Srpski bozic, the american way
Mravac Kid
biser, pa sam odlucio da ga podijelim sa vama :)
From: "Predrag Timotic" <pre...@timotic.net>
Subject: Srpski Bozic, American way
Date: 18. siječanj 2001 3:42
----- Original Message -----
From: "Milan Potkonjak" <mi...@canada.com>
To: <li...@yuqwest.org>
Sent: Wednesday, January 17, 2001 4:35 AM
Subject: YUQwest: Fwd: Srpski Bozic, American way
> o
> o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
> o o oooo o o oooo oooo o Li...@YUQwest.org
> o o o o o o o o o o
> o o o o o o o o oooo oooo o
> o o o o o oo oo o o o Admin:
> o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majo...@YUQwest.org
> o
> ooo
>
>
>
> Apsolutno otkinuta prica, moram da je prosledim!!!
>
> KOHoAK
> -----------------
>
>
> From: ***
> Subject: FW: Nasa posla
>
>
>
> Svi smo mi po malo Srbi
>
>
>
> Ovo je 100% istinita prica o Srbima u rasejanju. Za
> one koji sumnjaju u verodostojnost bilo kog detalja
> ove price, naziv mesta i vremena desavanja price su
> originalni i proverivi na bilo kom telefonskom broju
> srpskog vlasnika sa teritorije drzave Ilinois, USA,
> koji nadjete na white pages.
> Imena likova su izmisljena, ali je njihova
> nacionalnost originalna.
> Mesto desavanja: USA, Ilinois, Chicago, West Suburb
> Rockford.
> Likovi: Srbi izbeglice iz Bosne( nedavno pristigli),
> Misa muzika, Gajic- de uzmi jednu..., americki postar
> (ocigledno irskog porekla), americki farmeri, americki
> prasici, i interventna antiteroristicka jedinica
> groznih americkih policajaca, i jedan lokalni
> policajac patroldzija (picka od coveka, preplasen ko
> Sloba na kontra mitingu u Beogradu pre par
> godina-VOLIM I JA VAS), upravnik poste (zvani Ljubce
> od miloste), i postareva zena. Mislim da su to svi
> likovi, a ako sam nekog i preskocio, dopisacemo.
> Prica pocinje ovako.
> Chicago Land, drzave Iliniis i deo severne Indijane
> je poznat kao najveca srpska kolonija u USA. U
> severo-zapadnom predgradju Chicaga, nalazi se gradic
> Rockford. U tom gradicu, koji je popriste nase price,
> zivi i radi ( radi samo 10%, a ostali su na grbaci
> drzave)
> oveca kolonija srba, izbeglica iz Bosne. Ljudi su
> sveze pristigli, tu su tek par godina, engleskim
> barataju srednje zalosno, naime celo naselje, jer ih
> toliko ima, moze da sastavi 3-5 prosto prosirenih
> recenica. Razlog zasto ih tu na jednom mestu ima
> toliko, verovatno lezi u cinjenici da se srbi "vuku
> k'o creva", a i stanovi su prilicno jeftini, nasi
> ljudi su u komsiluku, uvek mozes da se oslonis na
> komsiju, itd.
> 90% srba u naselju, a oni su i 90% naselja, ne radi
> nista. Zive na teret drzave i smisljaju kako da zeznu
> istu, ne bi li se osvetili amerima za bomdardovanja,
> raspad SFRJ, osnivanje turske drzave na Balkanu,
> Slobodana Milosevica, Franju Tudjmana ( a ne on je
> umro), ne dobijenu premiju na sportskoj prognozi 1990
> za samo jedan rezultat kad je Osjek tuko Zvezdu u
> Osjeku 3:0, sto ih jednom ostavila Fata ( mater joj
> muslimansku)..... i jos mnogo toga.
> Elem pomenuti sede pred zgradom, umesto avlije i
> cekaju postara ko ozebo sunce jer im on donosi, nekom
> pare, nekom bonove za klopu, a ponekom bogami i pismo,
> al' retko.
> Bitan detalj za celu pricu je da se drzavne pare i
> bonovi isplacuju obicno 6. u mesecu.
> Srbi naravno ostaju Srbi, narocito kad su u rasejanju,
> inace su komunisti, Jugosloveni, Makedonci, Crnogorci,
> ili neki drugi politicki ili grografski pojmovi. Pa
> kako to red vekovima nalaze, delegacija Srba ode 3.
> januara do obliznje farme svinja, te sa farmerom,
> americkim, na jedvite jade, zbog njegovog elementarnog
> neznanja srpskog jezika, ugovori kupovinu 10 prasica.
