Poziv na akciju - Željin 1785m.

[Milos Taskovic]

Pozdrav planinarskom narodu!   Imam za vas lepu vest, ponovo krećemo sa serijalom Manje poznate planine Srbije. Za vikend idemo na planinu Željin, koja sa istoimenim najvišim vrhom od 1785m zauzima mesto broj 9 na rang listi najviših u Srbiji.   To je planina jako bogata vodom, šumom, čistim vazduhom. Vrh je oblika piramide, pravilno zaobljen, sa koga se pruža fantastičan pogled na planine kopaoničke i zapadnosrbijanske grupe. (dosta sličan Rtnju)   Akcija se izvodi u subotu, 25.septembra, pošto za nedelju najavljuju problematične vremenske prilike. Polazak iz Niša je u 6h ispred Lutkarskog pozorišta, pa zatim redom stanicama kako vam odgovara (Narodno Pozorište, Trg, Kičevo, Železnička stanica, Ledena Stena itd.). Ide se preko Prokuplja, Blaca i Brusa do sela Rogavčina, odakle startuje uspon. Visinska razlika je oko 1000 metara, uspon bi trebalo da traje oko 3-4 časa laganog hoda. Željin je jedna od planina najbogatijih vodom u našoj zemlji, tako da se za to ne treba brinuti.   Troškovi za prevoz su 500 dinara.   Javiti se narednih dana meni na telefon 063 8335269 ili na e-mail: plan...@gmail.com kako biste na vreme bezecovali mesto.   Pa, hajde da se družimo!   Tales

[Milos Taskovic]

