Princip rada elektronickog aparata za zavarivanje????
Alen Cmrečki
"Marin Andjelic" <marin.a...@du.hinet.hr> wrote in message
news:anfas9$fke7$1...@as201.hinet.hr...
> Zna li itko od vas na kojem principu radi "lagani" elektronicki aparat za
> varenje s mogucnoscu spajanja argona??
>
>
Mislią na aparat za zavarivanje TIG postupkom?
U principu svi elektrolučni aparati rade isto, stvaraju luk između elektrode
(u gornjem slučaju volframove) i djelova koji se zavaruju. Taj luk onda tali
dodatni materijal (wolfram ľicu) i to je to. Argon sluľi kao zaątitna
atmosfera koja sprečava oksidaciju,odnosno stvaranje teąko topivog sloja
oksida, usljed visokih temperatura koje stvara luk. Tim postupkom je moguće
zavarivati i aluminij.
Oldtimer
"Marin Andjelic" <marin.hinet.hr...
> Zna li itko od vas na kojem principu radi "lagani" elektronicki
aparat za varenje s mogucnoscu spajanja argona?
>
Radi tako da prvo ispravlja izmjenicnu struju . Diode za to
su ogromne i jako skupe.Ta struja se pegla baterijom jakih kondenzatora
koji imaju poveliki kapacitet i jos vecu cijenu. Hrpa jakih elemenata
regulira
izlazni napon i struju te polaritet. Za Aluminij je jos dodatno
komplicirano
jer se struja ponovo pretvara u asimetricnu izmjenicnu struju. Samo
takvi aparati mogu sa siljastom elektrodom napraviti glatke zavare na
aluminiju. Dodatno trebas elektroventil koji otvara dovod Argona na
mjesto zavara. Sve u svemu mislim da je preskupo za sAm izraditi jer
se za manje novaca nadje rabljeni aparat.
--
pozdrav,
Oldtimer
Oldtimer
"Alen Cmrečki" <
> > Zna li itko od vas na kojem principu radi "lagani" elektronicki aparat
za
> > varenje s mogucnoscu spajanja argona??
> >
> Mislią na aparat za zavarivanje TIG postupkom?
> U principu svi elektrolučni aparati rade isto,
>
radi tako da se u El luku topi elektroda kojom se zavaruje.
> stvaraju luk između elektrode (u gornjem slučaju volframove)
> i djelova koji se zavaruju.
>
Ispravno ;)
>Taj luk onda tali dodatni materijal (wolfram ľicu)
>
Greska : Ne tali wolfram zicu - u tome i jest stos da se stavlja
elektroda
od Wolframa(WIG zavarivanje ) ili od Tungstena (TIG zavarivanje)da
se ne rastale pri zavarivanju.Oba metala drze jako visoke temperature
pa elektrode sluzi za stvaranje elektricnog luka koji daje potrebnu
temperaturu za taljenje zice. Tada se zica za zavarivanje dodaje
slicno kao kad se zavaruje autogenskim aparatom to jest
plamenom (najcesce rucno a ponegdje i automatski).
.
> Argon sluľi kao zaątitna atmosfera koja sprečava oksidaciju,
>odnosno stvaranje teąko topivog sloja oksida, usljed visokih
> temperatura koje stvara luk. Tim postupkom je moguće
> zavarivati i aluminij.
>
Dobro receno: Al.oksid bi inace plivao na otopljenoj povrsini zavara
i jako bi ometao nanasanje dodatnog aluminija. Zavarivanje sa CO2
je za aluminij apsolutno neprikladno jer se O iz CO2 veze sa
aluminijem u vec spomenuti aluminijev oksid a C preostane kao
visak pa sa atmosferskim kisikom izgori u neposrednoj blizini "zavara"
a jedan dio toga C se naslaze u njegovoje okolici "zavara" u obliku
cadje. "Zavar" je pod navodnicima jer to u ovom slucaju i nije vrijedan
tog naziva..
--------
--
pozdrav,
Oldtimer
Oldtimer
"Oldtimer" <> wrote in
> "Marin Andjelic" <
>. Dodatno trebas elektroventil koji otvara dovod Argona na
> mjesto zavara.
Eh da - jako vazno :zaboravio sam jos reci da ti treba i
visokofrekventna struja za paljenje el.luka jer ga se ne
smije ( nemoze) zapaliti jednostavnim dodirom elektrode kako
se to obicno radi pri zavarivanju obicnim REL aparatima -
onim jeftinijim. Neki skuplji REL aparati isto tako pale svoj el.luk
visokofrekventnom strujom pa nemaju problema sa hrdjom, bojom
i ostalim smetjima na zeljezu koje se zavaruje.
