CEKAJUCI GODOA

[Katarina Savic]

 

 

Delo ‘Cekajuci Godoa’ se odvija na 2 plana. Na jednom planu to je realisticka prica o dve propalice,skitnice, koje se odavno poznaju.. Vladimir je kulturniji, intelektualniji, fizicki jaci (uvek brani Estragona) ,dok je Estragon spontaniji, manje inteligentan, fizicki slabiji pa je uvek pod Vladimirovom zastitom. Oni se nalaze na mestu na kome su zato sto cekaju izvesnog Godoa. U toku tog praznog dana ,koji skitnice ispunjavaju kako najbolje umeju, nailazi Poco ,gospodar, sa svojim slugom Likijem i tu se zadrzava. Neposredno posle njegovog odlaska, pojavljuje se jedan Decak i saopstava im da Godo ne moze doci i da ce doci sutra. Tako da Vladimir I Estragon nastavljaju da ga cekaju I u drugom cinu u kom se ponovo pojavljuje decak i saopstava im istu ,nezadovoljavajucu stvar.

Ova prica na realistickom planu gotovo I da nema znacaj ako ne uocimo sta se desava na drugom planu, a to je da se u ovom delu govori ne samo o dvojici pojedinaca vec o ljudskom rodu uopste i zivotu. U delu se govori o tome kako je covek ,kada se nadje na ‘pogresnom mestu’ (u ovom slucaju to je prazan prostor u kom ima samo jedno drvo) ,u  okolnostima koje je sudbina nametnula, nezadovoljan . Osudjen je na cekanje onog sto mu je  sledi tj. onoga sto mu sudbina sprema. Zbog toga Vl. i Est. nista i ne cine kako bi se to stanje promenilo, iako prizeljkuju da se promeni ,nadaju se ..

Meni je interesantan odnos Vladimira i Estragona, ali ne samo onaj konverzacijske prirode. Cinjenica je da je ono sto ih vezuje I drzi na okupu upravo ta nada i dolazak Godoa(God-Bog,spasenje ,nesto bolje ..) Bez te nada oni odavno ne bi postojali .Znacaj nade u covekovom zivotu je jedna od ideja ovog dela ….

 

Zanimljiv mi je i deo u kom Vladimir kaze Estragonu:
''Milo mi je sto te opet vidim. Mislio sam da si otisao zauvek'' na sta mu Estragon odgovara ''I ja sam to pomislio.'' …..a  kad mu Vladimir kaze da ustane da ga zagrli, Estragon ce reci: ''Malo posle, malo posle.'' Ovde se vidi covekov strah od samoce i ceznja da ima neko bice uz sebe, ma kakvo, da sa njim podeli svoju besmislenu sudbinu. I stice se utisak  da  estragon prilicno hladno reaguje na prijatan docek. Mene je to tako asociralo na niz situacija u zivotu, na opstu atmosferu, gde ljudi, zauzeti nekim navodnim poslom, nikad nemaju vremena za topline i neznosti, da ih podele sa drugima, vec se sve prebacuje za neko ''malo posle'', koje, kao i Godo, ne dolazi, jer su jednom propustene prilike – propustene zauvek.

 

Zanimljivo mi je jos I to njihovo gledanje u sesir… Po meni sesir je mesto traganja za necim. U njegovoj praznini , u njegovoj tami i skrivenosti moglo bi da se krije nekakvo blago. Kao sto madjionicari iz sesira vadi raznorazne stvari xD

 

I jos jedna zanimljiva recenica, Vladimorova : ''Evo kakav je čovek: ljuti se na svoju obuću, a pravi krivac je njegova noga.''

 

E tako ,ima ovde jos mnogooo zanimljivih stvari ali sad sam se umorila od pisanja :)

[Jovana Antic]

E, ovakoo :): Cekajuci Godoa je drama koju je napisao Samjuel Beket u kojoj glavni junaci cekaju Godoa-osobu koja se nikad nece pojaviti. Ovo je drama u dva cina. Glavni likovi su  verovatno skitnice, Vladimir i Estragon koji su se nekada u proslosti sastali sa Godoom, koji ima je rekao da ga cekaju tu gde su oni na pocetku drame. Njih dvojica imaju mnogo muka sa vremenom. U besmislu njihovih zivota vreme sporo tece, i pada na njivova pleca kao tezak teret. To je jos teze kada se nista ne desava, a u drami se malo toga dogadja, osim kretanja i nekih razgovora. Glad za drustvom i razgovorom se oseca iz praznih dijaloga koji se sastoje iz malo reci ponovljenih nekoliko puta. Od njih dvojice  zapazamo da je Vladimir malo kulturniji i obrazovaniji, dok je Estragon suprotnost. Dok cekaju Godoa smisljaju razne igre kako bi ubili vreme, a u jednom trenutku, njihovu dosadu prekidaju Poco i njegov sluga Liki, koji se tu zadrzavaju, Poco prica sa njima, daje im kosti... Kada oni odu, dolazi decak koji saopstava da Godo ne moze doci, ali da sigurno dolazi sledeci dan i oni nastavljaju da cekaju. Zanimljivo mi je da nekoliko puta Estragon kaze: "Idemo odavde", a Vladimir:"Ne mozemo, cekamo Godoa", i oni svaki put ostaju tu u nadi da ce on doci i spasiti ih, tj. dati im topao dom i hranu. 

