manual za gradnju baliranom slamom

[. chillymanjaro]

prevod sa francuskog:
« BATIR EN PAILLE – GRADITI SLAMOM»
André de Bouter
praktični vodič za konstrukciju od balirane slame
prakse, ateljei, konferencije, posete
www.lamaisonenpaille.com

I UVOD
istorija / danas/ nekoliko reči o autokonstrukciji/ prednosti gradnje bairanom slamom/ prednosti blatnih maltera/ izolacija/ šta treba razumeti pre sveag/zaštita protiv vode/ alat
II NAJČEŠĆE POSTAVLJENA PITANJA
tri praseta/ vatra/ glodari/ slama ili seno/ zemlja na gomili/ termiti i insekti/ voda-rizik od truljenja/ dugovečnost/ dozvola za gradnju/ osiguranje/ cena/ bale- na kant ili ne?/ različite tehnike
III BALE SLAME
dobre bale za gradnju/ naći male bale slame/ okrugle bale-preraditi bale/ naručiti bale/ transport i odlaganje bala slame/ cena bala slame/ dimenzije bala/ prilagoditi širinu bala/ zaobljene bale/ velike kvadratne bale (Jumbo Bales)
IV OD KROVA DO TEMELJA
krov/ izolacija krova/ulančanje/ zidovi/ noseći zidovi/ drvena skeletna konstrukcija/ jednna kružna kuća  ili zid/ zid/ luk/ vrata i prozori/ elektrika/ vodovodne instalacije/ kačenje objekata ne zid/ temelji/ eksperiment: izolovanje poda sa balama slame/ ravnanje
V BLATNI MALTERI
osnovni sastojci zemlje/ različiti slojevi maltera/ testovi/ nakon prvih testova/ malter glina-pesak/ malter pesak/ unapređivanje maltera/ tražiti zemlju/ pripremiti malter/ nanošenje blatnog maltera/završna obrada
VI KREČ
gašeni ili hidraulični kreč/ nanošenje kreča/ boje na bazi kreča/ unapređenje krečnih maltera/ kreč na zemlji/ cementni malteri-mreža
VII OSTALO
gips/ blokovi od slame/ malterisati horizontale/ sipanje u oplatu/ druge

I UVOD
ISTORIJA
Građenje biljnim vlaknima staro je koliko i čovečanstvo, o čemu još i danas svedoče ostaci zaklona od granja i lišća. Ljudi su hiljadama godina koristili slamu za izgradnju zidova i za izradu krovova. Ali, najveća i relativno  ‘nedavna’ novina (oko 1850.godine) je izum baliranja slame, što je omogućilo proizvodnju lakih blokova, sa izuzetnim izolacionim kapacitetom koji su, iznad svega, i biorazgradivi.  Ideja i njena realizacija su jednostavne, ali  ih je neophodno dobro promisliti ! Mašine za baliranje su patentirane u SAD-u pre 1850.godine, i već su bile na prodaju 1873.godine, pokretane konjima. Do 1809.godine, vlasnici železnica prihvatali su samo transport balirane slame.

NEBRASKA
U isto vreme, pioniri Kinkaid Sandhills u Nebraski, imali su malo drveta i gline za uobičajenu tehniku gradnje. Čini se da je bilo logično da je neko bale slame shvatio kao velike lake ‘cigle’. Tako je počela njihova primena u izgradnji.
Prvi  dokument o gradnji baliranom slamom pojavio se 1886.godine u Nebraski , za jednu školu. 1920-ih godina, Ministarstvo poljoprivrede severne Dakote u SAD-u, izdalo je manual za gradnju baliranom slamom, za izgradnju poljoprivrednih objekata. Ova inicijativa doprinela je širenju tehnike u nekoliko zemalja SAD-a.
Tehnika Nebraska, sa nosećim zidovima od bala slame, najviše se koristila između 1905. i 1935.godine, a prestala je da se primenjuje oko 1940.godine kada se, sa dolaskom železnice, prednost daje lošije izolovanim objektima radi prepoznavanja i društvenog prestiža, a slama se počela doživljavati u vezi sa nečim prošlim, odnosno siromašnim. Od tad, kuće od slame su, uprkos svemu,  građene u nekoliko zemalja, ali je ovo ostalo uvek relativno marginalno.

RENESANSA
Gradnja balama slame je ostala ‘uspavana’ sve do izlaska članka o tehnici ‘Nebraska’ od strane Welsch-a u ‘Shelter’ 1973. Od izdanja u ovom časopisu, Amerikanci počinju da rade eksperimente i testove u laboratorijama, da organizuju prakse, pišu tekstove i knjige, i na taj način se ostatak sveta upoznao sa ovim neverovatnim načinom gradnje.

EVROPA I FRANCUSKA
Najstariju dokumentaciju na temu gradnje slamom u Evropi nalazimo u Francuskoj. U jednom izdanju ’Nauka i život’ iz maja 1921.godine, piše se o postojanju kuće od bala slame u Montagris-u. Feuillette ovu tehniku gradnje (brzu i ekonomičnu) predlaže kao rešenje za rekonstrukciju posle rata. U svom članku, on napominje da je u toku nekoliko izvođenja ovakvih projekata. Kuća ’Feuillette’ je i danas u veoma dobrom stanju i njeni stanovnici su sasvim zadovoljni  njenom udobnošću i malim računima za grejanje. Jedan manual za gradnju balama slame takođe je izdat u Danskoj 50-ih godina.
U Francuskoj (kao i u drugim zemljama) seosko stanovništvo oduvek je cenilo dostupnost i izolacionu moć slame i koristilu su je za podizanje ograda, spuštenih plafona, pa čak i izgradnju spoljašnjih zidova. Iako neomalterisani,  neki od njih održali su se po više decenija. U junu 1979.godine, u Larzac-u (danas ’Cun de Larzac’), jedna kuća od balirane slame je izgrađena u borbi protiv proširenja vojnog kampa. Ipak, čini se da je, pre svega zahvaljujući radu François  Tanguay i Louis Gagné iz Kvebeka, gradnje baliranom slamom je ponovo počela, ovog puta izgradnjom bala. Nakon sastanka sa Amerikancima (i nakon izlaska njihove knjige), gradnja baliranom slamom u Francuskoj čini se da se orjentisala sve više  više ka različitim stilovima drvenog skeletnog sistema sa ispunom od balirane slame.

NEKOLIKO REČI O AUTOKONSTRUKCIJI (gradnji u sopstvenoj režiji)
Sve se uči, gradnja takođe. Ako još uvek nemate iskustva, omogućite sebi da ih steknete. Dobra priprema je obavezan deo,  kako bi projekat i gradilište ostali prijatni za život i rad.
Ne zaboravite:
*u jednoj kući ima više delova za spajanje nego u jednom kompjuteru,
*ona mora odoleti vetru, kiši, snegu, suncu, sili gravitacije, i možda čak i zemljotresima,
*jedna nesreća za vreme i posle gradnje može teško povrediti nekoga,
*vaša kuća će, verovatno, biti najvažnija investicija Vašeg života.
Nije momenat za igru pokera zatvorenih očiju. Treba uzeti u obzir mere predostrožnosti kojima se mogu izbeći ozbiljne neugodnosti.

Autokonstrukcija (nasuprot auto destrukciji)
Raspitajte se i pripremite se. Ne uskraćujte sebi vreme potrebno da se dobro informišete. Kupite sve knjige koje vam se čine interesantnim, pratite različite radionice i potražite informacije na internetu.
Investirajte par stotina eura (na primer) za informacije/obaveštenja – može Vam se učiniti preskupo,  ali nije ništa u poređenju sa totalnim troškovima jedne kuće pune grešaka! Moje lično iskustvo mi je pokazalo da, svaki put kad sam želeo ići prebrzo, ili zanemario vreme za proučavanje dokumentacije ili dobrog promišljanja, platio sam posledice kasnije. Budite strpljivi, razgovarajte sa drugima i budite otvoreni za predloge. Naoružajte se strpljenjem i setite se basne o zecu i kornjači.
1.    tražite na internetu
2.    čitajte knjige
3.    pričajte i razmenjujte informacije sa graditeljima
4.    učestvujte na praksama / gradilištima
5.    eksperimentišite na malim projektima  (!)
6.    prilagodite dizajn
7.    opet eksperimentišite
8.    ako se dizajn i proces gradnje slažu-nastavite. ako ne-eksperimentišite više.
Na kraju, poštujući sve etape, konkretizujte Vaš projekat. Da – sve zahteva vreme, ali ni Rim nije sagrađen za dan!

PAR
ako se jedan od tri para u proseku razvede u Francuskoj, onda se jedan na dva para auto konstruktora raziđe! Ovo naročito važi za gradilišta koja se rade paralelno sa drugom profesionalnom aktivnošću sa punim radnim vremenom, ili za gradilišta koja traju duže od dve godine (što se često dešava početnicima,  koji se upuste u gradnju ’velike’ kuće.) Stvari uzmu uvek više vremena i novca nego što smo mislili, naročito ako nemamo dovoljno iskustva u ovom domenu.
Postoje tri stvari koje su kontradiktorne: ’jeftino’, ’odmah’ i ’kvalitetno’!
Budite realni, radite etapu po etapu, zabavljajte se tokom izrade projekta i tokom njegove realizacije, jer će Vam jedan zreo i dobro pripremljen projekat, obezbediti uživanje u radu.
Iako rizikujem da se ponavljam, preporučujem vam da počnete malim projektom kao što je kokošinjac, baštenska nadstrešnica, garaža, atelje ili koliba. Jedna koliba za suve toalete, tuš i sanitarije može biti veoma korisna. Ovo omogućava sticanje iskustva, razvijanje veština, testiranje Vaše ideje i nalaženje/usavršavanje recepture za vaše maltere.

Auto-konstruisati ili dati da nam neko drugi konstruiše?
Kad nam drugi grade, cena rada (plate, socijalno osiguranje, ekspertiza, alat) je mnogo veće nego materijal za gradnju. Zbog toga jedna kuća od slame, napravljena od strane zanatlija, često može imati skoro istu cenu kao kuća građena od drugih materijala.
U auto-konstrukciji moguće je uštedeti mnogo novca. Vreme provedeno u auto-konstrukciji  je, uglavnom, najplodonosnije u životu jednog autokonstruktora; ipak, treba imati odakle finansirati ovaj period, predvideti i budžetirati prema tome.
Takođe, može biti interesantno da se deo radova ustupi zanatlijama, na primer: drvena skeletna struktura. Oni imaju znanje, alat i često interesantnu cenu za kupovinu pojedinih materijala.
Lično, proveo sam 3- 4 meseca (sa svojom partnerkom i drugim ljudima koji su nam pomogli) u izradi drvene skeletne i krovne konstrukcije, i zadovoljan sam tim iskustvom. Ali, ne bi bilo mnogo razlike ni da smo zvali stolara/tesara. Sledeći put, ja bih, najverovatnije, prepustio drveni skelet na izradu nekom specijalisti i sačuvao svoju energiju za ispunu slamom i za izradu maltera; ako ne, izabrao bih krovnu konstrukciju jednostavniju za izradu.

Raditi sa arhitekom ili ne?
U Francuskoj, nije neophodno konsultovati arhitektu za projekte koji prelaze površinu od 170m2. Postoje takođe i konsultantski servisi sa online arhitektama. Jedan dobar arhitekta može vam dati solucije koje će povećati udobnost i smanjiti ekonomičnost.
Kako znati da li je jedan zanatlija ili jedan arhitekta kompetentan?
Tražite ozbiljne reference i posetite realizovane projekte (bez prisustva zanatlija/arhitekte.) Ispitajte vlasnike da znate da li su zadovoljni. Kako se rešavaju nepredviđeni problemi  (uvek ih ima.) Pozovite ih u restoran ili kod vas kako biste zagrebali po površini njihovog iskustva, i da im se zahvalite. Ovo je jedna mala investicija za izbegavanje velikih problema. Ne zaboravite da je ovo, verovatno, Vaša  najveća investicija i da je dakle osnovno izabrati nekoliko kvalitetnih partnera.

’Žene i deca prvo’
U nekim ne-zapadnim kulturama, žene su te koje grade. Deca su uvek prisutna na gradilištu i prirodno inicirana u veštine gradnje. Ali, u zapadnom svetu,’gradilište je ’zabranjena zona’ za decu, jer se smatraju veoma opasnim. Ova gradilišta su, takođe, malo dostupna ženama zbog, s jedne strane, mačoizma, ali i zbog fizičke prirode nekih poslova. Rezultat je da ima oko 3% žena u tradicionalnoj gradnji i 0% dece.
S druge strane, u pokretu gradnje slamom, postoji kvazi jednakost između muškaraca i žena (arhitekata, stažista i volontera na gradilištu.) Njihova deca često čine deo ekipe za građenje, naročito za vreme rada sa balama, pripreme i nanošenja blatnih maltera. Jedno ovakvo gradilište dozvoljava da integrišemo mnogobrojne ljude, koji ne bi mogli da se uključe u jedno ’normalno’ gradilište.
Naravno, tokom gradnje ima potencijalno opasnih momenata, mesta i alatki; mislim prvenstveno na alat koji se brzo okreće i/ili seče (cirkularne testere, motorne testere, mlinovi, itd.) i radovi na visinu (postavljanje krovne konstrukcije.)

SIGURNOST
Neiskustvo, neznanje, umor, neskoncentrisanost i, pre svega, tvrdoglavost mogu biti veoma opasne za gradnju. Budnost je obavezna da gradilište bude u potpunoj sigurnosti. Ne postavljajte se ispod nekoga i ne dozvolite da to neko radi. Jedna kofa puna maltera, jedan čekić ili jedan crep koji pada, mogu da nanesu neopisivu štetu! Savet:uzmite (kad je  neophodno) zaštitne naočare, rukavice, zaštitu za uši i dobre maske. Mislite takođe na šešir i kremu za zaštitu od sunca.

Venčajte materijale
Iako pričamo o ’kućama od slame’, jasno je da kuće nisu nikad građene samo od slame. Naravno, drugi materijali kao što je drvo, kamen, kreč i drugo mogu biti venčani sa slamom.
Svaki materijal za svoju namenu: mudro je koristiti svaki od njih promišljeno.

Evolutivni projekat
1.kupite jedan teren i živite u šatoru, karavanu ili ’domu na točkovima’ i uštedite novac,  kako biste mogli uložiti u konstrukciju. Posmatrajte okolnu klimu, teren, skupite različite elemente, kao što su vrata i prozori. Nađite i eksperimentišite sa zemljom. Tražite drvo za izradu krovne konstrukcije.
2. napravite prostor A kako biste mogli izolovati karavan i kako komšijama/zajednici  ne bi smetalo ’vizuelno zagađenje’. Predvidite da možete izaći karavanom na jednu stranu objekta.
3. uštedite više
4. izgradite prostor B i instalirajte sobe u prostoru A.

Prednosti konstrukcija od balirane slame
*lepota :
*debeli zidovi ,
*zaobljeni uglovi, organske forme zidova ili kružne kuće,
*deblijna zidova dozvoljava izgradnju niša.
*super izolatori: termička otpornost (R)=6(*), što je jednako 25cm kamene vune. (*) izvor : ’Eokološka izolacija’, JP Oliva, Terre Vivante,
*zdrave: objekti od slame su zdravi, prijatni za gradnju i za život,
*dobra akustika: zajedno sa zemljanim malterima, zidovi od slame imaju odličnu akustiku u prostorijama,
*dobra zvučna izolacija: na osnovu testova u laboratorijama, omalterisani zidovi od slame su dobri zvučni izolatori, pod uslovom da nema elemenata (greda npr.) koji prekidaju izolaciju.
*biorazgradive: nakon upotrebe, jedan objekat od slame može se vratiti zemlji, jer je slama 100% biorazgradiva. Nema potrebe za deponijama, ni procesa reciklaže.
*zidovi koji dišu: vlažnost može preći od spolja ka unutra bez ikakvih problema.
*lake i jednostavne za izradu: dostupno ženama i deci, jer je relativno lako (12 do 18kg po bali slame) i netoksično.
*mogućnost rada sa lokalnim materijalima, u auto konstrukciji.
*ekonomične: svake godine, ušteda od 50% na grejanju, u poređenju sa  kućom od betona izolovanog sa 8cm kamene vune. Bale slame imaju i izuzetno nisku cenu. Ulaganje u njihovu proizvodnju je minimalno, jer je slama nus-produkt prilikom uzgoja žitarica.
*obnovljive: količina slame proizvedene svake godine je neverovatna. Slama (žito, pirinač, ječam) se u celom svetu smatra otpadom u modernoj poljoprivredi.
*održive: postoje kuće od slame koje su i sto godina stare, i još uvek su u dobrom stanju.
*ekološke: proizvodnja bala slame nema potrebu za fabrikom, ni za velikom količinom energije (zvane: siva energija), jer su bale jednostavne za izradu sa balerom iza traktora (ili ručno kao što se radi u Indiji.) Proizvodnja bala slame je često lokalna, jer se žitarice proizvode u celom svetu. Njihova dostupnost  i mala težina smanjuju cenu transporta, troškove i zagađenja. Proizvodnja i korišćenje slame u jednoj zgradi zadržava CO2(kao i drvo). Da bi Vam dočarali do koje mere se današnja gradnja štetno utiče na naše okruženje : proizvodnja 1 kg cementa proizvede 1kg CO2.
*nasleđe: slama, zemlja, drvo i kamen su bili korišteni u gradnji oduvek.

