Prelest, najveca opasnost duhovnih tragaoca

[Ged]

Sledi jedan vrlo zanimljiv tekst, koji, medjutim, treba na ispravan nacin
shvatiti. Pokusajte da zanemarite sloj ociglednih ogranicenja koja su odmah
vidljiva. Ovo je pisano sa tacke gledista pravoslavne crkve i bilo je
namenjeno pravoslavcima. Potpuno je normalno da pisac smatra da je zakljucak
svega sto je naveo cinjenica da samo unutar crkve, u ovom slucaju
pravoslavne, i SAMO pod kontrolom iskusnih ucitelja, duhovni tragalac ima
izvesnu zastitu od opasnosti koje opisuje. Prava vrednost teksta za ovu
konferenciju je ipak u tome sto je ovo pre svega sazeti opis empiriskog - a
ne toliko teoloskog - iskustva 2000 godina neprekinute tradicije. U Evropi,
kada je u pitanju zapadni mentalitet i odgovarajuce kulturoloski uslovljene
struktre licnosti i ega, jedino velike hriscanske crkve imaju tako obimnu
tradiciju monastva i svestenstva, dakle sloja ljudi koji su bili oslobodjeni
iscrpljujuceg fizickog rada da bi ceo svoj zivot proveli u pokusajima da se
priblize Bogu. Zbog toga ovo treba citati vise kao klasican izvestaj o
jednom problemu baziran na zaista ogromnom prakticnom iskustvu. Dakle, ne
kao izraz konkretne teologije, a jos manje u smislu cesto nebuloznih
modernih psiho-teorija, nego pre svega kao empirijski zbirni izvestaj o
klasi vrlo tipicnih i cestih promena licnosti koje su uocene u praksi, tj
opis odredjene vrste promena u ponasanju ljudi koje su hriscanski ucitelji
zaduzeni za brigu o ucenicima tokom 2000 godina isuvise cesto imali prilike
da vide kod onih koji se upustaju traganja izvan oblasti u kojoj je
sopstveno misljenje moguce lako proveririti.

Kako cemo suditi o ovome sto dole pise, i ko ce se sve tu prepoznati je
drugo, i nasuprot prividima, teze pitanje. Mora se priznati da samostalno
misljenje i zdrava sumnja u autoritete i sve organizacije (a pogotovo one
koje traze verovanje) mora biti jedna od osnova izgradnje licnog stava, pa
cak i licnosti uopste. Ali to zaista ne znaci da je zato oblast licne
kreativne slobode u opisu sveta oko nas beskonacna. Mi ipak moramo obratiti
paznju cak i na one teorije koje nasem umu i iskustvu naizgled nemaju puno
smisla, ako vec ne u nekim drugim situacijama, onda bar kad shvatimo da se
odredjene pojave u ljudskom ponasanju ponavljaju sa neobicnom upornoscu, bez
obzira na protok vremena, promene obicaja, razlicita verovanja ili razlicite
nacije. Koliko sam shvatio iz razlicitih izvora, prelest je jedna od takvih,
i pri tome veoma podmukla i opasna. Ovo je donekle moguce razumeti i izvan
svake teologije i svih drugih pocetnih pretpostavki. Ako vec postuliramo da
prava istina moze doci jedino iz nas samih, izvan razuma i logicnog, onda je
jedino sto ostaje verovati u sebe. A ako je predmet zeljene spoznaje nesto
bozansko, bez granica i ogranicenja, onda nam, logicno, izgleda da i
sredstvo te spoznaje mora biti bar donekle isto takvo, bozansko, pa makar i
tvrdili da smo logiku ostavili iza sebe. Otuda i zamka.

Ged

Rafail Karelin - O Prelesti

Slovenska reďż˝ "prelest" se etimoloski sastoji od korena "lest", odnosno laďż˝
i obmana, zabluda, i prefiksa "pre" koji zna�enjski poja�ava i pove�ava
dejstvo ili osobinu. Dakle, prelest je naro�ito opasna, naro�ito stra�na
duhovna zabluda ili obmana, koja �oveku dolazi od demona.

Prelest je gubitak duhovnih orijentira. Prelest je ponavljanje greha Adama i
satane, kada �ovek izvan pravilnog duhovnog razvoja, van askeze i u�enja o
spasenju Pravoslavne Crkve �eli da postigne duhovne visine; kada on bez
upodobljenja Bogu kroz �ivot po jevan�eljskim zapovestima i borbi sa grehom
�eli da bude jednak Bogu. Naravno, mnogi ljudi koji se nalaze u prelesti �e
odricati da �ele da budu jednaki Bogu; me�utim u njihovoj podsvesti postoji
pogubna ideja o sopstvenom duhovnom zna�aju, misao o visini sopstvenog
unutarnjeg �ivota.

