Re: Grozdana Olujic Bajke Pdf 14
Donnell Simon
U oblasti književnosti za decu Grozdana Olujić napisala je nekoliko zbirki bajki Sedefna ruža i druge bajke (Zagreb, 1979), za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, Nebeska reka i druge bajke (Zagreb, 1984), Dečak i princeza, Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir, Kamen koji je leteo, Snežni cvet, roman-bajku Zvezdane lutalice (1987). Za njih je dobila domaće i svetske nagrade nagradu Mladog pokolenja, koju je primila dva puta 1980. i 1984, nagradu Zmajevih dečjih igara 1990. godine[5], povelje Zmajevih dečjih igara Zlatni leptir i Stara maslina 2002. godine.
Po bajkama Grozdane Olujić snimljene su ploča i kaseta Sedefna ruža u interpretaciji Mije Aleksića [6], uz muzičku pratnju Laze Ristovskog (PGP, Beograd) i televizijska serija (devet nastavaka od po trideset minuta). Svetsku premijeru na pozorišnim daskama bajke Grozdane Olujić imale su u pozorištu Eg, Albani, država Njujork.[nedostaje referenca]
U izdanju Srpske književne zadruge 2001. godine objavljena je Antologija ljubavnih bajki sveta, prva ove vrste u svetu, u kojoj su se na oko petsto strana, našle najlepše kineske, ruske, srpske, havajske, škotske, indijske, brazilske, estonske, japanske, aljaske narodne bajke, kao i niz autorskih umetničkih bajki Hansa Kristijana Andersena, braće Grim i Šarla Peroa.
Što se tiče književnosti za decu i tu je Grozdana Olujić imala veliki uspeh. Napisala je nekoliko zbirki bajki: "Sedefna ruža i druge bajke" za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, "Nebeska reka i druge bajke", "Dečak i princeza", "Princ oblaka", "Zlatni tanjir", "Kamen koji je leteo", "Snežni cvet", roman-bajku "Zvezdane lutalice".
Veoma je plodan i njen rad na esejistici i kritici od kojih su najznačajniji eseji o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke. Objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.
Dobitnica je Nin-ove nagrade 2009. godine, nagrade "Političkog zabavnika", "Mladog pokolenja", "Zmajevih dečijih igara", "Narodne prosvete" i nagrade "Telegrama". Piše romane, bajke, eseje, antologije, prevode.
U ovom delu se priča priča o ženi koja je imala u sebi nešto tako drago, veselo, razdragano i lepo. Na svu njenu fizičku i unutrašnju lepotu došlo je i ono unutrašnje zadovoljstvo što je kod kuće imala muža i malog sina. U jednom trenutku te ogromne životne sreće ona sretne staricu koja joj da ogledalo u koje, kad se pogleda, može da zamisli želju koja će joj se ostvariti. Nesmotreno, lepa mlada žena u jednom trenutku prevelike radosti pomišlja da želi da bude uvek lepa i razdragana kao u tom trenutku. Tada počinje njena tragedija jer više ne stari. Tema besmrtnosti je svakako dubina ove bajke.
Kao romansijer, objavila je šest romana: Izlet u nebo (1957), Glasam za ljubav (1962), Ne budi zaspale pse (1964), Divlje seme (1967), Glasovi u vetru (2009) i Preživeti do sutra (2017).[2] Sabrani romani u šest knjiga objavljeni su 2018. godine u izdanju Srpske književne zadruge i Partenona. Takođe, kao bajkopisac, objavila je veliki broj bajki i zbirki bajki. Među njima posebno se ističu 10 zbirki: Sedefna ruža i druge bajke (1979), Nebeska reka i druge bajke (1984), Dečak i princeza (1990), Princ oblaka (1990), Zlatni tanjir i druge bajke (1998), Mesečev cvet (1998), Svetlosna vrata (2002), Kamen koji je leteo i druge bajke (2002), Snežni svet i druge bajke (2004) i Jastuk koji je pamtio snove i druge bajke (2007).
U izdanju Srpske književne zadruge 2001. godine objavljeno je delo Antologija ljubavnih bajki sveta, prvo ove vrste u svetu, u kom su se na oko petsto strana, našle najlepše kineske, ruske, srpske, havajske, škotske, indijske, brazilske, estonske, japanske, aljaske narodne bajke, kao i niz autorskih umetničkih bajki Hansa Kristijana Andersena, braće Grim, Šarla Peroa itd.[41]
Saznanje da je bajka lekovita, a bajkovitost neophodna pomaže Grozdani Olujić da gradi svoju poetsku viziju na temama i motivima uronjenim u savremenost, modernim izrazom i novim stilovima, oslanjajući se na stvaralačko iskustvo svojih prethodnika, a naročito na bogatstvo i razuđenost naše narodne bajke.