Drugi cin pocinje isto-isto mesto, isto vreme, isti ljudi; trajanje bez desavanja i likovi bez secanja. Sve sto je bilo juce, izbrisano je. Opet Estragon predlaze da odu odattle, ali Vladimir ga podseca da ne mogu jer cekaju Godoa. Onda dolaze Poco i  Liki, ali sada je Poco slep, a Liki nem, dolaze i padaju, ne mogu da se podignu. Vladimir i Estragon im pomazu, oni odlaze. Decak opet dolazi sa istim vestima. Sve se vrti u krug. Njih dvojica opet, kao i u prvom delu odlucuju da se obese, ali nemaju cime, tako da odlucuju da ce se i sutra vratiti na isto mesto, ali sa uzetom. I, na kraju vladimir kaze:"Onda, idemo?" 

                                                      Estragon:"Idemo" (ostaju na mestu)

I sam kraj je u znaku stalne namere da se ode odatle, ali i iluzije da bi se nesto moglo promeniti sa dolaskom Godoa. 

Sve u svemu, zanimljiva knjiga. :)

[Natalija Lazarevic]

Mene je ova knjiga zbunila, iznenadila, zacudila... Na prvi pogled izgledala je totalno besmisleno. Strana za stranom i - nista. Nista se ne desava, likovi pricaju gluposti i na kraju opet nista. Prelistala sam knjigu nekoliko puta da proverim da nema neke skrivene radnje. :)
Medjutim kada malo bolje razmislim primecujem par interesantnih detalja.  U drami se ne pominju ni prostor ni vreme, imamo likove koji su okarakterisani svojim imenom i zanimanjem, i to skitnice, klosare Vladimira i Estragona, Poka, njegovog slugu Likija i decaka.
Beket daje naznake da klosar vise nije socijalna kategorija (materijalno najugrozeniji sloj ljudi kojem na primer Liki pripada) nego mentalno stanje koje podrazumeva potpuno odsustvo vere i nade, odsustvo smisla zivota, ravnodusnost. U drami imamo dva coveka koja nemaju smisao zivota, ne cine nista da pronađu svoj cilj, niti imaju hrabrosti da taj besmisao okoncaju, i cekaju Godoa koji bi trebao sve da promeni i unese smisao u njihov zivot. Poko i Liki ga ne iscekuju na isti nacin kao i Vladimir i Estragon ali je i njihov zivot bez smisla. Dakle, imamo dva lika koja nista ne cine i koji nemaju smisao zivljenja naspram dva lika koji nesto cine i koji takodje nemaju nikakav smisao zivota.
Interesantan je odnos Vladimira i Estragona: potrebni su jedan drugom ali izmedju njih se ne razvija bliskost a ni prijateljstvo, od pocetka do kraja ostaju samo dve jedinke koje dele isti prostor a koje se sustinski ne dodiruju.

Sto se tice cekanja, covecanstvo i dan-danas nije daleko odmaklo. Jos uvek slusamo da nam bolje vreme dolazi sutra a sutra ne deluje tako daleko, pa se cekanje pretvara u vecnost, pruzajuci nam utehu… Kakav je to Godo koga svi ocekuju? Gde je Godo? Ima li neko mesto na svetu gde je 'bolje sutra' vec doslo?

Mnoga pitanja se otvaraju, a na njih tesko da je i sam Beket znao odgovore.

Za kraj da dodam i citate koji su mi zapali za oko :)

"Sa ljudskim suzama je uvek isto. Cim jedan covek pocne da place, negde na svetu drugi prestane. Isto je to i sa osmehom. Nemojte dakle grditi doba u kome zivimo, jer ovo nije nesrecnije od prethodnih. Ali nemojmo ga ni hvaliti."