Kako se ra�a prelest? Kako se ispoljava? Prelest po�inje od neposlu�nosti
Crkvi, tra�enja nekakvih naro�itih puteva spasenja i usavr�avanja odnosno od
nekakvog samovoljnog duhovnog eksperimentisanja.

Po�etak prelesti je uvek preterano poverenje u sebe. Na primer, poverenje
prema svojim subjektivnim do�ivljajima i njihovo kultivisanje; usled toga
kod �oveka mogu da se pojave izvesne vizuelne i auditivne slike. Slike svoje
fantazije i demonske pojave takvi ljudi �esto do�ivljavaju kao Bo�ansko
otkrivenje ili pojavu An�ela. Osnova prelesti, kao i osnova svakog greha,
jeste gordost i nadmenost. A sama gordost ima nekoliko aspekata, nekoliko
oblika. Gordost prema ljudima - svetovna gordost - jeste ono �to nazivamo
oholo��u. Drugi oblik gordosti je gordost duhovna, gordost pred Bogom, kada
�oveku izgleda da ima punotu vrlina i sve �to mu je potrebno za spasenje, da
mu niko i ni�ta nije potrebno. Gordi �ovek u prelesti je uveren da mu nije
potrebna pomo� �ak ni blagodati Bo�ije, ve� da sve sam mo�e da postigne
svojim umom i podvigom svoje li�ne volje. Ovde po�inje preme�tanje centra
duhovnog �ivota od Boga na samog sebe, ovde po�inje duhovni egocentrizam.
�ovek �eli da crpi duhovne snage u sebi samom, u svojim misti�kim
do�ivljajima i li�nim otkrivenjima. Sli�no se sli�nim privla�i - to je zakon
duhovne simpatije. Zbog toga gordost dovodi �oveka u vezu, odnosno u
naro�itu bliskost sa duhom gordosti - satanom. Du�a gordog po�inje da prima
informacije od demona, informacije iz sveta palih, odba�enih, tamnih duhova;
informacije u vidu blistavih ideja, koje on do�ivljava kao duhovna otkri�a i
smatra da jo� ni jedan podvi�nik nije imao takva poznanja kakvih se on
udostojio.

U oblasti ose�anja i emocija satana mu daje nekakve �udne ekstaze. One mu
izgledaju kao blagodat Duha Svetoga, kao najvi�e duhovno stanje, raj njegove
du�e. A u stvari ove ekstaze predstavljaju samo lukava dejstva strasti koje
ra�a i preobra�ava demonska sila. Dakle, sli�nu nervnu uzbu�enost,
uzbu�enost ploti i krvi on do�ivljava kao duhovna, Bogom data stanja.
Me�utim treba re�i da ova satanska nadahnu�a i ekstaze u dubini svoje du�e
on ipak ose�a kao ne�to stra�no i tu�e. Zbog toga se kod duhovno obmanutih,
tj. prele��enih ljudi prilivi "radosti" smenjuju padom raspolo�enja i
o�ajanjem. Gotovo kod svih obmanutih ljudi periodi�no nastupaju stanja
paklene teskobe kada oni �ele da zavr�e �ivot samoubistvom.

Prele��eni �ovek dobija informacije i na nivou ose�anja. On mo�e da ima
nekakve �udne vizije koje li�e na vizije narkomana: ponekad su to haoti�ne
slike, a ponekad - �itave scene koje pred njim prikazuje demon. U vreme
molitve, on tako�e, �esto zami�lja na vizuelnom planu ono za �ta se moli,
zami�la slike raja i pakla. (Fantazija i vizuelne predstave za vreme molitve
ve� predstavljaju patologiju molitve, a �esto, premda ne uvek - jedan od
simptoma prelesti). Ponekad on �uje glasove koje do�ivlajva kao glasove
An�ela - �uvara ili kao Heruvimsko pojanje. I na kraju dolazi do zaklju�ka
da mu vi�e niko nije potreban: ni u�itelj ni knjige ni iskustvo Crkve, da ga
je Bog izabrao za proroka, za Svog sabesednika i da on dobija sve svoje
sugestije i misli neposredno od Njega. Tada ovaj �ovek potpuno prestaje da
prihvata ono �to mu drugi govore. Ukoliko ga uveravaju da on protivre�i
Sveti Ocima, to za njega nije argument, jer on u dubini du�e smatra da su
Sveti Oci mo�da i dosegli izvesnu visinu, ali da se on uzneo iznad njih i da
vidi vi�e nego oni. Ako ga ube�uju da je to od demona, on smatra da sa njim
govore neprosve�eni ljudi, koji jednostavno ne shvataju njegovu duhovnu
visinu, jer govore sa pozicija svog neznanja i ni�tavnosti. Zbog toga
prele��eni u svom srcu duboko prezire one koji poku�avaju da mu otvore o�i i
da ga izvedu iz ovog pogubnog stanja.

