[Izjava Dva Svedoka Obrazac Pdf 42
Rapheal Charlton
Obrazac izjave dva svedoka je uvek u paru (2 primerka) jer jedan ostaje u arhivi. U slučaju da se na izjavi nalazi više teksta, nego što je za to predviđeno na obrascu, ne treba uzimati novi obrazac.
Pregled svih usluga koje organi Uprave GO Palilula pružaju građanima. Date su procedure, spisak dokumentacije i svi potrebni kontakti i drugi podaci. Omogućeno je preuzimanje obrazaca u PDF obliku.
5. Dokaz o visini mesečnih primanja na ime izdržavanja članova porodice po osnovu presude o razvodu braka (potrebna i fotokopija iste) ili overena lična izjava o visini primanja ili izostanku primanja po ovom osnovu.
Zamolnice za pružanje opštih vidova pravne pomoći obuhvataju dostavljanje sudskih i vansudskih akata, izvođenje pojedinih procesnih radnji (saslušanje stranaka, svedoka, veštaka, uzimanje nasledničke izjave i dr.), pribavljanje informacija o stranom pravu ili postojanju uzajamnosti i proveru različitih podataka.
Dostavljanje zamolnica za uručenje sudskih akata i izvođenje određenih procesnih radnji u navedenim državama regiona vrši se uvek preko Ministarstava pravde tih država. U tom slučaju neophodno je uz dopis naslovljen na Ministarstvo pravde Republike Srbije sačiniti i odgovarajuću zamolnicu naslovljenu na nadležni organ zamoljene države u kojoj se dostavljanje treba izvršiti.
Relevantni ugovori:
- Ugovor između Srbije i Crne Gore i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 9. marta 2005. godine. (preuzmi tekst) Nov ugovor o pravnoj pomoći u krivičnim i građanskim stvarima, koji predviđa mogućnost neposrednog komuniciranja za opšte vidove pravne pomoći je u postupku ratifikacije;
- Ugovor između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 15. septembra 1997. godine (preuzmi tekst) (Sl. list SRJ - Međunarodni ugovori, broj 1/1998);
- U toku je postupak ratfikacije potpisanog Ugovora o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između Republike Srbije i Republike Slovenije, koji predviđa mogućnost neposednog komuniciranja između pravosudnih organa za opšte vidove pravne pomoći.
Dostavljanje zamolnica za uručenje sudskih akata i izvođenje određenih procesnih radnji u Bosni i Herecegovini vrši se, kao i u prethodno navedenom slučaju, preko Ministarstava pravde odnosnih država. Takođe, je neophodno uz dopis naslovljen na Ministarstvo pravde Republike Srbije sačiniti i odgovarajuću zamolnicu naslovljenu na nadležni organ Bosne i Herecgovine. Ministarstvo pravde Republike Srbije potom šalje zamolnicu Ministarstvu pravde Bosne i Hercegovine koje zamolnicu prosleđuje organu nadležnom za dostavu.
Izuzetno od ovog pravila, kada je u pitanju dostavljanje poziva za ostavinsku raspravu ili uzimanje nasledničke izjave u ostavinskom postupku, kao i pružanje pravne pomoći u upravnim stvarima, sudovi i drugi nadležni organi mogu međusobno neposredno komunicirati. U tim slučajevima ,radi efikasnijeg postupanja bolje je zamolnice upućivati direktno nadležnim sudovima Bosne i Herecgovine.
Kod opštih vidova pružanja pravne pomoći koji se odnose na uručivanje i dostavljanje određenih akata, dokumenata i obaveštenja, kao i izvođenje procenih radnji (saslušanje stranaka, svedoka, uzimanje nasledničkih izjava i dr.), sudovi i drugi nadležni organi država ugovornica komuniciraju neposredno (član 4 stav 2 Ugovora). Stoga je zbog veće efikasnosti zamolnice potrebno dostavljati direktno sudovima i drugim nadležnim organima Crne Gore (sud-sud), a ne preko Ministarstva pravde Republike Srbije.
b) Haške konvencije o dostavljanju u inostranstvo sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima od 15. novembra 1965. godine i Haške Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima od 18. marta 1970. godine
Ukoliko Republika Srbija ima zaključen bilateralni ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i trgovinskim stvarima pravna pomoć se odvija preko Ministarstava pravde. U tom slučaju potrebno je uz dopis naslovljen na Ministarstvo pravde sačiniti i zamolnicu naslovljenu na nadležni organ države u kojoj se dostavljanje treba izvršiti. Najčešće je potrebno i zamolnicu i priložena dokumenta prevesti na jezik zamoljene države ali to zavisi od samog bilateralnog ugovora.
Ukoliko se zamolnica odnosi na uručenje sudskih i vansudskih akata ili izvođenje dokaza u državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor, dostavljanje zamolnica se vrši na osnovu navedenih Haških konvencija, ukoliko im je odnosna država pristupila ili ih je ratifikovala. Navedene Konvencije su stupile na snagu u Republici Srbiji 1. februara 2011. godine.
