Majka Hrabrost

[Agata Schweiss]

Majka Hrabrost i njena deca spada u jednu od najboljih antidrama suvremene književnosti i jedno je od najznačajnijih dela epskog pozorišta koje je napisao književnik Bertolt Breht. U njoj se prikazuje iscrpljujući Tridesetogodišnji rat između katolika i protestanata, koji se vodio na svekolikim prostorima severne i srednje Evrope te život Hrabrosti, jedne majke koja je htela da spasi svoju decu.

Radnja priče odvija se u 17. veku. Lik majke Hrabrost Breht poistovećuje s Nemačkom te kroz njene oči prikazuje ratno stanje. Njenim putovanjem kroz Nemačku, Breht opisuje uzroke i posledice ratnog stanja te otuđenje i pusto koje u ljudima izaziva rat. Kroz ovo delo koje je podeljeno u 12 scena, Majka Hrabrost postepeno ostaje bez troje svoje dece te samim time i bez svojih ljudskih osobina. Svako dete umire zbog rata: Eilif Nojocki zbog prekomjerne hrabrosti, mlađi sin Švicarski Sir zbog poštenja, a gluvonema kći Katrin zbog majčinske osećajnosti. Majka i na samom početku rata, uz sav napor i trud, zna da će izgubiti svoju decu. Sam naslov dela je ironičan, jer glavni lik ističe se po svemu osim po svojoj hrabrosti.

Majka Hrabrost moralna je ništarija koja nije vredna poštovanja. Ona preživljava baš po svaku cenu. Šta je bilo na umu Bertoltu Brehtu kada je Anu Firling nazvao Majkom Hrabrošću? Ironija je čudo, i to zato što nikada nije jednoznačna. Smisao ironije, ali i njena forma, sadržani su u nužnoj dvoznačnosti svakoga ljudskog postupka, motiva i emocije. Majka Hrabrost je heroina. Ona je velika žena, sitna kriminalka, ratna profiterka, figura koja će na svojim leđima poneti sudbinu naroda i naraštaja. Na leđima Ane Firling ležat će sudbina Nemačke kada se, nakon što joj izginu deca, naričući sama upregne u svoja kola. Majka Hrabrost je Nemačka iz 1945. godine.

Najznačajnije obilježje je efekt začudnosti ili V-efekt, odnosno sposobnost da preko nečega što je poznato dopremo do nečega što nam je nepoznato. Ovaj efekt takođe omogućuje da nam se prividno poznato pokaže kao iznenađujuće i novo te on razara scensku iluziju, što znači da su za Brehta čovek i svet promenjivi. Tim efektom, tokom izvođenja drame na sceni, gledalac nije samo pasivni promatrač, već se uživljava u radnju te razvija kritički odnos prema stvarnosti tj. Breht od gledalaca očekuje da bude aktivan, da se ne slaže s onim što je izrečeno na pozornici. Time majku Hrabrost prikazuje kao antijunakinju, kako bi gledaoci shvatili kakvi ne smeju da budu.

Radnja dela započinje u proljeće 1624. godine, kada narednik i vrbovnik raspravljaju o ratu. U vidu im je pronaći što veći broj mladih i hrabrih vojnika za rat. Ljudi se u to vreme, kako kažu, isprva boje rata, a kasnije se plaše mira kao kockari prestanka, jer tad moraju platiti sve šta su izgubili. Smatraju da je rat upravo ono šta im je potrebno, jer rat stvara red, kojeg u njihovom gradu trenutno nema. Nema iskusnih mladića, ni konja, a čak postoje i područja gde nema imena, dok se na mestima gde je rat vode i popisi i registrature te se uredno prebrojava ljudstvo i stoka.

Njihov razgovor sa svojim natkritim kolima prekida Majka Hrabrost, pravim imenom Ana Firling, vojna krčmarica i ratna profiterka iz Bamberga, sa svojih troje dece Eilifom, Katrin i Švicarskim Sirom. Nad decom je imala snažan autoritet te su oni pratili svaku njenu zapoved. Ime Majka Hrabrost je dobila po svojoj hrabrosti.