"Ne treba da trosimo vreme na prazne razgovore. Ucinimo nesto dok nam se pruza prilika! Ne desava se svaki dan da smo nekom potrebni. Drugi bi to ucinili isto tako dobro, ako ne i bolje. Onaj poziv sto smo ga malocas culi upucen je, pre bi se reklo, citavom covecanstvu, ali sad, na ovom mestu, mi predstavljamo covecanstvo, pa bilo nam to po volji ili ne. Iskoristimo to, pre nego sto bude prekasno. Hajde da bar jednom dostojno predstavljamo ovu pasminu u koju nas je zla kob strpala."

 

---

[Milica Tesic]

Evo da napisem i ja nesto o delu :) potrudicu se da ne ponavljam ono sto je vec receno :D

U ovoj drami javljaju se dva glavna lika: Vladimir i Estragon i tri sporedna:Poco, Liki, Decak..Ni o jednom od ovih likova ne znamo nista punoo..Za glavne likove znamo da su to stariji ljudi, skitnice, bez kuce, stalno gladni..Oni su prijatelji vec dosta dugo, ali nema znakova njihove znacajnije prisnosti..Iz dela zakljucujemo da oni ne mogu jedan bez drugog iako Estragonu cesto pada na pamet da se rastanu..

     Glavna radnja drame je cekanje..Cekanje Godoa..Godo je metafora za besmislenog coveka i njegovog besmislenog postojanja..Godoom se moze nazvati sve na sta svi mi cekamo..Npr kada smo bili mali smo cekali Deda Mraza da nam donese poklone, zlatnu ribicu da nam ispuni zelje, pa onda da odrastemo..Pa onda cekamo savrsenog za nas, naseg princa na belom konju koji ce biti savrsen, ispuniti sva nasa ocekivanja i zauvek voleti..Pa cekamo uvek i pravi trenutak da nesto uradimo ili da pocnemo..Uvek cekamo nesto, uvek nam je nesto vise potrebno..Sve ovo se moze Nazvati Godoom samo sto se u delu govori o coveku koji ce promeniti Vladimirov i Estragonov zivot..Njihov zivot se odvija u cekanju..Cekanje je za njih opravdane njohovih zivota..Njihovi zivoti su prazni, imaju mnogo praznog vremena koje ne znaju kako da popune dok cekaju..Stalno pokusavaju da nekako ubiju vreme, da sto pre prodje i da Godo dodje..U tome im pomaze pojavljivanje Likija i Pocoa..Liki je Pocov sluga, kog tretira u najmanju ruku kao zivotinju..Ne kao nekoga svoje vrste, kao coveka koji oseca i razume..Strasno mi je to sto ga drzi na konopcu i kako se ophodi prema njemu..A na kraju Poco zavisi od njega, izgubio je vid i svaki njegov pokret zavisi od Likija..

U delu se takodje javlja i Decak koje donosi vesti Vladimiru i Estragonu da Godo nece doci da ga cekaju i sutra, i decak uvek kaze da ih prvi put vidi..I tako ceo njihov zivot prolazi na istom mestu, na isti nacin, cekajuci..Kada se decak pojavio drugi put Vladimir ga je pitao jel sutra nece reci da ga nikada nije video..

[Jana M-A]

Evo i mene, počinjem po redu, bez reda, preko redaa......