Prednosti blatnih maltera
* lepota :
* blatni malteri laki su za izradu,
* debljina zidova dozvoljava izradu niša,
* blatni malteri mogu biti veoma lepih boja.
* zdravi : niste obavezni da zaštitite kožu i oči, kao kod rada sa krečom i cementom.
* nema hemijskih dodataka : kao kod nekih maltera koji su prefabrikovani i prodaju se kao ’stari’, ali sa sintetičkim voskom.
* ekološki: primena lokalne zemlje smanjuje transport. Jedan blatni malter radi se od nepečene zemlje, nikakvo pečenje nije potrebno kao za kreč, cement ili gips. Zbog toga su, čak i prefabrikovani blatni malteri sa transportom na velike distance, veoma interesantni sa energetskog aspekta.
* inercija : jedan mlater  povećava masu objekta, što je korisno za smanjenje ekstremnih temperatura.
* regulacija toplote i vlažnosti: zemlja ima sposobnost vezivanja i  oslobađanja vlažnosti i toplote. Ovo stvara komfor i štedi novac.
* laki za izradu:
* blatni malteri se lako lepe za zidove (zahvaljujući glini)
* blatni malteri su veoma postojani u unutrašnjosti, i laki za popravku. Poštujući neka pravila, mogu biti takođe korišćeni i u eksterijeru.
* ceo svet može biti angažovan prilikom nanošenja osnovnog sloja.

Izolacija
prenos energije
toplota (energija) prenosi se na tri različita načina:
* radijacijom: infracrveni, od sunčevih zraka ili od jedne peći na drva, npr.
* kondukcijom: fizički kontakt. Kada dodirnemo peć na drva, opečemo se, jer je ovaj transfer brz i veoma intenzivan.
* konvekcijom: gas ili tečnost koji prenosi energiju cirkulišući kroz prostor. To je vruć vazduh peći na drva (ili električni radijator) koji se penje i zagreva plafon.
Šta je izolator?
Izolator je materijal koji treba da uspori transfer energije, kako bi održao enterijer naše zgrade prijatnim i kako ne bi dolazilo do gubitka, tako dragocene, energije. Izolacija se često bazira na principu da jedan materijal male mase čuva i prenosi energiju (hladnoću, kao i toplotu), mnogo brže nego materijali sa velikom masom.
Materijali male mase su vazduh, ovčja vuna, kamena vuna, konoplja i slama. Vazduh je najveći izolator od ovih materijala, ali ga je neophodno zaustaviti; u suprotnom-konvkecija se vraća u igru. Zbog toga je vuna najefikasnija po cm debljine, kao što je bala slame dobar izolator zbog velike debljine lakog materijala, koji sprečava kretanje vazduha. Materijali velike mase su: metal, beton, voda, kamen, kreč i zemlja.
Ne zaboravite da krov takođe treba dobru izolaciju, jer je to prostor u kome je gubitak energije najveći. Moguće je izolovati krov balama slame, ali vodite računa o njihovoj težini.
Ovčja vuna je takođe odličan izolator krovova, i mnogo je lakša od slame.
Vazdušni džep
Generalno se veruje da je vazduh najbolji izolator; ako bi to bio slučaj, ne bi bilo neophodno zatvarati prozore. Vazduh je dobar izolator jedino kada je  nepokretan/zaustavljen. Rupe ili vazdušni džepovi između bala slame su neefikasni. Suprotno, konvekcija (cirkulacija gasa ili tečnosti toplotom) stvara jedan stvarni transport energije. To je ono
što zovemo termičkim mostom.

Termička regulacija (HQE)
jedna kuća kompletno izolovana balama slame odgovara veoma dobro oznaci HQE i termičkoj regulaciji (RT 2001), na snazi od juna 2001.
Poređenje vrednosti izolacije nekoliko materijala za konstrukciju(*):
sistem                                                                               R
šuplji beton 20cm                                                          0,39
šuplji beton 20cm+zemlja piljevina 10cm                 1,03
šuplji beton 20cm+šupljina+celuloza 8cm                3,08
kamen 50cm ili naboj 45cm                                         0,62
slagana drva 40cm ili celularni beton 25cm              1,70
masivno drvo 20 cm ili ekspandirana glina 30cm    1,70
monomur 37,5cm ili zemlja-slama 30cm                  3,00
zemlja-slama 30cm ili konoplja                                  3,00
drveni skelet+celuloza 12cm                                       3,70
masivno drvo+celuloza 10cm                                     4,70
balirana slama 45cm                                                   6,00
(*) izvor : ekološka izolacija * JP Oliva, Editions Terre Vivante
pažnja: ne može sve biti rečeno samo kroz brojeve i predlažem Vam da prostudirate knjigu JP Oliva ’L’isolation écologique’, deo o različitim materijalima/ tehnikama i veoma jasno objašnjava šta je termička udobnost i kako je postići.

Inercija (masa) jedne kuće od slame
Neki smatraju da jedna kuća od balirane slame nema veliku masu (za apsorpciju i povratak toplote). Međutim, jedna kuća od balirane slame pokrivena dobrim slojem maltera, ima znantu masu. Jedan blatni malter debljine 5cm ima oko 65kg/m2, što je mnogo više nego gipsane ploče. Na primer, jedna kuća od 100m2 u osnovi, imaće u enterijeru oko 30m2 blatnih maltera, što predstavlja oko 5 tona zemlj; ne računajući pregrade, pod  i ostalo. Za povećanje mase, takođe se  mogu napraviti i pregradni zidovi od zemlje, pa čak i nameštaj kao što su klupe i police.
Što je veća masa, treba više energije da bi se kuća zagrejala; ali je prednost što će ona duže ostati topla. Bitna stavka gradnje slamom je da je masa (malter) u enterijeru izolacije, i da ne gubi svoje kalorije (ili svoju svežinu) u kontaktu sa eksterijerom. Prema testovima realizovanim u SAD-u, jedan blatni malter od 5cm je optimalni minimum za povratak, tokom večeri i noći, akumulirane toplote tokom dana.

Šta treba razumeti, pre svega
lateralne(bočne) sile
Bočne sile su rezultat vetrova i zemljotresa. Ove sile mogu prouzrokovati  klizanje, rotaciju, ili deformaciju zidova. One se takođe mogu javiti zajedno, i potpuno uništiti objekat. Dakle, imperativ je razumeti ove sile i osmisliti i konstruisati poštujući ograničenja materijala i tehnika, kako bi se izbegla oštećenja. Ako ne vladate temom, nađite pomoć od ljudi koji imaju znanja u ovom domenu.

Bočne sile i noseći zidovi
Jedan zid od slame sa svojim malterom već ima određenu otpornost protiv bočnih sila. Dokaz za to je Nebraska kuća, gde je slama noseći konstruktivni element, bez ikakve druge strukture ili ojačanja.  Pravljeni početkom veka, neki od ovih zidova su preživeli do danas, bez da su čak bili i omalterisani. Četiri elementa koja osiguravaju otpornost su:
1. gustina balirane slame: što su bale gušće, više su krute. Ipak, bale ostaju uvek malo fleksibilne: po jednom testu rađenom u SADu, (’Straw-Bale Code testing’ od strane Catherine Wanek), jedan zid od slame bez maltera je bio opterećen za testiranje njegove čvrstoće na pritisak.  Zid je, bez problema, primio opterećenje; i rezultat testa je bio pozitivan. Zatim, kako bi bolje razumeli zid od slame, dodatno su opteretili  zid: nije se desilo ništa, osim sleganja zida. Kad su skinuli opterećenje, istraživači su, na njihovo veliko iznenađenje, primetili da se zid ponovo popeo do svoje originalne visine! U realnosti (dakle, sa malterom), malter puca i ( ili pada); ovo će biti znak za stanovnike da napuste zgradu. Interesantno je da, kad se jedan zid od betona ili šupljeg betona optereti preko njegovih kapaciteta, on pada odjednom, bez prethodnih upozorenja.
2. opterećenje zidova (krova ili drugih sistema opterećenja)
3. malteri su najrigidniji deo (kao beton), nije fleksibilan kao slama, već reaguje više kao jedan veoma tanak zid.  Izgleda da je prvo malter (baš zato što je najrigidniji) otporan na opterećenje (gravitaciju i bočne sile). Ali, širina bala slame daje mu podršku, jer je on previše tanak da bi mogao primiti opterećenje sasvim sam. U slučaju zemljotresa ili oluja, ovo fleksibilno srce zida takođe dozvoljava jedan izvestan pokret, bez da se zid kolapsira. Jeedan pesnik mogao bi  iskoristiti koreografsku metaforu: zidovi od zemlje mogu igrati Salsu!
4. na kraju, snaga jednog zida od slame je u vezi koja postoji između maltera i dobro nabijenih bala slame. Zbog toga je veoma važno raditi tako da malter dobro prianja uz bale.
Bez prethodnih testova, nemoguće je predvideti  otpornost zidova od slame, jer ovaj kapacitet zavisi od:
* kvaliteta, gustine i širine bala slame,
* kompresije zia,
* kvaliteta i debljine maltera,
* kvaliteta prianjanja maltera.

Zemljotresi
za arhitekturu otpornu na zemljotrese neki koriste princip dva rigidna zida sa  fleksibilnom sredinom, koji se na engleskom zove ’ Stressed Skin Panel’. Ali, kako bi kuća od slame stvarno bila otporna na zemljotrese, potrebno je povećati performanse celine. Neophodno je postojanje  metalne armature (ne samo mreža), koja je fiksirana za temelje i  grede. Osim metalne, struktura može biti i drvena.
Posetili smo jednu kuću u San Francisku u Kaliforniji (region često uzdrman zemljotresima), koja je već pretrpela nekoliko zemljotresa: nismo primetili ni jednu pukotinu!

Bočne sile i skeletna konstrukcija
Kako bi se povećala otpornost zida od bočnih sila i gravitacije, veliki broj graditelja koristi skeletnu konstrukciju. U nju treba integrisati dijagonalne elemente (spregove protiv vetra), kako bi bolje odoleli bočnim silama. Ako ne, ispuna od slame i malter su ti koji osiguravaju ovu otpornost.

Otpornost na vetar od temelja do krova
Kako bi se odolelo bočnim silama, trougao je oblik mnogo superiorniji od kvadrata. Zbog toga ga često srećemo u arhitekturi. Ali, u jednoj skeletnoj stukturi, ovi dijagonalni elementi ometaju ispunu balama slame. Tako da je mnogo jednostavnije postaviti spregove protiv vetra u eksterijeru (na površini bala slame). Sile se i prenose od grede do temelja uz pomoć jedne trake, kabla ili štapa (slika 04)

Slabe tačke nalaze se u spojevima između različitih materijala. (slika 05)

(1)greda   (2)stub  (3)traka  (4)metalna ploča (5,6,7) sistemi za fiksiranje trake korektno za pod (8) armatura
Ojačanje uglova
Drugi način ojačanja zidova je da se ojačaju uglovi. Evo dva primera:

slika levo: metalne ploče ili paneli u drvetu : (1) greda   (2)stub   (metalna ploča)
slika desno: (1)greda   (2)stub  (4)kosnik (5) štap sa navojem (6) zavrtanj
ovaj sistem koristi spregove protiv vetra sa jednim štapom sa navojem, zbog čega ovaj sistem funkcioniše na pritisak i na napon.
pažnja: kapacitet ovog sistema je veoma ograničen, jer sve bočne sile treba da budu apsorbovane veoma malom površinom (kao na slici 08)

Zaštita od vode
Vlaga je, naravno, najveći  neprijatelj konstrukcije od slame (kao i bilo kom drugom tipu konstrukcije.) Šta više, jedna takva kuća je nezdrava, tako da je imperativ razmotriti sve neophodne mogućnosti da bi se garantovala jedna zdrava konstrukcija.
Voda u objekat može ući na više načina: tečna u vidu kiše, gasovita kao respiracija koja se transforimiše jednako u kapljice, kondenzacija, ako je okolnosti uzrokuju. Prva uloga jednog objekta je (sa klimom kao u Francuskoj) da zaštiti svoj sadržaj od kiše. Dakle, čini mi se očigledno da je prva uloga njegove arhitekture da zaštiti zgradu od vode, zbog čega estetika arhitekture prelazi u drugi plan.

Da bi se obezbedila dobra zaštita od vode, sledeći detalji se preporučuju:
1)prepušten krov-jedan od najekonomičnijih načina zaštite zidova
2)oluci smanjuju količinu vode koju vetar nanosi na fasadu.
3) ventilacija ispod pokrivača je imperativ kako bi se izbegla akumulacija vlage (kondenzacija)
4)izbegavati horizontalne površine ispod prozora- treba da su dijagonalne i da odvode vodu ka spolja (ako je moguće van površine maltera). Koristite nepropusne proizvode dobrog kvaliteta. Završetak na ‘kap vode’ je interesantniji nego klasični. Prozori postavljeni ka spoljašnjosti zida su manje osetljivi na ulazak vode.
5)zaštitite kvalitet disanja zidova od slame. Voda koja se vraća (što je sasvim normalno), treba biti evakuisana. Izbegavajte bojenje spoljašnjeg zida-bolje je koristiti pigmente u završnom malteru ili je jednom okrečiti.
6) završetak maltera sa jednom ‘kapi vode’ pomaže drenaži maltera, kako ova vlaga ne bi dugo dodirivala bale slame.
7) drenaža oko temelja je neophodna, kako bi se izbeglo stagniranje vode u dnu kuće.
8)vazdušni sloj za venitlaciju između izolatora i pokrivača kako bi se izbeglo akumuliranje vlage.
9)dva različita materijala koja se dodiruju (malter i drveni okvir npr.) su osetljive tačke, zbog toga što svaki materijal reaguje drugačije na toplotu i hladnoću. Obratite pažnju oko okvira, naročito sa spoljne strane. Rupe izmedju okvira (drvenog) i maltera (zemlja ili kreč) mogu biti mesta prolaska vode, vazduha (gubitak izolacije) i zvuka.
10)sa unutrašnje strane nije neophodno postavljanje sprečavanja isparavanja.
11)postavite bale slame na drvenu podlogu, nekoliko centimetara iznad nivoa tla kako bi se izbeglo da voda uđe u zid
12) pesak sa geotekstilom
13)šljunak, kako bi se zaustavilo kapilarno podizanje vode i održavanja ploče suvom
14)postaviti jednu nepropusnu barijeru kako bi se izbeglo da vlaga može da se podigne.

ULOGA ZAVRŠNOG MALTERA
Završna obrada površine zida je osnovna za dobro funkcionisanje objekta. Ona predstavlja barijeru za vazduh, vatru, vodu i životinje. Distribuirana masa (malter) ima takođe visoke performanse za pasivno grejanje.
Idealno bi bilo imati površinu koja odoleva šokovima, osipanju i prljanju. Kako bi bile svetlije, unutrašnje površine su često u  svetloj boji (ne sjajnoj), koja dobro reflektuje svetlost.

(1)‘Prozor istine’-kad se zidovi omalterišu, niko više ne može videti slamu. Zato je, kako bi se pokazalo da je ispod maltera  slama, potrebno ostaviti jedan ‘prozor istine’ u većini kuća- to je jedan ram oko mesta koje nije omalterisano, ostavljajući slamu vidljivu. Postoje različite vrste, na Vama je da kreirate Vaš! Savetujem Vam da stavite staklo ispred slame, kako biste izgbegli da zimski vetar uđe suviše lako unutra.
Postoji nekoliko mogućih tipova maltera, ali nije dovoljno  samo izabrati dobar malter, jer  performanse i otpornost jednog objekta i njegovog maltera zavise od kvaliteta:
* koncepta:
* prepuštenog krova i prilagođene arhitekture
* oluka
* malter ne treba da se spusti do poda
* simsovi prozora
*  jedna  urezana ’obrva’ u malteru iznad jednih vrata ili prozora odvodi vodu na stranu
* priprema: testovi/eksperimenti koji određuju procenat sastojaka u malteru
* konstrukcija i aplikacija: npr.mešanje maltera i pažnja poklonjena izradi detalja.
* održavanje: npr.popravka pukotina /oštećenja.

PASIVNO GREJANJE
U većini klimatskih zona, kvalitet pasivnog grejanja i hlađenja su povećani uvodeći masu u objekat. ’Superizolacija’ sa jednim debelim završnim malterom daje jednu kombinaciju visokih performansi, jer takav blatni malter od oko 5cm je optimum za distribuiranu inerciju. Ovo omogućava da se apsorbuje dnevna toplota i da se oslobodi tokom večeri i noći. Ako provetravate vašu kuću tokom noći (leti, naravno), temperatura ostaje sveža tokom dana.