> Pritisnuti nemastinom americkog drustva, kao i
> nedostatkom prostora to jest livade i dvorista, zamole
> istog da prasad zakolju i urede sutradan kod njega na
> farmi. Srbi pitaju jel O.K., a farmer kaze O.K., to je
> jedino sto tecno zna od srpskog jezika. Budala i
> neznalica.
> Sutradan ranom zorom stigne na farmu ekipa od 12
> profesionalaca, te pocnu pripreme za klanje, uz
> bratsku raspodelu posla. Jedan kolje, drugi cereci
> treci dere, cetvrti suri peti lozi vatru , sesti i
> ostali vec svak po nesto. Pucketa vatra, kljuca voda,
> skice prasici, ma tipicna srpska idila. U neko doba
> pojavljuje se na vratima kuce unezverena faca
> prepadnutog farmera koji ne moze cudom da se nacudi
> sta se to desava. Covek godinama gaji svinje, a nikad
> ni jednu nije zaklao. On svinje kad utovi, pozove
> klanicu oni dodju i odvezu ih. Tako je farmer godinama
> ostajao uskracen za idilicnu sliku srpske svinjokolje.
>
> Nasi junaci rade li rade, nema se vremena za
> dangubljenje. Ipak stigne se i da se popije po jedna
> za " Boze pomozi", ili " da se ne radi na suvo", ali
> posao ne trpi. Dok voda vri, i vatrica bukti baci se i
> poneko parce dzigerice ili bubac u pepeo, onako s'
> nogu, "bez leba".
> Kad je farmer dosao sebi, on otrci na telefon da
> pozove svoje komsije farmere da vide cudo nevidjeno.
> Dodjose ljudi sa okolnih farmi. Gledaju dive se i
> ocima ne veruju. Neki su cak poneli i video kamere, ne
> bi li sta od tog cudesnig srpskog umeca i vrhunske
> tehnologije ukrali. Al' ni nasi nisu od raskida. Ako
> su i sisali vesla, nisu bas pojeli camac. Kako se broj
> posmatraca povecavao, tako se i ekipa profesionalaca,
> sve vise uigravala pa su na kraju tako brzo i spretno
> "redili" da ni kamere nisu mogle da zabeleze vrhunsku
> tehnologiju prezentovanu rukama svetskih majstora.
> Sa prvim sumrakom posao je bio zavrsen, alat opran i
> spakovan. Prasad na putu za Downtown Chicago u
> pecenjaru "BELARADA", na pecenje. Farmeri ostadose da
> blenu ko ovce, mamicu im svabsku, tj. americku glupu.
> Neka vide pa nek se postide.
> Jeste se zagrejeli, tek sad pocinje nasa prica.
> Badnji dan 6.januar, leta gospodnjeg 2001. Rockford,
> Chicago spava snom pravednika, a u jednom njegovom
> naselju tuzni i nostalgicni Srbi, daleko od rodne
> grude, spremaju se da u miru i sreci proslave najveci
> praznik pravoslavnih hriscana. U nedostatku sopstvenog
> dvorista, izadjose pred zgrade da sa svojium komsijama
> proslave Badnji dan. Posno je, ali moze i posno da se
> mezi a nadje se i po koji balon domace sljivovice iz
> otadzbine. Kako se sunce dize na horizontu, ekipa se
> polako zagreva, Semsa, Nino, Saban, Hasan, Halid,
> Himzo, i ostali renomirani "Srpski" pevaci tuku pusto
> tursko, sa Misinog stuba ( ima bose- ove zvucnike i
> pojacalo od kolko 'oces wat-i, najjace u naselju, ma
> koje bre najace u Ameriku). Protrci i poneka
> Ceca-Mira, ali retko. Tece rakija, jaka, ljuta, al' ni
> momci nisu od raskida. Kakvi na jelu takvi i na picu.
> Tesko malo uz posnu hranu, al' moze se. Pa jednom
> godisnje je Badnji dan. Ko posustane, i ukrsti ocima,
> a Gajic trci za njim, nutka usoljenim ringlicama, sipa
> casu rakije i vice: " De popi jednu matere ti, Badnji
> dan je, valja se!"
> U neko doba u naselju se pojavljuje postanski auto.
> "Postarrrrrrrrr!!!!!!!!!!!!", viknu neko, a sreca
> ozari lica prisutnih. Svakog postar asocira na nesto
> drugo, a nase junake kog na pare kog na bonove, u
> glavnom vole ga ko majku rodjenu. Ovo je zemlja
> dembelija.
> Oce, majko,brate, sestro, kume, postare!
> Postar sa osmehom na licu prilazi razdraganoj gomili,
> oni se pozdravljaju sa njim, neki se i grle ( pa to je
> postar, nije makar ko), a Gajic na gotovs sa flasom i
> casicom: " De popi jednu matere ti, Badnji dan je,
> valja se!". I dok dlanom o dlan postar se utapa u
> razdraganu masu, dohvata se casice i po srpski je
> stresa na iskap. "Uraaaaaaaaaa!!!!!!!, za
> postaraaaaaaaaaa!!!!!!!!!", zaori se iz desetinu grla.