(Milice!) Godo mi nikako nije metafora besmislenog čoveka. Vladimir i Estragon su metafora besmislenog čoveka, besmislenog čovečanstva i ljudske još besmislenije svakodnevnice. A Godo je metafora nečega što ljudi besmisleno čekaju. Godo je iluzija, ideal, simbol spasa koji oni čekaju, moj utisak je da je Godo metafora Boga. posle o tome..
Prostor, vreme- prostor je put u polju, što je toliko neodređeno, što mi govori da je to moglo biti bilo gde, da je radnja mogla da se dešava na nekom drugom mestu, pored reke, na brdu.... suština bi bila ista. a vreme  od nekoliko dana rekla bih da nije nikako stvarno nekoliko dana, već simbol za učmalost i baš tu besmislenu svakodnevnicu koja prolazi u čekanju i dani se stapaju. razmišljala sa o tome zbog drveta koje je odjednom olistalo. za to je ipak potrebno vreme.
kao što rekoh Estragon i Vladimir su metafora za besmislenog čoveka. konkretno, njihove fizičke radnje su svedene. Ograničene su, na skidanje i obuvanje cipela, šešira, kretanje u istom krugu, fiziološke potrebe, hrana, preživljavanje... to  skidanje i izuvanje cipela i šešira je slikovito prikazana svakodnevnica, mnogih ljudi, većine. Nekome se dan sastoji iy toga da obuje cipele, ode na posao, vrati se, izuje cipele.. takodje , onanisanje je prikaz čovekovih nagona, potreba.. oni su prepušteni,pomireni sa tim gde su šta su, da su oni takvi kakvi su i da je to to. Nema prostora za menjanje, nema nikakve pokretačke sile, čekaju nešto što će promeniti sve. svi likovi mi deluju kao da svako ima neku svoju ulogu u predstavi koja se zove život i da i oni tako doživljavaju sebe i svoje živote. kao marionete. oni večito "pronalaze nešto što im stvara utisak da su živi" kako i kažu.oni i kažu kada jedu šargarepu, Estragon kaže da što više jede da je sve bezukusnije , a Vladimir suprotno, i kaže da je to pitanje naravi i karaktera, da čovek ostaje ono što jeste, osnova se ne menja, uzaludno je nešto pokušavati. Oni su otuđeni, hladni, postoje neke iskrice nežnosti, kada žele jedan drugog da zagrle, ali ubrzo kao da to uguše, a opet se jasno vidi stah i jednog i drugog da ne ostane saam. Pada im na pamet da makar nešto urade, promene, međutim ubrzo opet naidjemo na "Čekamo Godoa" i " To je istina". Pomisao o samoubistvu koje se ponavlja kao o nečemu što je možda jedino što bi se stvarno usudili da urade, promene u celom tom čekanju. kao da im je lakše da se ubiju nego da jednostavno odu i prestanu da čekaju.
Poco i Liki. Poco je oličenje straha, po mom mišljenju. Iako je prvi utisak da je strašan, zao, mislim da iza svega toga leži strah strahstrah. vidi se njegova očajnička potreba da ga neko za nešto moli, da je nekome potreban, da mu neko traži da ostane, da ga svi slušaju dok govori, da svi gledaju u njega, i to sve vrlo izraženo, simptomatično. Zaimljivo je kada razmišlja da bi opet seo na stolicu i ostao samo ne zna kako sad opet. u drugom činu njegov strah je već jasan kao dan.
Liki je neko čije je ponašanje takođe simptomatično. Poco govori da se LIki ustvari plaši da ne bude odbačen, a zapravo je on sam-Poco , taj koji se plaši. Retko kad će čovek reći da se plaši, pre će se desiti da glumi hrabrost i izigrava neku veličinu, položaj, moć. A zapravo nije moć kada ne govoriš da se plašiš, da voliš, da si tužan, da si srećan, nije moć kada ćutiš o svojim emocijama, to je stah, a ne moć.a odnos Likija i Poca je još zanimljiviji. I to mi je slikovit primer jednog određenog tipa ljudi. Oni grade simbiozu, jedan bez drugog ne mogu, a opet odnos je taj neki čudan, vladar-sluga. Ali jednostavno, i u životu postoje ljudi koji su u glavi programirani na nešto, nekome je psihološki potrebno da bude nadmoćniji nad nekim, a nekome je psihološki potrebno da bude podređen. Potrebno za funkcionisanje. to obično dolazi po nekakvom modelu. Zapravo svako od likova ovoj drami je tačan primer određenih tipova ljudi. Ako malo razmislimo, zapažamo, analiziramo ljude..
joooojh i sad se nerviram, svaki mi je lik baš kompleksan i sve je, i htela bih lepo da sednem i pišempišem o tome šta misim, a sad nemam vremena dovoljno
Estragon i Vladmir kažu u jednom delu da je njihova uloga-uloga molioca. to je opet taj tip koji je programiran da ima takvu ulogu da bi funkcionisao. i kod njih se primećuje strah, od samoće, a od toga da će ovom drugom biti bolje ako je sam. Estragon na početku drugog čina kada se vraća i zatiče Vladimira rasoloženog kako peva, bude mu krivo što je radostan bez njega. Zanimljiv mi je detalj kada Vladimir želi da se- igraju Pocoa i Likija. o tome  može dosta da se razmišlja.
Interesantno je koliko mnogo je čoveku potrebno da bi nekome pomogao. koliko misli, koliko mnogo razmišljanja, koliko toga se odvije u njihovim glavama dok na kraju ne pomognu Pocou da ustane. kada je on već slep.
daklee, religijski element. Meni je to bilo jako zanimljivo da o tome razmišljam. Godo kao simbol Boga. Godo je neko koga nismo videli, ko se nije pojavio, o njemu se priča, od njega se očekuje spas, njega su kako kažu V. i E. "molili za milost". On je neko ko će da " promeni sve". a s druge strane, moj utisak je da Vladimir i Estragon Godoa vide sa nekim strahopoštovanjem, oseća se to kada o njemu govore, misle.. Isto tako mislim da ništa u ovoj knjizi nije slučajno, nijedna rečenica, nijedna misao, pa čak  ni njihova imena. Godo- mene je asociral odmah na GOD, engl. bog. Najzanimljiviji detalj u svemu tome mi je kada se dečaak  drugi put pojavljuje na samom kraju drame, Vladimir se raspituje o Godou, pita ga koje mu je boje brada, da li je plava ili npr crna. A dečak odgovara da je- bela. Setite se kako se zamišlja Bog.
zanimljiiv meni detalj, kada Pocoa koji je pao dozivaju. Oslove ga sa "Avelje", a za Likija kažu da je on možda Kain. a onda Estragon čini mi se kaže "Ovo je čitavo čovečanstvo". dobro znamo iz Starog Zaveta, ko su Kain i Avelj. Sinovi Adama i Eve . Kain je bio ratar, a Avelj pastir, trebalo je da daju Bogu darove, Bogu se više dopao dar Avelja, Kain ljubomoran i od zavisti ubija svog brata Avelja. Možda baš namerno da je Poco- Avelj, onaj koji je ubijen, a Kain Liki.... ne znam sad, moram o tome još malo da razmišljam, a zanimljivo je
Naravno i priča o jevanđelistima, pominjnje Isusa, Biblije. Priča s početka drame, o jevanđelistima, po mom mišljenju Beket time dovodi do apsurda celu religiju i sve na čemu se zasniva. Kako kaže "4 ih je bilo prisutno, a samo 1 spominje da je 1 yločinac bio spašen. zašto da se njemu jednom veruje više nego ostalima?" estragon pita ko mu veruje. a vladimir kaže "pa ceo svet!" , na pta Estr. odgovara "LJudi su blesavi".
Sve u svemu, mnogo na ovu temu ima da se razmišlja, smišlja, istražuje, kao i za celu dramu. Nekako sve mi deluje nedovoljno rečeno, šta god da napišem. pa mi pobegne neka misao, pa se iznerviram,..
Mislim da se Beket osvrće na čitav religiju, ljudski rod, njegove pobude, potrebe.. a kada bih birala jednu jedinu reč , ali jednu jedinu, za sve ono za šta mislim da Beket kritikuje , to bi bila - ograničenost. ograničenost u svakom tom smislu, ograničenost dogmama, prostorom, vremenom, kretanjem, strahom, nepreduzumanjem, čovekova bespomoćnost u koju saam sebe dovodi..