ZIDOVI KOJI DIŠU
Kad lokalna klima zahteva grejanje u kući, vazduh koji je unutra je usisan ka eksterijeru kroz zidove i vlagu ovim tokom (vodena para iz kuhinje, kupatila, naše disanje i transpiracija.)
(pročitati: ekološka izolacija)
Kako se vlažnost ne bi zadržavala iza spoljašnjeg maltera, potrebno je da i ovaj može da diše najmanje kao i onaj unutra. Zbog toga ne savetujem cementni malter, već pre krečni i/ili zemljani malter.
pažnja: neophodno je uvek provetravati Vašu kuću!
takođe je potrebno izbeći bilo kakav kontakt između zemlje i maltera, jer voda može da se popne kroz malter kapilarno. Savetuje se da se prekine na minimalno 25-30cm od nivoa zemlje. Izbegavajte takođe čvrste površine duž zida (beton, ploče itd.), tako da se voda ne odbija od zida.

ALATI

(1)džepni nož : traka i fluorescentna boja omogućavaju da se ne izgubi u slami
(2)kuka za transport bala slame. Obratite pažnju da je ne ostavite da se povlači negde okrenuta ka gore (retko se koristi)
(3)žica za povezivanje predmeta.

(1)nabijač i drugi čekići (svih dimenzija). Najveće napravite Vi sami, sa ostacima drveta na gradilištu.
(2)bambus štapovi
(3)metalni štapovi
(4)klipovi velikih dimenzija
(5)klipovi malih dimenzija za pričvršćivanje predmeta za bale slame
(6)bušilica može pomoći za stavljanje štapova u bale slame
(7)drveni čekić za lakše zakucavanje štapova
(8)motorna testera-uvek je držite čistu,i radite oprezno
(9)testera za seno (za sečenje bala), stari alat koji nalazimo na buvljaku
(10)ručna testera, za detalje
(11) brusilica (sa zubima za kamen), efikasno, ali opasno!
(12)trimer sa plastičnom žicom ili diskom za zube, za sečenje zidova
(13)skalpel
(14)igle.

Drugi pribor:
*boja  (fluo) za označavanje na balama slame niša itd.
*makaze
*sigurnosna oprema
*aparat za gašenje požara
*maska za prašinu (dobrog kvaliteta)
*šešir, krema za sunčanje i  košulja sa dugim rukavima
*zaštita za oči i za uši
*džakovi za skupljanje slame na gomilu.

II NAJČEŠĆA PITANJA
Vatra
Bale slame ne sadrže dovoljno kiseonika da izdrže visoke temperature. Testovi su pokazali da omalterisani zid od balirane slame može izdržati u požaru i do nekoliko sati. U jednom od testova (’Straw-Bale Code Testing’ Catherine Wanek), 2 sata velikog plamena (900°C) povećalo je temperaturu s druge strane zida za samo 10°C. Ispod maltera, slama je izgorela do 8cm. Tako da je sasvim moguće postaviti kamin uza zid od balirane slame, pod uslovom da bude izolovan (mineralnim izolatorom); što je obavezno u francuskim pravilnicima, kada kamin prolazi kroz organski materijal.
pažnja: slama na površini zida, a pogotovo slama na gomili na podu (tokom gradnje) je veoma zapaljiva i može preneti plamen na krovnu konstrukciju. Zbog toga treba preduzeti mere opreza tokom izgradnje:
*zabraniti pušenje na gradilištu, dok slama ne bude pokrivena,
*obratiti pažnja na alat kao: brusilice, lampe i slično,
*imati na raspolaganju aparat za gašenje požara, vatrogasno crevo, kofu vode,
*pokupiti slamu na gomilu bar na kraju svakog dana.
Savetuje se malterisanje bala slame, čak i ako ih oblažete panelima, jer se šupljina (za ventilaciju) između obloge/krova i slame ponaša kao kamin.
*možda je neophodno da zaštitite Vaše gradilište i od ljudi koji bi namerno zapalili vatru.
Glodari
Zid od slame, pravilno izgrađen (*) i omalterisan, neće privući glodare. Oni vole tavane i materijale u koje se mogu jednostavno useliti; ne vole da prave tunele u balama, jer im to prestavlja previše posla. Malter, dobro postavljen i održavan, hermetički zatvara zidove, pa glodari ne mogu ni ući ni izaći.
Ako stavljamo obloge, neophodno je dobro zatvoriti pristup tavanu, a da se ne prekine ventilacija. Prvi sloj maltera se preporučuje, kako protiv glodara, tako i protiv vatre i insekata.
(*) imperativ je da bale slame budu dobro postavljene jedne na druge, bez šupljina između redova.  Bale treba postaviti jedne uz druge, kako se ne bi stvorile galerije za glodare, ni veliki termički mostovi.
Neki se zalažu za prskanje bala slame krečom (protiv glodara), ali ovo nije tehnika koja se često primenjuje. To je, po mom mišljenju, prevencija od nepostojećeg problema. Osim toga, veoma je nezdravo i neugodno udisati isparavanje kreča, a to je ono što će se dešavati prilikom pritiskanja bala slame jedne na druge.
Slama ili seno
Slama se, uglavnom, sastoji iz stabljika, dok seno sadrži i zrnevlje, što privlači glodare. Seno se ne preporučuje za gradnju, iako ga neki uspešno koriste. Slama od pšenice se najviše koristi u Evropi, jer je najdostupnija; ali i sve druge vrste mogu poslužiti, pod uslovom da su dobrog kvaliteta i dobro osušene.
Slama ’na gomili’
Ne savetujem korišćenje ovakve slame, jer je slabiji izolator, i mnogo osetljivija na vatru i glodare.
Termiti i insekti
Koliko znam, termiti ne jedu slamu kad je suva (ima više silicijuma u slami, nego u drvetu.) U Indiji smo gradili pirinčanom slamom u zoni opustošenoj termitima. Tamo je samo vlažna slama pojedena od strane ovog parazita. Indijski poljoprivrednici čuvaju slamu na gomili u vrećama, na poljima; i ovo ne predstavlja problem, dok god je slama suva (kao na krovu.)
Iskustvo je pokazalo da termiti ne napadaju kuće od slame (osim jedne u SAD-u, gde su ušli kako bi jeli drvo, a ne slamu!)
Minimum koji treba preduzeti je da osigurate da Vaša kuća ostane suva, od vrha do temelja. Za zone u kojima postoji rizik, objekat na kamenim /betonskim stubovima daje najveću sigurnost, jer je uvek moguće nadgledati i reagovati ako je neophodno.
Ipak, u pojedinim kućama od slame, veoma mali insekti (zvani ’plaster beatles’ ili ’bark fleas’) su otkriveni u veoma velikom broju. Oni se javljaju i u drugim tipovima građevina, gde je malter izložen vlazi. Mogu da žive jedino u vlažnim sredinama i javljaju se ponekad tokom sušenja maltera. Nisu opasni za ljude i ne jedu slamu. Nestanu jednom kad je zid suv. Dovoljno ih je usisati.
Obratite pažnju na rupe iz kojih izlaze insekti, jer će Vam pokazati prazne prostore koje treba da zatvorite.
Voda-rizik od truljenja
Svaka konstrukcija treba da bude zaštićena od vode. Jedna vlažna kuća je, prvenstveno, nezdrava. To pogotovo važi za zid od slame (od organskog materijala), jer slama truli ako ostane vlažna tokom dužeg vremena. Ovaj fenomen se javlja kada stopa vlažnosti dostigne 15-20%, ali zavisi i od temperature.
Trula slama je loša za zdravlje, jer pluća loše podnose spore šampinjona, kao i sve ostale vrste prašine. Ako nađete trulu slamu u zidu, uklonite je bez udisanja prašine.
Kao što sam rekao, veoma je lako izbeći truljenje. Potrebno je zidu dati dobar šešir i dobre čizme: krov sa prepustom od 50 cm i vodonepropusna barijera između slame i temelja. Takođe se savetuje da se obezbedi da su zidovi od slame izdignuti najmanje 30cm iznad nivoa terena i da voda ne može stagnirati u dnu kuće. U Francuskoj, većina kuća od slame je omalterisana krečom koji ih štiti, a pritom zid može neometano da ’diše’. Ako se prilagode arhitekturi, blatni malteri su mogući i u eksterijeru. Cementni malteri se uopšte ne savetuju, jer ’ne dišu’, za razliku od krečnih ili blatnih.
Plavna područja
Uopšte ne savetujem gradnju slamom (ili sličnim materijalom) u plavnim zonama.
Dugovečnost
Slama je nađena u egipatskim piramidama, što dokazuje da se ona ne razgrađuje sama po sebi. Ako je jedna kuća dobro osmišljena, izgrađena i održavana, nema ni jednog razloga zbog kog ne bi odolela nepogodama. Najstarija kuća od slame u Francuskoj građena je 1920.godine u Montagris-u, i još uvek je u dobrom stanju. Jedini razlog zbog kog  kuće od balirane slame stare nekoliko vekova ne postoje jeste da ni prese, ni koncept balirane slame nisu još bili izmišljeni!
Dozvola za gradnju
Procenjujemo da je u Francuskoj izgrađeno oko 100 kuća od balirane slame, većina njih sa građevinskom dozvolom. Ovo ne predstavlja problem, jer građevinski materijali nisu precizirani u zahtevu za dozvolu. Jedini tehnički zahtev je termička regulacija (RT 2001), a kuće od slame potpuno odgovaraju.
Osiguranje
Generalno, ne postoji problem osiguranja jedne kuće od balirane slame. Ipak, ne zaboravite da dobro pročitate ugovor i proverite da ne isključuje neke tehnike ili materijale.
Cena
Ako želite graditi svoju kuću od slame, treba da znate da je njena cena jednaka kući od betona (u Francuskoj), ali je mnogo lošije izolovana. Imate, dakle, mnogo bolju kuću za isti novac. Naravno, radna snaga je ono što najviše košta, zidovi ne predstavljaju više od 15% troškova. Ušteda se, takođe, ostvaruje tokom godina, zahvaljujući malim računima za grejanje, jer su zidovi od slame izuzetni izolatori: često i do 50%. Autokonstrukcija (gradnja u sopstvenoj režiji) je izuzetna opcija, jer štedimo na radnoj snazi i na materijalu – koristimo jeftine materijale, kao što su slama i zemlja.
Bale postavljene na kant ili ne?
Gradnja nosećih zidova se generalno radi sa balama postavljenim ravno, jer im ovo daje veću površinu za prihvatanje opterećenja krova. Što su zidovi tanji, manje su stabilni. Istina, neki od prvih objekata sa nosećim zidovima od slame bili su realizovani sa balama na kant, ali su bale tad bile mnogo veće.
Ako imamo skeletnu konstrukciju, sasvim je moguće graditi sa balama na kant, i prema laboratorijskim testovima, termička otpornost (R) je jednaka za bale postavljene ravno ili na kant. Ovo je, verovatno, vezano za pravac prostiranja vlakana u balama. Kada su bale postavljene ravno, vlakna su postavljena spolja ka unutra. Kada su bale postavljene na kant, one idu od gore prema dole.
prednosti postavljanja na kant:
*manja debljina zidova (manje izgubljenog prostora),
*mogućnost sečenja bala slame po visini,
*potrebna manja količina bala po m2,
*često je lakše da se napravi ravna površina.
mane postavljanja na kant:
*zid je manje stabilan (pre postavljanja maltera),
*manja dubina za pravljenje niša,
*žice su na površini zida, pa je veoma teško seći zid (pre postavljanja maltera), jer ovo kida žice.
Različite tehnike
Na početku renesanse gradnje baliranom slamom sve se činilo veoma jednostavnim: postojao je izbor između nosećih zidova od slame (Nebraska) ili slame kao ispune skeletnoj konstrukciji, ali do danas se razvilo bezbroj mogućnosti. U Austriji je npr. osmišljen sistem od prefabrikovanih zidova, a u knjizi ’Serious Strawbale’ razvijeni su blokovi od slame sa osnovnim slojem maltera na jedan polu-industrijalizovan način.
Mogućnosti su beskonačne i znajte da postoji uvek nekoliko načina da se uradi svaki detalj. Na Vama je da napravite sopstvenu kompilaciju i da podelite sa nama ideje/ trikove koje ste sami otkrili.
Drvena skeletna konstrukcija (±95 kuća od balirane slame)
U ovom slučaju, slama služi više kao izolator i kao podloga za maltere; a u nekim slučajevima služe i kao spregovi protiv vetra.
pažnja: bitno je dobro poznavati ograničenja, jer samo bale i malter služe za osiguranje spregova protiv vetra.
prednosti:
*većina tipova skeletne drvene konstrukcije omogućava rad pod zaklonom-možete postaviti krov, pre nego što počnete ispunjavati zidove slamom, što predstavlja veliku uštedu u vremenu, jer nije potrebno pokrivati zidove svako veče i možete raditi i po lošem vremenu,
*moguće je graditi komleksne kuće na sprat, kao i velike otvore,
*drvena konstrukcija je je primenjivana vekovima, što daje dobru garanciju,
*lako je fiksirati vrata i prozore.
mane:
*zahteva izvesno prethodno znanje,
*za male objekte, brže je raditi noseće zidove od balirane slame.
Skeletna konstrukcija od kamena, betona ili metala:
Po mom mišljenju, drvo je materijal najbolje prilagođen balama slame; kamen, beton ili metal mogu predstavljati termičke mostove i stvarati kondenzaciju. Van zidova od slame, ovi materijali ne predstavljaju tehničke probleme. Na ekološkom planu, očigledno je da je drvo u prednosti u odnosu na beton ili metal.
Noseći zidovi od balirane slame (tip ’Nebraska’)
Sasvim je moguće preneti težinu krovne konstrukcije na zidove od bala slame, pod uslovom da se težina prenese na celu površinu zida (dužinu i širinu) jednim serklažom (gredom koja se prostire po čitavom obimu zida). Uloga horizontalnog serklaža je da poveže krov sa zidom, jer ona prenosi i ravnomerno raspoređuje opterećenje krova na zidove. Takođe doprinosi čvrstoći zida, jer ih ovaj kruti pojas povezuje, opasujući ceo objekat po obimu.
prednosti:
jednostavna, brza i jeftina tehnika (za jednostavne i male objekte.)
mane:
*potrebno ja zaštititi zid od kiše (rizik od gubitka pokrivača u slučaju oluje)
*gotovo da je nemoguće reći gde su granice ove tehnike gradnje. Barbara Jones (graditeljka u Velikoj Britaniji) gradi kuće (često kružne) velikih dimenzija na sprat, sa nosećim zidovima od balirane slame. Ali, treba napomenuti da je ona bila stolar i već ima 10 godina iskustva u konstrukciji Nebraska. Projekti na sprat, sa nosećim zidovima od balirane slame, nisu za početnike!

III BALE SLAME
Bale slame pogodne za gradnju
Treba da budu suve, gusto nabijene, pravilne, bez semenja i bez znakova truljenja. Bale mogu biti napravljene od bilo koje vrste biljnih vlakana (žito, raž, zob ili ječam), pod uslovom da su veoma dobro upakovane i nabijene. U ovoj knjizi pričamo o slami, ali se termin može zameniti sa ’biljno vlakno’. Postoji čak i nekoliko kuća izgrađenih od bala recikliranog papira.
* suve: slama treba da bude suva pre nego što se balira, ako ne-vlažnost ostaje unutar bale. Zamolite poljoprivrednika da počne baliranje pred kraj jutra (da bi se izbegla rosa), i da završi pre nego što stigne večernja vlaga. U slučaju sušilice, možete balirati rano ujutru da biste izbegli da se stabljike ne slome. Tražite savet poljoprivrednika.
Boja slame treba da bude zlatna. Nikakav znak truljenja, niti mrlja ne sme biti vidljiv. Kada stavite prste u jednu balu, treba da konstatujete da je bala suva iznutra. I ne bi trebalo sa se oseti fermentacija.
* gusto nabijene: idealno bi bilo da budu makismalno nabijene, a da se pritom bale ne deformišu od prevelikog pritiska. Ako nisu dobro nabijene, one se lakše deformišu tokom radova i imaju manji kapacitet nosivosti (što je jako bitno, naročito ako su zidovi od slame noseći.) Jedna dobro nabijena bala slame 45x35x100cm teži 12-20kg. Ako je gustina bale jako mala, možete je prethodno pritisnuti (bez odstranjivanja žica) pod jednom polugom, i ponovo je vezati. Takođe je moguće zategnuti žicu oko jednog štapa kako biste je učvrstili (slika dole.)

