Kardiovaskularni Sistem Pdf

[Ronaldo Page]

Kardiovaskularni sistem čini srce, čiji je zadatak da ispumpava krv, kao i cirkulacijski sistem, koji uključuje arterijsku, vensku i limfatičku komponentu. Srce, odnosno njegova leva i desna strana (pretkomore i komore), povezani su sa cirkulacijskim elementima tako da formiraju tzv. sistemsku cirkulaciju (leva komora, aorta, arteriole, sistemski kapilari, venule i desna pretkomora) i plućnu cirkulaciju (desna komora, plućna arterija, plućni kapilari, venule, plućne vene i leva pretkomora).

Arterije su krvi sudovi koji odvode krv od srca prema organima i tkivima. Ovi krvni sudovi spadaju u najveće u ljudskom telu, i imaju prečnik od oko 12,5 milimetara. Zidovi arterija debeli su oko 2 milimetra. Zidovi arterija sadrže veliki broj proteina kao što je elastin, jer im to pomaže pri širenju i omogućava im da funkcionišu i pod visokim krvnim pritiskom. Ove fizičke karakteristike čine arterije u isto vreme veoma elastične, ali i dovoljno jake da opstanu pod visokim pritiskom a da se ne oštete. Arteriole su manje od arterija i dovode krv do kapilara. Za razliku od arterija ne mogu da se vide golim okom. Glavna funkcija arteriola je regulacija krvnog protoka prema kapilarima. Tok krvi kroz arteriola se reguliše kontrakcijom samih arteriola.

Plućna cirkulacija krvi ili mali krvotok je deo opšte cirkulacije krvi, pored velikog krvotoka. U njemu dolazi do prečišćavanja krvi u plućima, koja iz venskih kapilara, venula, i uz pomoć šupljih vena ide u desnu pretkomoru srca, a odatle ulazi u desnu komoru. Zatim, krv ide natrag u pluća preko plućnih arterija. Sledi dalje razmena gasova u plućima, i preko plućnih vena krv obogaćena kiseonikom ide u levu pretkomoru srca. Zahvaljujući malom krvotoku, razmena gasova u organizmu se vrši stalno i neometano.

Kardiovaskularni, odnosno cirkulatorni sistem, je sistem organa u ljudskom telu koji omogućuje razmenu kiseonika, hranjivih materija i u njemu se izlučuju produkti razmene materije. Cirkulatorni sistem ljudskog tela ima tri glavne funkcije, a to su:

Osim toga, cirkulatorni sistem zadužen je i za prenos belih krvnih zrnaca, odnosno leukocita, i hormona kroz telo. Ove supstance neophodne su za uspostavljanje normalnog funkcionisanja tela i zadužene su za preradu i izbacivanje svih nepotrebnih gasova, otpadnih proizvoda i nesvarenih nutrijenata iz tela.

Fitline Omega 3+E jača kardiovaskularni sistem i povećava mentalne performanse. Fitline Omega 3+E je jedinstven jer je napravljen korišćenjem patentirane MicroSolve tehnologije. Proizvod sadrži vitalne Omega-3 polinezasićene masne kiseline (PUFA): eikozapentaensku (EPA) i dokozaheksaensku (DHA), dobijenu od visokokvalitetnih, ekološki prihvatljivih ribljih ulja (60% EPA i DHA), divlje ribe, kao i prirodni visokokvalitetni vitamin E (njihovo prisustvo je 4-5 puta veće nego u proizvodima na bazi ulja zahvaljujući NTC konceptu). Omega-3 PUFA su prvi otkrili danski naučnici 70-ih godina. Mogli su pouzdano da konstatuju da je razlog odsustva kardiovaskularnih bolesti u populaciji Grenlanda redovna konzumacija namirnica koje sadrže omega-3. Ovaj pozitivan efekat omega-3 na cirkulaciju krvi privukao je svačiju pažnju. Naknadne studije su pokazale da omega-3 pozitivno utiče na prevenciju niza bolesti kod ljudi. Stanovništvo, čija ishrana uključuje veliku količinu Omega-3 masnih kiselina, manje je podložna raznim bolestima. Od otkrića Omega-3, naučnici širom sveta uradili su više od 5.000 studija, što ga čini najproučavanijim prirodnim lekom.

