znaju, da smo mi svi prolazni, kao ljudi, nasa dela, i ono sto uradimo moze da dozivi besmrtnost, a ne mi kao ljudi! Most je u ovom slucaju taj koji je besmrtan, koji je uvek tu, ma sta da se desava oko njega, koje god da se price desavaju. Ovde su ukljucene i natragicnije ljudske price, najsrecnije, najneverovatnije, najobicnije... Ali sve one su samo prolazne ma kakve god bile... Most ostaje, da bude ucesnik, saradnik ili samo posmatrac ovih svih prica.

Meni je isto tako vrlo zanimljiva i prica decaka, koji dankom u krvi odlazi u tursku da bude janicar. Svojim zaslugama dobija titulu velikog vezira, i posle svega toga seti sve svoje domovine i rodnog kraja i odluci da mu podari jednu zaduzbinu, kao sto je na drini cuprija... 

Moram Da NapomeneM! Da mi onaj deo knjige o opisu nabijanja na kolac, nikako nije prijao!

[Katarina Savic]

Ali tada nisi znao nista  o njemu, njegovoj istoriji,sada bi ga gledao drugacije i ostavio bi ti sigurno drugaciji utisak ;)
Meni se recimo ta prica svidela zato sto mi je bas drzala paznju i zahvaljujuci sjajnim opisima sam sve,ali bas sve mogla da zamislim,kao da uzivo gledam nabijanje na kolac. xD Prica jeste strasna ali nekako mi se dopala, Radislav je jedini skupio hrabrost da se suprotstavi Turcima iako su to svi zeleli ..! :P

[Jovana Antic]

Meni nije bilo prijatno dok sam citala taj deo, kada su ga nabijali na kolac. Jeste super sto se on suprotstavio njima, ali kako je zavrsio, bolje da nije ;). najgori deo mi je bio kada ga uspravljaju, mogu samo da zamislim, hjooj. I kada kaze: "covek je nabijen na kolac kao jagnje na razanj, samo sto mu vrh nije izlazio kroz usta, nego na ledja". Strasno je! :O

[Katarina Savic]

hehe,pa nisam ni ja bas uzivala ali nekako mi je bilo zanimljivo tj drzao mi je paznju taj deo ,sve sam zamisljala tacno kako se desava .. xD tesko je zapamtiti sve detalje iz knjige.. bilo bi dobro da svako napise nesto sta mu je najzanimljivije,itd... pa da pricamo o tome?
 Btw kad se zatvara forum ?

[Katarina Savic]

"Covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije"

[Natalija Lazarevic]

Evo i ja da napisem nesto :)
Procitala sam knjigu, iako se citanje prilicno oduzilo kako se kraj primicao :/ (sto znaci da mi je pocetak knjige bio interesantniji)...
Ufff, odakle poceti... Citava prica o jednom mostu, i prvo sto mi pada na pamet je 'mora da ga je pisac mnogo voleo cim mu je posvetio ovoliku paznju'... :)
Uglavnom, cuprija na Drini nije samo obican most vec je to most koji se apsolutno stopio sa sredinom, sa kasabom i ljudima u njoj, on zivi i prozivljava sve ono sto se dogadja kasabi i njenim stanovnicima i zapravo istorija kasabe je i istorija mosta, a nema ni jednog coveka cija sudbina bar jednim trenutkom nije vezana za most. Alihodza se toliko vezao za njega da je rusenje mosta doziveo kao kidanje sopstvenog tela tako da ce izdahnuti u istom danu kada je srusen glavni stub.
Meni licno je bilo prilicno mucno da citam scene poput nabijanja na kolac, Stoje i Ostoje, onih Ilinkinih mrtvorodjenih blizanaca, devojke koja se bacila u reku :(
Svaka legenda je zanimljiva na svoj nacin, meni je najzanimljive bilo kad sam citala pricu o Milanu Glasnicaninu i strancu koji su se kockali u gluvo doba noci, cela prica je misticna i ne zna se da li je ta igra odigrana u snu ili na javi, dopalo mi se kako je pisac predstavio Milana, njegovu ostrascenost, a potom i njegovo hladjenje (iz krajnosti u krajnost-u jednom trenutku dozivljava vrhunac svoje strasti a vec u sledecem je potpuno ravnodusan i hladan).
I meni se dopalo puno citata, neki od omiljenih su mi "Ali nevolje ne traju vecno (to im je zajednicko sa radostima), nego prolaze ili se bar smenjuju, i gube u zaboravu.", "Zivot je neshvatljivo cudo, jer se neprestano trosi i osipa, a ipak traje i stoji cvrsto kao na Drini cuprija", "Zelja je kao vetar, premesta prasinu s jednog mesta na drugo, zamracuje ponekad njome ceo vidik, ali na kraju stisava se i pada i ostavlja staru i vecnu sliku sveta iza sebe", i ubedljivo omiljeni "Nesreca nesrecnih ljudi i jeste u tome sto za njih stvari koje su inace zabranjene postanu, za trenutak dostizne i lake, ili bar tako izgledaju, a kada se jednom trajno usele u njihove zelje, one se pokazu opet kao ono sto jesu: nedostupne i zabranjene, sa svim posledicama koje to ima po one koji za njima ipak posegnu."