�esto su u prelest padali ljudi koji su brzo napredovali u duhovnom �ivotu i
zatim "se odu�evili" samim sobom. Do ovog stanja obi�no ne dolazi odmah; ono
zapo�inje, po pravilu, od protivre�enja, a zatim neposlu�anja onim licima
koja su postavljena iznad nas; za mirjanina to je crkvena jerarhija, za
monaha iguman i duhovni otac .Zatim neposlu�anje prelazi u potpuno
preziranje svih saveta i mr�nju prema onome ko razobli�ava �oveka. �ovek sam
postaje sebi idol, ne mo�e istinski da se moli Bogu, makar i veoma dugo
molitvoslovio. Jer prava molitva podrazumeva ose�anje sopstvene nemo�i, a on
obra�aju�i se Bogu, podsvesno smatra da ve� ima sve �to mu je potrebno za
spasenje. I Bog za njega postaje suvi�an i nepotreban. Prele��eni �ovek u
svojoj molitvi stalno tra�i nova "zapanjuju�a" otkrivenja ,"sna�na" duhovna
ose�anja. On kao da postaje gurman svojih sopstvenih strasti koje mu �avo
pokazuje u vidu visokih duhovnih ose�anja. Mra�ni duhovi idu u susret
njegovoj du�i koja je za njih otvorena, idu ka njegovom unutrasnjem zovu, i
�oveku izgleda da on ovde, na zemlji do�ivljava isto �to An�eli na nebu;
ovde na zemlji on zna i vidi ono �to u raju sozercavaju horovi Svetih.

Ovakav �ovek sebe postepeno bogotvori, postepeno po�inje da ose�a da je on
nekakav centar celog sveta. O ne moze da voli druge ljude jer voli samo sebe
i to i te kako sebe voli. On voli sebe sa nekakvim religioznim
strahopo�tovanjem i zato ga nerviraju oni koji se ne odnose prema njemu isto
tako. �esto �ovek koji se nalazi u prelesti kao da je u neprijateljstvu i
ratu sa svi ostalim ljudima; on mo�e da prizna samo onoga ko poveruje u
njegove umi�ljene vrline i u njegovu navodnu svetost. Ovi ljudi degradiraju
i umno i duhovno; za okolinu ono �esto postaju predmet smeha. Kod njih
ponekad za vreme molitve u nervnom, stra�nom uzbu�enju po�inju konvulzije,
gr�evi, curi im pena iz ustiju; oni prekidaju molitvu nekim stranim
usklicima i kricima. Me�udim, bez obzira na ovako te�ko stanje oni se ipak
ne otrezvljuju. �ini im se da je svet nepravedan prema njima, progoni ih i
mu�i kao sve proroke.

U �itijima Svetih �itamo o slu�ajevima prelesti, o vizijama koje su duhovno
obmanuti, prele��eni ljudi smatrali za pojavu Spasitelja, Majke Bo�ije i
An�ela; o zahtevanju okoline da ih po�tuje. Obi�no oni koji padnu u prelest,
kao oni koji upadnu u vu�ju zamku, ostaju u njoj, ne mogu da se is�upaju;
�oveka od prelesti mo�e da spasi samo naro�ita blagodat Bo�ija. Samo neki
sna�an i stra�an potres moze da vrati �oveku izgubljeno smirenje i da
vaspostavi usmerenost njegove du�e ka Bogu. Upravo zato, ako se i de�avaju
slu�ajevi isceljenja, ono se odvija kroz ogromne patnje, dugotrajne bolesti
ili neki o�igledan upliv Bo�anske sile. Zbog toga na duhovnom putu gordost
predstavlja najve�u opasnost. Da, svi gresi udaljavaju �oveka od Boga, svaki
greh je tajni savez sa demonom, ali je gordost najstra�nija od svega. Ona
�oveka �ini svojim me�u palim duhovima; �ini ga jedinstvenim duhom sa
satanom.

Arhimandrit Rafail Karelin, (iz knjige "S Hristom ka visotama obo�enja")