* dugačke stabljike: stabljike treba da ostanu manje-više nedirnute kada su osušene i balirane. Što duže stabljike, to bolje.
* bez semena: ako semena ostanu u balama, rizikujemo da napravimo hranu glodarima. Ipak, normalno je da ostane po koje seme, i ne treba o tome preterano brinuti.
* povezivanje: plastične žice su najpogodnije, jer su najpostojanije, a čelične treba izbegavati: veoma su opasne, jer su slabo vidljive, kad vire odnekud.
Svaki poljoprivrednik može Vam dostaviti jedan-dva smotuljka žice za dodatno učvršćivanje i polovljenje bala na gradilištu (on ih može kupiti u svojoj zadruzi.) Mnogo je jednostavnije raditi na gradilištu sa žicom, čija je boja drugačija od boje slame. Kupite žice dobrog kvaliteta (ne veoma tanke), jer lošije neće izdržati i manje ćete uživati u Vašem poslu.
Nađite male bale slame
Slama se može naći u celom svetu, a često je dovoljno da samo pogledamo oko sebe da bismo je našli. Istina je da danas, uglavnom, viđamo velike okrugle ili pravougaone bale na poljima, ali se često prese za baliranje malih bala slame mogu naći u uglu nekog ambara.
Pronađite seljaka koji je posejao pšenicu i učinite mu zadovoljstvo da postane dostavljač građevinskog materijala za Vas. Generalno, oni su prijatno iznenađeni i ponosni kad otkriju da je moguće graditi njihovim balama slame. Komšija, koji je balirao slamu za nas, nije izneo svoju presu preko 15 godina. On i njegova porodica su bili oduševljeni kad su videli kako se gradi naša kuća od slame. Možete se, takođe, raspitati i među zadrugama.
Kružne bale-preraditi bale
Moguće je rastvoriti velike kružne bale i ponovo ih balirati u male pravougaone bale. Ova tehnika daje osrednji kvalitet, jer lomi stabljike. Imaćete mnogo više posla i manje zadovoljstva sa ovim balama. Neka Vam to bude poslednja opcija.
Poručite bale
Uradite to mnogo pre žetve. Na ovaj način, možete precizno definisati koje vrste bala su Vam potrebne i za koju namenu. Ovo će Vam omogućiti da dobijete najbolji kvalitet.
Ako pokušate da nađete bale van sezone, biće mnogo skuplje i teže da se nađu lokalno, jer ima jako malo poljoprivrednika koji prave male bale, ako ne znaju unapred da će ih prodati.
Transport i čuvanje bala
Stavite bale odmah ispod nekog zaklona, na palete i ispod plastičnog pokrivača, ako ne mogu biti odmah transportovane. Ako treba da stignu izdaleka, pokrijte ih tokom transporta, kako ne bi pokisnule usput.
Crni najloni (poljoprivredni) su prilagođeni ovoj vrsti čuvanja. Pleteni pokrivači nisu uvek dovoljno debeli. Ne slažite bale ravno, već ih namestite tako da pokrivač bude pod nagibom, podižući bale u jednu piramidalnu formu u poslednjem redu. Ako je krov vaše buduće kuće već izgrađen, možete čuvati bale slame ispod njega.
Cena bala
Bale koštaju malo više od eura po komadu (Francuska),ali se ne ustručavajte da ih platite i malo više. Poljoprivrednici su, često, veoma zauzeti u ovom dobu godine i pravljenje malih bala im oduzima dosta vremena. Uložite u bale slame, jer jednom kad gradnja bude gotova, imaćete dobru izolaciju i kasniju uštedu, i zbog toga insistiram na tome da su Vam potrebne kvalitetne bale. Učestvujte i pomozite pri izradi bala sa vilama iza traktora, jer je to nezaboravno iskustvo, a bale će Vas koštati manje. Opremite se rukavicama, šeširom, kremom za sunce i vodom, jer su vrućine nesnosne tokom žetve.
Dimenzije bala
Dužina i širina bala slame određene su presom za baliranje. Bilo bi dobro da znate ove mere pre nego što počnete planiranje Vašeg objekta, kako biste mogli prilagoditi osnovu (temelje, krovnu konstrukciju i pokrivač) dimenzijama bala slame. Izmerite nekoliko bala ili, ako još nema dostupnih bala, uzmite dimenzije prese (znajući da su te mere veoma relativne.) Dužina bala je jedina dimenzija koja može da se podešava na baleru, i za jednu balu širine 45cm i visine 35 cm, ne prelazi dužinu 90-100 cm; ako ne, bale počinju da se razdvajaju tokom upotrebe. Poručite takođe polu-bale, ovo će Vam omogućiti da izbegnete dodatni posao i biće dobrog kvaliteta (dobro nabijene.)
Prilagoditi dužinu bala slame
Postoje dve tehnike za prolagođavanje dužine bala: sa ili bez igle.

Sa iglama (slika ispred)
Izmerite dužinu željenih bala (sa štapom ili žicom npr.) Na željenu dužinu postavite žicu, probijajući balu iglom (1), tamo gde stara žica obavija balu. Napravite okret sa žicom, u istom pravcu i na istom mestu gde je presom fiksirana žica, i učvrstite je pokretnim čvorom. (2) Zategnite jako i napravite drugi čvor, da biste blokirali prvi. Ponovite ovu proceduru sa drugom žicom. Kad budete odsekli dve stare žice, imaćete jednu novu balu slame i slamu na gomili. Za prvi pokušaj to je dovoljno dobro. Naprotiv, kako ne biste ostali sa previše slame na gomili, možete takođe proći sa dve žica u istoj igli. Jedna žica ide ka levo, druga ka desno. Ovo je isti proces kao onaj prethodno opisan, ali kada isečete stare žice (3) imaćete dve male bale, bez slame na gomili. Kako biste izbegli da isečete nove žice, umesto starih, koristite žicu u drugoj boji.
Prednost korišćenja igala je da pritisak nije odstranjen, pre nego što se nova igla postavi. Ovo pomaže održavanju dobre gustine bala (pod uslovom da je nova igla dobro pričvršćena, naravno.) Naprotiv, ova tehnika ume da bude malo mučna.
Bez igala
Izmerite željenu dužinu. Stavite jedan štap u balu, kako biste označili željenu dužinu. Isecite žicu, konstatovaćete da je bala malo eksplodirala, ali ako je blokirate sa još jednim štapom (ili zidom) i Vašim stopalom, smanjićete ovo širenje.
Uzmite deo bale koji Vam treba. Obavijte je žicom i napravite početni čvor. Dobro pritisnite i napravite drugi čvor, kako biste blokirali prethodni. Ponovite ovu proceduru za drugu žicu, i dobićete malu balu. Uzmite preostale delove i ponovite proces. Možete dodati ili oduzeti malo slame, kako biste promenili dužinu bale.
Konstatovaćete da, sa malo iskustva, ovo funkcioniše jednako dobro kao sa iglama, jer sve zavisi od pritiska na nove žice. Koristite rukavice ili omotajte žicu oko komada drveta, kako biste izbegli da ne ostane u Vašim rukama. Mislite takođe na Vaša leđa: radite na stolu, ako treba da napravite puno ovakvih malih bala.
pažnja: stavite nož ili makaze na uvek isto, vidno mesto. Ove stvari se lako gube u slami na gomili, a izgubljeni nož u slami može predstavljati opasnost. Možda je korisno da fiksirate nešto fluorescentno na Vaše alatke, kako biste ih lako pronašli tokom različitih manipulacija.
Pokretni čvor
To je samo jedan običan čvor dobro učvršćen oko drugog kraja žice (slika ispod.) Kada povučete za kraj (1) koji je provučen kroz jednostavan čvor, učvršćujete slamu koja se nalazi unutar jednog lasa. Čvor se zateže sam sobom.

Zaobljene bale
Bale omogućavaju pravljenje kružnog zida: postavite glavu bale na kraj druge-bala je tako postavljena po dijagonali. Dovoljno je da sednete na nju kao na konja sa prstima okrenutim ka višem delu. Ovo funkcioniše takođe sa kolenima.
Seći u jednoj bali slame
Moguće je seći u jednoj bali slame stranu na kojoj nema žica.
Velike kockaste bale (Jumbo Bales)
Moguće je graditi velikim balama, postavljenim na kant, što omogućava noseće zidove velikog kapaciteta. Nekad su se koristile za gradnju ambara i velikih podruma za vino u SAD-u.

IV OD KROVA KA TEMELJU
Krov
Krov je najbitniji deo građevine: krov bez zidova i dalje predstavlja zaklon, što nije slučaj sa zidovima bez krova. Savetuje se da prepust bude bar 50cm (ili više) kako bi se zid zaštitio od kiše. Naravno da je vetar može naneti direktno na zidove, ali najveći deo kiše pada na krov (osim ako vetar nije prejak.)
Posmatrajte stare i nove građevine u okruženju. Koji tip krova se najčešće koristi u regionu, i iz kojih razloga? Postavite sebi pitanja oko zidova i otvora: gde su i kako najviše oštećeni? Koji su najdominantniji vetrovi? Odakle dolazi kiša? Da li su značajni nanosi snega?
Kvadratni ili pravougaoni krov je najjednostavniji i najekonomičniji za izradu.
Krov, koji je prepušten, ponekad i do 2m, postavljen je samo na dva spoljna noseća zida, tako da unutrašnji zidovi mogu biti pomerani bez ograničenja.
Oluci sakupljaju kišnicu, pa voda ne curi po malteru i ne spušta u dno kuće. Ali, jedna arhitektura koja štiti zidove (male površine fasada i veliki prepusti) su naravno važni, jer oluci mogu da se začepe (mislite o njihovom održavanju), a u slučaju velikog pljuska oni čak mogu i da se prepune.
Verande (zatvorene ili otvorene) kao i staklenici mogu biti takođe odlična zaštita zidova.
Tip krova prikazan na slici dozvoljava da se primi sunčeva svetlost tokom zime u sobama na severu zgrade, a štiti od pregrejavanja leti. Ne zaboravite da kroz otvore na zapadu letnje sunce ulazi najviše u objekat, jer je dugo upravno na staklo. Žbunje ili drveće (njihovo lišće) na par metara od objekta pruža dobru zaštitu, i smanjuje količinu vode koju prima fasada (ne uzgajajte ih preblizu Vaše kuće, jer se time narušava dobra ventilacija i održavanje vlažnosti zidova.)
Za višespratni objekat (1), savetuje se da se iseče visina zida, kako bi se smanjila površina fasade (2), naročito za fasade najizloženije prirodnim nepogodama.
Dizajn kao na slici (3) ima dve mane koje mogu stvoriti problem vlage: kiša se sliva niz fasadu i zid je u kontaktu sa snegom koji se taloži. Ovi problemi mogu se rešiti  drvenom oblogom zidova.
Krov i noseći zidovi
Veoma je važno dobro raspodeliti opterećenje krova na noseće zidove, kako bi se izbeglo da jedan deo zida bude više opterećen nego drugi. Ako ne, jedna skeletna konstrukcija je bolje prilagođena. U zavisnosti od tipa izabranog krova, moguće je da njegova težina ne bude raspoređena podjednako. U ovom slučaju, moguće je da svi zidovi nisu opterećeni na isti način, odnosno da jednovodni ili dvovodni krov nose samo dva zida. Zbog toga je bitno da ovi zidovi nemaju jako velike otvore.
Izolacija krova
Još bitnija od izolacije zidova je izolacija krova, jer se najveći deo toplote preko njega gubi (zimi) i prima (leti). Krov i ploča mogu se izolovati balama slame, ali o tome treba unapred dobro razmisliti-struktura mora biti prilagođena težini bala slame i maltera. Nemoguće je dati prosečnu težinu bala slame po m2, jer ovo zavisi od bala koje se koriste (veličine, gustoće i sastava) i količine maltera. Ne postoji ni jedan drugi način da saznate, osim testova. Bale (kao sve druge vrste izolacije) imaju potrebu za ventilirajućim vazdušnim slojem, kako bi se izbeglo da zbog vlage dođe do truljenja. Ova šupljina se nalazi između slame i krova. Vodena para može doći iz kuhinje, kupatila, grejanja na gas, disanja i znojenja. Ona se kondenzuje na unutrašnjoj strani pokrivača koji je hladan, jer hladan vazduh ne može sadržati toliko vodene pare koliko topao. Takođe je moguće izolovati plafon (a ne krovnu konstrukciju.)
Bale slame u krovu i/ili na ploči
Drvene grede IPN imaju ogromnu nosivost s obzirom na količinu drveta od koga je izrađeno. Za manja rastojanja dovoljne su samo gredice.

(1)  prepust krova (min 50cm)
(2)  ojačane IPN drvene grede
(3)  navojna šipka
(4)  ispuna od slame u skeletu
(5)  klin
(6)  hidroizolacija
(7)  drvena podloga
(8)  vodonepropusna brana
(9)  ravna osnova
(10) završetak maltera sa zaštitom od termita
(11) temelj (armirani beton)
(12) table koje nose bale slame
(13) drvene IPN grede
(14) drveni paneli ili ploče
(15) bale slame postavljene na jednoj ploči
(16) zaštita protiv požara u vidu blatnog maltera ili kreča
(17) blatni malter
(18) letve koje nose bale slame
(19) drvene IPN grede
(20) sloj vazduha
(21) krovni pokrivač
Obratite pažnju da se dobro ispune praznine između bala slame, kao i između drvenarije i bala (1), kako se ne bi formirali termički mostovi. Najbolje da praznine ne postoje !
Obavezno je obezbediti da veza između plafona i noseće krovne konstrukcije (2) izdrži veliku težinu bala slame/maltera/plafona.
(3) Obezbediti sloj vazduha između bala slame i krova.
(4) Obezbediti jedan sloj maltera kako bi se bale zaštitile od požara i glodara.

Prednost u korišćenju bala slame za izolaciju krova je što možete nastaviti podizanje zida između rogova (1). Takođe ćete izbeći rad oko zapušavanja praznina između krova i bala slame (2)
Još jedna opcija je korišćenje ploča (drvenih ili metalnih) sa izolatorom, da bi se dobilo u vremenu.
Paralelne gredice mogu biti kupljene ili napravljene u sopstvenoj režiji. U predgrađima Meksika u projektu ’Builders Without Borders’ takođe smo koristili isečene palete kako bismo napravili gredice (uz pomoć inženjera.) Jedan veoma komplikovan, ali interesantan posao u lokalnom okruženju, gde je drvo veoma skupo.

Vazdušni sloj između krova i bala slame ima efekat dimnjaka. Ako se slama zapali kada bale još uvek nisu zaštićene, površinski sloj brzo će izgoreti. Zato se savetuje da se nanese sloj maltera kako bi se zaštitile od vatre i glodara.
pažnja: neophodno je onemogućiti prolazak glodara, ali uz mogućnost ventilacije. To se može postići uz pomoć mreže.
Ako se bale koriste za izradu poda ili ploče, savetuje se da se predvidi evakuacija vode, kako bi se izbeglo da ona uđe u slamu u slučaju curenja.
Kako bi se izračunala težina krova (dimenzionisala krovna konstrukcija), treba uzeti u obzir : krovni pokrivač (crep, trska), bale slame, malter, plafon i solarne panele.
Predlažemo da se ne koristi slama na gomili jer je :
-slabiji izolator nego balirana slama(vazduh ovde lakše cirkuliše),
-glodari se lakše nastanjuju (i prave galerije),
-osetljivija je na požare.
Ovčija vuna
Ekološka i ekonomična alternativa, mnogo lakša od bala slame, je netretirana i neoprana ovčija vuna (mast je štiti od moljaca.) Moguće je dodati joj so (Borovu), kedrovo drvo ili lavandu. Postoje i mnoge druge opcije koje ćete naći kod prodavaca eko-materijala. Razmišljajte o prilagođavanju Vaše drvene konstrukcije izolatoru, a ne obrnuto, kao što JP Oliva objašnjava dobro u svojoj knjizi ’Ekološka izolacija’.
Zeleni krov
Bale moraju biti položene na vodonepropusnu branu, kako bi se napravio zeleni krov; ali, pošto će slama biti u kontaktu sa vodom, ona će istruliti i trebalo bi, s vremena na vreme, dodati novi sloj.
Voda koja se nađe u ovom sloju dobar je provodnik hladnoće zimi i ne može se porediti sa jednim hladnim izolatorom (isto važi i za zeleni krov od zemlje.) Savetujem Vam da izolujete jednako ispod vodonepropusne brane i da ventilirate između nje i izolacije, kako biste izbegli probleme kondenzacije, ili da koristite paronepropusnu branu između plafona i izolacije.
Serklaž (greda po obimu objekta)
Greda ima veoma važnu ulogu, jer ojačava vezu između zidova, i između krova i zidova. Ona radi i kao spreg protiv vetra. Postavlja se na zidove, prima opterećenje od krovne konstrukcije i opasuje čitav objekat kao jedan pojas.
Važno je da ova veza bude i efikasna i da bude dobro izolovana, odnosno da Vaš krov bude dobro fiksiran (da ne odleti u slučaju nevremena.) Ipak, ova veza ne treba da stvori termički most.
Serklaž i noseći zidovi
Opterećenje treba da bude raspoređeno po dužini i po širini zidova. Serklaž treba da prihvati opterećenje krovne konstrukcije i da ga prenese na zidove. On treba da bude velik (1) i krut, jer je zid od slame relativno mek (2); postavlja se na bale, i treba da bude dovoljno krut da ne dođe do savijanja. Zamislite jednu ravnu ploču sa opterećenjem u sredini (3).