Prilikom pristupanja navedenim Konvencijama svaka država je dužna da odredi centralni organ preko kog će se odvijati pravna pomoć, odnosno preko kog će se slati sve zamolnice, kako ulazne tako i izlazne. Republika Srbija je za centralni organ odredila Prvi osnovni sud u Beogradu. To znači da je svaki sud dužan da zamolnice upućene stranim fizičkim i pravnim licima u državama potpisnicama Konvencija pošalje preko Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Države potpisnice Haške konvencije o dostavljanju u inostranstvo sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima od 15. novembra 1965. godine, sa kojima Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor, su:
1. Zamolnicu za dostavljanje sudskih i vansudskih akata je potrebno sačiniti na obrascu, koji je jedinstven i sastavni je deo Konvencije. Obrazac je sastavljen na engleskom, francuskom i srpskom jeziku.
U određenim slučajevima potrebno je obrazac prevesti i na jezik zamoljene države (ukoliko je država potpisnica rezervom stavljenom uz Konvenciju zahtevala da formular bude sačinjen i na njenom jeziku). Navedeni obrazac zamolnice popuniće nadležni sud, uvek u najmanje dva primerka i kada je to potrebno, priložiće prevod u, takođe, dva primerka.
2. Uz obrasce treba priložiti sudske ili vansudske akte koje je potrebno dostaviti u inostranstvo, prevedene na jezik zamoljene države, takođe, u dva primerka. Troškove prevoda akata snosi stranka u postupku koja je predložila ili kojoj je u interesu takav način dostavljanja.
3. Sud, uz propratni akt, šalje Prvom osnovnom sudu u Beogradu (kao Centralnom organu) popunjeni i prevedeni obrazac zamolnice i potvrde, sa aktima u originalu i prevodu, sve u najmanje dva primerka, a kopiju zadržava u predmetu.
Države potpisnice Haške konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima od 15. novembra 1965. godine, sa kojima Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor, su:
Zamolnica se sastavlja na jeziku zamoljenog organa ili je propraćena overenim prevodom na taj jezik, koju nadležni sud dostavlja centralnom organu - Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji će zamolnicu dalje proslediti nadležnom organu zamoljene države, u cilju izvođenja dokaza ili preduzimanja drugih sudskih radnji. Troškove prevoda zamolnice snosi stranka u postupku koja je predložila izvođenje dokaza u inostranstvu.
Ukoliko se zamolnica upućuje u državu sa kojom nemamo ni bilateralni ugovor, niti je ta država potpisnica navedenih Haških konvencija o dostavljanju, odnosno izvođenju dokaza, upućivanje zamolnice se vrši:
v1) Na osnovu Haške konvencije o građanskom postupku od 1954. godine (preuzmi tekst), ukoliko je država u koju se upućuje zamolnica potpsnica te konvencije. Pravna pomoć na osnovu ove konvencije se odvija samo sa malim brojem država, s obzirom da je većina njih potpisnica navedenih Haških konvencija o dostavljanju, odnosno izvođenju dokaza.
Zahtev za pružanje pravne pomoći sačinjava se u vidu zamolnice. Forma zamolnice regulisana je Sudskim poslovnikom (Obrazac br. 170), odnosno međunarodnim ugovorom (ukoliko postoji sa odnosnom državom).
Pružanje uzajamne pravne pomoći sa ovim državama vrši se uvek preko ministarstava nadležnih za poslove pravosuđa. Neophodno je uz dopis naslovljen na ovo ministarstvo sačiniti i odgovarajuću zamolnicu naslovljenu na "Nadležni organ Republike Hrvatske".
Pružanje uzajamne pravne pomoći sa Bosnom i Herecegovinom vrši se preko ministarstava nadležnih za poslove pravosuđa. Neophodno je uz dopis naslovljen na ovo ministarstvo sačiniti i odgovarajuću zamolnicu naslovljenu na "Nadležni organ Bosne i Herecgovine".
Izuzetno od ovog pravila, kada je u pitanju dostavljanje poziva za ostavinsku raspravu ili uzimanje nasledničke izjave u ostavinskom postupku, kao i pružanje pravne pomoći u upravnim stvarima, sudovi i drugi nadležni organi mogu međusobno neposredno komunicirati. U tim slučajevima, radi poboljšanja efikasnosti bolje je zamolnice upućivati direktno nadležnim sudovima Bosne i Herecgovine.
Kod opštih vidova pružanja pravne pomoći koji se odnose na uručivanje i dostavljanje određenih akata, dokumenata i obaveštenja, kao i izvođenje procenih radnji (saslušanje stranaka, svedoka, uzimanje nasledničkih izjava i dr.), sudovi i drugi nadležni organi navedenih država komuniciraju neposredno (član 4 stav 2 Ugovora). Stoga je zamolnice za navedene vidove pravne pomoći potrebno upućivati direktno sudovima i drugim nadležnim organima Crne Gore (sud-sud), Republike Slovenije, odnosno Republike Makedonije, a ne preko ovog ministrstva.
Ukoliko Republika Srbija ima zaključen bilateralni ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i trgovinskim stvarima pravna pomoć se odvija preko ovog ministarstva. Potrebno je uz dopis naslovljen na ovo ministarstvo sačiniti i zamolnicu naslovljenu na nadležni organ države u kojoj dostavljanje treba izvršiti. Potrebno je i zamolnicu i priložena dokumenta prevesti na jezik zamoljene države.
Ukoliko se zamolnica odnosi na uručenje sudskih i vansudskih akata ili preduzimanje procesnih radnji u državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor, dostavljanje zamolnica ili preduzimanje procesnih radnji se vrši na osnovu Haških konvencija, ukoliko im je odnosna država pristupila ili ih je ratifikovala.
795a8134c1