ATEIZAM
Rade
Student: Teofil Lehotski
Teoloski Fakultet - Novi Sad, skolska godina 2002/03
ATEIZAM
Kao sto na svetu postoje mnoge religije, tako postoje i mnogi oblici
ateizma. Svi oni pokusavaju da osmisle svet u kome zivimo. U ovom radu cu
pokusati da pristupim ateizmu, ne samo pomocu definicija, nego i preko
ispitivanja razlicitih vidova izrazavanja ateizma.
Nekoliko interesantnih pitanja na koja cu pokusati da odgovorim glase: Sta
jeste, a sta nije ateizam? Da li je ateizam religija? Kako se postaje
ateista? Sta ateiste drzi ili ne drzi na okupu? Moralnost u ateizmu...
Ateizmu cu pokusati da pridjem preko ateistickih praznika i svetkovina,
mada se ponekad moze takodje govoriti i o manjku (ponekad i odsustvu)
svecanosti i obreda u njemu. Neke ateisticke prakse imaju svoje paralele sa
religioznim svecanostima i obredima. Pokusacu da dodjem do razumevanja
zasto ljudi ne veruju u Boga i natprirodne stvari time sto cu ispitivati
pandane, odnosno, nadomestke ili invertovane surogate verskih praksi i
ucenja.
Sta je ateizam?
Ateizam se definise kao:
1. 1. Uverenje ili ucenje da nema Boga.
2. 2. Nevera u postojanje natprirodnih bica.
Izraz “ateizam” je novolatinska kovanica od grcke reci “ateos” (bez boga).
Oznacava
poricanje postojanja boga (ili bogova), bezboznost, bezbostvo.
Postoje razni oblici ateizma:
. - Slabi ateizam: Kada se tvrdi da se ne veruje u Boga ili bogove.
. - Jaki, teorijski ateizam (bilo dogmatski ili kriticki): kada se tvrdi da
Bog ne postoji i da ne moze da postoji. Na osnovu toga pojedinci
osmisljavaju misaone, filozofske pokrete ili im se pridruzuju.
-Prakticni ateizam: “Uzmi sve sto ti zivot pruza: danas si cvet, a sutra
uvela ruza...”. Ovo je izrazeno kod onih ljudi koji zive i deluju kao da
Boga nema, pa se i ne brinu za to, premda bi se mozda “teorijski” slozili
da on (ili neko “vise bice”) postoji.
. - Naivni ili primitivni ateizam (kod nekih plemena i naroda koji uopste
nemaju pojam boga).
. Na svetu postoje sledeci pravci razmisljanja i delovanja koji su srodni
sa ateizmom, ali ih ne treba brkati sa njime:
. - Humanizam: Zajednicko u svim vidovima humanizma jeste posebno ucenje i
nacin delovanja kojim se naglasavaju ljudski interesi, vrednost coveka i
ljudsko dostojanstvo. Prvenstvo se daje ljudskom razumu i nauci. Kod
ateistickog humanizma smatra se da je bitno da covek nadje svoje ispunjenje
u prirodnom svetu, a vera u Boga se odbacuje kao nevazna radi postizanja
covekovog ispunjenja.
. - Materijalizam:
. Usredsredjenost oko materijalnih stvari ili stavljanje naglaska na njih,
telesne udobnosti i interese; odbacivanje ili nezainteresovanost za
duhovne, kulturne ili intelektualne vrednosti.
. - Objektivizam:
Nastojanje da se necemu pridje ili da se nesto sopsti na nepristrasan,
nezainteresovan nacin;
duboko licna iskustva (subjektivna / verska) se zanemaruju kao nepouzdana.
. - Racionalizam:
Teorija koja smatra da se razumom moze doci do osnovnih istina o svetu, i
to bez pomoci
iskustava.
. - Skepticizam:
Sumnja prema natprirodnom, odnosno prema nedokazanim tvrdnjama.