>
Sve u svemu mislim da je preskupo za sAm izraditi jer
> se za manje novaca nadje rabljeni aparat.
>
Osim ako imas neki "tajni" izvor el.komponenti :)
--
pozdrav,
Oldtimer
Marin Andjelic
> Radi tako da prvo ispravlja izmjenicnu struju . Diode za to
> su ogromne i jako skupe.Ta struja se pegla baterijom jakih kondenzatora
> koji imaju poveliki kapacitet i jos vecu cijenu. Hrpa jakih elemenata
> regulira
> izlazni napon i struju te polaritet. Za Aluminij je jos dodatno
> komplicirano
> jer se struja ponovo pretvara u asimetricnu izmjenicnu struju. Samo
> takvi aparati mogu sa siljastom elektrodom napraviti glatke zavare na
> aluminiju. Dodatno trebas elektroventil koji otvara dovod Argona na
> mjesto zavara. Sve u svemu mislim da je preskupo za sAm izraditi jer
> se za manje novaca nadje rabljeni aparat.
>
> --
> pozdrav,
> Oldtimer
>
>
vecu i stabilniju struju.
Meni nije jasno na koji nacin smanji napon a podigne struju. Peglanje mi je
jasno i diode.
Sta se tice Wolframa u pravu si Oldtimer. Ipak se taj materijal upotrebljava
u zarulljama koje svjetlost znace.
Oldtimer
"Marin Andjelic"
wrote
> Ali u pravilu taj aparat za zavarivanje mora imati mali izlazni napon a
sto
> vecu i stabilniju struju.
> Meni nije jasno na koji nacin smanji napon a podigne struju. Peglanje mi
je
> jasno i diode.
Hm - to je bio pokvaren telefon ? Nemam pojma da postoje potpuno
elektronicki aparati za zavarivanje . "Elektronicki" bi za mene bilo
ono prije opisano ali napon se i dalje smanjuje pomocu trafa. Tako
sekundar i moze dati jaku struju . Jedino ( tezinsko) olaksanje je
to da se sekundarna uzvojnica izradi iz aluminija, vrlo cesto se niti
ne mota nego se izradi lijevanjem. To ima i moj trafic za zavarivannje.
Mana aluminijskih uzvojnica je da lako pregore na kontaktima pa se
ta mjesta treba dotegnuti. Jos treba i paralelno sa primarom
ukljuciti mali 220 V ventilator i zalijepiti ga silikonom unutra u
kucistu.
Tako ja hladim moj trafic i vise se ne iskljucuje nakon 5 uzastopce
potrosenih elektroda.
--
pozdrav,
Oldtimer
Tomo
> elektronicki aparati za zavarivanje . "Elektronicki" bi za mene bilo
> ono prije opisano ali napon se i dalje smanjuje pomocu trafa. Tako
> sekundar i moze dati jaku struju . Jedino ( tezinsko) olaksanje je
> to da se sekundarna uzvojnica izradi iz aluminija, vrlo cesto se niti
> ne mota nego se izradi lijevanjem. To ima i moj trafic za zavarivannje.
> Mana aluminijskih uzvojnica je da lako pregore na kontaktima pa se
> ta mjesta treba dotegnuti. Jos treba i paralelno sa primarom
> ukljuciti mali 220 V ventilator i zalijepiti ga silikonom unutra u
> kucistu.
> Tako ja hladim moj trafic i vise se ne iskljucuje nakon 5 uzastopce
> potrosenih elektroda.
>
> --
> pozdrav,
> Oldtimer
>
>
Imam ga ja doma. Elektronički aparat za zavarivanje, proizv. ESAB-Sweden.
Teľina oko 3 kg (bez kablova).
Navodno nema trafoa nego se koristi elektronika. Moram priznati da ga nisam
otvarao i provjeravao.
U prospektima piąe da se uz nekakav dodatak moľe zavarivati argonom (nisam
provjerio).
Cijena prije 2 godine mu je bila oko 1000 DEM. (Promo)
Oldtimer
"Tomo" <wrote:
> >
> >
>
> Imam ga ja doma. Elektronički aparat za zavarivanje, proizv. ESAB-Sweden.
