Pesma Leda I Vatre Knjige
Marieta Reeks
Pesma leda i vatre (engl. A Song of Ice and Fire) je nedovršeni serijal romana epske fantastike američkog autora Džordža R. R. Martina. Martin je započeo pisanje romana 1991. godine, a prvi roman je objavljen 1996. Prvobitno je planiran kao trilogija, ali se serijal trenutno sastoji od 5 knjiga sa još 2 koje su planirane. Kao dodatak ima još tri novele, a planirane su još nekoliko. Sinopsis novela je izveden iz glavnog sinopsisa serijala.
Priča Pesme leda i vatre se događa u izmišljenom svetu, uglavnom na kontinentu zvanom Vesteros, ali takođe i na velikoj kopnenoj masi na istoku znanom kao Esos. Rasa većine likova je ljudska, ali kako serijal odmiče druge rase se dodaju, kao na primer Tuđini, nadljudska hladna rasa sa Severa za koju se verovalo da je istrebljena, i zmajevi koji bljuju vatru sa Istoka. Radnja se dešava sa tačke gledišta iz trećeg lica sa pregršt likova (31 na kraju pete knjige).
Glavna priča ima tri zasebna toka, ali kako radnja odmiče oni se sve više prepliću. Prvi tok je dinastički građanski rat za kontrolu nad Vesterosom između nekoliko porodica. Druga je rastuća pretnja od Tuđina, koji se nalaze iza velikog ledenog zida na severnoj granici Vesterosa. Treća je ambicija Deneris Targarjen, proterane ćerke kralja ubijenog 15 godina ranije u drugom građanskom ratu, da se vrati u Vesteros i povrati presto.
Serijal je preveden u više od 20 jezika. Četvrta i peta knjiga su zauzele vrh liste bestselera Njujork Tajmsa 2005. i 2011. godine. Ukupno prodato je više od 15 miliona primeraka knjiga širom sveta.[1] Jedna od dodatnih novela je dobila Hugo Award u kategoriji naučne fantastike. Serijal je podloga mnogim drugim delima uključujući i televizijsku seriju HBO-a Igra prestola, serijal stripova, kartaškim igrama, tablerskim igrama i dvema video igrama.[2]
Pesma leda i vatre prati tri glavne radnje, koje su podeljene geografski i likovima. Svi događaji su ispričani iz perspektive lika koji ih posmatra. Smeštena u Sedam kraljevstava na izmišljenom kontinentu zvanom Vesteros, glavna radnja opisuje mnoge borbe za Gvozdeni presto, posle kraljeve smrti u prvoj knjizi. Druga radnja se dešava na krajnjoj severnoj granici Vesterosa, na ogromnom zidu, sazidanom od leda i šljunka, koji štiti kraljevstvo od mitskih stvorenja severno od njega. Treća radnja se dešava u ogromnom istočnom kontinentu zvanom Esos i prati avanture ćerke kralja i prethodne vladajuće dinastije, koja želi da povrati presto.
Igra prestola započinje vladavinom Roberta Barateona na Vesterosu. Posle njegove smrti, tokom prve knjige, njegov sin Džofri preuzima Gvozdeni presto uz podršku majčine snažne porodice, kuće Lanistera. Kada lord Edard Stark, Robertova desnica, otkrije da Džofri i njegovi brat i sestra nisu u stvari Robertova deca, Robertova mlađa braća Stanis i Renli započinju borbu za presto. U međuvremenu, nekoliko regija se otcepljuje od kraljevstva: Edardov najstariji sin Rob je proglašen za Kralja na Severu i Belon Grejdžoj za kralja Gvozdenih ostrva. Ovaj takozvani rat Pet kraljeva je u punom jeku do polovine druge knjige (Sudar kraljeva) sa još nekoliko ljudi koji se pridružuju borbi za vlast.