Kardiovaskularni sistem je sistem organa u ljudskom telu kojim se obezbedjuje brzi put transporta kiseonika, hranjivih materija, hormona, brojnih neurohumoralnih supstaci, kao i supstanci koje će se preko bubrega izlučiti iz organizma. Glavna uloga je razmena materija u organizmu, kako između ćelija jednog sistema i više organskih sistema, koji mogu biti i udaljeni jedan od drugog, tako i između ćelija i spoljašnje sredine.

Levo srce čine: leva predkomora, mitralni zalistak (koji odvaja levu predkomoru od leve komore, sprečeva da se krv vraća iz komore u pretkomoru) i leva komora. Iz leve komore preko aortnog zaliska krv ide u aortu, a potom u veliki krvotok.

SA čvor je prirodni vodič srčanog ritma, pejsmeker, odgovoran za pokretanje srčanog ciklusa. Nalazi se na spoju gde gornja šuplja vena ulazi u desnu predkomoru. Iz SA čvora impuls ide sprovodnim sistemom, preko AV čvora, leve i desne grane His-ovog snopa do mišićnih ćelija srca, što dovodi do kontrakcije.

SA čvor je inervisan vlaknima simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema (n.vagusa) koji svojim antagonističkim dejstvima menjaju srčanu frekvenciju. Uloga simpatičkog sistema je da ubrzava, a parasimpatičkog sistema da usporava srčani rad. Upadljive promene srčane frekvencije su određene i nivoom hormona tirodne žlezde. Tako, pojačana funkcija štitne žlezde lučenjem hormona ubrzava, dok smanjena funkcija štitne žlezde umanjenjem lučenja hormona dovodi do usporavanja srčane frekvencije.

Veliki krvotok je sistem krvnih sudova koji čini vaskularno korito kojim se krv iz levog srca pumpa do svih tkiva i organa, izuzev pluća, i potom vraća u srce venskom mrežom. Naime, srce kao pumpa potiskuje krv iz leve komore kroz aortu u arterijsku mrežu krvnih sudova i do svih tkiva (Označeno crvenom bojom na slici). Krv koja je tkivima prenela kiseonik, koja je sada osiromašena kiseonikom i sada sa visokom koncentracijom ugljen-dioksida, vraća se sa perifernih tkiva prvo venulama, potom venama i preko gornje i donje šuplje vene u desnu predkomoru srca. Iz desne pretkomore preko trikuspidalnog zalistka krv ide u desnu komoru (označeneo plavom bojom na slici), pa u pluća, gde se obogaćuje kiseonikom. Postoje specifični delovi velikog krvotoka koji su drugačiji, sa posebnim ulogama i značajem za organizam. Tako imamo: moždanu cirkulaciju, srčanu vaskularnu mrežu (koronarna cirkulacija), bubrežnu cirkulaciju, mrežu krvnih sudova gastrointestinalnog trakta, od kojih svaka ima specifične karakteristeke i omogućavaju organima koje vaskularizuju pravilno funkcionisanje.

Mali krvotok čini sistem krvnih sudova kojim se krv iz desne srčane komore, upumpava u pluća, gde se oslobađa ugljen dioksida i obogaćuje kiseonikom koji se vezuje za hemoglobin u krvi i putem plućnih vena odvodi u levu predkomoru. Mali krvotok čine: plućna arterija, plućne arteriole, kapilari, venule, manje vene koje se slivaju u veće a potom četiri plućne vene kojima se krv uliva u levu prekomoru. Plućna cirkulacija krvi ili mali krvotok je deo opšte cirkulacije krvi. Zahvaljujući malom krvotoku, vrši se stalna razmena gasova u organizmu.

