[Idealno & Pragmatično] Zigmunt Bauman - Fluidna ljubav (Mediterran, 2009)

[nasdvoje]

 

Da godine ne moraju da znače ama baš ništa u smislu refleksivne vitalnosti dovoljno govori (i) primer Zigmunta Baumana. Ovaj krepki dekica koji je ove godine ušao 86. godinu života već neko (hehe) vreme važi za jednog od najvećih živih sociologa, a prva u njegovoj "likvidnoj" (prevodioci su lepo našli precizniju zamenu u izrazu "fluidno") seriji knjiga koja se bavi pitanjem ljubavi u postmoderno doba daje odličan uvid u razloge njegove strahovite reputacije.

Bauman, koji za sebe i dan danas tvrdi da nije u potpunosti odbacio marksističko učenje, u ovom delu polazi od teze da užurbana priroda kapitalizma forsira konstantno menjanje oblika svega što ima trajnije odlike (na tragu one Marksove "sve što je čvrsto se pretvara u pepeo i dim") i da se to posebno dobro uočava na primeru ljudskih veza, nekada potpornih stubova društva koje je u međuvremenu pronašlo neke druge, tehnološki savršenije temelje. Sa jedne strane, čovek teži da bude zaljubljen i voljen, ali mu sa druge strane okolnosti u kojima se nalazi ne dozvoljavaju jače vezivanje. Veliki Dovlatov je jednom rečenicom pogodio samu srž Baumanove polazne tačke kada je napisao da mu je ideal da "bude sam ali s nekim". Poetski je to moguće, u realnosti stvari malo teže stoje. Mi smo svi đuture sami od kolevke pa do groba, a da nas niko ništa i nije pitao.

Veličina Baumanovog literarnog dara ogleda se u činjenici da on polazeći od zaljubljivanja i odljubljivanja, sa zapanjujućom lakoćom menja uglove gledanja na temu ljudskih veza, neosetno i spretno menjajući ritam rasprave u najneočekivanijim pravcima. Od naizgled trivijalnog štiva koje je po nepisanim konvencijama bliže ispraznim sadržajima tinejdžerskih časopisa, on uspeva da izvuče samorazumljive zaključke na seksualnom, arhitektonskom i političkom terenu. Fluidna ljubav se može posmatrati i kao obrazac teorijske multidisciplinarnosti.

Erudicija kojom se rođeni Poljak već dugo nastanjen u Lidsu služi je zapanjujuća, ali nikada nije sama sebi cilj: kad god se pomene neko ime, uvek sledi razjašnjenje zbog čega je ono pomenuto, bez rogobatnog rečnika i suvišnih naklapanja. Kao i svaki pravi mislilac, Bauman ne samo da je radoznao i (pre)načitan, on je i vrlo razumljiv, dakle čitljiv, što njegovim originalnim nalazima dodaje na atraktivnosti koja se retko viđa unutar korpusa (često suvoparnih) društvenih nauka. U njegovim mislima ima mesta kako za Kastelsa, Hajdegera, Levinasa, Kanta i Agambena tako i za Muzila, Reservoir Dogs i članke u listu Gardijan (koje prevodioci Nataša Mrdak i Siniša Božović prevode kao Gvardijan).

Filigranski hvatajući u letu duh "epohe konzumerizma čija je prva  žrtva ljudska solidarnost" u kojoj je prema rečima nemačkog seksologa Folkmara Siguša "svako poznavalac, a niko nema pojma", Bauman je ispisao dragocenu knjigu koja svojom širinom zavređuje pažnju svakog gipkog i otvorenog uma zaokupljenog fundamentalnim pitanjima opšte kulture, a pripada onoj žalosnoj manjini domaće proizvodnje koja nije zapustila ličnu mentalnu higijenu od pada Berlinskog zida.

--
Објавио nasdvoje у Idealno & Pragmatično датума 12/27/2010 05:16:00 AM