Hazarski Rečnik Pdf
Eberardo Topher
Hazarski rečnik je roman Milorada Pavića. Interesovanje ovog pisca za pisanje romana o Hazarima datira još iz studentskih dana kada je već onda pisao naučne studije o Hazarima. Kako su godine prolazile, a podataka o Hazarima nije bilo dovoljno, odlučio je da o njima napiše roman. U Hazarskom rečniku obradio je priču o nestalom narodu.
Iako se zna da je Hazarsko carstvo i sve što je bilo njihovo nestalo, nije poznato pod kojim okolnostima se to desilo. Od svega, sačuvano je samo malo podataka koje čuvaju stari hroničari i koji su u osnovi priče o njihovom postojanju.
Ideja: istina nikad nije jedna i može da se sagleda iz oba stajališta: subjektivnog i objektivnog; ma koliko god svedočanstvo bilo potkrepljeno dokazima, ona ne moraju da budu tačna.
Centralni deo podeljen je u tri knjige, a sačinjavaju ga odlomci enciklopedijskih karakteristika. Svi su povezani abecednim redom i sadržavaju podatke o nekoj pojavi, događaju, ličnosti ili objektu, a sve je opisano u odlomcima različite dužine.
Sve tri pomenute knjige sadrže enciklopedijske odlomke koji se odnose na rečnike hazarskog pitanja, na hroničare koji su pisali o toj polemici i na istraživače glavnog pitanja o Hazarima u 17. i 20. veku.
Prvi vremenski sloj bavi se kontroverzom Hazara, koja je ključni događaj u njihovoj istoriji. Četiri osobe su važne za ovu polemiku, a to su Konstantin filozof-Ćiril, farabi Ibn-Kora, Isak Sangari i princeza Ateh.
Iblis, islamski gospodar pakla, osudio je Ateh da zaboravi svoj jezik, ime i pesme, ali joj je dao večni život. Što se ljubavi tiče, princeza je mogla da je ima samo u snu, tako da je ona svoj život u potpunosti posvetila svojoj sekti lovaca na snove.
Avram je bio istoričar, diplomata u Carigradu i vojskovođa u austro-turskim ratovima. Celog života bavio se sastavljanjem rečnika Hazara. Tako je sakupio veliki broj spisa i knjiga, a posedovao je i papagaja koji je ulovljen na obali Crnog mora. Papagaj je recitovao stihove na hazarskom jeziku.
Branković je bio uveren da pored islamskih i hrišćanskih izvora ima i jevrejskih. Iz tog razloga je želeo da spoji te izvore sa tim saznanjima. Islamski i jevrejski istraživači imali su isti cilj, i iz tog razloga sanjaju jedni o drugima.
Jusuf Masudi je bio muzičar, ali je vrlo brzo napustio svoju profesiju i postao lovac na snove. Posvetio je svoj život hazarskoj kontroverzi. Smatrao je da su Hazari najbolji lovci na snove. Bio je upoznat sa arapskim izvorima o Hazarima, pa je odlučio da potraži druga dva izvora.
Tako je prvo u snu pronašao Koena, a potom Brankovića. Postao je Brankovićev sobar da bi uvek bio blizu njega i da bi se lakše dočepao hrišćanskih izvora. U snovima Avrama Brankovića pratio je Koenovo kretanje, sve dok Avram Branković nije ubijen kopljem. Tada je poslednji put video Koena, pao je kada je sanjao Brankovićevu smrt. Za kratko vreme je i Masudi ubijen sabljom.
Treći vremenski sloj obuhvatao je događaje i ljude koji su obeležili 20. vek. Glavni likovi za ovu priču su: Isajlo Suk, doktorka Dorota Šulc i doktor Abu-Kadir Muavija. Bili su profesori na univerzitetu, ali što je još važnije, istraživači hazarske istorije.
Tog jutra, konobarica je videla porodicu Spak u bašti. Ona ih je poslužila, pa je došla kod doktorke Dorote i sela za sto. Pridružio joj se doktor Muavija. U tom momentu, Dorota je izvukla pištolj, a Muavija joj je istovremeno dao svete spise. Zatim je bacila pištolj na pod i otišla. Muaviji je prišao dečak iz porodice Spak. Na rukama je imao rukavice. Uzeo je pištolj doktorke Dorote i uperio ga u doktora Muaviju. Tužilac se požalio na način na koji se konobarica Ateh izražava, pa ju je pitao koje je nacionalnosti. Ona je odgovorila da je Hazarka. Njeno svedočenje je odbijeno.
Nakon toga svedočila je porodica Spak. Tvrdili su da je Muaviju ubila Dorota. Njen motiv je bio da je Muavija teško ranio njenog muža u egipatsko-izraelskom ratu. Dorota je tvrdila da nije mogla da ga ubije jer je tada ubila doktora Suka. Time je otklonjena sumnja sa gospodina Spaka. Videli su ga kako izlazi iz sobe doktora Suka.
Milorad Pavić je bio savremeni srpski prozni i dramski pisac, pesnik i istoričar književnosti. Rođen je 1929. godine u Beogradu. Bio je naučnik i profesor na univerzitetu i proučavao srpsku književnost u 17. i 18. veku. Pored toga, pisao je studije o Vojislavu Iliću, Gavrilu Stefanoviću Vencloviću, objavio je knjige o predromantizmu i klasicizmu.
Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine i najčitaniji je savremeni pisac na Balkanu. Takođe je bio nominovan za Nobelovu nagradu. Kada je napisao roman u obliku rečnika, postao je izuzetno popularan. Njegove knjige su prevedene na mnoge jezike.
