Praznik Sunca i Muzike
Ged
Najduzi dan u godini je, zajedno sa svoja tri druga, sigurno jedan od retkih
prazika koji se na neki nacin slavio oduvek, kroz citavu ljudsku istoriju,
bez prekida, i pri tome verovatno jedini koji je bar u nekom trenutku
slavila vecina kultura na Zemlji. To ga cini jednom od retkih dodirnih
tacaka citave ljudske rase na ovako visokom simbolickom nivou. Francuzi,
uvek osetljivi na sve kulturne i socijalne trendove, predlozili su da se ova
tradicija formalizuje i modernizuje osnivanjem muzickog festivala. Zbog toga
se od 1982. ovaj dan slavi kao Svetski Dan Muzike. Tako je muzika postala
jos jedno novo odelo u fantasticnoj zbirci garderobe u koju su razne
religije i politicki osetljive vlade oduvek oblacile sva cetri, ocigledno
neunistiva, praznika Sunca. Ako im vec ne mozes nista, onda ih nazovi imenom
svog omiljenog verskog ili politickog praznika pa usput objasni da je to
ustvari isto. U Stonhendz je tako dosla sarolika zbirka novih druda, hipija,
sledbenika raznolikih new age pokreta, zelenih i jos mnogih drugih kojima ni
Britanska kisa ni Britanski oblaci nisu smetali da se skupe po mrklom mraku,
i da veruju da ce videti kako izlazak Sunca 21. Juna prolazi kroz sve
prepreke i obasjava sam oltarski kamen u centru (pogledajte animaciju na
BBC-jevom sajtu).
Novoprobudjena osetljivost prema starim praznicima se objasnjava
zabrinutoscu da smo otisli predaleko u udaljavanju od prirode. Naime, pre
pojave monoteistickih religija ljudi su smatrali da je samo po sebi
razumljivo da su samo deo prirode koja ih okruzuje, nista sto bi bilo
previse vazno kada se uporedi sa svime sto oko njih postoji. Monoteisticke
religije sa Biskog istoka su, zbog zelje da se veca paznja posveti etici,
teziste sa prirode prebacili na coveka. Tako je covek postao najvazniji, ne
vise jedno od stvorenja koje dele dati prostor, vec sam Boziji Sin. Sto mu u
sasvim bukvalnom smislu daje pravo slicno nasledniku porodicnog bogatstva.
Tako je u Bibliji covek eksplicitno dobio Zemlju i njena bogatstva da je
koristi "kao njivu", i da ovim imanjem upravlja. Kada je tokom industrijske
revolucije vera uklonjena sa pozicija politicke moci, isto to nije uradjeno
i sa kulturom i shvatanjima ljudi koju su bili direktna posledica jednog
takvog pogleda na svet. Monoteisticke religije su umesto paganske
emotivnosti, senzualnosti i postovanja bioloskih ciklusa, oslonac pronasle u
tradicijama grcke filozofije i oslonile se na skoro matematicke apstrakcije
i ciste, idealne forme, tj ideje koje su konstrukcije uma, a ne neposredni
osecaj i dozivljaj nase okoline (tj. beskonacno, idealno, vecno, savrseno
dobro i savrseno zlo, broj jedan kao konacni ideal - nasuprot misticnom
utapanju u svet koji treba osetiti i dopustiti mu da ti se obrati ). U novim
religijama se kao istina koriste ideje, ciste forme naseg uma, a prirodu
treba "prozreti" kao veo iluzije rasprostrt preko cula. Ona po njima i JESTE
iluzija, samo tlapnja, smetnja vecnosti. Mi zato istinu nalazimo u sebi -
jer smo mi, eto, ovde "glavni" (govori nas mozak fasciniran sam sobom),
pa se zato univerzum mora najpre traziti u nama (u meni).
U starim religijama se, nasuprot ovome, covek trudi da ponisti "sum" koji
potice iz njegovog uma jer ga on svojim arbitrarnim konstrukcijama ometa da
oseti ono sto je "stvarno" (sto ima izvesnog smisla, stvaranje i analiza jos
nepostojeceg mu i jeste "posao"). On to postize privremeno se prepustajuci
kroz razlicite rituale dizajnirane tako da potisnu apstraktnu vrstu
intelekta i oslobode bazicna cula, tj kanale kojima smo povezani sa okolinom
tako da mozemo da "cujemo" sta nam sve "prica" nasa okolina ili nase telo
koje je sastavni deo te okoline, za razliku od naseg uma, koji to nije (ili
bar ne u tolikoj meri). Kao sto vidite jedan pristup je potpuno suprotan
drugom.