Sad zarotirajte ovu ploču za 90 stepeni. Konstatovaćete kako je krutost drveta u vezi sa njegovom visinom, a ne sa širinom. Kako bi se smanjila konzumacija drveta i kako bi se dobio lak materijal, često se pravi u kutijastoj formi.
Ovako napravljen serklaž može poslužiti kao nadvratnik/natprozornik. I to tako da ima dimenziju bala(1), da je malo manji nego zid od slame(2) ili malo veći od njih(3). U svakom slučaju, bitno je da trake ostanu zalepljene za površinu zida (ili da malo uđu u bale), kako ne bi onemogućile nanošenje maltera.
(1)+(2) malter pokriva lančanicu (pažnja: malter se ne lepi za drvo!)
(3) serklaž ostaje vidljiv (često pokriven pločom) i nalazi se na balama i budućem malteru. Kada je serklaž veći od bala, bitno je da ne prelazi na spoljnu stranu, jer tako  predstavlja komplikaciju za maltere).
Jako je bitno da se težina krova pravilno rasporedi po serklažu, u suprotnom zid je pod rizikom da eksplodira. Maksimalna povezanost između zidova je garantovana vezom u uglovima kao na slici :
Naravno, beskorisno je povezati serklaž za bale, zbog toga se koriste remeni (trake). Transporteri ih koriste za fiksiranje kartona za palete (uzmite one najvećih dimenzija.) Ove trake polaze od temelja (ispod metalne armature, ako je imate) do serklaža, i obavijaju ih potpuno. Tako je krov fiksiran za temelje.
pažnja: ove trake se ne koriste da bi se kompresovao zid.


Navojne šipke koristile su se za kompresovanje zidova i fiksiranje serklaža za temelje; tehnika koja se retko koristi, jer zahteva mnogo rada. Metal u zidu od slame predstavlja takođe rizik od kondenzacije i može porememtiti elektromagnetno polje.
Jedan hibridni sistem. Serklaž nosi skeletna struktura, ali su i bale takođe pritisnute.
Različiti načini da se serklaž poveže sa temeljima.
Zidovi
Prvi sloj bala slame je fiksiran uz pomoć velikih šiljaka u ravnu osnovu uz pomoć bambusa (ili gvozdenih šipki), ugrađenih u temelj. Bale su ‘okačene’ na ove elemente. pažnja: ovo kačenje je veoma opasno za noge i treba biti oprezan da se ne padne preko njih. Fiksirajte štapove u poslednjem trenutku i zaštitite bambus/čelik sa konzervama npr.
*uglovi su veoma bitni za povezanost zgrade.
*zidovi i uglovi mogu biti malo krivi, ali je bitno da budu pod pravim uglom. Jedan ugaonik omogućava stalnu proveru zidova tokom gradnje.
*bale su, uglavnom, malo zaobljene na krajevima i mogu formirati džepove vazduha među sobom. Test izolacije pokazao je da je ovo veoma loše, jer formira termičke mostove. Moguće je ispuniti ove rupe slamom, kad je zid završen, ali je brže i efikasnije ispuniti ih još tokom izgradnje zida. Postavite šaku slame u šupljinu pre nego što postavite svaku balu.
*neki savetuju da se osnova i fasade rade poštujući dimenzije bala, i da se otvori postave imajući to na umu. Ja lično više volim da odlučim o otvorima, ne dozvoljavajući da me u tome vodi veličina bala slame.
*generalno, zidovi su pokriveni malterom. U određenim uslovima, zidovi od nezaštićene slame mogu odoleti. Ali, oni nisu dobri izolatori (zato sto vetar prolazi kroz njih), i slama na površini može da izgori.
*neki pričaju o ’prirodnom sleganju’ slame. Moje mišljenje je da se zid (od dobro nabijenih bala) ne sleže više nakon prve nedelje. Jednom kad je malter suv (=čvrst), ne može se pomerati, kao ni bale unutar njega.
Noseći zidovi
Ovaj sistem se dokazao već tokom jednog veka, koristio se u mnogim regionima, u različitim klimama i na različitim visinama. Zid od slame, podignut i pričvršćen, pritisnut težinom krova (potpomognut krutošću maltera), daje dovoljnu stabilnost zidovima da odole bočnim silama.
Ovo sleganje zida može se desiti tokom prvih nekoliko nedelja, kada ne treba postavljati mater; kako bi se ovo izbeglo, mogu se koristiti različite metode pred-nabijanja.
Procedura:
*postavite i fiksirajte vrata. Ona treba da budu potpuno vertikalna i ojačana, kako ih evetualni pritisak ne bi deformisao. Isto važi za prozore, ako ih postavite na krajeve,
*postavite bale na svakom uglu zida i pored svakog otvora,
*nastavite sa ređanjem ka unutra,
*popunite ostatak unapred pripremljenim balama.

*ne forsirajte poslednji red, jer će ovo dodatno opteretiti okvir i/ili pritisnite krajeve ka spolja.
*počnite drugi red na isti način kao prvi, ali bale slame ne postavljajte jednu na drugu, nego ih smaknite. Povezanost uglova je veoma bitna.
*možete ići (ili udarati sa nekim nabijačem) po svakom redu slame, kako biste učinili da uđu jedne u druge. Ovo pomaže da se smanji vreme potrebno za sleganje zida.
pažnja: ne šetajte po zidu kada bude visok, jer nije stabilan. ’Nabijač’ je veliki drveni čekić sa kojim nabijate bale kako bi one zauzele dobru poziciju.
*nastavite da pravite zid do visine do 2,5m. pažnja: uvek treba slagati cigle tako da ne budu u formi stuba, nego da se preklapaju.
*postavite horizontalni serklaž.
*ispravite zid nabijačem. Udarajte po zidu kako biste skinuli ispupčenja, jednom kad je zid manje-više stabilan, ali još uvek ne previše nabijen. Radite to uz pomoć još dve osobe.
Ova faza će Vam uštedeti vreme i energiju. Tad Vašem zid poprima konačnu formu, jer je ovo poslednja etapa pre postavljana maltera. Kad pomislite da ste završili ovu etapu, provedite još pola sata na Vašem zidu i doterajte ga! Svako ima svoj koncept i lični ukus, ali za mene, malter kroz koji možemo videti bale, nije ni estetski lep, ni veoma harmoničan.
*ošišajte zid sa trimerom za živicu ili kosilicom. Uklonite stabljike koje su na površini bala, jer će smetati dobroj vezi maltera i bala. Samuel Courgey, iz udruženja Arcanne, sve bale slame unapred je obradio trakastom testerom, kako bi imao perfektno prave i čiste površine, što je interesantna ideja.
*postavite i zatvorite kaiševe,
*nanesite pre-kompresiju ako želite,
*postavite krovnu konstrukciju i krov. Težina krova pritiska zidove. Koliko centimetara i za koliko vremena? Ovo je nemoguće definisati, jer sve zavisi od težine koju stavite i od gustine bala slame. Pritegnite dobro bale na jednakim rastojanjima. Izmerite visinu horizontalnog serklaža s vremena na vreme kako biste videli kad se sleganje zaustavilo. Ako je blatni malter prerano postavljen, rizikuje da ispuca.
*dok se zidovi sležu, Vi možete postaviti struju, oblikovati niše i popuniti rupe i praznine oko okvira.
pažnja: kada su noseći zidovi od slame, treba ih zaštititi u slučaju nepogoda. Ova predostrožnost može zahtevati puno vremena i treba dobro fiksirati plastiku. Neki ne štite ništa osim vrhova zidova i osetljive zone (ispod prozora i oko otvora), drugi štite samo vrhove zidova sa jednim ’rain screen’ (kišni ekran) koji ostaje na zidu ili na serklažu. Barbara Jones i Bee Rowan su kupili skelu sa krovom (skela može biti prodata kad se gradilište završi.) Jednom kad dobro pokrijemo, možemo raditi u miru.
Kako bismo izbegli da zidovi eksplodiraju, moguće je koristiti vodilje. Jedna vodilja se napravi uz pomoć ploča koje se fiksiraju viskom na uglu temelja. Vodilja osigurava da postavljate bale tačno jedne na druge. Bez vodilje, težićete da idete ka spolja sve više i više. u svakom slučaju, ne treba forsirati bale u zid, jer zid rizikuje da eksplodira jednom kad su vodilje skinute.
Gradnja na sprat
Ima ljudi (nisu početnici!) koji prave kuće na sprat sa nosećim zidovima od slame. Što znači da je i to moguće, ali treba biti veoma oprezan, poštovati pravila umetnosti i izabrati prilagođenu arhitekturu.
Raspored šiljaka

Raspored šiljaka je služi ojačanju nosećih zidova, ali se zid može ojačati i skeletnom strukturom. Na početku, graditelji su često povezivali bale jedne za druge. Armatura ili bambus su bili uvedeni (1) kroz nekoliko bala slame. Za vreme izgradnje nosećih zidova, ova komplikovana tehnika mogla je da olakša gradnju, jer čini zidove stabilnijim. Ali, jednom kad je zid završen (nabijen i omalterisan), ovi šiljci nemaju više nikakvu ulogu.
Koristimo šiljke (2) od metala ili kestena za povezivanje bala: naročito za uglove i manje stabilna mesta, kao što su vrhovi zida. Drugi način da se poveća stabilnost osetljivih mesta je da se bale prišiju jedna za drugu.
Tehnika razvijena od strane Bill-a i Athena Steen zove se ’spoljašnje povezivanje’ (3) na dve strane zida, sa dva bambusa po bali po strani. Uz pomoć žice (4) i klizajućeg čvora, jedan se povlači ka drugom. Slama se još više nabija i, kao u jednom korsetu, zid postaje jedna velika bala. Ova tehnika je jako efikasna, ali malo dosadna. Mreža (5) pokazana na ovoj slici ne koristi se u Evropi.
pažnja: ako šiljci nisu dovoljno ušli u bale, predstavljaće problem tokom malterisanja, osim ako ih ne želite ostaviti vidljivim. Moguće je izbušiti  žljeb u balama sa oštrom stranom čekića za postavljanje ovih šiljaka.
*ako koristite iglu kako biste provukli konac kroz bale slame, veoma je bitno raditi u ekipi, jer je to mnogo brže i opasno je da prolazite sa ovim velikim iglama kroz zid bez da znate da li se neko nalazi ili ne sa druge strane. Ovo ostaje, u svakom slučaju, opasan posao. Moguće je takođe postaviti konce između bala kako zid progresivno raste.
Prednosti bambusovih šiljaka:
*obnovljivi,
*ne stvaraju kondenzaciju kao metal,
*ne rđaju (rđa može preći na malter),
*bambus štedi velike količine energije u odnosu na metal.
Pre-kompresija
Kako bi se smanjilo vreme sleganja, neki zidovi koriste sistem pre-kompresije. Moguće je kompresovati zidove sa zavrtnjima na serklažu. Ova tehnika skoro da se više ne koristi, jer ona zahteva previše posla i metal u zidovima može takođe privući kondenzaciju, naročito u hladnoj klimi.
Druga tehnika sastoji se u upotrebi kaiševa, koje koriste vozači za fiksiranje tereta na kamionima. Ovo funkcioniše, ali nije jednostavno, i omogućava samo deo kompresije.
pažnja: moguće je pre-kompresovati noseći zid, ali za ovo treba vremena. Tokom nekoliko dana, moramo kompresovati zidove iz početka.

(1) izolacija između glatke osnove za sprečavanje termičkog mosta i prolaza vazduha,
(2) malter nosi temelj i nije ’obešen’ na bale,
(3) spoljni šiljci,
(4) betonski serklaž (to je termički most, ako je formiran kao što se vidi na slici.)

Drvena skeletna konstrukcija
Procenjuje se da oko 95% kuća od balirane slame ima skelet od drveta, ali ima mnogo različitih stilova gradnje. Kao sa palačinkama, svako prilagodi recept svom ukusu. Drvena skeletna konstrukcija (dobro osmišljena) ne troši mnogo više drveta nego noseći zidovi od slame, jer najveća potrošnja drveta odlazi na krovnu konstrukciju i ploče, a ne na nekoliko stubova.
Razlozi za odabir drvenog skeleta:
* krov može biti građen pre zidova. Rad sa slamom je time zaštićen od nepogoda i sunca (nema potrebe za pokrivajem zidova) pažnja: ne zaboravite postaviti oluke za odvod vode!
* tradicionalni skeletni sistem (sa spregovima protiv vetra) je siguran, jer može biti proračunat od strane stolara ili biroa,
* drveni tradicionalni skelet postavljaju radnici koje je lako naći,
* skeletni sistem daje veliku arhitektonsku fleksibilnost i omogućava izgradnju spratova,
* kad su bale povezane sa skeletom, 2 strukture ojačavaju jedna drugu, što daje još više stabilnosti zgradi.
pažnja: neki skeletni sistemi računaju na slamu kao spreg protiv vetra. Ovo su ‘izgubljeni’ skeleti u zidovima, bez dijagonalnih elemenata. Ovde nabijena slama i malter treba da izdrže bočne sile. Danas nije moguće dati podatke o granici nosivosti ovih sistema (bar koliko ja znam), jer nema testova realizovanih na ovoj vrsti zida. U svakom slučaju, sve zavisi od nabijenosti bala slame. Obavezno je spregnuti ove konstrukcije, dok ne budu ispunjene balama slame. Postoji veliki broj različitih vrsta skeleta, pa nije moguće dati jedan savet za realizaciju. Bitno je napraviti vezu izmedju skeleta i ispune. Kad su bale dobro kompresovane i povezane sa skeletom i/ili fiksirane na nekoliko mesta, to ne bi trebalo da predstavlja problem.
Tretiranje drveta glinom
Praksa je pokazala da je dobro da se na drvo nanese sloj gline koji će doprineti da drvo ostane suvo: jedno suvo drvo manje je osetljivo na napade insekata. Naravno, ovaj se sloj nanosi pre ispune od bala slame.
2 sistema (koja su ovde objašnjena)
Neki postavljaju bale jedne na druge, između svakog reda stubova; drugi rade zidove tako što smiču bale i postavljaju stubove u zidovima (ili van zidova); a ima i onih koji biraju hibridni sistem, kombinaciju nosećeg zida i ispune od slame. Ovde su prikazana 2 sistema koja bih ja preporučio (bez želje da sugerišem kako su ova 2 metoda magična rešenja za svaku situaciju):
Metod ’ Pascal Thépaut’
Ovo je metod koji smatram brzim i efikasnim. Spreg protiv vetra postiže se balama slame i malterom (ne sa dijagonalnim elementima).
Stubovi su preseka 4x20cm sa rasterom jednakim dužini bale slame umanjenoj za 5cm.
pažnja: za ovu metodu potrebno je imati bale što uniformnijih dimenzija; ako ne, trebalo bi skratiti bale i/ili izbušiti rupe, sa rizikom da se smanji nabijenost.
Kad Paskal dobije bale, on ih razdvaja ostavljajući na stranu one koje su dobrih dimenzija.
(1) bale su blago nabijene izmedju stubova, jedne na druge,
(2) jedna ploča postavljena je na pretposlednju balu,
(3) dizalica je postavljena na ploču ispod serklaža,
(4) bale su blago pritisnute. Ne treba previše nabijati, jer slama rizikuje da eksplodira u jednom trenutku.
(5) bale (ili minibale) koje treba da ispune rupe su pripremljene,
(6) dizalica i ploča su skinute. Slama će se podignuti, ali polako,
(7) poslednja bala je postavljena,
(8 ) eventualne rupe su popunjene,
(9) ‘drveni čekić-nabijač’ se koristi za dodatno nabijanje zida,
(10) zid je ošišan i spreman za nanosenje maltera.
Varijanta sa letvama
Drugi sistem koji jako sliči Paskalovom; ali umesto da se pritiska ceo niz bala sa dizalicom, svaka bala slame je uglavljena ručno na dve letve koje su zašrafljene za stubove. Ako se odlučite za ovaj sistem, radite ga na način da ove letvice ne stvaraju praznine izmedju bala, jer je, po mom mišljenju, jako bitno da su one u kontaktu (jedne iznad drugih) i bez praznina (termički mostovi i glodari). Naći ćete više informacija o ovom tipu gradnje na http://perso.wanadoo.fr/gabion/. Evo nekoliko slika ovog sistema ‘sa letvicama’.



Drveni tradicionalni skelet sa opnom od balirane slame
Ovaj pristup, gde se skeletni drveni sistem ne nalazi u samom zidu, nego sa strane, koristi se u nekoliko zemalja. Pod ‘tradicionalnim’podrazumevam da je rađen kao nekad : letvice, klinovi i spregovi protiv vetra sa dijagonalnim elementima. Zajedno, ovaj tradicionalni skelet i malter daju jedan ‘stari’ stil.
(1) bale slame (na kant) su zasečene kako bi rogovi mogli proći,
(2) bale slame (na kant) su isečene.
Zidovi od slame su postavljeni oko ovog skeleta, koji ostaje vidljiv u unutrašnjosti kuće. Takođe je moguće postaviti skelet spolja, ali će on, u ovom slučaju, biti izložen nepogodama i sva mesta na kojima drveni elementi prolaze kroz zid od slame mogu biti rizične zone za prolaz vode i vazduha.
Zidovi se postavljaju kao noseći, otuda su bale često fiksirane za stubove. Zidovi od slame moze biti postavljeni uz stubove, ili sa prostorom izmedju njih. U ovom slučaju, malter nije prekinut stubovima, tako da vazduh ne prolazi između drveta i maltera.
prednosti :
*nosivost strukture (drvene) je merljiva,
*vlasnici (često autokonstruktori, porodica i prijatelji) mogu biti mirni, jer je drveni skelet ono što nosi građevinu. Zidovi od slame nemaju ulogu sprega protiv vetra,
*ako je zid od slame povezan sa drvenim skeletom, ceo sistem biće još solidniji,
*kako dijagonalni spregovi protiv vetra nisu u unutrašnjosti zida, ovi elementi nisu komplikovani za ispunu. Ako pokušate da ispunite istu drvenu strukturu postavljenu u samom zidu, provešćete mnogo više vremena popunjavajući rupe.
Često skelet, krovnu konstrukciju, krov, vrata i prozore postavlja stolar. Tako da on može raditi svoj posao na način koji ga inače radi i u koji ima poverenja.
*zidovi mogu imati krive nezavisne od skeleta.