ima tu još mnogo da se kaže

al sad ćaooooooooooo

---

[Sofija Urosevic]

E ovako. Ja cu prvo da kazem nesto nevezano za ovu dramu. Mrzi me da citam ostale postove, kao sto i druge to mrzi. I uopste me ne zanima da li ce moj neko da procita (ali se nadam da ce ga profesorka ipak procitati). Ustvari mene uopste ne ne mrzi, ja ne zelim da procitam te postove, jer znam sta je u njima napisano. U tih stotinjak redova sadrzano je sve sto autor, zna, ne zna, je citirao (bilo autora romana, bilo nekog profesora, naucnika, doktora..). I sto je najgore 10 autora, 10 istih prica. (Daleko od toga da ja optuzujem nekoga da je prekopirao, ali cinjenica je da su ti tekstovi cinjenice i da ih svi koji smo zeleli da razumemo knjigu znamo[nije niko idiot, pa da ne zna ko je napisao delo i sta se u njemu radi].) Ja sam mislila da je ovo trebao da bude forum. Ali ovo je DALEKO OD FORUMA. Dakle, pogledajte bilo koji forum na internetu i videcete da retko koji post ima vise od 20ak redova. I videcete da je forum dijalog izmedju ucesnika. Pitanja i odgovori. A ne disertacije, eseji i ostali naucni oblici, koje autor postuje i vise se nikad ne vrati na forum. A cak i ako neko postavi pitanje u svom postu, da li stvarno misli da ce neko da ga uoci u moru cinjenica.


E, sad da kazem nesto u vezi drame. (a to nije sve sto znam, jer je ovo forum, a ne provera znanja!!!). Natalija je postavila pitanje ko je zapravo Godo.  Ja mislim da je Godo, nesto kao savrsena licnost, bog, kome se svi nadaju i za koga veruju da postoji. Tako, Vladimir i Estragon duboko u sebi znaju da Godo ne postoji, ali bez te njihove vere u njega, zivot bi im bio jos besmisleniji nego sto jeste. Sta ostali misle?

[Sofija Urosevic]

Sad vidim sta je Milica napisala za Godoa. Godo, sa jedne strane jeste metafora besmislenog coveka, jer je nesto sto je savrseno besmisleno, ne postoji. Sa druge strane Godo  predstavlja kontrast ostatku likova i stvari u drami (koji su apsurdni)i nesto sto je na visem nivou od njih, pa zbog toga ne moze biti besmislen.