JEDNA od najznačajnijih ličnosti srpske književnosti, Grozdana Olujić, preminula je u subotu, u bolnici Kliničkog centra u Beogradu. Iza nje su ostala brojna dela iz različitih područja ovdašnje literature, a u našoj istoriji književnosti ostaće upamćena po tome što je uvela novi pripovedni postupak, novi koncept oblikovanja likova, dramatične predstave o emancipaciji mladosti u odnosu na zatečene i okamenjene društvene i običajne odnose, lirizaciju proznog izraza koja počiva na životnom iskustvu gradskog čoveka. Pročitajte još: Vreme sanjara i buntovnika Rođena je 1934. u Erdeviku, gimnaziju je završila u Bečeju, a diplomirala je i magistrirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Prvi roman "Izlet u nebo" objavila je 1958, a njen romaneskni opus obuhvataju i "Glasam za ljubav" (1963), "Ne budi zaspale pse" (1964), "Divlje seme" (1967), "Glasovi u vetru" i "Preživeti do sutra" (2017). Njeni romani prevođeni su na više od 20 jezika širom sveta, a kao stipendista u više navrata boravila je u Americi (International Writting program u Ajovi 1969/70), i kao Fulbrajtov stipendista (1982-1984), na Univerzitetu u Kaliforniji i na Kolumbija univerzitetu u Olbeniju (Njujork). Česta destinacija Grozdane Olujić bila je i Indija.Pročitajte još: Drama naše prolaznosti Iz njene pripovedne zbirke "Afrička ljubičica" (1985) gotovo sve priče ušle su u antologije širom sveta, a značajan deo svoje karijere posvetila je i pisanju bajki. Zbirke bajki "Sedefna ruža i druge bajke", "Nebeska reka i druge bajke", "Kamen koji je leteo", "Snežni cvet", "Jastuk koji je pamtio snove", i roman bajka "Zvezdane lutalice", prevedene su na oko 30 jezika. Za decu je objavila i jednu od svojih poslednjih knjiga, pripovednu prozu "Bili su deca kao i ti" (2017). RADOVI O KAFKI, VIRDžINIJI VULF... KAO esejista, Grozdana Olujić bavila se širokim krugom tema iz svetske književnosti - problem vremena u književnom delu, radovi o Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu, Virdžiniji Vulf, te savremenoj indijskoj književnosti, poetikom bajke i prirodom fantastike u književnosti za decu, a u manjoj meri i likovnom umetnošću. Iza Grozdane Olujić ostala su visoka inostrana priznanja - viteški orden Danneborg za književno stvaralaštvo, mesto počasnog člana Univerziteta u Ajovi, počasnog građanina grada Osla. Tu su i nagrade za najbolju kratku priču u Arnsbergu, kao i nagrada Svetske akademije za umetnost i kulturu (SAD) - njena bajka "Varalica i smrt" proglašena je najboljom u svetu. Svoj rad ovenčala je i mnogim domaćim priznanjima, među kojima su Povelja za životno delo Ukruženja književnika Srbije, NIN-ova nagrada za roman "Glasovi u vetru", nagrade "Borisav Stanković" za roman "Preživeti do sutra" i celokupan književni opus... Dubok trag u našoj književnosti Grozdana Olujić ostavila je i kao prevodilac dela Arnolda Veskera, Sola Beloua, Amrite Pritam, Viljema Kenedija, Jukima Mišime..., ali i kao antologičar. Sačinila je i dve, po građi sasvim različite, antologije: Antologiju savremene indijske poezije i Antologiju ljubavnih bajki sveta. Datum i vreme sahrane Grozdane Olujić biće naknadno objavljeni.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Kao što su nedavno, dvojezično, objavljene bajke Oskara Valda, tako sada SKZ, na srpskom i na engleskom naporedo, objavljuje bajke Grozdane Olujić, odabrane iz Sabranih bajki ove spisateljice (izdanje SKZ). Prevođene i priznate u svetu kao izuzetne tvorevine književnosti imaginacije i mudrosti prvog reda, Grozdanine bajke će dobro doći onima koji uče engleski ali i čisti bajkoviti srpski jezik. Poklon deci naših ljudi u svetu.
aa06259810