U međuvremenu, zima stiže na Vesteros sa severa. Ogroman zid od leda i šljunka je konstruisan na krajnjem severu pre više hiljada godina, sa ciljem da čuva granicu od severnih pretnji poput Tuđina, mističnih stvorenja koji nisu viđeni pre više od 8000 godina. Zakleto bratstvo Noćne straže, koje brani Zid, uglavnom se sukobljavalo sa ljudskim divljanima koji žive iza Zida, sve dok se nisu opet pojavili prvi Tuđini na početku Igre prestola. Priča Noćne straže se uglavnom priča iz perspektive Džona Snežnog, kopileta Neda Starka, koji se uzdiže kroz rangove Straže i saznaje za pravu pretnju sa severa. Do kraja treće knjige Oluje mačeva, radnja se sve više spaja sa građanskim ratom na jugu. Stanis, jedini preživeli od prvobitnih petoro zaraćenih kraljeva, dolazi na Zid da ga brani od invazije divljana. U petoj knjizi, Ples sa zmajevima, Džofrijev mlađi brat Tomen vlada Gvozdenim prestolom, sa njegovom majkom, a kasnije i ujakom koji kasnije postaje i regent, dok se zima polako približava glavnom gradu.
Priča Deneris Targarjen, poslednjeg pripadnika kuće Targarjena i još jednog borca za presto, je uglavnom zasebna sve dok joj se više glavnih likova ne pridruže u Plesu sa zmajevima. Živeći u egzilu na kontinentu Esosu, Denerisine avanture prikazuju njene rastuće sposobnosti vladara. Njeno uzdizanje prati rođenje tri zmaja, stvorenja za koje se mislilo da su istrebljeni. Zbog porodičnog grba ova stvorenja imaju samo simbolično značenje sve dok dovoljno ne porastu i upotrebe se taktički za zauzimanje Gvozdenog prestola.
Dok je Martin pravio pauzu između dva holivudska projekta 1991. godine, započeo je pisanje naučno fantastičnog romana Avalon (engl. Avalon). Posle tri poglavlja, dobio je ideju o dečaku koji posmatra obezglavljenje čoveka i pronalaženje jezovuka u snegu, što će u stvari postati prvo poglavlje posle prologa u Igri prestola.[19] Ostavljajući Avalon na stranu, Martin je završio ovo poglavlje za nekoliko dana i postao je siguran da je to deo veće priče.[20] Posle još nekoliko poglavlja, Martin je uvideo da je njegova nova knjiga u stvari epska fantastična priča,[20] pa je počeo da pravi mape i rodoslove.[14] Međutim, pisanje ove knjige je bilo prekinuto na nekoliko godina, kada se Martin vratio u Holivud da bude producent serije Doorways, koju ABC nije nikada prikazao.[17]
Oko 300 strana je otklonjeno iz Igre prestola, da bi bile iskorišćene za početak druge knjige Sudar kraljeva.[21] Izdata je februara 1999. u SAD,[4] sa 1184 stranica bez apendiksa.[24] Sudar kraljeva je prva knjigu iz serijala koja je dospela na bestseler listu,[17] dostigavši 13 mesto listi bestselera Njujork tajmsa 1999.[27] Posle uspeha filmova Gospodar prstenova, Martin je počeo da dobija prve ponude od raznih producenata za prodavanje prava na serijal.[17]
Posle Igre prestola, Sudara kraljeva i Oluje mačeva, Martin je prvobitno nameravao da napiše još tri knjige.[16] Četvrta knjiga eksperimentalno nazvana Ples sa zmajevima, trebalo je da se fokusira na povratak Daneris Targarjen na Vesteros i njen ulazak u glavni konflikt.[22] Martin je želeo da ovu priču smesti pet godina posle Oluje mačeva tako da bi mlađi likovi mogli da odrastu, a zmajevi postanu veći.[29] Slažući se rano sa svojim izdavačima da nova knjiga treba biti kraća od Oluje mačeva, Martin je želeo da napiše roman sličan po dužini sa Sudarom kraljeva.[24] Dugi prolog je trebalo da objasni sve što se dogodilo u međuvremenu.[30]