[Katarina Savic]

Sofija, ja bas mislim da treba procitati ostale komentare zato sto jedino tako mozemo da vidimo sta je neko drugi rekao i da pocnemo diskusiju. Jer ne mozes ti da znas da li je neko nesto prekopirao ili prepisao dok ne procitas . I kada tako svi budemo poceli da  radimo ovo ce  biti 'pravi forum' , kako  kazes :)

Slazem se da je dosadno da ovde pisemo eseje i nzm ni ja sta vec( dosadno za citanje) ali nekome je lakse da jednom sedne i napise sve sto ima da kaze o delu i postavi pitanja  tada, nego da uzme i napise  'sta vi mislite o tom i tom' i onda kad neko drugi  odgovori da on napise 'e ja ne mislim tako(ili slazem se ) ' ,i ako ne misli tako da uzme da ga ubedjuje zasto on to tako ne misli (i da mu namece svoje misljenje,bez obzira sto je taj neko drugi drugacije razumeo )i sve tako .. jeste dosadno citati sve te sastave i tekstove od po 100 redova ali u tim tekstovima se moze mnogo toga saznati i izvuci se mnoga pitanja.. 

i eto 

Po meni je Godo kao neki Bog ,neko spasenje ,nesto bolje,ideal..i to sam vec napisala! :)

[Jovana Antic]

I ja se slazem da ovo nije pravi forum, ali svako treba da napise ono sto zeli, bile to cinjenice ili neko njegovo razmisljanje. Koleginice, mogla si nam ti postaviti neko pitanje, kad si se vec setila ;). Ja se toga nisam setila. :D Ali, smatram da ako je neko odlucio da pise o radnji u delu, ne bitno sad za koju knjigu, treba da pise to, neko drugi ce pisati nesto drugo, i tako. I ovde nisu svi pisali isto. :)

[Jovana Antic]

Ispravka, postavila si nam pitanje, koje ne zapazih bas, posto su vec svi otprilike pisali o tome. :) Ali dobro. :D 

[Milica Tesic]

Slazem se sa Kacom, da ne mozemo da osudjujemo ko je kopirao, a ko ne..svi smo pisali svoje misljenje..Jeste da je ovo dosadno i da ne ucestvuje dovoljno nas i ne moze da se rasvija neka veca diskusija..Svi pisu ono sto misle jer ne razumeju svi delo na isti nacin, a u nekim stvarima se podudaramo iako to mozda nije tacno :))

[Jana Marinkovic Arsenijevic]

extra

[Jana Marinkovic Arsenijevic]

sofija, odredi se

[vera vas]

Bravo za ovu vrstu konverzacije, drage ucesnice!!!

2011/11/24 Jana Marinkovic Arsenijevic <jana...@gmail.com>

sofija, odredi se

[Sofija Urosevic]

mene uopste ne zanima ko je i da li je kopirao...to nije moja stvar...ali ja sam mislila da ovo treba da bude forum, ali sad shatam da to nije nego se samo zove tako...i nije fora u nametanju svog misljenja nego je fora u razumevanju dela i zbog toga treba da pitamo druge sta misle o tome i uzmemo u obzir i njihove odgovore..mi nikad necemo moci da razumemo delo u potpunosti, jer samo pisac zna sta je hteo da kaze, ali uzimenjem u obzir drugih misljenja ce nam pomoci da ga bolje razumemo.. :)

On 11 24, 2011 11:29 PM, "Jana Marinkovic Arsenijevic" <jana...@gmail.com> wrote:

sofija, odredi se

[Sofija Urosevic]

znaci ovo je tek sad stiglo a poslala sam ga u petak xD
samo jos da krenemo da raspravljamo o delu x)

[Bogdan Ristic]

Prvenstveno drama o Faustu nastala je bazirana na stvarnom istorijskom liku Doktoru Faustu koji je rodjen negde pri kraju XV veka. Za fausta se govorilo to da je mag, vracar... A dolazilo je i do takvih prica da je prodao dusu djavolu, tako sto je svojom krvlju potpisao ugovor sa sataninim slugom na 24 godine. Po legendi Mefistofel Faustu vraca cak i njegovu mladost. Sve su to istorijske cinjenice koje bi mogle da potkrepe ideju samog dela, mada postoje i cinjenice da je Gete ovu dramu pisao tokom citavog svog zivota, i da je ona dozivela mnoga skracivanja i izmene. Poznato je i to ja Gete imao fobican strah od smrti, i samim tim sama ideja o prodavanju duse djavolu, mogla bi da bude neka njegova nikad ne ostvarena zelja da on nikada ne dozivi smrti, da ostane vecno mlad..