. -Agnosticizam:
Ovde se pitanje, da li Bog postoji, ostavlja otvorenim; zakljucuje se da se
ne moze znati da li Bog postoji ili ne.
Da li je ateizam religija?
Razni oblici ateizma nemaju uvek zajednicka ucenja. Jedini zajednicki stav
medju ateistima jeste stav o nepostojanju bozanstva i natprirodnog. Medju
ateistima postoje odredjeni zajednicki stavovi po pitanju religije i
duhovnosti, ali neki od njih izlaze iz okvira ateizma; osoba ne mora da se
drzi obavezno svih ovih stavova da bi se mogla smatrati ateistom.
Uporedna tablica nekih zajednickih pitanja religije i ateizma prikazuje
zanimljivo veliki broj slicnosti, kao i odredjene razlike. Najveci broj
odgovora ne moze biti jednostavno “da” ili “ne”, odnosno, (“ovoga uopste
nema u ateizmu kao sto ima u religiji”, i obrnuto): Upotreba simbola u
ateistickim svecanostima i pseudoreligijskim praksama
Religije l Ateizam
l (izrazen u socijalizmu, komunizmu,
l nacionalsocijalizmu)
_______________________________________________________
Molitva Vera u Hitlera, Staljina, Mao Ce Tunga,
Kim Il Sunga, Tito
.........................................................................................................................
Crkve i hramovi Zavet partiji, zakletva vernosti vodji
........................................................................................................................
Svete knjige Marksov “Kapital”, teorija Evolucije,
(Biblija, Kur’an…) partijske knjizice…
.........................................................................................................................
Svestenici / verske vodje Komunisticki komesari, Gebels
.........................................................................................................................
Vera u natprirodno Ne
(andjele, djavole, raj, pakao...)
.........................................................................................................................
Cuda Vera u ljudski razum, nauku
.........................................................................................................................
Obracenje, konverzija Dekonverzija – trenutak kada osoba
pocinje da razmislja
neovisno od religije
.........................................................................................................................
Krstenje, inicijacija Primanje u Komunisticku partiju, Savez
socijalisticke omladine,
Komsomol…
.........................................................................................................................
Eshatologija i zagrobni zivot Prihvatanje smrti, Treci rajh
.........................................................................................................................
Bozic, Uskrs, Dan Republike, Dan oslobodjenja, Dan
Bajram, Ramazan… ustanka, Vodjin rodjendan…
.........................................................................................................................
Sveti (krstaski) ratovi Razne narodno-oslobodilacke revolucije,
nacisticko porobljavanje
Evrope
..........................................................................................................................
Propisi i zabrane u oblacenju, Da, narocito u istocno
hrani, braku evropskim i azijskim rezimima
..........................................................................................................................
Vera bez dokaza Eshatoloska vera u pobedu socijalizma,
(vera kao vrlina) vera u nauku iako ona ponekad
dokaze suprotno
.........................................................................................................................
Vera i pored “Jugoslovenska levica”
problematicnih dokaza
.........................................................................................................................
Natprirodno poreklo Ne – umesto toga, Evolucija
sveta i ljudi
........................................................................................................................
Opasni religiozni fanatici Gavrilo Princip, Ce Gevara, Goli
- mesta obracuna sa otok, Konc-logori
neistomisljenicima
........................................................................................................................
Inkvizicija Jednopartijski politicki sistem
........................................................................................................................
Fanaticni propovednici, Nastavnici marksizma u obrazovnom sistemu
misionari
........................................................................................................................
Dusa Ne
........................................................................................................................
Redovne ceremonije, Partijski sastanci i kongresi, stadionske
bogosluzenja feste prilikom proslava praznika
........................................................................................................................
Greh, bogohuljenje Ogresiti se o partiju ili vodjine odluke
........................................................................................................................
“Mi smo Bozji Ideja o avangardnosti radnicke klase,
izabrani narod” o uzvisenosti arijevske rase
........................................................................................................................
Simbolika u religioznim obredima ukazuje na veru u onostrano, metafizicko.