Svo troje njene dece ima različite očeve te su po njima nasledili svoje karakteristike. Eilif, najstariji, od svog je oca nasledio inteligenciju (kako kaže, seljaku je znao skinuti gaće bez da on to primeti). Mlađi je sin Švicarski Sir, pravo mu je ime Fejos, no zbog toga što jako dobro vuče kola, Majka mu je nadenula taj nadimak. Gluvonema kći Katrin Haupt bila je polu Nemica.

Narednik i vrbovnik pokušavaju nagovoriti Majku da pošalje oba svoja sina na bojišnicu, no momci i on se protive tom predlogu. Da bi stala u obranu svog sina, vadi nož i pruža ga put narednika kako bi ih zaštitila. Iako je od rata imala koristi, decu ipak nije želela dati u rat. Za nju se govorilo da predviđa budućnost pa je, da im odvuče pažnju odlučila gatati naredniku.

Tim je činom Majka predvidela i sudbinu svoje dece. Sva šokirana, teško prihvaća sudbinu koja ju očekuje, ometena je narednikovom ponudom o kupovini srebrene kopče. Dok je narednik odvlačio majci pažnju kupujući kopču i cenkajući se za njene proizvode, vrbovnik uzme Eilifa i povede ga sa sobom govoreći:

Već se u prvoj sceni otkriva karakter Majke Hrabrost. Doznajemo da je ona zbog posla i trgovine spremna zanemariti sve, pa tako i sopstvenu decu. Njenim likom Breht prikazuje kontrast majke kakva bi zapravo trebala biti. Koliko god naglašava želju za novcem kako bi spasila decu, povremeno njena pohlepa izađe na videlo.

U drugoj se sceni radnja odvijala pomalo drukčije. Majka se s kuharom cenka oko petla, gde do izražaja dolazi njena lukavost i snalažljivost, kako u životu tako i u poslu. Za to vreme u gostionicu dolazi njen stariji sin Eilif, koji je postao miljenik vojskovođe zbog svoje hrabrosti i lukavosti koju je nasledio od majke. Uspeo je ubiti neke seljake i oteti im volove. Majka je bila sva uzbuđena zbog susreta sa sinom te kuharu priča o svojoj deci:

Radnja u trećoj sceni se odvija se tri godine kasnije. Majčin posao ide poprilično dobro, Švicarski Sir biva unapređen za intendanta zbog svoje čestitosti. Breht tu uvodi nova dva lika: Ivet, kao prostitutku i ženu željnu muške pažnje, te vojnog župnika kao moralnog i razumnog lika u delu. Ivet se smatra Majčinom prijateljicom te želi pomoći i njenoj kćeri, pričajući joj o svojoj bivšoj ljubavi kako bi Katrin ojačala svoje emocije.

U vojnom logoru dolazi do panike. Dok se ostali spremaju za odlazak, Ivet se priprema za dolazak katolika, razmišljajući o svom fizičkom izgledu i smatrajući sebe fatalnom ženom. U logor dolazi Švicarski Sir s pepelom kako bi se zamaskirao od katolika.

Kuhar, kako u stopu prati vojskovođu, napadom odlazi i napušta župnika i Majku Hrabrost, a majci ostavlja lulu kao uspomenu po koju će se vratiti. Početkom napada se opet ističe Majčina pohlepa za novcem. Zarada joj je bila poprilično visoka, a beg zbog rata za nju je značio propast. U ovoj sceni prvi se put pojavljuje simbol crvenih cipela, kojima Breht kasnije daje posebnu važnost. Švicarski Sir je tokom bega imao zadatak čuvati blagajne, koja ga je kasnije koštala života. Protestanti su se dali u beg. Tri dana nakon su pošteno su obedovali, dok je Majka za ručkom iznosila svoje stavove o politici.

