Pored Mene

[Brinda]

Svisu voleli Tanju, da, obožavali smo je. I tada je to bilo neverovatno, jer nas je u kući inače malo šta povezivalo. Prijatelji/ce moje braće i sestara bili su mi tada baš glupi. Pričali su o glupostima, umesto da se igraju sa mnom, a kao mezimče uzimala sam im to za zlo. Dugo sam živela u nepokolebljivom uverenju da su ne samo rođaci, naročito braća i sestre, nego i većina drugih ljudi stvoreni da me uče zabavnim igrama. Bilo je bez veze već to što su svi bili dosta stariji od mene, ali do god su pričali uzbudljive priče, vodili me u bioskop ili na žurke, pažljivo me slušali ili umeli dobro da ispune vreme, bila sam velikodušna i ignorisala sam tu činjenicu.

A onda, bez ikakvog upozorenja ili prelaza, našla sam se u nepoznatoj i veoma neprijatnoj ulozi male, potencijalno nesnosne sestre. Kakva nepravda, do juče su to bili moji ortaci. Pre bih crkla nego da odam ko je već probao prvu cigaretu, ko se s kim smuvao ili ko beži iz škole. Iako sam sve to znala iz prve ruke, uvek sam bila u centru zbivanja. Čvrsto sam verovala da među nama postoji nepokolebljivo poverenje i privrženost, ali deo zajedničke stvarnosti počeo je primetno da se raspada, da nestaje i da mi izmiče. Sada bi šuškanje, šaputanje i tračanje naglo utihnulo kad bih ušla u prostoriju. Obraćali bi mi se tim visokim glasom, koji se smatra ljubaznim a čija neprirodna piskavost mi je šištala u ušima. Intonacija se tako naglo menjala da sam ponekad već na vratima zastajala.

Prijatelji/ce moje braće i sestara postali su mi strašno nezanimljivi/e. Nisam htela ni da znam kako se s takvima može po ceo dan. U nekom trenutku počela sam da se raspitujem kod roditelja šta misle o tome da mi rode brata ili sestru i kada mi je izgledalo da porodični život ne obećava ništa uzbudljivo, preusmerila sam svoja interesovanja na školu. Mora da je Tanja negde u tom periodu došla kod nas.

U sećanju се бутат se sudaraju, kao na školskom dvorištu, nikada ufotkane slike, sačuvane u optici analogne Lajke, pomalo crvenkaste. Kako sećanja mogu da se ponašaju kao da su razvijena u foto-studiju!

I već mi se nemački jezik kao avet mota po glavi, jer u mom maternjem jeziku reč za igračku postoji i u jednini i u množini. U pitanju je nežna, razigrana reč, koja se smešno rimuje. Spielzeug na nemačkom zvuči drugačije i nekako sumnjivo, kao da je jednina. Kako ću, pa ne mogu u svoja sećanja iz detinjstva da ubacim stručni izraz Spielwaren. Ne, to prepuštam prodavnicama igračaka. Spielsachen?[1] To bi bio kompromis. Ali truli. Jer, nisu to bile stvari, to su bili moji prijatelji.

3a8082e126