Krv cirkuliše krvnim sudovima. Mrežu krvnih sudova u organizmu čine arterije, arteriole, kapilari, venule i vene. Zidovi arterija su elastični, ali i dovoljno jaki da opstaju pod visokim pritiskom i da se ne ozlede. Arteriole su manje od arterija i ne mogu da se vide golim okom, dovode krv do kapilara i protok krvi kroz njih je regulisan od strane autonomnog nervnog sistema i hromona. Glavna funkcija arteriola je regulacija krvnog protoka prema kapilarima, širina njihovog promera (lumena) može da se menja u zavisnosti od potreba organizma. Lumen se povećava kao posledica širenja krvnih sudova (vazodilatacije) i umanjuje kao posledica sužavanja krvnih sudova (vazospazma). Promer krvnih sudova određuje veličinu protoka. Kapilari su najmanji i najbrojniji krvni sudovi u organizmu. Prečnik kapilara je 5-10 mikrometara, a njihov zid se sastoji od samo jednog sloja epitelnih ćelija i što omogućava dobru razmenu materija između krvi i tkiva i to: gasova (kiseonik / ugljendioksid), šećera, amino kiselina i vode. Zidovi vena, za razliku od arterija, nemaju mišićna vlakna, unutar lumena postoje zalisci, koji kao lestvice sprečavaju da se krv vraća.

Limfni sistem čine limfni kapilari, limfni kanali i limfni čvorovi. Njegova glavna uloga da vrati tečnost u centralni sistem krvotoka preko dva glavna limfna suda koji se nalaze pored aorte i ulivaju se u venski sistem na mestu spajanja jugularnih i potključnih vena.

Limfa je tečnost koji teče limfnim sistemom, i najvećim delom je čini tečnost slična krvnoj plazmi, i čiji je sastav promenjiv, jer konstatno razmenjuje materije sa međućelijskom prostorom. Limfa vraća u venski sistem proteine i višak međućelijske tečnosti, prenosi masti iz sistema varenja, ali ima druge uloge.

Sistem krvnih sudova koji nazivamo i vaskularno korito je zatvoren sistem kroz koji prolazi krv. Uloga krvi je kompleksna. Najznačajnija je svakako prenos kiseonika u tkiva i transport ugljen dioksida od tkiva do pluća, prenos hranjivih materija i odnošenje produkata metabolizma ćelija. Krv je bogata ćelijskim elementima: eritrocitima( koji su odgovorne za transport kiseonika-koji se vezuje za hemoglobin), leukocitima (bela krvna zrnca-koja brane organizam od infekcije) i trombocitima (koji imaju ulogu u koagulaciji krvi). Krv čini kariku u komunikaciji između topografski udaljenih organa, a koji su funkcionalno povezni. Endokrine žlezde ostvaruju svoju funkciju izlučujući hormone u krv. Pored toga postoji čitav spektar različitih uloga u organizmu koje se ostvaruju preko krvi.

Vsak, ki se je že kdaj redno ukvarjal s športom, pa naj bo to fitnes ali bodybuilding, dvigovanje uteži, tek, aerobika, pilates, kolesarjenje itd., je gotovo odkril skoraj neverjetno sposobnost telesa, da se prilagaja na vedno večje napore. Rezultat, ki je bil pred letom ali dvema skoraj nepredstavljiv, je danes lahko že trening rutina. Sčasoma se lahko poveča aerobna in anaerobna vzdržljivost, moč in hitrost, koordinacija itd. Ta izboljšanja telesnih sposobnosti so posledica prilagoditev različnih telesnih sistemov na trening.

V prihodnje bo na Cenim.se objavljenih nekaj člankov na temo aerobne vzdržljivosti. Kako se telo prilagaja na aerobni trening in kako treniramo za izboljšanje aerobne vzdržljivosti? A za začetek je treba poznati nekaj osnov. In najbolj osnovna stvar, ki je tesno povezana z aerobno vzdržljivostjo, je srčno-žilni sistem.

c80f0f1006