BOSO

[Blues]

Moguće da sam mazohist, patološki slučaj ili patim od nekog trećeg
poremećaja.
Osobno, volim ići u male trgovine kontaktirati i komentirati, vrućinu
koja nas trenutno prži, neki aktualni događaj prepričan u nekoj metafori.
Da se zadržim na BOSO-i.
Dođem na blagajnu, blagajnik/ica nudi mi molećivo napolitanke,
cokoladu, dezodorans za wc školjku...
Hajde, mislim si, vodim unučicu pa kako da joj odbijem jedan od tih
slatkiša a i blagajnike/ice o kojima im ovisi postotak primanja.
Eto sada smo ja i mja unučica pretili ali sve za profit i dobrobit ovoga
grada a i wc školjka mi izgleda kao uskršnja jelka od dezodoransa.

Ma nije bitno, to je BOSO-ina poslovna politika.

Neki sam dan na blagajni dobio ponudu da kupim kiflu i sudjeljem
u spomeniku Ivana i neke ženske Kozarac (koliko znam Ivan Kozarac nije
bio oženjen).
Naravno, kupio sam kiflu i postao sam sudionik kulturocidu ali
sam pomogao blagajniku/cima da zadrže svoje radno mjesto i svoj osobni
dohodak.
Lijep pozdrav iz Vinkovaca

[Zagor]

Oni nude ono čemu je rok trajanja pri kraju, inače se od njihove plaće
odbija ako rok istekne. Tako barem čuh.

[Blues]

I ja sam to čuo, ali nisam mogao odoliti Kozarčevim kiflama.