> Teľina oko 3 kg (bez kablova).
> Navodno nema trafoa nego se koristi elektronika. Moram priznati da ga
nisam
> otvarao i provjeravao.
> U prospektima piąe da se uz nekakav dodatak moľe zavarivati argonom
(nisam
> provjerio).
> Cijena prije 2 godine mu je bila oko 1000 DEM. (Promo)
>
Vidio sam ga pred godinu dana kod znanca , rekao je da ga
je kupio u ZG-u za 5000 KN. Rekao je da vari sve samo na
tanko ? Bas cu ga posjetiti da se uvjerim jos jednom.
Mozda je bas to pravo rijesenje za amaterske sitne stvari .
--
pozdrav,
Oldtimer
Alen Cmrečki
"Oldtimer" <crof...@yahoo.de> wrote in message
news:annai8$380d$1...@as201.hinet.hr...
>
> >Taj luk onda tali DODATNI materijal (wolfram žicu)
>>
> >
> Greska : Ne tali wolfram zicu - u tome i jest stos da se stavlja
> elektroda
> od Wolframa(WIG zavarivanje ) ili od Tungstena (TIG zavarivanje)da
> se ne rastale pri zavarivanju.Oba metala drze jako visoke temperature
> pa elektrode sluzi za stvaranje elektricnog luka koji daje potrebnu
> temperaturu za taljenje zice. Tada se zica za zavarivanje dodaje
> slicno kao kad se zavaruje autogenskim aparatom to jest
> plamenom (najcesce rucno a ponegdje i automatski).
>
>
>
Tako sam i napisao (dodatni materijal) zar ne? Priznajem u brzini sam fulao
i napisao da je dodatni materijal volfram, što narvno nije, nego je inox
žica. Eh, kad se pravim pametan. :)))
Oldtimer
"Alen Cmrečki" < wrote >
> Tako sam i napisao (dodatni materijal) zar ne? Priznajem u brzini sam
fulao
> ľica.
>
Lapsus no neki bi krivo shvatili princip pa samo zbog toga ;)
Ustvari nacin dodavanje zice ( dodatnog materijala) kod WIG i TIG
zavarivanja je
slican onom kod autogenog zavarivanja ali su zavari puno cisci zbog
okruzenja
vruceg zavara inertnim plinom pa nema stetne oksidacije.
--
pozdrav,
Oldtimer
mh
"Tomo" <tom...@globalnet.hr> je napisao u poruci interesnoj
grupi:anp928$1sl$1...@garrison.globalnet.hr...
> Imam ga ja doma. Elektronički aparat za zavarivanje, proizv. ESAB-Sweden.
> Teľina oko 3 kg (bez kablova).
> Navodno nema trafoa nego se koristi elektronika. Moram priznati da ga
nisam
> otvarao i provjeravao.
Sada i malo laičke teorijske elektrotehnike:
- snaga prenesena kroz jezgru transformatora je linearno ovisna o
frekvenciji struje, ąto znači
da ako dignete frekvenciju na 100 Hz moľete na izlazu dobiti 2x veču snagu,
odn. struju ili napon sa istim transformatorom.
To moľete iskoristiti i tako da se zadovoljite istom izlaznom strujom ali
uzmete manji transformator.
Naravno klasični transformator sa ľeljeznom jezgrom bi se rastopio jer i
zagrijavanje jezgre ovisi o frekvenciji (koliko se sječam moľda i o
kvadratu frekvencije).
Ovo se koristi u switching napajanjima (npr. za PC-e), koji su teąki manje
od 1 kg, a imaju izlaznu snagu 200 do 400 W.
Ulazni napon se prvo ispravlja klasičnim diodnim mostom, zatim se
istosmjerni napon pretvara u izmjenični frekvencije preko 10 kHz i kao takav
vodi na trafo (sa feritnom jezgrom). Na sekundaru se normalno dobije mali
napon i velika struja koji se dodatno filtriraju i stabiliziraju.
Isti princip se koristi i u aparatima za zavarivanje, samo su komponente
malo veče.
I aparat za zavarivanje onda viąe nema 15 kg, nego 3-5 kg.
Oldtimer
"mh" <DOQYAG...@spammotel.com> wrote in
>
> da ako dignete frekvenciju na 100 Hz moľete na izlazu dobiti 2x veču
snagu,
> odn. struju ili napon sa istim transformatorom.
> To moľete iskoristiti i tako da se zadovoljite istom izlaznom strujom ali
> uzmete manji transformator.