Pa evo nekog uvoda u samu pricu o Faustu :) 

[Alex James]

Ево ја, по обичају прво мало о писцу да кажем..Елем, Гете је рођен 1749. у Франкфурту. У Лајпцигу је студирао права, а затим је отишао у Стразбур на усавршавање истих. У Стразбуру је научио да воли немачке старине, те се ту одушевљавао архитектуром старих грађевина и отприлике је ту и у то време стварао грађу за свог Фауста. 1775. по позиву вајмарског херцега одлази у Вајмар и у Вајмару је провео другу половину свог живота.. Иако је Вајмар био мали, слабо развијени град, у њему је живела и радила већина такозваних ''дивљих'' генија као што су: Виланд, Хердер, Гете, Силер. Гете се ту спријатељио са Силером, те су средином деведесетих година 18-тог века издавали часопис 'Хоре' а 1797. су издали збирку епиграма под називом 'Ксеније'. Из овог периода јесте једно од његових најбољих дела: 'Херман и Доротеја'. Поред 'Фауста' и горе поменутог дела, издвајају се још и 'Побуњени' и  'Јади младог Вертера'. Е сад, што се тиче онога што је Богдан рекао. Јохан, односно Георг Фауст, зависи како у којој литературу, је једна веома енигматична личност. Обавијен велом тајне, а из његове биографије је сачуван веома мали број података, а и они се стављају под знак питанја. Кажу да је рођен око 1480-те, д аје умр'о око 1540-те, да је водио немаран живот, да се представљао као лекар, астролог, графолог, врачар. Кажу још да се хвалио да је по сећању могао да напише дела Платона и дела Аристотела.. Први пут, легенда о Фаусти је забележена 30ак година након његове смрти у делу 'Прича о доктору Јохану Фаусту'. То дело је достигло велику популарност, те је преведено и на енглески и на француски. Легенда о Гетеу се ширила и путем драмске обраде. У раном детињству гете је упознао марионетску представу о Фаусту која ми је остала у сећању. Е сад, не може се са тачношћу утврдити кад је Гете почео да ради на Фаусту, јер су изгубљене скице које је он донео са собом у Вајмар. Међутим, сачуван је препис рукописа који је издат 1887. оид називом Пра-Фауст. Дело је мировало низ година, али га Гете дорађује и објављује 1790. под називом 'Фауст Фрагмент', На наговор Силера, гете је поново почео да ради на делу, те је први део Фауста објавио 1808. године. Толико за сада од мене. Будите поздрављени :) Александар Д. --- On Wed, 11/30/11, Bogdan Ristic <bogda...@hotmail.com> wrote:

[vera vas]

UUUHHHH.......ne...ostvarena....se pise ZAJEDNO.....neostvarena....

2011/11/30 Bogdan Ristic <bogda...@hotmail.com>

[Bogdan Ristic]

Draga profesorka moje kucanje je brzo koliko i moje misli, nemojte mi zameriti :)

---

Date: Fri, 2 Dec 2011 02:04:35 +0100
Subject: Re: FAUST
From: ver...@gmail.com
To: priro...@googlegroups.com

UUUHHHH.......ne...ostvarena....se pise ZAJEDNO.....neostvarena....

2011/11/30 Bogdan Ristic <bogda...@hotmail.com>

Prvenstveno drama o Faustu nastala je bazirana na stvarnom istorijskom liku Doktoru Faustu koji je rodjen negde pri kraju XV veka. Za fausta se govorilo to da je mag, vracar... A dolazilo je i do takvih prica da je prodao dusu djavolu, tako sto je svojom krvlju potpisao ugovor sa sataninim slugom na 24 godine. Po legendi Mefistofel Faustu vraca cak i njegovu mladost. Sve su to istorijske cinjenice koje bi mogle da potkrepe ideju samog dela, mada postoje i cinjenice da je Gete ovu dramu pisao tokom citavog svog zivota, i da je ona dozivela mnoga skracivanja i izmene. Poznato je i to ja Gete imao fobican strah od smrti, i samim tim sama ideja o prodavanju duse djavolu, mogla bi da bude neka njegova nikad ne ostvarena zelja da on nikada ne dozivi smrti, da ostane vecno mlad..

Pa evo nekog uvoda u samu pricu o Faustu :)á

[Bogdan Ristic]

eee pa evo malo da se raspricam i o samoj drami faust...

Krenucu od prologa na nebu, posto smo predigru na pozornici na prethodnim casovima uspesno istrazili, i definisali...

Prolog na nebu prvenstveo se fokusira na razgovor izmedju boga i andjela, a zatim izmedju boga i mefistofela, sotone.