Toliko od mene :D

[Isidora Arsenijevic]

zavrsih i ja sa citanjem :) Ne znam sta da kazem, knjiga je zanimljiva (neki delovi) - lektira je to :D Najvise mi se dopao pocetak, opisi mosta, price koje se vezuju za njega, ka npr. o otiscima kopita koja je ostavio Sarac kada je Marko Kraljevic preskocio reku, ili o decacima koju su do besvesti gledali u mracnu pukotinu cekajuci da iz nje izadje 'Arapin' :) Delovi gde se opisuje gradnja mosta, i vila koja nocu sve rusi i krade alat su mi zanimljivi.. ostalo tu i tamo :)

---

Date: Mon, 7 Mar 2011 12:32:56 -0800
From: natalija...@yahoo.com
Subject: Re: Форум - На Дрини ћуприја (Иво Андрић)
To: priro...@googlegroups.com

[Milica Tesic]

uuuuhh mnogo ste pisali stvarno ne mogu da citam :-) 

zavrsih i ja sa citanjem.. Knjiga kao celina mi se svidja.. U nekim delovima sam se malo gubila, nije me drzala paznja.. Andric je opisao mnogo likova i njihove zivote, svi su bili na neki nacin posebni, ali tesko je sada setili se svih..Nekako se najbolje secam Rada, Corkana, Nikole Glasincanin, Alihodze i Lotike.. Rade je bas tragicno i bolno zavrsio svoj zivot, bilo mi je starsno dok sam citala opis njegovog nabijanja na kolac.. Corkan je bio dobar covek, ali lako se prepustao picu, losem drustvu, koje ga je ismevalo i zabavljalo na njegov racun. Bio je zaljubljive prirode dugo je patio za devojkama, u tome nije imao srece.. Nikola Glasincanin ne znam sta bih o njemu mogla da napisem :-D secam se da je bio zaljubljen u Zorku, i da je jedne noci dugo sedeo na kapiji sa Stikovicem, da je njegova ljubomora i bes prema njemu sve vise rasla. Bio je ljubomoran na njega jer je iskoristio Zorku. Znao je da on nije vredan nje.. Vredjali su se te noci na kapiji, i na kraju se cutke razilsi.. Kasnije je on valjda bio sa Zorkom, ali ju je napustio i Otisao u Srbiju.. Lotika mi je ostala u secanju kao jaka zena, koja je uvek za svakoga imala lepu rec da kaze, da umiri coveka.. Ali je na kraju dana odlazila u svoju sobu, ostajala sama sa sobom i sa svojim problemima.. Uvek je svima bila najveca podrska, svi su osecali sigurno pored nje..Mnogo svojih rodjaka je ona odgajila i izvela na put.. Medjutim na kraju ona dozivljava nervni slom, i to je bila velika tragedija za njenu porodicu.. Alihodza se  uvek izdvajao u svom msiljenju.Nikada se nije slagao sa ostalima sto ga je skupo kostalo, ostao je bez uha :-D On je zavrsio svoj zivot onda kada je i most srusen

Sto se tice mosta, Andric ga je opisao kao sedmo svetsko cudo (u pozitivnom smislu) . Mostu ne moze niko nista..Nista ga ne moze unistiti..On posle svega stoji netaknut, beo kao i prvog dana.. Na kraju svake vece nesrece on navodi kako most i dalje stoji netaknut.. Ali na kraju dela spona koja je 4 veka spajala Bosnu sa Srbijom je prekinuta.

[Mina Markovic]

    evo i mene, konacno, prvi put na forumu. nisam htela da citam sta su drugi napisali, da ne bih promenila svoje misljenje o romanu, ili uzela tudju ideju. 