> Naravno klasični transformator sa ľeljeznom jezgrom bi se rastopio jer i
> zagrijavanje jezgre ovisi o frekvenciji (koliko se sječam moľda i o
> kvadratu frekvencije).
> Ovo se koristi u switching napajanjima (npr. za PC-e), koji su teąki
manje
> od 1 kg, a imaju izlaznu snagu 200 do 400 W.
> Ulazni napon se prvo ispravlja klasičnim diodnim mostom, zatim se
> istosmjerni napon pretvara u izmjenični frekvencije preko 10 kHz i kao
takav
> vodi na trafo (sa feritnom jezgrom). Na sekundaru se normalno dobije mali
> napon i velika struja koji se dodatno filtriraju i stabiliziraju.
>
> Isti princip se koristi i u aparatima za zavarivanje, samo su komponente
> malo veče.
> I aparat za zavarivanje onda viąe nema 15 kg, nego 3-5 kg.
>
Hvala lijepo ! tred ne treba postati na hr.rec.elektronika jer
znalaca imamo i ovdje ;) . Povecana frekva ( 50 do 200HZ) je bas dobra
za zavarivanje aluminija. Za celike i Inox se struja mora opet ispraviti
ali
je i za Alu bolje ako izmjena polova nije simetricna pa se to valjda radi
iza trafa i nakon ispravljanja
--
pozdrav,
Oldtimer
Marin Andjelic
news:anrqtq$1v1d$1...@as201.hinet.hr...
Oces reci da ga prvo pretvori u istosmjernu struju pa da ga ponovno pretvara
u izmjenicnu samo vise frekvencije.
Samo meni se opet javlja sumnja zbog tog trafoa jer se radi o velikim
strujama. Da je potreban veliki napon nebi bilo poteskoca ali u pitanju je
struja sto zahtjeva jako debele zice na sekundaru trafa. Kako sam ja cuo od
ljudi koji su imali priliku variti sa njim nitko nije spominjao trafo,
dapace cak su se i oni cudili kako radi bez trafa.
Slazem se sa tvojom teorijom u svezi podizanja frekvencije jer smanjiva se
velicina trafa.
Jos na kraju ako imas nekakvu adresu od jedne takve sheme bio bi zahvalan.
Tomo
Tako je, to je taj.
> Vidio sam ga pred godinu dana kod znanca , rekao je da ga
> je kupio u ZG-u za 5000 KN. Rekao je da vari sve samo na
> tanko ?
Pa čuj, mogu ti reči da dosta dobro vari (ovisno o elektrodama-preporučam
Castolin ;-) ). Nisam primjetio da vari tanje od aparata s trafo-om.
Prednost mu je mala teľina + pokretljivost, slabo ili nikakvo zagrijavanje,
vrerojatno bolja iskoristivost ...
> Bas cu ga posjetiti da se uvjerim jos jednom.
> Mozda je bas to pravo rijesenje za amaterske sitne stvari .
>
Za amatere mi se čini kao preskupo rjeąenje.
Ivan Gasparovic
>>vodi na trafo (sa feritnom jezgrom). Na sekundaru se normalno dobije mali
>>napon i velika struja koji se dodatno filtriraju i stabiliziraju.
>>
>>Isti princip se koristi i u aparatima za zavarivanje, samo su komponente
>>malo veče.
>>I aparat za zavarivanje onda više nema 15 kg, nego 3-5 kg.
>
> +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
>
> Oces reci da ga prvo pretvori u istosmjernu struju pa da ga ponovno pretvara
> u izmjenicnu samo vise frekvencije.
> Samo meni se opet javlja sumnja zbog tog trafoa jer se radi o velikim
> strujama. Da je potreban veliki napon nebi bilo poteskoca ali u pitanju je
> struja sto zahtjeva jako debele zice na sekundaru trafa. Kako sam ja cuo od
> ljudi koji su imali priliku variti sa njim nitko nije spominjao trafo,
> dapace cak su se i oni cudili kako radi bez trafa.
> Slazem se sa tvojom teorijom u svezi podizanja frekvencije jer smanjiva se
> velicina trafa.
> Jos na kraju ako imas nekakvu adresu od jedne takve sheme bio bi zahvalan.
Samo u compu se koristi 25A na 5V, auto pojacala znaju povuci i preko
50A. Trebas 4 takva, a to nije puno (ni velicinom, ni tezinom).