Ovakvim pristupom su monoteisticke religije dobile ono sto stare religije
nisu mogle. Akcenat je sa prirode premesten na coveka sto je omogucilo da se
razvije etika, moral, osecaj pravde i odgovornosti, odnosno razne tvorevine
covekone duhovne, umne nadgradnje. To su sve koncepti koji vise "stanuju" u
socijalnoj sferi, u ljudskom drustvu, a manje u prirodi. Tako je pripremljen
teren da razvoj nauke i moci ljudske vrste bude ipak donekle ogranicen
osecanjem neke trans-personalne odgovornosti. Nazalost, za to je placena
ogromna cena. Odustajanjem od vaznosti prirode, i premestanjem akcenta na
coveka, omogucena je bezdusna eksploatacija Zemlje tokom industrijske ere.
Nikome nije padalo na pamet da se prema njoj odnosi drugacije nego prema
svom licnom vlasnistvu, kao "resursu" za koristenje kada i kako to nama
odgovara. Rezultat je prakticno unistena ekoloska ravnoteza, iscrpljenost
vecine strateskih rezervi, a na drustvenom planu, potpuna neukost o tome
kako organizovati drustvo da potseca na bilo koji trajni prirodni ekosistem
i koji ce biti isto toliko stabilan. Kada smo najzad nepovratno promenili
klimu na Zemlji i tako mozda ugrozili sopstveni opstanak, mnogi ljudi su
zakljucili da je krajnje vreme da se klatno donekle vrati na bar neka od
starih shvatanja odnosa coveka i prirode. Tu imamo skoro beskonacan izvor
saveta koji pokazuje kako je moguca koegzistencija mnostva razlicitih vrsta,
kako ostvariti trajnost i stabilnost bez unistavanja, i kako vratiti coveka
na mesto koje mu mnogo vise odgovara od trenutne pozicije "kralja
uzurpatora" koji nema pojma sta ustvari radi, prvo sebi, a onda i svima
ostalima. Zbog toga nema sumnje da ce ovakvi ekoloski i neo-paganski pokreti
postajati sve snazniji i snazniji kako se vise priblizavamo granici globalne
ekonomske stabilnosti. A da smo blizu, to nam vec polako pokazuju trendovi
cena hrane i cena nafte. Pitanje je samo da li je vec kasno?
http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/england/wiltshire/7465235.stm
http://en.wikipedia.org/wiki/F%C3%AAte_de_la_Musique
http://en.wikipedia.org/wiki/Solstice
http://en.wikipedia.org/wiki/Midsummer
Ged
Altazar
> letnji Solsticij.
> Najduzi dan u godini
Sretan ljetni solsticij!
Ged
> "Ged" wrote...
> Sretan ljetni solsticij!
:))))
Evo jos jedne lepe slike:
http://apod.nasa.gov/apod/ap060621.html
Sad, kad sam vec poceo, ne mogu da odolim. Kako ide ona izreka? Tamo gde ima
volje, bice i mogucnosti ... ili nesto slicno tome. Ako covek obrati paznju
i pocne da na svet gleda ocima koje nisu u tolikoj meri okrenute ka unutra,
pronaci ce lepotu i znacenje na mestima gde se to najmanje ocekuje. Menhetn
u Njujorku je pojam urbanizacije, artificijelnosti i urbanog otudjenje od
prirode. Medjutim, neko je verovatno u jednom trenutku bacio pogled niz
ulicu i zastao na sred pesasckog prelaza, za trenutak nesvestan mogucnosti
da bude pregazen. Mozda neka mini verzija prosvetljenja? Tek, Menheten se
moze posmatrati i kao nasa verzija Stonhendza 21. veka. Ogromni soliteri su
gigantska verzija monolita. Uske ulice i ogromne zgrade cine splet vestackih
kanjona gde Sunce ne prodire. Ali, dva puta u godini mesto na kome zalazi
Sunce poravnato je sa pravougaonom mrezom ulica Menhetna.
Prognano Sunce za trenutak ulazi u grad.
pogledajte, Deus Sol Invictus:
http://apod.nasa.gov/apod/ap040528.html
Ged
FELIX
>> letnji Solsticij.
>> Najduzi dan u godini
>
> Sretan ljetni solsticij!
Svima sretan. :))
--
*******FELIX*******
Altazar
> Svima sretan. :))
Amon. :)
Zli_Zec
"Altazar" <rad...@cannabis.net> je napisao...
> "FELIX" wrote...
>> Svima sretan. :))
> Amon. :)
Jao, jao... :-( :-( :-(
Altazar
> Jao, jao... :-( :-( :-(
Spoznao si svoje zablude? :-)
http://en.wikipedia.org/wiki/Amon
Klodomar
"Ged" <> wrote in message ...
> Oko 30.000 ljudi se okupilo u Stonhendzu da proslavi letnji Solsticij.
Mislim da se na "Rimljanskom" pise SOLTITIVM. Hrbi bi ti rekli da
koristis Srvastinu; dakle treba Solsticijum.