(1)štit od kiše
(2)na poslednjoj bali slame
(3)ventilacija (sa mrežom protiv glodara i ptica)
(4)spoljašnji malter
(5)šiljak
(6)hidroizolacija
(7)ploča- drvena podloga
(8)završetak maltera sa zaštitom od termita
(9)temelj (armirani beton)
(10)temelj za montiranje stubova
(11)šljunak ili pesak sa geotekstilom
(12)ploča
(13) stub
(14) bale slame, postavljene normalno ili na kant
(15)fiksiranje stubova u temelj
(16)metalni eker za fiksiranje zida od slame za stub
(17)spreg protiv vetra
(18)stubovi sa zarezom za primanje serklaža
(19)serklaž
(20) izolacija krova
(21) krovna konstrukcija
(22) sloj vazduha za ventilaciju
(23) krovni pokrivač
Drugi načini na koje jedna drvena struktura obavija slamu:


Kreirati vezu između drvene skeletne konstrukcije i bala slame:

gipsana ploča je fiksirana za stub, a malter je pokriva do 5cm.
Drugi zidovi sa skeletom
1)izolovani serklaž
2)ovaj serklaž omogućava da se umetnu lampe za indirektno svetlo
3)jedna opcija za ploču je da se zatvori prostor između 2 ravne osnove sa šljunkom (neporoznim). Ovo funkcioniše kao drenaža u slučaju da ima vode koja se infiltrirala u zid.
Bale su postavljene u drveni skelet; pri čemu se bale seku, kako bi se mogao postaviti skelet. Takođe je moguće početi sa konstruisanjem zidova, napraviti praznine u zidu od slame i postaviti skelet posle. Skelet je inkorporiran u zid, često ispod maltera, a može se pojaviti i van maltera kao bondruk.

Kružna kuća (ili zid)
Mnogi su zainteresovani za gradnju kružne kuće. Za temelje i konstrukciju zidova od slame, ovo ne predstavlja problem. Ali, obratite pažnju! Postavljanje kružne krovne konstrukcije i pokrivača predstavlja težak zadatak.
Znajte da Vam zaobljenja oko otvora  i malteri mogu dati te tražene ’obline’, a jedna ’pravougaona kuća’ može imati, u enterijeru, zidove različitih formi. Takođe je moguće graditi jedan ili više kružnih zidova pod pravougaonim krovom.
Zid od cigala
mane:
* velika konzumacija kreča/cementa
* teže za izradu
* termički mostovi koji rizikuju da privuku kondenzaciju
Svod

Konstrukcija luka od balirane slame je  još uvek slabo razvijena tehnika: napraviti stabilan luk (ili svod) ne može se napraviti od elemenata koji nisu kruti.  Svodovi od bala slame zavise od jedne drvene konstrukcije u unutrašnjosti zgrade ili od neke druge tehnike ojačanja svoda.
Prednosti svoda od bala slame:
* nema potrebe za krovnim drvenim elementima velikih preseka za nošenje krova, forma je ta koja raspoređuje opterećenje
* krov je, takođe, dobro izolovan kao i zidovi
* nema termičkih mostova između krova i zidova.
Očigledno je veoma bitno da krov bude potpuno nepropusan, što nije uvek jednostavno. Ne mogu svi tipovi pokrivača slediti formu jednog svoda.
(1) ventilacija
(2) bale u poslednjem redu su postavljene na ’glavu’ i zakrivljenekako bi omogućile što bolju vezu između dve strane svoda
(3) pokrivač od lima
(4) pojas ventiliranog vazduha
(5) čelična ili bambusna armatura
(6) drvene gredice, pričvršćene na bale. Na rastojanju u zavisnosti od vrste pokrivača
(7) armatura elična ili bambus, iznutra i spolja. Unutrašnja traka je povučena ka spolja i privezana, i obrnuto (spoljna veza)
(8) metalna mreže za armiranje blatnog maltera (spolja i iznutra)
(9) trougaono drvo za podršku bala, praznine između bala ispunjene su mešavinom slama-blato.
(10) bale su postavljene pod uglom
(11) parna brana
(12) ploča drvena
(13) završetak maltera i zaštita protiv termita
(14) izolacija otporna na vlagu
(15) temelji (armirani beton)
(16) šljunak ili pesak sa geotekstilom
(17) košuljica
(18) bale postavljene na drvenu ploču (višu u odnosu na tlo) kao garanciju da ostane suva
(19) malter

VRATA I PROZORI
Oko i ispod prozora i vrata postoji najveći rizik od ulaska vode i vazduha, na mestima gde se dva različita materijala (malter i drvo) susreću.
Vrata i prozori su često u ravni sa spoljnim zidom, što je najteže na fasadi najizloženijoj jakim kišama. Potprozornik postavljen na ovaj način prozora odvodi vodu van zida:
Potprozornik ‘kap vode’ onemogućava da voda ostane fiksirana za okvir i uđe u zid na mestima eventualnih rupa izmedju okvira i maltera. Ne računajte da će malter ovo sprečiti-potprozornik se preporučuje. U veoma suvim klimatskim uslovima, kao u Arizoni, neki koriste samo najlon pod malterom. Ali pažnja!!! Najlon može da se probuši i dozvoli prolaz vode. Silikon (ili neki drugi ekološki proizvod) je veoma koristan za zatvaranje prostora izmedju maltera i okvira. Treba ga postaviti nakon nanošenja prvog sloja maltera (jednom kad je potpuno suv), a pre nanošenja završnog sloja. Ovako će biti zaštićen od UV zraka i manje vidan.
Kesten je dobro drvo za proizvodnju prozora, bar u Francuskoj. Prozori koje napravi dobar stolar nisu uvek mnogo skuplji nego industrijalizovani, a često su i mnogo boljeg kvaliteta.
Vrata i prozori Vaše kuće su delovi najviše izloženi habanju, zbog stalne upotrebe. Zato se potrudite da budu kvalitetno izabrani. Morate ih postaviti dobro u svakom pravcu. Koristite visak,a ne samo vaser-vagu (ona je samo za horizontalne površine.) Okviri moraju biti dobro učvršćeni spregovima protiv vetra, i fiksirani tako da se ne pomeraju tokom gradnje.
Za noseće zidove
Naravno da uloga prozora ili vrata nije da primi veliko opterećenje, kao što je slučaj sa zidom. Postoji  tri metoda prenosa opterećenja:
1. ojačani okvir: ako je okvir oko prozora dovoljno jak, on takođe može primiti opterećenje i preneti ih na bale ispod.
2. natprozornik: treba da prenese opterećenje ka balama sa obe strane otvora.
3. serklaž: ponekad je takvog kapaciteta, da može da služi kao natprozornik istovremeno.
Okviri prozora mogu biti postavljeni pre ili tokom gradnje zidova; postavljene na bale i fiksirane za bale. Sa ovom drugom metodom, teže je garantovati da će okviri ostati pravi. Veoma je bitno ostaviti prazninu iznad okvira, jer će se prvih nedelja zidovi slegati pod opterećenjem krova. Ako je prostor između okvira i serkaža potpuno ispunjen, okvir će primati preveliko opterećenje, što nije poželjno! Jednom kad se krov više ne sleže, preostali otvori mogu biti ispunjeni slamom, ili mešavinom kreč-konoplja u oplati.

(1) serklaž
(2) veza kroz probušenu rupu u natprozorniku
(3) trougao od drvenih planela kao garancija da okvir ostaje pravilan tokom konstrukcije
(4) prozor sa duplim staklom
(5) metalni natrpozornik (ili drveni)
(6) okvir fiksiran sa vezama preko potprozornika, kako bi se izbeglo curenje
(7) nepropusna brana na svim delovima od drvenih panela, i na drvetu
(8 ) metalna mreža kako bi se ojačao malter na uglovima
slika desno
1)okviri za vrata su pravljeni na isti način kao i okviri prozora. Okvir vrata je pričvršćen za temelje.
Za zidove od drvenog skeleta
Skelet je postavljen na način da odgovara rasporedu otvora, i okviri su fiksirani za stubove.U ovom primeru su bale (velike sa tri trake) postavljene na kant.
(1) serklaž,
(2) drveni okvir. Prozori su najčešće postavljeni nakon postavljanja bala slame,
(3) nepropusna površina ispod prozora,
(4) bala je fiksirana za okvir sa jednim ‘zavrtnjem’ (žica za beton, oštrim). Ovaj ‘šraf’ je postavljen kroz balu slame do okvira. Deo koji prolazi izvan bale je zategnut i iskrivljen nadole u bali slame,
(5) nepropusni sloj i mreža za formiranje uglova bez rizika od stvaranja pukotina,
(6) potprozornik (sa spoljne strane),
(7) malter,
(8 ) stub,
(9) serklaž viđen odozgo,
(10) okvir,
(11) potprozornik (unutrašnji)
1) stub je pokriven malterom uz pomoć trščanog panela (mreže). Jedan sloj zemlje (ili kreča) je premazan preko stuba pre postavljanja trske. Ako je panel trske veoma gust, potrebno ga je otvoriti (pokidati vezu) kako bi malter, već postavljen na stub, mogao da prodje izmedju trske. Ovo garantuje dobru vezu i sprečava stvaranje džepova vazduha ispod maltera.
2) stub je izložen. Nekoliko eksera je fiksirano u stub, kako bi se fiksirao malter.
3)potrpozornik veći nego okvir predstavlja dobru zaštitu protiv infiltracije vode (4)
Popuniti praznine između okvira i slame
Očigledno je da bi trebalo izbeći stvaranje praznina oko okvira ili stubova gde god je to moguće. Treba dobro postaviti bale uz okvir. Ako i pored toga imate velike praznine za popunjavanje, treba ih popuniti  suvom slamom, ako ona može da se sama drži. I odozgo, trebalo bi dodati jedan sloj zemlja-slame. Izbegavajte debele slojeve, jer postoji rizik od truljenja, ako je vreme sušenja veoma dugo. U slučaju kad su praznine veoma duboke, ređajte sloj po sloj, poštujući vreme potrebno da se svaki sloj osuši. Uradite ovu ispunu mešavinom zemlje i slame ( istom onom koju koristite kao srednji sloj za izradu zemljanog maltera). Ova mešavina je veoma mekana i dozvoljava oblikovanje u formi koju želite oko vaših prozora. Kako biste dobro fiksirali ovaj sloj za okvir, možete dodati velike eksere ili galvanizovane zavrtnje (60-120mm) u njega; oni će biti uglavljen u zemlja-slami. Ova tehnika je takođe korisna ako želite završiti sa malterom na bazi kreča.
Ojačanje mrežom ili trščanim panelima
Možete koristiti mrežu (pričvršćenu za okvir) za ojačanje uglova i krivina oko prozora i za približavanje maltera okviru (kako bi mogli omalterisati i stubove.) Ova mreža treba da bude u malteru i ne treba da onemogući kontakt izmedju slojeva ili izmedju maltera i slame. Treba izbeći stvaranje praznina ispod maltera, jer će ovo stvoriti veoma osetljiva mesta.
Druga mogućnost je korišćenje panela kao što je trska, koji se može naći kod prodavaca baštenskog materijala. Metod je isti kao sa mrežom, takođe treba da bude u malteru.
Zaštita plastikom ili listovima katrana
Izbegavajte veoma debele materijale (kao što su listovi katrana), jer mogu povući vlagu. Vrh i strane okvira su (po mom mišljenju) zone koje nije potrebno zaštititi drugačije nego sa jednim velikim potprozornikom, malterom i silikonom. Korisno je staviti hidroizolaciju ispod prozora, ali postoji problem maltera koji se ne lepi za nepropusne površine. Mreža je neophodna, ali ona daje samo jednu površnu vezu. Ovo će biti osetljivo mesto. Jedan veliki potprozornik je opcija mnogo lakša i izvodljivija.
Ispuna od drveta
Nije neophodno ispuniti prostor iznad prozora balama. Ispuna od drveta sa izolacijom  je jedna od mogućnosti, laka i brza za postavljanje.
Kreč-konoplja
Druga tehnika je ispuna konoplja-kreč. Ova tehnika je veoma praktična za pravljenje lukova iznad okvira.

Jedan ovakav okvir poništava efekat ‘tunela’ koje mogu dati prozori u debelim zidovima:
Savetujemo da napravite okvire prozora po modelu (1) jer su mane drugog (2) da treba preraditi bale, i da okvir prozora ima tendenciju da izađe kada pritiskate ispunjavajući zid. Praznine (3) su izolovane izolacijom od slame.
ELEKTRIKA
Sasvim je moguće i legalno instalirati električne instalacije u zid od slame. Dovoljno je poštovati pravila. Možete staviti kablove između bala slame tokom podizanja zida, ili ih postaviti posle. Efikasno je postaviti ih tokom izrade zidova, ali se nekad radi tako da nemate vremena brinuti o struji: naročito ako su prijatelji i porodica tu da Vam pomognu da podignete zid. Jednom kad su zidovi podignuti, možete izdubiti bale uz pomoć  drške čekića (kako biste postavili kablove).
Fiksirajte ih čeličnom žicom. Možete ih postaviti nakon  osnovnog sloja maltera. Isecite malter uz pomoć drške čekića (ili brusilicom za kamen.) Postavite kablove/cevi dovoljno duboko u zidu, tako da budu zaštićeni, ako kasnije želite postaviti eksere u malter. Mislite o toma da treba postaviti i razvodne kutije, utičnice i prekidače u ravni završnog budućeg maltera. Moguće je dodati malo maltera u rupe pre postavljanja kutija; i ekseri koji izlaze iz drvene podloge nalaze u malteru. A moguće je i fiksirati kutije spolja. Možda je korisno ostaviti kablove (zaštićene) da izađu iz kutije, ako ga pokrijete malterom; ako ne, rizikujete da ih izgubite. Možete napraviti i fotografije ili skice Vaših zidova, preko nego što ih omalterišete. Tako ćete znati gde se tačno nalaze kablovi.
(1)šrafovi za fiksiranje kablova,
(2)električne kutije prikačene za drvo,
(3)kablovi u kutijama,
(4)električne kutije učvršćene za ploče ekserima.
VODOVODNE INSTALACIJE
Generalno, nije neophodno provesti instalacije kroz zidove od slame, jer one najčešće prolaze kroz pod, plafon i/ili pregrade (4). Treba izbegavati vodovodne instalacije u zidovima od slame kad god možete, jer uvek postoji rizik od curenja i/ili kondenzacije na cevima. Ako voda mora proći kroz jedan zid od slame (1) savetuje se da oko cevi postavite omotač sa odvodom (2) kako biste izbegli eventualne probleme.
Moguće je seći bale kako bi se napravilo mesto za cevi (3).
Pripreme za nanošenje maltera
‘Šišanje’ zidova
Ošišajte zid od slame kako biste omogućili bolje prianjanje. Malteri prianjaju bolje za krutu, nego za mekanu podlogu od slame koji viri iz zida. Možete ih ošišati trimerom za živu ogradu ili kosilicom (plastična traka dovoljno je efikasna i manje opasna nego metalni zupci.) Zid poptom treba očistiti. A počistite odmah slamu koja padne (kako biste izbegli rizik od vatre) i kako biste je iskorisili za blatne maltere. Očistite pod ili postavite najlone pre nego što počnete šišati zid, kako biste imali čistu slamu.
pažnja: ako koristite električne uređaje, obratite pažnju da se mašina ne pregreje. Za uređaje sa termičkim motorima, obratite pažnju da ne zapalite vatru kada stavljate benzin.
Bušenje rupa
Rupe treba bušiti tokom izgradnje zidova. Treba izbeći da se ispune u dubinu sa malterom, jer će ovo kreirati termičke mostove i može takođe uneti vlagu u unutrašnjost zida.
Zemlja-slama (terre-paille)
Stara nemačka tehnika (za gradnju zidova i ploča) koriste slamu izmešanu sa blatnom vodom. Možete koristiti istu mešavinu kako biste ispunili rupe, tamo gde suva slama ne može da drži.
Prednosti:
* zid je izolator, nema termičkih mostova
* površina je kruta (jednom kad se osuši), jednostavna je za nanošenje maltera.
Izmešajte slamu (dugačke stabljike) sa malo blatne vode (’supa’ od glinene zemlje.)
1. raširite slamu po podu i pospite blatnom vodom,
2. izmešajte
3. ostavite da slama upije vodu tokom noći (slama postaje mekana i biće lakše stavljati je u rupe)
4. nanesite je
Za pravljenje pregradnih zidova sa ovom tehnikom stavite ovu smesu u oplatu i nabijte ležerno.