> Gajic pomalo iznenadjen postarevim "secret sckills",
> brzo se snadje te nasu jos jednu. I sledeca casica
> dozive sudbinu prethodne i njen sadrzaj volsebno
> nestade u postarevom grlu. " Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!!!
> Uraaaaaa!!!!!!!!! Uraaaaaaaaa!!!!!!!!!!!" ovacije ko
> na mitingu protiv Slobe. Gajic sad vec iskusno ne ceka
> vec samo sipa. Slede 3. pa 4. pa 5. casica i sve
> zavrsavaju na isti nacin. Radosni usklici polako
> ustupaju mesto divljenju. Slede 6. pa 7. pa 8. pa 9.,
> vise niko ne progovara. Svi gledaju cudo nevidjeno, tj
> cudo od postara. I taman kad su im se oci osusile od
> ne treptanja, super postar sruci i 10. casicu na iskap
> i pade ko sveca.
> EEEEEEEEE!!!!!! oteze se sa prizvukom razocaranja ih
> grla okupljenih navijaca.
> " Sta mu bi?"- upita neko. " Sta sta mu bi pa
> prefosiro se, a nije mezio!"- odgovori drugi. " Nego
> da ga unesemo da malo odspava pa kad se naspava bice
> mu lakse". Receno, ucinjeno. Smestise postara u stan u
> prizemlju da odspava i nastavise sa proslavom Badnjeg
> dana, uz nezaobilazno postarevo za malo pa herojsko
> delo.
> Dan tece dalje, vreme prolazi, Srbi sve veseliji,
> postar spava, itd. Sve krajnje normalno.
> E ne lezi vraze. Razmazena americka populacija iz
> okolnih naselja iznervirana sto postara nema da im
> donese njihovu postu, okrene upravnika poste (zvanog
> Ljubce od miloste) i ta tecnom engleskom jezuku mu se
> onako Srpski receno najebe mile majke. Ljubce sav
> prepadnut, jer ovde ko ne radi svoj posao kako treba
> dobije otkaz, a ne orden narodnog heroja ili
> direktosku titulu, brze bolje okrene postarevu zenu i
> pita da nije mozda kod kuce, da mu nije pozlilo, da li
> se javljao?
> Zena ko zena, americka, nema pojma, i kaze da je na
> poslu. E tek sad se Ljubce uprpio. Okrene 911
> (policiju) i prijavi nestanak postara. 5000 policajaca
> grada Chicaga krene se u poteru za odbeglim ili
> kidnapovanim postarom. Posle dugotrajnog bezuspesnog
> traganja, jedan lokalni patroldzija, coskara srpski
> receno, nabasa na parkirana postanska kola, ali u
> naselju gde zive oni krvolocni Srbi sa Balkana. Vidi
> on kola ali vidi i masu na ulici i zakljuci da je
> postar u najmanju ruku kidnapovan ako ne i zverski
> ubijen i iskasapljen. Odluci da njegova nadleznost tu
> prestaje te pozove stanicu, prijavi slucaj i zatrazi
> pomoc.
> Kroz pola sata uz zaglusujucu buku sirena patrolnih
> kola, u pratnji jednog helikoptera, 12 marica punih
> pripadnika jedinice za antiteroristicka dejstva
> americke policije blokiralo je celo naselje. Istrcase
> organi bezbednosti pod punom ratnom opremom ( za
> obezbedjenje nesmetanog obavljanja saobracaja kako je
> to voleo da kaze nas voljeni bivsi predsedni i njegovi
> SPS, JUL,SRS pacovi, tj. potparoli za stampu),
> ukljucujuci, pancire, slemove, vizire, sa automatskim
> puskama u rukama i "slobodankama palicama o pojasu".
> Srbi ko srbi, znajuci da im je savest cista, a pamet
> od rakije pomucena krenuse im razdragani u susret.