Mefostofel tvrdi da su ljudi bica koja treba sazaljevati, i da ih on, kao sam djavo koji je stvoren da donosi bedu ljudskom rodu, zali posto su oni toliko jadni da kako on tvrdi njegov uticaj nije uopste potreban. Bog (sto je i logicno) kao stvaraoc ljudskog roda tvrdi da nisu bas svi takvi, i uzima Fausta za primer, kao coveka koji je u svom zivotu sve naucio, i najblizi je bogu. Bog prihvati da Mefistofel stavi Fausta na test.

Faust kao vec star covek, koji je kako on sam kaze mudriji od svih, mada prazan... Jos nepotpun iz prostog razloga zato sto je samim tim sto je odlucio da svoj zivot posveti nauci, magiji... Odbacio svaku mogucnost da bude srecan porodnici covek.

Kao i svaki star covek Faust se zapitao sta je to sta on nije uradio, a da je mogao. Onda kada mu Mefistofel dolazi sa ponudom da prozivi "24 godine" mladalackog zivota, i da ima sve sto pozeli, pod uslovom da proda svoju dusu djavolu. Faust svojom krvlju potvrdjuje ovaj ugovor.

Posto ga je vestica podmladila, Faust se zaljubljuje u Gretu. Devojku iz malog grada, devojku koja je prosta, devojka koja nije plemicke krvi. Faust tada prvi put oseca ljubav, strast, srecu, pa i nesrecu, nezadovljstovo, prvi put je patio, a nista od toga nije osetio ranije..

Faust je Gretu navodio na tako reci "greh" tako sto joj je davao napitak koji ce njenu majku da uspava da bi njih dvoje mogli da budu zajedno, iz tog "greha" nastaje i vambracno dete. Faust dolazi u sukob sa Gretinim bratom, koga i ubija u borbi. Greta ubija svoje dete, i zavrsava u tamnici. Faust dolazi da izbavi Gretu ali ona nije htela da bude izbavljna, izgubivsi razum zbog onoga sto je ucinila, ona je verovala da je smrt jedini nacin da se iskupi za svoja dela... Sto se i na kraju pokaze ispravnim, posto je sam bog na Mefistofelovu recenicu "Izgubljena je" odgovorio sa "Ne! Spasena je... " 

Toliko za sada, voleo bih da cujem i misljenja drugih ljudi, tako da mozemo da diskutujemo o ovoj drami :) 

[vera vas]

VANBRACNO......A NE vaMbracno...

 

voleo bih da cujem i misljenja drugih ljudi, tako da mozemo da diskutujemo o ovoj drami :) 

...A ja bih volela da cujem TVOJE MISLJENJE... ovo sto si napisao je kratak osvrt na radnju dela!

 

 

2011/12/5 Bogdan Ristic <bogda...@hotmail.com>

[Bogdan Ristic]

MOJE MISLJENJE je sledece...

Faust je covek koji je dostigao godine misleci da sve zna! e pa nema pojma, cim je prodao dusu djavolu... On tvrdi da je mudriji od svih, da sve zna, a da je bar malo ucen znao bi da ne moze 1 covek da bude mudriji od svih, ionako on zna o religiji, fizici, magiji, tako nista ne zna o zenama, porodici, avanturama... Nijedan covek ne moze za sebe da tvrdi da je najpametniji kada merilo znanja ne postoji... Takvo misljenje ga je i dovelo do pogodbe sa djavolom... 

Zaljubljuje se uz pomoc vesticarenja, obmane... To nije prava ljubav, i upravo se zbog toga zavrsila tragicno.

Licno osecam sazanjenje prema Greti, devojci koja je neduzna u celoj situaciji, a opet najvise nastrada samo zato sto su drugi hteli. Ja licno mislim da je Gete bas  onako prikazao Gretu, da prikaze nevine ljude koji i u stvarnosti nastradaju bez ikakvog razloga, budu obmanjeni, a zatim "prevareni"...

Jos nesto, ja da sam na Faustovom mestu, harem bi bio prikladniji, nego jedna Greta... :) A to kazem samo zato sto bi tako postedeo zivot jednoj neduznoj devojci.... 

---

Date: Mon, 5 Dec 2011 14:01:44 +0100

Subject: Re: FAUST
From: ver...@gmail.com
To: priro...@googlegroups.com

VANBRACNO......A NE vaMbracno...

á

voleo bih da cujem i misljenja drugih ljudi, tako da mozemo da diskutujemo o ovoj drami :)á

...A ja bih volela da cujem TVOJE MISLJENJE... ovo sto si napisao je kratak osvrt na radnju dela!

á