Fiksiranje elemenata za zid
Za fiksiranjeelemenata za zid postoji nekoliko mogućnosti:
* za lagane objekte: jedan zglob sa zavrtnjima u malteru (naravno, sve zavisi od kvaliteta maltera),
* elementi mogu biti i zakačeni za plafon,
* ploče ili grede  fiksirane za skelet. Možemo ih sakriti malterima ili ostaviti vidljive.
* moguće je dodati stubove, kako bi se fiksirale police ili ormari u kuhinji, ateljeu itd.
(1)extra debljina maltera (ako unapred znate da ćete kačiti nešto),
(2)šraf u zglobu,
(3)šraf ’kišobran’
(4)šraf u jednom drvenom zglobu
(1)prikovana igla u balama slame za male elemente (sa šiljcima kako bismo izbegli da ne izlazi)
(2)navojne šipke kroz zid sa daskama sa obe strane
(3)jedna daska kroz zid (postavljena između redova bala slame.)
TEMELJI
Za sve tipove gradnje neophodno je napraviti temelje. Postoje različite opcije, od jednostavnog rova ispunjenog , pa do betonske ploče. Raspitajte se šta se najčešće koristi u Vašem regionu. Izbor se pravi polazeći od prirode terena, arhitekture objekta i ekoloških i ekonomskih aspekata.
Savetujem da se zid bude najmanje 30cm u odnosu na okolno tlo.
Razmišljajte da izolujete temelje, ako ne-ovo će predstavljati slabu tačku. Takođe se savetuje da se voda odvodi oko temelja.
Kuće od slame se grade na različitim vrstama temelja kao što su:
* beton,
* kamen/blokovi/opeka/mono zid (alveolarne cigle)
* blokovi od stabilizovane zemlje/stabilizovani čerpići
* stubovi
* rovovi ispunjeni šljunkom/kršom/kamenom
* nabijena zemlja/naboj ili šljunak u vrećama
* gume ispunjene šljunkom/pesak/zemlja
* gabion-kavezi ispunjeni zemljom, peskom ili kamenom.
Vlažnost tla
Za sve vrste temelja, jako je bitno da vlaga (koja se penje kapilarno) ne može doći do slame. Zbog toga je jedna vodonepropusna brana, kao crna plastika ili listovi katrana, neophodna iznad temelja.
U knjizi ’Natural Plaster Book’ savetuju da se ne koristi katran jer emituje toksične gasove. Plastični najlon za poljoprivredu dovoljan je da spreči vlagu iz tla.
Ravne ploče
Savetuje se da se ploče ne postavljaju direktno na temelje: uvek postoji  rizik od kondenzacije. Takođe, eventualno curenje vode, može dovesti vodu u bale. Zbog toga ćete uvek videti ravne ploče na većini slika na temeljima. Nekoliko centimetara u odnosu na tlo, bale ostaju izvan vode.

Dva primera skeleta koji je postavljen u tlo. Ovo je brzo i ekonomično, ali drvo rizikuje da istruli, jer je u kontaktu sa vlagom. Ova praksa može dovesti do ozbiljnih problema, a naročito u zonama sa rizikom od termita.
Eksperimentalno! Izolacija poda sa balama slame!
Ovo je interesantna ideja, ali treba biti veoma oprezan. Bitno zaustaviti vlagu tla i izbeći da voda može ući u slučaju curenja. Ovo zavisi takođe od prirode terena i klime.
U Mongoliji, u suvoj klimi, sloj od 10cm šljunka je postavljen na tlo kako bi se izbegla vlaga. Zatim su postavljene bale slame na rastojanju od 10cm, a prostori između njih ispunjeni šljunkom, a potom je nasut sloj iznad njih od 10cm.

U Kvebeku, isti sistem je testiran, ali je šljunak je bio zamenjen betonom.
Terasiranje
Obezbedite da kišnica bude evakuisana daleko od kuće
* između zida (bala slame) i temelja, postavlja se vodonepropusna brana, kako bi se izbeglo truljenje slame.
* kiša koja pada u dno kuće ima tendenciju da se popne u zid. Rov 30x30cm ispunjen šljunkom drenira zid i smanjuje količinu vode koja se penje, i ne stagnira u dnu kuće. Ovo je još bitnije kad ne postoje oluci.
* ne koristite plastiku ili druge vodonepropusne brane, kako biste zaštititli prvi red bala slame: ovo onemogućava provetravanje, izazivajući rizik od vlage. Iznad svega, ne obavijajte bale slame plastikom (ovo je  dobra tehnika za kompost.)
* obloga od kamena ili drveta može takođe zaštititi donji deo zidova od kiše.

V BLATNI MALTERI
Blatni malteri su se oduvek koristili, a poslednjih godina njihova primena doživljava stvarnu renesansu. Uzimajući u obzir sve prednosti koje ovi malteri imaju, razumljivo je zbog čega postaju ponovo popularni. Kako biste sami mogli spremiti malter od lokalne zemlje, potrebno Vam je neko vreme za testove i eksperimente: zemlja koju nalazimo u prirodi nije svugde ista. A ako nemate dovoljno vremena, želje ili vere da ih sami pripremite, moguće je kupiti maltere ’spremne za upotrebu’ u koje je dovoljno da samo dodate vodu.
Za one koji žele da saznaju više o zemlji, preporučujem da prouče : ’Traité de la construction en terre’, Craterre.
Prednosti blatnih maltera:
* zidovima omogućavaju da dišu, a apsorbuju i vlažnost iz drveta/slame,
* sposobnost da apsorbuju vlagu iz vazduha, i da je oslobode kad je vazduh suvlji,
* često su dostupni lokalno-veoma jeftini,
* veoma povoljan energetski bilans,
* laki su za učenje i primenu,
* lako se dorade/prerade, dovoljno je samo ih pokvasiti! Nemaju vreme vezivanja (kao cement ili kreč), jer nema nikakvih hemijskih reakcija. Moguće je pripremiti smesu, prekinuti na nekoliko sati (jednu noć) i nastaviti rad sa njima.
* prijatni su na dodir. Nisu potrebni ni rukavice, ni naočare,
* bilo ko ih može nanositi (bar osnovni sloj),
* pružaju mogućnost za kreativnost, jer su jednostavni za modelovanje,
* 100 % su podložni reciklaži,
* postoje u različitim bojama.
Mane:
* bez zaštite, slabo su otporni na nepogode – zahtevaju održavanje,
* tehnika za koju je teško naći radnu snagu,
* slabo su poznati.
Gornji sloj tla
Gornji sloj tla (prvih 30cm) ne koristi se za gradnju, jer u sebi sadrži život i organske materije, što može oslabiti vezivanje zemlje. Kako biste znali da uzorci ne sadrže organske materije, trebalo bi da nemaju miris buđi.
Osnovni sastojci zemlje
Sastojci zemlje su: glina, mulj, pesak, šljunak i kamenje.
Ponašanje blatnog maltera zavisi od njegovih karakteristika, od gline, i od odnosa gline i ostalih zrna. Ako proporcije i sastojci nisu u dobrom odnosu, treba ’popraviti’ zemlju dodajući joj pesak ili glinu i/ili aditive. Glina je vezivo, a pesak daje čvrstoću malteru. Sitniji sastojci (mulj i fini peskovi) popunjavaju praznine među velikim zrnima peska.
RAZLIČITI SLOJEVI MALTERA
1-Vezivni sloj
To je smese koja izgleda kao ‘čorba od zemlje’, bogata glinom. Služi kao lepak između slame i prvog sloja blatnog maltera; što je ova mešavina bogatija glinom, više se lepi. Ako je zemlja posna (manjak gline), možete je prosejati kako biste uzeli samo glinu
2-Prvi sloj (ili osnovni sloj-telo blatnog maltera)
Često je to smesa zemlje i seckane slame, slično smesi za pleter. Slama služi kao armatura i smanjuje pucanje maltera. Često dodajemo 1 zapreminu slame na 1 zapreminu zemlje. Nije bitno ako ovaj osnovni sloj puca prilikom sušenja. Pukotine se uglavnom ni ne mogu izbeći, jer se debljina maltera jako razlikuje od mesta do mesta. Velike pukotine mogu biti zapušene drugim nanošenjem, a male će biti zapušene tokom nanošenja završnog sloja. Ja često koristim prilično masnu smesu, koja puno puca; ali je mnogo lakša za nanošenje (jer je lepljivija.) Bitno je da osnovni sloj ne bude previše ravan ni peskovit, jer bi završni sloj mogao da se ne veže dobro za njega.
Druga strategija (koju predlažu  Bill& Athena Steen u ’Straw Bale House’) sastoji se od samo jednog sloja zemlje i slame koji ne puca, i koji je istovremeno i osnovni i završni sloj ( nanosi se samo jedan sloj na zid.)  Učestvovali smo na jednoj od njihovih praksi u SAD-u, i konstatovali da ova metoda funkcioniše. Po povratku, međutim, nismo uspeli (sa našom zemljom koja ima manje mulja) da nađemo smesu koja je laka za nanošenje i koja ne puca posle sušenja.
3-Završni sloj
Bitno je:
*da nema pukotina (previše gline),
*da nema peska/prašine koji se krune (nedovoljno gline),
Treba, dakle, napraviti mešavinu sa dobrim odnosom pesak-glina.
savet: ako učestvujete na nekoj praksi na pripremi zemljanih maltera, pokušajte da primetite različite maltere. Zatvorite oči i osetite sastav: vlažnost i njenu moć lepljenja. Na ovaj način, biće Vam lakše da napravite slične maltere kad se vratite na svoje gradilište. Takođe je bitno da završni sloj maltera bude lep i harmoničan (struktura, boja, aditivi.) Ako boja lokalne zemlje ne odgovara za završni malter, možete da:
* tražite drugu zemlju za završni sloj,
* napravite sami završni malter, od gline u prahu i peska, dodajući pigmente ako želite, ili okrečite malter bojom na bazi glina (ili kreča),
* stavite krečni ili gipsani malter (u enterijeru) na osnovni sloj zemlje.
TESTOVI
Postoje različiti testovi, ali nije potrebno da ih sve radite. Nakon ovih prvih testova, treba preći na eksperimente-videćete da su zabavni kao dečja igra. Započnite testove sa čistom glinom i peskom, pre nego što počnete da testirate zemlju- pomoći će da osetite glinu i pesak. Lakše je testirati nekoliko vrsta zemlje paralelno, nego samo jednu. A možete ih i lako uporediti. Cilj nije da kažete da jedna zemlja sadrži toliki i toliki procenat gline, nego da konstatujete da jedna sadrži veći procenat nego druga.
savet: počnite testove i eksperimente mnogo ranije nego gradilište. Možete ih raditi u stanu, ili kod prijatelja. Ovo omogućava da dobro proučite maltere i boje na bazi glina. Kada kupite teren za gradnju kuće, biće dovoljno da testirate ovu zemlju zahvaljujući eksperimentima koje ste već uradili. Analiza zemlje sa terena takođe može biti kriterijum po kome ćete odlučiti da kupite jedan teren ili ne. Kad jednom započnete gradnju, biće Vam teško da odvojite vreme za eksperimente. Iz tog razloga savetujem da počnete sa malim objektom: ateljeom, nadstrešnicom u bašti ili kokošinjcem, što omogućava eksperimentisanje. A kako ih ne radite pod pritiskom, eksperimenti postaju uživanje. (O ovim testovima već je bilo reči u ‘Blatnim malterima’, pa ih nećemo ponavljati.)