Inače pisac Milorad Pavić je često postavljan u inostranim pozorištima, naročito je popularan u Rusiji. Nakon dramske postavke Hazarskog rečnika 2002. u Ljubljani i u režiji Tomaža Pandura, delo je kod nas postavljeno 2003. godina u SNP-u u okviru festivala Sterijino pozorje. U tim predstavama su učestvovali: Ronald Savković i Sonja Vukićević.
Hazarski rečnik knjiga je posvećena čitanju. Svim mogućim čitanjima: univerzumu mogućih čitanja. Stoga i jest najknjiškija među knjigama. Iako, opet, niti jedna knjiga koja tome nije posvećena, nije trebala biti napisana
Hazarski rečnik preveden je na 32 jezika. Ovaj roman govori o sudbini onih naroda čija je sudbina neizvjesna i vodi ih ka iščeznuću. To se desilo sa Hazarima, drevnim i moćnim plemenom čije je porijeklo ostalo nerastumačeno. Hazarsko carstvo, rival Bizantskom carstvu, iščezlo je sa historijske scene svijeta prije mnogo stoljeća zajedno sa narodom koji ga je stvorio. Jedan francuski izdavač ove knjige rekao je da su Hazari ipak danas poznatiji zahvaljujući Pavićevom romanu, nego što su bili u vrijeme svoga najvećeg uspona i carstva. Hazarska princeza Ateh je čaroban lik koji unosi u roman poeziju i snagu ženskog principa. Hazarski rečnik ima mušku i žensku verziju. Ova knjiga je već ušla među klasične knjige XX. stoljeća i nazvana prvim romanom XXI. stoljeća. Razlog za veliki uspjeh Hazarskog rečnika leži pored ostalog u njegovoj nesvakidašnjoj riječničkoj strukturi. Otac hiperteksta, kako ga kritičari ponekad nazivaju, Pavić je u Hazarskom rečniku dao obrazac nelinearnog pisma. Hazarski rečnik je doista štivo u kojem čitatelj može sam birati svoju stazu čitanja. Kompjuteri su izračunali da postoji preko dva milijuna načina na koji se ovaj roman može pročitati.
Kolačiće koristimo za prilagođavanje sadržaja web mjesta, značajki društvenih medija i analizu prometa. Također dijelimo informacije o vašoj upotrebi ove web stranice s našim oglašivačkim i društvenim medijskim partnerima.
Koristimo kolačiće kako bismo vam pomogli u učinkovitoj navigaciji i izvršavanju određenih funkcija. U nastavku ćete pronaći detaljne informacije o svim kolačićima pod svakom kategorijom pristanka.
Kolačići koji su kategorizirani kao "Potrebni" pohranjuju se u vašem pregledniku jer su neophodni za omogućavanje osnovnih funkcija stranice. Također koristimo kolačiće trećih strana koji nam pomažu analizirati kako koristite ovo web mjesto, pohranjuju vaše postavke i pružaju sadržaj i oglase koji su vam relevantni. Ovi kolačići će biti pohranjeni u vašem pregledniku samo uz vaš prethodni pristanak.
Hazarski rečnik Milorada Pavića izašao je 1984. godine. Postao je kultni roman srpske savremene književnosti. Prevođen je na 36 jezika širom sveta.
U godini u kojoj je izdat, roman je dobio NIN-ovu nagradu a Njujork tajms je Hazarski rečnik uvrstio u sedam knjiga po izboru urednika, novembra 1988. godine. Roman govori o Hazarima, narodu koji je iščezao. Hazarski rečnik je predstavljen kao naučni spis ili roman-leksikon.
Ono što je veoma interesantno za Hazarski rečnik jeste da se on može čitati redom ali i koristeći samo jedan od ovih izvora (knjiga). Na početku samog rečnika stoje napomene i način korišćenja Hazarskog rečnika, gde je veoma opširno opisan način na koji rečnik treba čitati i uvodni saveti koji predstoje u fabuli kada krenete na samo iščitavanje izvora. Na kraju knjige nalaze se Apendiks I i Apendiks II, gde je sveobuhvatno opisana povezanost svih pomenutih Hazara u izvorima.
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja, oglasa i analizu našeg prometa. Pristajete na naše kolačiće, politiku zaštite privatnosti te opće uvjete poslovanja ako nastavite koristiti našu web stranicu.
We also use third-party cookies that help us analyze how you use this website, store your preferences, and provide the content and advertisements that are relevant to you. These cookies will only be stored in your browser with your prior consent.
Necessary cookies are required to enable the basic features of this site, such as providing secure log-in or adjusting your consent preferences. These cookies do not store any personally identifiable data.
Kao što sam naziv asocira, Hazarski rečnik je napisan u vidu leksikona i sastoji se (simbolički) iz tri knjige: crvene, žute i zelene. Značaj koji je Milorad Pavić imao za književni svet je nemerljiv. Pripovedač i esejista sa elementima nauke, uspeo je da se uvuče u srca mnogih ljubitelja pisane reči. Još od studentskih dana je bio zainteresovan za Hazare, a ova knjiga je doživela preko 300 izdanja.
U baletskoj formi učestvuje Narodno pozorište u Beogradu sa svojim ansamblom, kao i diva Sonja Vukićević. Režiju i dramaturgiju potpisuje Livija Pandur, a koreografiju i muziku Ronald Savković i Miroslav Bako.
Jedna od pogodnosti koju možete iskoristiti u pozorištu Madlenianum jeste korišćenje popusta od 10% prilikom kupovine putem njihovog zvaničnog sajta, u prvih nedelju dana puštanja novog repertoara u prodaju. Cena ulaznice za ovaj komad iznosi 1300 dinara. Možete je nabaviti direktno na blagajni (radno vreme: svakog dana od 9h do 20h i nedeljom od 18h do 20h). Takođe, svoju biletarnicu imaju i u Muzeju Zepter u Knez Mihailovoj 42.
c80f0f1006