   

    dakle, knjiga mi se stvaarno dopala, a posebno poslednja glava. opisi su divni, a pocetak mi je posebno zanimljiv, kada pise o legendama o nastanku mosta, stoji i ostoji, arapinu, itd. Neke glave su teze za citanje, bilo da je rec o duzini glave ili konkretno necemu o cemu se u njoj govori, ali nijednu sada glavu ne bih mogla da izdvojim i da kazem da mi je bas uzasna, ili da me je bas smorila. Licno ne volim dugacke glave jer nikad ne sedim duze od sat vremena citajuci knjigu (osim ako mi se baas bas dopada i ako imam dosta slobodnog vremena, ili ako moram da je procitam do sutra zbog skole), ali ako procitam prethodno neku kracu glavu, od 6-8 listova, a naredna ima 30 stranica (!!!), odmah ostavljam citanje za neki drugi dan jer ne volim da procitam pola glave pre podne, a drugu polovinu popodne. zbog toga mi je i trebalo ovoliko vremena da procitam knjigu, ali ne zato sto mi se nije dopala ili zato sto sporo citam, nego zato sto sam lenja i nemotivisana da citam.

   

   posebno mi se dopala glava o kockaru (milanu glasincaninu), nisam je ni osetila, bila sam u potpunosti skoncentrisana. svidelo mi se to kako je onaj decko nasao dukat izmedju ploca i na kraju je imao istu sudbinu kao i milan, kao neka lancana reakcija, ali nikad ne bih pretpostavila da bi se to desilo.

   ima dosta tragicnih likova, pocev od radisava, preko milana glasincanina, fate i corkana, pa na samom kraju do alihodze. ipak mislim da je radisav najgore prosao  ali salim se. svima je sudbina podjednako tragicna, ali svaka na svoj nacin. cinilo mi se kao da su se sve glave do corkana tragicno zavrsile, i kada je dosao trenutak da hoda po ivici mosta, bila sam ubedjena da ce pasti u vodu i zavrsiti kao i oni pre njega. jos jedna svat mi nije jasna, a to je ljudsko shvatanje u tim vremenima, i nenormalno mi je da devojka izvrsi samoubistvo skocivsi sa mosta samo zbog toga sto nije htela da ,,velji ljug u nezuke saci"... ne znam kako bih se ja osecala da me roditelji daju nekom decku iz drugog sela, ali mislim da sigurno ne bih skocila sa mosta. ali ovo nije kritika pisca, vec tih vremena. ne verujem ja da su se bas svi ovi dogadjaji iz knjige stvarno dogodili, ali sam se prepustila prici i uzivela sam se tako da sam u stanju da se prepirem sta je normalno a sta nije. 

    

   dalje, lotika! lotika je definitivno po meni najjaci lik, ne samo zato sto je samostalna zena, nego i zbog toga sto je u stanju da podnosi sve oko sebe, sve sto se svaki dan ponavlja, potpuno isto, dan za danom, a da ne oda ni trag slabosti. najjaca zena, do samog kraja. kada je rat oko mosta bio u vrhuncu, nikada do tada tako strasan, lotkia je posustala i pala, kako kaze pisac ,,pretrgla se dusa u njoj i prvi put od kako zna za sebe izdala je snaga, i to sva odjednom". 

    opisi u romanu su neverovatni, tek sam pri kraju knjige nasla neke koji su mi privukli paznju: ,,Ovo kratko kolo, u kom je vise mladica nego devojaka, razigrano je i leti kao bacena niska. Sve je oko njih u pokretu, sve se talasa: vazduh u ritmu svirke, guste krune drveca, beli letnji oblaci, bistra voda dveju reka. Zemlja se krece pod njima i oko njih, a oni samo nastoje da pokrete svoga tela prilagode tome opstem kretanju." (XXII glava). jos jedan od opisa koji mi se dopao je onaj prethodno navedeni, kada lotika gubi snagu. 

   poslednja glava mi je mozda i najbolja, nesto mi je jako privlacno u njoj, da li zato sto je kraj knjige, sto sam stigla do kraja ovog svetski poznatog romana, ili zbog neceg drugog, ne znam, ali dopao mi se alihodzin lik u celom delu, a posebno u poslednjoj glavi. njegovo shvatanje svega, i kako je ,,uvek bio u pravu" :D poslednju recenicu kada sam procitala, osetila sam neko olaksanje, kao da sam ja alihodza i da sam pala na beton (lezala sam na stomaku na krevetu-mozda je i to doprinelo tom osecaju) ali poslednja recenica kada pisac kaze ,,Na uzbrdici koja vodi na Mejdan lezao je Alihodza i izdisao u kratkim trzajima" je prava recenica za zavrsetak ovako slozenog i neverovatnog romana. prosto me tera da se stavim na alihodzino mesto i da glasno izdahnem, jedan poslednji put, kao da je to kraj.