NAKON PRVIH TESTOVA
Zahvaljujući ovim procedurama, imaćete predstavu o kvalitetu zemlje. Ako je previše peskovita, postoji mogućnost da je poboljšate lepkom na bazi brašna ili keramičkom glinom u prahu. Ova najlakša metoda je i najskuplja. Moguće je naći čiste gline u okruženju, ali će mešavina biti teža za pravljenje, jer je glina ili vlažna ili veoma čvrsta kad je suva. Možete (što je možda bolje) tražiti zemlju bogatiju glinom negde drugde.
Ako je zemlja koju imate bogata glinom, dovoljno joj je dodati pesak (ili peskovitu zemlju), što je mnogo jednostavnije naći i izmešati nego glinu.
pažnja: uradite (i zapišite) testove tako da možete lako ponoviti recept u velikim količinama na gradilištu i tako da bilo ko drugi može da dobije isti finalni rezultat. Ako pritisnete zemlju ili slamu u kofi koja služi kao jednica mere, morate ponoviti isto svaki put, jer u suprotnom proporcije neće biti iste.
Eksperimenti
Kad nađete zemlju koja se čini pogodnom za maltere, treba eksperimentisati.
Osnovni sloj:
Moguće je da mešavina 1 zapremina zemlje-1 zapremina slame sasvim odgovara. Ali, kako bismo to znali, treba je testirati (oko 1m2, na balama slame.)
Možete napraviti različite testove, kao npr.
1.    1 zemlja / 1/2slama         1. 1 zemlja  / 1/2slama  / 1/2pesak
2.    1 zemlja / 1 slama            2. 1 zemlja  / 1 slama  / 1 pesak
3.    1 zemlja / 1 ½ slama        3. 1 zemlja  / 1 slama  / 1/2pesak 4.    1 zemlja / 2 slama            4. 1 zemlja / 1/2slama  / 1 pesak
Ne zaboravite da, tokom pripreme i nanošenja mešavina, primetite da li je:
* lako ili teško za pripremu?
* lako ili teško za nanošenje?
* lepi se lako, ili pesak ima tendenciju da otpadne?
Posmatrajte rezultate i zapišite ih, jer će ovi mnogobrojni pokušaji biti pokriveni završnim slojem i nećete moći da ih konsultujete. Takođe je dobra ideja fotografisati ih.
pažnja: boje su retko iste digitalno, ali za osnovni sloj ovo nema važnosti.
Završni sloj
Napravite različite smese. Evo nekoliko primera:
1.za slabo glinovitu:
1 zemlja -  ¼ pesak, 1 zemlja – ½ pesak, 1 zemlja – ¾ pesak, 1 zemlja – 1 pesak, 1 zemlja – 1 ¼ pesak,
2. za previše glinovitu zemlju
1 zemlja – 1 pesak, 1 zemlja – 2 pesak, 1 zemlja -  3 pesak, 1 zemlja -3 ½pesak, 1 zemlja -  4 pesak,
3. za zemlju kojoj nedostaje glina
1 zemlja – 0,1 pesak, 1 zemlja – 0,2 pesak, 1 zemlja -  3 pesak, 1 zemlja -3 ½pesak, 1 zemlja -  4 pesak.
pažnja:
* zapišite jasno sve što radite i sve što vidite,
* zapišite poreklo zemlje i tip gline ili peska,
* markirajte maltere kodom ili šifrom, kako biste ih kasnije lako mogli identifikovati,
* nanesite završne maltere na način da ih možete pogledati kasnije (na jednu gipsanu ploču npr.)
* za početak ih je dovoljno raditi na površini 20x20cm,
* podloga treba da bude ravna. Ako je malter različite debljine, moguće da će se pukotine javiti zbog ove nejednakosti. Na ovaj način, imaćete netačne rezultate.
* ako dodajete aditive, takođe je potrebno zapisati ih.
Jednom kad se sve osuši, posmatrajte. Pukotine? Pesak koji otpada? Zapišite!
Izaberite mešavine koje se čine korektne, i testirajte ih na površini od 1m2, jer je moguće da se pukotine ne jave na maloj testiranoj površini. Ako je moguće, napravite testove na istom tipu podloge na kome će mater biti postavljen definitivno. I čak i tamo, posmatrajte, konstatujte i zapišite.
KOREKCIJA BLATNIH MALTERA
Nedostatak gline:
* izmešajte zemlju sa zemljom bogatom glinom,
* dodajte izlomljenu ili glinu u prahu (kaolin npr, koji se koristi za keramiku),
* dodajte aditive kao što su lepak od brašna i/ili đubrivo,
* dodajte glinu koju ste izvadili iz zemlje. Kako biste je izdvojili, napravite ’čorbu’ od zemlje. Kako pesak padne odmah na dno kada počnete da mešate, možete razdvojiti glinu odmah, ili odstaniti vodu kad se sloj gline formirao. Sakupiti glinu ili je ostavite da se osuši.
Aditivi za korekciju maltera
Kako bi se lako naneli i/ili bili otporni na vodu, možete dodati nekoliko aditiva: lepak na bazi brašna, kazein, ulje lana, pepeo, fermentaciju, vlakna/slamu, mikro vlakna, mrežu, kreč, sok nekih kaktusa, gumu arabiku (akacije), kravlju krv, tain, konjski urin, jaja.
Aditivi za korekciju estetike maltera:
pigmenti, gline u boji (okre i crvene), bele gline (za prosvetljavanje zemlje), pesak ili mali šljunak, izlomljene ljuske, vlakna (za unutrašnje maltere), mika.
TRAŽENJE ZEMLJE
Gline (ili pre zemlje bogate glinom) nalaze se svugde na svetu, i ne samo u određenim regionima. Moguće je da zemlja sa Vašeg terena potpuno odgovara; a ako ne, postoje velike šanse da je nađete u blizini. Počnite tako što ćete posmatrati Vaš teren:
* da li se voda zadržava negde? (znak prisustva gline, jer ona čini zemlju malo vodonepropusnom),
* lepi li se zemlja za noge kad je vlažna? U nekim delovima više nego u drugim?
* zahvalite krtici što Vam je pokazala dobru zemlju,
* napravite rupu (najmanje 30 cm dubine.) Šta ste našli?
Možete takođe tražiti malo dalje oko Vašeg terena, kod porodice/prijatelja ili u majdanima. Bićete iznenađeni koliko različitih boja zemlje ćete otkriti.
* postoje li mesta gde kišnica stagnira?
* posmatrajte zemlju kad ste u kolima, a naročito na mestima gde se prave novi putevi, tamo je možete videti u svom njenom sjaju,
* ako se grade objekti u okolini. Kakva je zemlja? Pitajte ako je možete pokupiti, ponekad su graditelji srećni da se otarase ovog viška zemlje.
* ako ima starih građevina oko Vašeg terena, verovatno postoji i stari majdan zemlje u okolini – naši preci nisu išli daleko u potrazi za zemljom. Čak su i za blatne i krečne maltere koristili zemlju, a ne opran pesak.
* posetite majdane peska da vidite ima li glinovite zemlje (često je to gornji sloj pre vađenja peska),
* za glinu u prahu raspitajte se kod keramičara. Tražite adresu njihovog dobavljača i pitajte ih da li znaju majdane gline u regionu. Za malter ‘glina-pesak’ do 3mm debljine, samo jedna vreća gline od 25kg omogućava pokrivanje interesantne površine.
* postoje i firme koje prodaju glinu za industrijsku namenu.
Drugi izvori informacija su: regionalne poljoprivredne stanice, centri za istraživanje, univerziteti, servisi za javne radove, rudnici, preduzetnici (izvor Traité de la construction en terre, CRATerre.)
Jednom kad otkrijete magiju malterisanja zemljom, shvatićete da postoje najrazličitije boje zemlje. Ja sam kupio malu lopatu na sklapanje (vojnu) i nekoliko plastičnih vreća, koju držim u kolima kako bih mogao uzeti zemlju gde god je nađem.
Transport
Za osnovni sloj, potrebna je velika količina zemlje, a neće se videti  kad kuća bude završena. Zato je tražite što je bliže moguće (jer treba priznati da je zemlja, kao i pesak, veoma teška!) S druge strane, za završne maltere nija potrebna velika količina zemlje, i lepo je koristiti više različitih boja. Za boju na bazi glina, treba vam još manja količina-možete je doneti čak i sa odmora.
savet: ako zemlja dolazi sa nekoliko kilometara, možete zamoliti prijatelja poljoprivrednika da je transportuje prikolicom svog traktora.  Mnogo je jednostavnije kada se prikolica prazni automatski. Treba imati na umu da koristititi lopatu za zemlju bogatu glinom nije uvek lak posao.
PRIPREMA MALTERA
Prosejavanje
Nekad je neophodno prosejati zemlju, čime se odstrane šljunak i kamenje.  Za završni sloj, čak i malo kamenje mora biti odstranjeno, inače će ostaviti tragove u malteru. Voda teško prolazi kroz grumenove gline. Kako biste mogli prosejati suvu zemlju bogatu glinom, treba razbiti grumenove; ako ne, veliki deo glina neće proći kroz sito; ili treba ostaviti zemlju potopljenu dugo u vodi. Uvidećete vrlo brzo da je prosejavanje jedan dosadan posao (pričamo o tonama zemlje!) i lično pokušavam da to izbegnem kad god mogu.
* u debelom  osnovnom sloju (5cm) kamenčići ne smetaju,
* koristite zemlju koja nije ekstremno glinovita,
* koristite završni malter od gline (u prahu) i peska,
* ostavite zemlju bogatu glinom dugo u vodi,
* čuvajte zemlju vlažnom (ili je pokvasite nekoliko dana pre upotrebe); kako bi se glina lako razdvajala. pažnja: ako je glinovita zemlja dovoljno suva i prosejana ili izlomljena (bez velikih grumenova gline), treba je dobro zaštititi da biste je čuvali. Neophodna je zaštita i ispod i iznad, kako bi se izbegao kontakt sa vodom.
Mešanje
Radite na sledeći način:
* stavite vodu u posudu. pažnja: voda dodata zemlji teško će doći do dna posude, jer glina daje zemlji ’vodonepropusnost’. Dakle, dodajte uvek zemlju vodi, a ne vodu zemlji,
* dodajte zemlju,
* ostavite glini dovoljno vremena kako bi apsorbovala vodu. Ako možete, napunite  kofe na kraju dana kako biste radili sutradan,
*promešajte,
*dodajte pesak (ako treba) i/ili slamu,
*promešajte,
*dodajte malo vode ako je potrebno.
pažnja: dodajte vodu malo po malo na kraju (kao sa palačinkama!) Radite sa kofama, pre nego sa jednim crevom. Ako merite zapreminu vode koju potrošite u prvom mešanju, znaćete tačno koliko vode će biti potrebno za narednu smesu.
Različiti pribori za mešanje
*ruke: uvek dostupne, pogotovo ako ste u velikom broju na gradilištu. Stavite zemlju i slamu u posude na visini (na bale, npr.) Kolica su jako niska! Koristite vodonepropusne rukavice (kao one za kreč ili baštenske), da ne oštetite nokte mešajući po dnu posude,
*noge: zabavno je (pogotovo ako Vas je više), ali treba biti siguran da nema kamenja ni u zemlji ni u slami, kako se ne biste povredili radite li bosih nogu.
*’azijska lopata’: zovem je tako, jer sam je koristio u Indiji. Ova alatka liči na lopatu, ali joj je ručka kraća.  Prednost je što ne morate da ne morate da podižete zemlju. Mešate je na mestu, bez opterećenja leđa.
*cerada: možete uviti zemlju u ceradu. Dve osobe uzmu 4 kraja cerade i okreću smesu. Nisam još isprobao, ali ova tehnika se često pominje u knjizi ’COB’ (tehnika gradnje zemlja-slama, koja se koristi u Engleskoj.) Ovo funkcioniše naročito za mešanje zemlje i peska, ali ne i za mešanje slame i zemlje.
*ručni mikser: ovo je jedna vrsta jako jake bušilice; alatka koja radi jako dobro, ali njena upotreba nije bez rizika. Ne radite sa velikom, jer nije prilagođena ovom teškom poslu, a možete i da je spržite.
*obrtač: ja ga još nisam probao, ali sam ga našao u dokumentaciji za gradnju zemljom. Budite pažljivi.
*mešalica za beton: interesantna je samo za zemlju koja nije jako glinovita, jer se u suprotnom lepi za strane. Korisna je za završne maltere, ali je manje prilagođena  mešavinama koje sadrže vlakna.
*pekarska mešalica: nisam još probao, ali sam ubeđen da funkcioniše.
*cilindrična mešalica: alatka (i cena) je profesionalna. Po mom mišljenju, to je najbolja alatka za mešanje zemlje i slame. Ovo je najbolja alatka, ali je potrebno imati radnu snagu potrebnu za isouniti i za nanošenje maltera ovako pripremljenog.
*traktor: može se vrteti u/na zemlji/slami,
* kopač: sa malo treninga, moguće je, ali je teško dobiti jednu homogenu masu.
Nanošenje blatnog maltera
Postoji nekoliko načina da se nanese malter. Ja iznosim svoje iskustvo, a Vi se ne ustručavajte da eksperimentišete i prilagodite Vašem ličnom načinu rada. pažnja: tek nanesen malter ne sme da bude izložen jakom smrzavanju, jer može da nabubri i oslabi vezu. U svakom slučaju, nije ni prijatno da se malteriše kad je hladno.
Pre malterisanja
*ispunite rupe u zidu i detalje oko prozora i vrata
*ošišajte zid.
Fuge
Lično, ja ne ispunjavam malterom fuge između bala, jer mi se čini da nije neophodno i može kreirati termičke mostove. Ako su bale slame dobro nabijene, ne bi trebalo da ima prostora između njih. Ako je to slučaj, ja bih  ih pre napunio slamom ili mešavinom slama-zemlja.
Vezivni sloj
Ovaj sloj poboljšava prianjanje osnovnog sloja na slami. ’Čorba’ od zemlje se direktno nanosi na zid od slame. Za profi-gradilište (kada je radna snaga plaćena), jeftinije je koristiti kompresor. Može se nabaciti i ručno. Ja ne kvasim slamu pre nanošenja, jer je ova mešavina sama po sebi veoma tečna.
Natapanje na francuski način (French Dip)
Tom Rijven je koristio i dao ime ovoj tehnici. On priprema jednu ’čorbu’ od zemlje koju stavlja u kadu ili u rezervoar napravljen od nekoliko bala i jedne poljoprivredne cerade. Dve strane bala se umoče u ovu ’čorbu’. Balama je potrebno neko vreme da apsorbuju smesu; cilj je da ona prodre do 5cm. Nije  potrebno nakvasiti cele bale, jer im to smanjuje izolacionu moć. Kad su dve strane umočene, bala se ostavi da se osuši. Moguće je postaviti direktno u zid, ali će u ovom slučaju zemlje biti posvuda! Druga opcija je da se ugradi kad bude delimično suva (posle sat-dva.) Bala je još uvek fleksibilna, a gradilište ostaje čisto. Poslednja opcija je da sačekate da se bale potpuno osuše; bala je toliko kruta, da se drži i kad isečete žice. Ali, pažnja! Ovom poslednjom metodom, ako bala nije prava, ili ako je loše postavljena u zidu, nije moguće odstraniti izbočine, osim brusilicom! Ovaj metod omogućava dobro prianjanje između slame i maltera, ali je činjenica da je bala mnogo teža. Naravno, moguće je raditi i sa malo kraćim balama, kako bi im se smanjila težina.
Ona metoda funkcioniše takođe sa krečom, ali je potrebno da se kreč ostavi da odreaguje pre nego što se ugradi u zid.
Osnovni sloj (telo maltera)
Ja nanosim ovaj sloj direktno na vezivni sloj, pre nego što se osušio. Tako se formira dobra veza izmešu ova dva sloja. Ako je vezivni sloj već suv pre nanošenja osnovnog sloja maltera, treba ga ranije blago pokvasiti.
Nanosim ovaj osnovni sloj maltera rukom, i više volim da napravim 2 sloja od po 2-3cm, bez da se ovaj prethodni osuši, što daje veoma debeo osnovni sloj (5cm).
Takođe je moguće da ostavite prvi sloj da se osuši, pre nego što nanesete sledeći. Ovaj osnovni sloj (ili slojevi) će ispuniti sve rupe i daće finalnu formu zidu. Završni sloj maltera imaće jednaku debljinu na celoj površini.
Ja nanosim ovaj sloj zemlje i slame golih ruku, ali ako radim dugo korisitm rukavice (one koje se koriste za rad sa krečom.) Počinjem od dole i idem ka gore. Ovaj sloj se pritiska u zid, kako bi se obezbedilo dobro prianjanje. Ja ne ravnam u ovom stadijumu; to je gubitak vremena (i ovo ne daje dobro prianjanje.) Prelazim odmah na drugi sloj koji daje finalnu formu osnovnom sloju. Kad je drugi sloj nanesen, izravnam malter praveći male krugove. Na ovaj način, mogu da osetim formu zida. Ako želite dobiti jedan jako ravan zid, dovoljno je da koristite lenjir, da biste videli gde su nepravilnosti. Što duži lenjir, to će Vaš zid biti ravniji. I ako biste želeli jedan perfektno vertikalan zid, koristite libelu sa lenjirom, ili vođicu između grede i temelja.
Naravno da treba više maltera za ravnu površinu, nego za ’organsku’, jer je za pokrivanje rupa neophodno naneti malter svuda oko njih. Evo zbog čega je neophodno da dobro postavite bale slame i da ih ošišate.
Neophodno je da površina ovog sloja ne bude jako ravna, kako bi se sledeći sloj mogao dobro vezati (naročito ako želite završiti krečnim malterom.) Moguće je izbrazdati (sa komadom drveta) ili izvući linije špaklom ili daskom sa šiljcima.
Debeo osnovni sloj maltera dugo se suši, a ako ostane predugo vlažan, rizikuje da istruli. Zbog toga se ovaj posao savetuje u proleće i leto. Koliko je vremena potrebno za sušenje maltera? Citiram Fernand Raynaud-a: ’Izvesno vreme!’, jer ovo zavisi od količine vode u malteru, od njegove debljine, od temperature i ventilacije /vetra.
Malterisanje na drvetu
Malter ne drži dobro ako se nanosi direktno na drvo. Često nije ni potrebno pokriti velike drvene preseke malterima. Ako je velika površina drveta neizbežna (ili drugog materijala koji nije lepljiv), možete predvideti drugi završni sloj (kao drvene obloga npr.) Možete postaviti eksere (galvanizovane) u drvo, kako biste bolje vezali malter za njega. Kada je razmak koji treba pokriti veći od 10cm, potrebno je ojačati malter uz pomoć trske, mreže, jute i slično. Ali i bez obzira na ovo, malter ostaje pomalo krhak.
Završni sloj
Ručno: sloj debljine 2-3cm, predstavlja brz način nanošenja i daje rustični izgled malteru. Ovaj malter neće biti ravan, pesak može lakše otpasti. Može mu se dodati lepak na bazi brašna. Ja formiram neku vrstu činije sa mojim prstima, i širim malter od dole ka gore. Posle prođem rukom, i pravim krugove kako bih uklonio višak. Jednom kad je sve suvo, prvo prođem rukom, a zatim tkaninom ili četkicom kako bi spao pesak, koji se nije vezao za malter.
Lopaticom: slojevi 2-10mm, iste debljine na celoj površini, ako ne – popucaće. Sloj 2-3 mm je dobar za zemljane maltere spremne za upotrebu, ili ako ima malo dostupne zemlje (ili ako se zemlja donosi izdaleka, zbog lepe boje npr.) Kako biste mogli naneti veoma tanak sloj maltera, važno je da osnovni sloj bude specijalno dobro završen. Ako ne, biće neophodno korisititi deblji malter ili prethodno naneti sloj maltera, kako bi se ujednačila površina. Zemlja treba da bude i dovoljno sitna, jer velika zrna peska mogu da se zalepe za mistriju i ostave tragove.
Najčešća debljina blatnog maltera je 5-10 mm. On može pokriti male neravnine osnovnog sloja, a pesak može da bude malo krupniji. Nanosimo ga mistrijom od gore (odmah ispod plafona) ka dole. Ali pokret ide od dole do gore, kao kod ručnog nanošenja. pažnja: da bi se izbegle pukotine, završni sloj mlatera treba da bude nanet odjednom, nakon što osnovni sloj bude potpuno suv; i treba da bude jednako raspoređen na čitavoj površini.
Kvašenje: svaki put kad budete želeli da nanesete sloj maltera (zemlje ili kreča), potrebno je da pokvasitepodlogu pre toga. Ako ne, suvi sloj apsorbuje vodu novog sloja, koji prebrzo suši tek nanet malter i slabi vezu dva sloja. Sa krečom je još gore: ako se prebrzo osuši, neće se završiti njegovo očvršćavanje. Za kvašenje se koristi raspršivač za prskanje biljaka, kofa vode sa četkom ili baštensko crevo. Pritisak treba da bude blag – za kvašenje, a ne pranje zida.
Dobra praksa je da pokvasite površinu najmanje 2 puta:
* prvi put: najmanje 10 minuta pre nanošenja maltera,
* drugi put: odmah ispred nanošenja maltera,
* ako ovaj postane suv, pokvasite ponovo površinu koju ćete raditi,
* pokvasite ako je moguće površinu prethodno veče.
Sunđer: kada prođete sunđerom po završnom malteru, ovo uklanja poslednji sloj gline i čini pesak vidljivijim. Ova tehnika uklanja tragove mistrije i zatvara eventualne mikropukotine i daje mnogo uniformniji rezultat.
Sačekajte dok malter ne bude potpuno suv. Pokvasite ga, a zatim prođite vlažnim sunđerom koji ćete često ispirati.
ZAVRŠNI SLOJEVI
Boje na bazi glina
Boja (veoma jeftina) na bazi glina na blatni malter nanosi se četkom. Ovo pokriva mikropukotne i blago menja strukturu maltera. Treba naneti dva veoma tanka sloja, kako bi se izbeglo da boja ne puca (jer ima puno gline.) Može se odvojiti od maltera, ako pokušate da je radite previše (naročito valjkom.)
Kako biste izbegli korišćenje pigmenata, radite glinama u boji (bela, okra, crvena) i/ili sa fino prosejanom zemljom bogatom glinom. Takođe možete dodati malo peska.
Sačuvajte ostatke
Korisno je sačuvati ostatke završnog maltera i boje za eventualne popravke, kako biste bili sigurni da ćete imati istu boju. Osušite ih na ceradi ili u posudi (lepak na bazi brašna i druge organske materije mogu da istrule ako čekate predugo), i stavite ih u vreću (zatvorenu kofu) kad se osuše.

[Ivan Grmusa]

Eto vidi..

Dana 24. 5. 2011. 09:46 osoba ". chillymanjaro" <jesus...@gmail.com> napisala je:

...

[boris kobasic]

Baš ti hvala prijatelju....vrlo korisno uz neka druga znanja dosad usvojena....radostan trenutak (svaki) ti želim...bok

--
You received this message because you are subscribed to the Google Groups "mali zeleni" group.
To unsubscribe from this group and stop receiving emails from it, send an email to mali_zeleni...@googlegroups.com.
For more options, visit https://groups.google.com/d/optout.