> Gaic sa flasom i casicom u rukama i svojim neizbeznim
> : " De popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
> No americki policajci nisu ni 0.05 promila od
> americkih postara. Ne samo da nece da popiju, nego
> vriste, deru se i nesto prete. Sve to bi mozda imalo
> uticaja na pripadnike nekog drugog naroda, ali Srbe
> bas zabole, oni nastave da piju, panduri da urlaju, a
> Gajic da redom nutka svakog pandura po naosob,: " De
> popi jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
> U neko doba Neko od Srba stekera (oni sto se stekaju
> pa ne piju svaku turu, vec po neku i preskoce) uspe da
> razume postman. " Ljudi pa ovi traze naseg postara. Pa
> tako kazi brate milicajac. Govori srpski pa da te ceo
> svet razume. Evo ga kod Djoke u prizemlju", i pokaze
> prstom u pravcu Djokinog stana. Panduri jurnuse u stan
> i na sred trpaezarijskog stola nadjose predmet svoje
> potrage, uvijen u crnu najlon kesu za smece*. Krenuse
> da odmotaju les jadnog postara koji je herojski
> poginuo boreci se za Americke nacionalne interese, kad
> Djokina zena skoci na pandura, udarajuci ga po rukama
> u urlajuci besno. " Postman!", vristi pandur
> pokusavajuci da otrese Djokinicu sa ruke. " Ma nediraj
> pecenicu, to je sutra za Bozic jebo majku svoju". Ipak
> pandura bese vise te savladase Djokinicu i jedan
> teatralno odmota telo zavijeno u crnu kesu, na
> trpezarijskom stolu. Kad ono guda! Mozete li zamisliti
> kakvo je zaprepascenje nastalo medju nadobudnim
> americkim specijalcima. Osetise se volovi ko da im je
> Senta Milenkovic svima rodjak u drugom kolenu.
> "Ma snajka oni traze postara", zavapi Gajic, i
> okrenuvsi se prema jednom od pandura upita: " De popi
> jednu matere ti, Badnji dan je, valja se!"
> " Pa postar je u sobi, rece besna Djokinica i pokaza u
> pravcu spavace sobe. Rezignirani panduri utrcase u
> sobu i tu napokon nadjose bezivotno telo postarevo.
> Pokusavajuci da ustanove na koji je nacin ubijen, jer
> su sad bili sigurni da je mrtav, otkrise da on hrce.
> Cimnuse ga i on se probudi.
> Zaprepascenje je preplavilo sobu. Ne zna se ko se vise
> zapanjio. Da li su to bili panduri pred cijim ocima je
> mrtav postar vaskrsao, ili postar koji je mamurno
> otvorivsi oci ugledao sobu punu policajaca.
> " Jesi li povredjen", konacno se snadje da progovori
> vodja pandura.
> " Ko jel ja!", zbunjeno ce postar, "ma ne, dobro mi
> je"
> " Jesi li kidnapovan"- zavapi pandur u ocajanju.
> " Ko jel ja, ma neee, ovo su moji prijatelji i braca".
> Vodja jedinice, ponizen i posramljen besno se okrece i
> polazi ka kolima, razmisljajuci kakvi su ovo ludaci
> koje ni specijalna jedinica ne moze da uplasi, i ko me
> i posla da trazim i spasavam ludog postara, jebem ti
> postu, i postara, i DHL, i FEDEX, i....
> Gaic neumorno trci za pandurima koji se povlace ka
> svojim kolima, i prekljinjuci nudi: " De popi jednu
> matere ti, Badnji dan je, valja se!"
> Panduri se povlace, brzo kako su i dosli, samo ovaj
> put bez sirena i rotacija, a onaj sa helikopterom je
> ko pizda prvi pobego vec odavno.
> Scena izgleda ovako. Sumrak se spusta na naselje,
> panduri odlaze, Gajic stoji razocarano misleci na
> glas:" Jebo ove americke milicajce, pa sve
> trezvenjaci".
> Srbi se polako trezne, sutra je Bozic treba nanovo
> pit'.
> Glavni junak price, postar krece ka svojim kolima i
> usput prolazi pored Gajica koji mu se obraca sav
> potisten i bez nad sa onim svojim: " De popi jednu
> matere ti, Badnji dan je, valja se!"
> Postar prolazi, ali se kao svaki pravi akcioni heroj
> okrece i ne engleskom kaze:" Samo jednu za usput"!
>
> * Iste onakve kakvima je Misovic svojevremeno u Parizu
> lecio temperaturu.
>
> =====================================
> Ljiljana Velenderic E-Mail: lji...@kems.net
> System Administrator Tel: (965) 481 3979
> Gulfnet International - KEMS http://www.kems.net <http://www.kems.net/>
> ======================================
>
Thorien Kell
"Mravac Kid"
| > Panduri se povlace, brzo kako su i dosli, samo ovaj
| > put bez sirena i rotacija, a onaj sa helikopterom je
| > ko pizda prvi pobego vec odavno.
:-)
fler
> Evo, slucajno sam trazeci neke viceve naletio na ovaj odavno zagubljeni
> biser, pa sam odlucio da ga podijelim sa vama :)
>
>
hahaha, zakon :)
--
God Damn It,
In Distortion We Trust
The Boss
Ajmeeeeee :D
--
No hard feelings...just soft chevapi.