Majka i župnik spremali su se u grad da kupe katoličku zastavu kako bi se zaštitili od provala katolika, a Švicarskom Siru ostavljaju blagajnu da pazi na nju. Dok je župnik Švicarskom Siru davao naputke o sigurnosti, jer se priča kako oko logora dolaze katolici kako bi ih nasamarili, Majka za to vrijeme u automobilu pronalazi Ivetine cipele koje je Katrin ukrala od Ivet te joj ih planira vratiti. Kad su otišli, Katrin i Švicarski Sir ostaju sami. Kad je Katrin ispratila Majku i župnika do kola, na povratku je dočekaju narednik i njegov kolega koji je imao povez preko očiju, baš kao muškarac o kojem je prethodno razgovarao župnik sa Švicarskim Sirom.

S obzirom na to da Švicarski Sir nije hteo da kaže gde je sakrio blagajnu, odveli su ga pred sud. Iste večeri, župnik i Majka pokušavaju pronaći način da skupe novac za mito i tako na sudu spase Švicarskog Sira. Trebalo je dati 200 guldena kako bi ga spasili. Majka spas vidi u Ivet, koja može nagovoriti pukovnika da kupi njihovu trgovinu tj. kola.

Uveren kako će se spasiti, Švicarski Sir je blagajnu pre nego su ga oteli ubacio u reku i voda je odnela sav novac. Pošto se Majci svota novca činila prevelika, pokušala se cenkati, no nije uspela. Zvukom bubnjeva sudska je odluka donesena. Švicarskog Sira će upucati 11 puta te će telo doneti Majci i župniku kako bi oni opet potvrdili da ne poznaju mladića. Majka ga je opet zanekala.

Peta scena dešava se dve godine kasnije. Kola Majke Hrabrost stoje u jednom razrušenom selu, a ona naravno, kroz celu Evropu ide svojim trgovačkim kolima i tako zarađuje. Otvorila je pokretnu trgovinu, a župnik i Katrin pomagali su ranjenima na područjima koje su obilazili.

Vojnici nemaju vremena razdvajati narod pa ubijaju sve ljude pred sobom, bili oni katolici ili protestanti. Majku ni najmanje ne dira smrt nevinih, već samo razmišlja o robi i novcu koji neće dobiti. Tu dolazi do prepucavanja između majke i kćeri. Ostaju bez zavoja za previjanje ranjenika pa Katrin od majke traži platno, ali ona joj ga odbija dati jer za njega može dobiti pošten novac pa dolazi do sukoba. Začula se glazba koja je potvrdila pobedu, a za majku je to značilo samo gubitak.

Šesta scena započinje pokopom preminulog carskog vojskovođe Tilija. Posao napokon cveta te po prvi puta možemo videti zadovoljnu Majku Hrabrost. Iako puca od zadovoljstva, ističe i svoj strah o prestanku rata i kupnji novih namirnica. Kad bi rat prestao, prestala bi i njena zarada.

Dok Majka ne želi kraj rata, Katrin teži za mirom jer joj je Majka obećala da će dobiti muža nastupi li mir. Tokom rasprave sa župnikom, Majka mu navodi da nema duše, a za to vreme Katrin odlazi kupiti novu robu, dok je na povratku ranjavaju vojnici u čelo i oko. Njeno lice ostaje unakaženo, a samim time nestaje nada da će se ikad udati. Majka, kako bi smirila situaciju u glavi jadne Katrin, pruža joj Ivetine crvene cipele.

Breht simbolom crvenih cipela u ovom delu drame u majčine ruke stavlja sudbinu njene vlastite kćeri, kao što je i vidljivo kroz celo delo da se dogodilo s ostalom njenom decom. Crvena boja cipela prikazuje krvoproliće tokom celog rata, a njihova savršenost odlučuje o Katrinoj sudbini. Usporedbom ljudskog života i stabala, Breht iznosi i božju volju, jer sve što je divno očima je nevidljivo. Jednako tako oni nevini poput dece Majke Hrabrost stradavaju, dok ona, kao antijunakinja ovog dela preživljava ratna stradanja, a svojoj deci smrću daje priliku za beg od surove stvarnosti.