Godine 2001, Martin je još uvek bio optimističan da će izlazak četvrtog nastavka biti u poslednjem kvartalu 2002.[23] Međutim, petogodišnja praznina nije uspevala na svim likovima tokom pisanja. Sa jedne strane, Martin nije bio zadovoljan pričanjem događaja samo kroz flešbekove i retrospektivu. S druge strane, bilo mu je neverovatno da se za tih pet godina ništa nije moglo dogoditi.[29] Posle jednogodišnjeg rada na knjizi, Martin je shvatio da će mu trebati još jedna knjiga koja će povezati događaje, koju je nazvao Gozba za vrane (engl. A Feast for Crows).[29] Gozba za vrane se nadovezivala odmah posle kraja treće knjige, pa je Martin na kraju odbacio ideju o petogodišnjoj praznini.[23] Prolog dug 250 strana je pomešan sa novim likovima iz Dorne i Gvozdenih ostrva.[30] Ove proširena i konačna priča je dosta komplikovala Martinovu zamišljenu radnju.[31]
Kako su likovi raštrkani po celom svetu,[34] Martinov prijatelj je predložio da se priča podeli geografski u dve knjige od kojih će Gozba za vrane biti prva.[32] Ovaj pristup je dao Martinu prostora da dovrši započete priče baš kao što je prvobitno nameravao[24] i godinama kasnije je smatrao da je ovaj pristup najbolji.[34] Martin je premestio nedovršene priče likova koji se nalaze na istok (Esos) i sever (Zimovrel i Zid) u sledeću knjigu (Ples sa zmajevima),[35] dok je Gozba za vrane pokrivala priče koje se dešavaju na Vesterosu (Kraljeva Luka, Rečne zemlje, Dorna i Gvozdena ostrva).[24] Obe priče počinju odmah sa završetkom Oluje mačeva,[34] i njihove radnje teku istovremeno umesto jedna posle druge, sadržeći različite likove sa malim neslaganjima.[24] Martin je prepolovio priču Arje Stark i ona se pojavljuje u obe knjige, a najpopularnije likove (Džon Snežni, Tirion Lanister i Deneris Targarjen) je prebacio u Ples sa zmajevima.[35]
Šesta knjiga će se zvati Vetrovi zime (engl. The Winds of Winter), naslov koji je trebalo da ima poslednja knjiga planirane trilogije.[34] Do polovine 2010. godine, Martin je već završio pet poglavlja Vetrova zime sa tačke gledišta Sanse Stark, Arje Stark, Arijane Martel, nakupivši oko 100 stranica.[9][43] Vetrovi zime će razrešiti rano klifhengerom Plesa sa zmajevima i otvoriće se dvema velikim bitkama koja su se [u petoj knjizi] spremale.[44] Posle izdavanja Plesa sa zmajevima, Martin je najavio da će se vratiti pisanju u januaru 2012. godine,[14] a u međuvremenu je provodio vreme na književnim turnejama, konvencijama i radio na svom delu Svet leda i vatre, koje je želeo da završi pre 2012. Takođe je radio i na noveli Vitez Sedam kraljevstava, koja će se pojaviti u antologiji zvanom Dangerous Women (srp. Опасна жена).[45][46]
Nezadovoljan prvobitnim naslovom poslednje knjige, Vreme za vukove (engl. A Time For Wolves), Martin je za naslov sedme knjige odabrao San o proleću (engl. A Dream of Spring) 2006. godine.[10] Martin je odlučan da završi serijal sedmom knjigom,[14] ali ostavlja prostor za osmu knjigu koja će završiti serijal.[34] Sa zacrtanim planom da ispriča priču od početka do kraja, neće prekratiti priču kako bi ona stala u planiran broj knjiga.[49] Martin je bio uveren da će izdati preostale knjige, pre nego što ih televizijska serija sustigne,[18] ali je rekao sve važne tačke priče dvojici glavnim producentima serije u slučaju da umre.[18] (Star 62 godine 2011. Martin po svima merilima ima dobro zdravlje.)[50] Međutim, Martin nikada ne bi dozvolio nekom drugom piscu da završi serijal.[39] On zna kraj u grubim crtama, kao i budućnost glavnih likova,[18] i završiće serijal sa gorkoslatkim elementima gde niko neće živeti srećno do kraja života.[26] Martin se nada da će napisati kraj sličan kraju Gospodara prstenova za koga smatra da ima zadovoljavajuću dubinu i rezonancu. Sa druge strane, Martin je svestan izazova izbegavanje situacija kao što su finale serije Izgubljeni, koji je obožavaoce serije razočaralo, zbog toga što se kraj dosta razlikovao od njihovih nagađanja.[34]
c80f0f1006