   sve u svemu, roman je veoma poucan, ali ja tu poruku ne znam da prepricam, verovatno zbog nedostatka reci. do sada sam sve pisala o likovima i pojedinim pricama u romanu, ali nikako o samom mostu. smatram da most kao gradjevina nije toliko vazna stvar u ovom romanu, nego vise most kao mesto dogadjanja svih ovih prica, mesto koje povezuje svakog pojedinog lika, kroz istoriju, kroz 350 godina, otkako je sagradjen most, pa do kada je bombardovan. sve kasabalije i svi koji su procitali delo sada imaju deo mosta u sebi, deo covecanstva, a to je najveci razlog zbog kog sam ponosna sto sam procitala ovu knjigu. svima bih je preporucila. toliko od mene :)

  

   

   

2011/3/9 Isidora Arsenijevic <isido...@hotmail.com>

[Iwana]

Dosta se komentarisalo i stvarno ne mogu da citam. . .
Knjiga je slozena, bolje receno prebogata sitnim detaljima. . .sto je
s jedne strane dobro, jer nam u trenutku citanja pomaze da sto bolje
zamislimo tj. prozivimo neku pricu, a sa druge strane mi se ne svidja,
jer naravno ne mogu sve zapamtiti. . .
Po meni je most kljucna stvar tj. glavni lik. . .jer sve price koje su
pomenute u knjizi imaju jedno zajednicko , a to je upravo most. . .on
vezuje proslost i sadasnjost, lokano i mnogovekovno. . .knjiga je puna
tragicnih sudbina i to mi se uopste ne svidja. . .tesko mi je da citam
one silne opise o nabijanju na kolac, stavljanju mrtvih blizanaca u
statiku stuba. . .itd. . .uglavnom sve se svodi na to da su ljudi
prolaznici, a most je uvek tu i uvek ce biti. . .njegova vrednost je
neprocenjiva. . .tako da za glavnu pouku knjige smatram to da svi mi
treba da stvorimo nesto toliko veliko, da i kad nas ne bude bilo, to
nesto ostane iza nas sto ce nas ciniti besmrtnim. . .
Izdvojicu neke citate kojima sam fascinirana i za koje se nikada ne
moze reci da su zastareli i beskorisni. . .
-Zivot je nashvatljivo cudo, jer se neprestano trosi i osipa, a ipak
traje i stoji cvrsto kao na Drini Cuprija. . .
-Covek koji ne voli nije sposoban da oseti velicinu tudje ljubavi, ni
snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije. . .
-Ali nevolje ne traju vecno, nego prolaze ili se bar smenjuju, i gube
u zaboravu. . .
-Svi mi umiremo samo jednom, a veliki broj ljudi po dva puta, jednom
kad ih nestane sa zemlje, a drugi put kad propadne njihova
zaduzbina. . .
P.S. ima ih jos puuuno, ali ih nisam zapisala. . . : /
Lotika mi se najvise dopala. . .umela je smelo, duhovito, umirujice da
govori. . .uvek je bila neumorna, vesta, zena brze
pameti. . .nesebicna, cedna, puna optimizma i pozitivne
energije. . .nazalost, dozivela je nervni slom posle 30 godina
mukotrpnog rada u hotelu. . .sve se istovremeno odigravalo kao i
drustvene promene. . .hotel je slabije radio, a pored njega morala je
da se brine i o starijoj sestrinoj neudatoj cerki, o njenom umno
zaostalom bratu i plus da se izbori sa dugovima koji su svakoga dana
bili sve veci. . .kada su pocela bombardovanja ona ostavlja hotel i
prelazi na levu obalu, u neku napustenu kucu, cekajuci da se prebaci u
Sarajevo, medjutim u tom cekanju dozivljava nervni slom. . .na kraju
je ostavljena i zaboravljena od svih, Lotika gubi bitku sa vremenom i
zivotom. . .sve se zavrsilo na pismu i pozdravima. . . : (

[vera vas]

Isidora, ti nisi do kraja procitala roman...

2011/3/9 Isidora Arsenijevic <isido...@hotmail.com>

[vera vas]

Zasto, Ivana bas navodis citate koji su stampani u Interpretacijama... kako bas njih????

2011/3/11 Iwana <jel...@ptt.yu>

[vera vas]

Bogdane, zasto ne zavrsavas citanje romana?

2011/3/7 Bogdan DOes it metter <bogda...@hotmail.com>

[Ana Rasulic]

evo ovo je od Aleksandre Petarić pošto ona nema ovo na mailu, pa će preko mene..

Od običnog, neuglednog čoveka, ni od kog poštovanog, postao je uzvišen predmet divljenja, simbol prkosa i otpora.

Ćutke i junački je podnosio sve muke, Radisav sa Uništa: vrele verige, čupanje noktiju, nabijenje na kolac.. On je prav i uzdignut, ostao upamćen kroz vekove.