Pozdrav narodnjaci! Kao što je bilo najavljeno, akcija za vikend je održana. Imao sam želju i hteo da izdvojio malo slobodnog vremena (posle duugo vremena) da napišem jedan lep izveštaj, međutim... ono što je bilo juče na akciji me je malo ''ubilo'' u pojam.   Naime, kampanja Manje poznate planine Srbije je nastavljena, to je radosna vest. Druga radnosna vest je da je odziv bio (ne)očekivano dobar, okupilo se 10 nas, a još 2 nije moglo da pođe zbog obaveza u zadnji čas. Svi čili, veseli, željni Željina i planine smo krenuli oko 6.30 iz grada. Napravili smo kraću pauzu u Brusu za doručak, a u selo Rogavčina stigosmo oko 9h. Pola sata pripreme, razgibavanja, i krenusmo put plavo-belih policijskih markacija. Da, ako je nekome čudno, i to postoji. Policijski kamp je u obližnjem Mitrovom polju, pa su eto oni obeležili stazu. I to, koliko sam mogao da zapazim, jako dobro uradili. Štaviše, bolje nego što bi 90% planinara iz cele zemlje.   Ja sam kao i uvek imao treklog ucrtan preko vojnih karata, međutim, rekosmo da ne ulazimo u rizik od starta pa nastavismo tim markacijama. Vrlo brzo smo dobijali na visini. Vreme je bilo simpatično ujutru, međutim, što smo više odmicali, ono je postajalo gore. Oblaci su polako prekrivali višlje delove planine, ka kojima smo mi hitali. Usput smo se osvežili predivnim kupinama, kao i jako dobrim pečurkama sunčanicama (upravo smo ih ručali:), tako da smo baš sporo i lagano napredovali. Posle neka tri časa hoda, dođosmo na 1300 metara visine, tu smo se dogovorili do do vrha pojačamo tempo jer snage smo svakako imali. Utom je i kiša počela blago da sipi, a mi krećemo polako u galop. Cela grupa je imala dobar tempo, tako da smo u narednih sat i po došli do vrha. Bilo je diskusije kojim pravcem da napadamo vrh. On je izgleda skoro kao piramidalni Rtanj, pa mu se može prići sa svih strana, najpre šuma, zatim golet pred sam kraj. Doneo sam odluku da je najbolje da hvatamo zalet tom severnom stranom (iako je treklog bio ucrtan sa zapadne), jer je najbliže. Ovakvi trenuci zahtevaju hitne odluke, kada je veliko nevreme na pragu nema mesta velikim razmišljanjima i dogovorima. Zapravo, to se može raditi, ali se sigurno ostaje bez jednog - bez ostvarenog cilja. (doduše, i mi Srbi smo poznati kao narod koji ima visok procenat brzih i kvalitetnih ostvarenih dogovora) Mi smo hvatali neke stazice koje su šumari koristili za seču, vučenje drva, na nekim mestima prolazili kroz osrednja šipražja, no, ništa strašno. Izađosmo na vrh posle 4 časa hoda. Pokazalo se da je izbor staze bio pravi. A na vrhu ono što nisam doživljavao ni na visinama od preko 3000 metara. Vetar orkanske snage od preko 40 km/h je pretio da nas bukvalno oduva. Osmelili smo se da napravimo čak 2-3 fotke i to je bilo to. I sada pitam sebe kada sam zadnji put imao takve udare vetra. Priznajem, ne mogu da se setim. Ponovo je došlo do diskusije pojedinaca kako trebamo da se spustamo stazom prema jugu, dakle kontra-smer (iz samo njima znanim razlozima), iako tu stazu niti smo znali, niti je magla davala vidljivost veću od 5 metara, niti smo pak imali vremena za istraživanje planine po skoro zimskom vremenu. U takvim okolnostima sam bio na desetine puta do sada, pa je dovoljna i sasvim mala logika da se vratite istom stazom kojom ste došli kako bi se što brže spustili do prevoznog sredstva, presvukli i vratili kući živi i zdravi. Naravno, odluka je ponovo bila prava. Gledajući u ovom trenutku trek preko Google Earth-a, vidim da je staza kojom smo išli ubedljivo najkraća i najbrža od svih mogućih. U prilog tome je išla još jedna činjenica, spustili smo se za manje od 2 časa nazad.   I eto, tako se završila naša priča. Vrh je popet, cilj je ostvaren, vreme nam definitivno nije bilo naklonjeno. No, Bože moj, biće dana za megdana, Željin neće nigde pobeći, idemo dalje, u nove pobede, nove akcije, da penjemo nove srpske planine!   Ko ima slike, i želi da ih postavi, neka obavesti na kom su linku. Ja sam slab po tom pitanju, moje fotke ne zavređuju neku veću pažnju.   Pozdravljam vas do naredne akcije koja je uskoro, nemojte se mnogo razmišljati, koristite lepe vremenske prilike koje su moguće još narednih par nedelja.   Posle dolazi zima, duga i hladna, kako reče pesma...   Hvala na pažnji, Tales

--
Ову поруку сте добили зато што сте пријављени на Google групу „NIŠKI-PLANINARI“.Да бисте постављали у овој групи, пошаљите е-поруку на niski-p...@googlegroups.com.
Да бисте опозивали пријаву за ову групу, пошаљите е-поруку на niski-planina...@googlegroups.com.За више опција посетите ову групу на адреси http://groups.google.com/group/niski-planinari?hl=sr.

[Miomir Petrovic]

 
 Милоше,

Ти ипак пишеш лепше извештаје од нас! 

Хвала Талесу на избору планине, јер смо сада видели део њене лепоте  и то је позив за следећу посету, а онакво време и стравичан ветар неће увек бити.

Мени је највише снаге, поред великог успона, узимало оно оборено дрвеће, савладавање грана... 

Дружење је било лепо, упознао сам нове планинарке и планинаре, и надам се да ћемо се још пуно пута срести да пењемо лепе планине.

Наравно, срећан сам и што сам први пут попео преко 1700 м! А посебно у овим условима...

Поздрав свима са листе, ставићу што пре неку фотографију на пикасу,

Мија Петровић

 

[Miomir Petrović]

Поштовани,
Неколико фотографија са Жељина је овде http://picasaweb.google.com/petrovic.miomir/Zeljin#
Поздрав, Мија Петровић