Neke “obredne radnje” u ateistickim ceremonijama su veoma sugestivne (na
primer, izlazak Generalnog sekretara Komunisticke partije na uzvisenu
govornicu - koji simbolise uzvisenost i nedodirljivost vodje; zastave,
fanfare ili kada vodja helikopterom dolazi medju narod...). One nagovestaju
kao da vodja dolazi sa neba, pa zato ukazuju na nuznost stovanja vodje i
neprikosnovenost njegove vlasti. Oni oponasaju prorocke ili prvosvestenicke
govore prilikom religioznih svetkovina.
Ateizam upucuje na ovozemaljsko koristeci se sredstvima i simbolikom
pozajmljenom iz religije. Iako se ateizam i materijalizam nalaze u korenima
malopre spomenutih ideologija, teizam (religija) se ipak ne moze sasvim
izjednaciti sa navedenim drustvenim pokretima.
Moralnost u ateizmu
Zajednicko kod ateista je da odbacuju religioznu (“malogradjansku,
burzoasku”) moralnost jer smatraju da se time iskoristavaju ljudi. Medju
istima nema cvrsto utvrdjenih moralnih propisa. Oni ih definisu za sebe
proizvoljno i po svom nahodjenju. Neretko se desava da se moralna nacela
ateista sukobljavaju. Iako pitanja morala nisu osnovna tema ove radnje,
vredi napomenuti da nije ispravno reci kako su svi ateisti nemoralni ljudi.
Na koji nacin jedna osoba postaje ateistom?
Svaki ateista ima svoju pricu kako je postao to sto je sada. Do ateizma
vode razliciti putevi. Postoje mnogi cinioci koji uticu da se neko odluci
za ateizam. Ovi cinioci se mogu rasporediti u cetiri osnovne grupe. Ponekad
na jednu osobu utice nekoliko cinilaca istovremeno.
-Indoktrinacija:Kada se jedna osoba protiv svoje volje ili dobrovoljno
podvrgava ateistickom ucenju. Moguce
je cak i da pojedinac indoktrinira sam sebe.
-Osoba ne zna zasto je ateista:Pojedinac postaje ateista zato sto mu nije
poznata ideja o Bogu ili nije poucena o tome
(zlobno receno, nije “religiozno indoktrinisana.”). Svako bi se
novorodjence (prema ovoj
teoriji) moglo smatrati nekom vrstom ateiste. Medjutim, cak i takva osoba
tokom svog zivota
do ideje o postojanju natprirodnih bica moze doci objektivnim proucavanjem
(putem nauke ),
a ne samo “verskom indoktrinacijom” ili subjektivnim zakljuccima.
-Reakcija na religiju:
Pojedinac otkriva da mu odredjena religija ne odgovara, ili da ga je
izneverila, razocarala, povredila (“da ima boga, ne bi dozvolio ovo
zlo...”). Zbog toga se buni i ide u suprotnom pravcu - od vere ka neveri.
Zatim i iz inata prema religioznim ljudima koji ga okruzuju.
- Otkrivanje ateizma: Pojedinac otkriva svoj nedostatak vere u Boga ili
bogove tako sto ispituje verska ucenja i uverenja o natprirodnim stvarima.
Do neverovanja, odnosno gubitka vere, dolazi se tako sto se zakljucuje da
Bog ne postoji ili da nema dovoljno jakih razloga da se veruje u Bozje
postojanje.
Sta ateiste drzi na okupu
Jedno pojednostavljeno razmisljanje glasi: vera u nesto (cak i potpuna
zabluda o tome) ima vecu moc povezivanja nego nevera u to; vera u nesto
(osobu ili stvar) ujedinjuje jace od vere u nista. Za povezivanje jedne
grupe ljudi u grupu ili pokret potrebno je da se ostvare odredjeni
preduslovi: zajednicka misao i ucenje; zajednicki interesi; ispunjavanje
osnovnih potreba (da su kao osobe prihvaceni, postovani ili barem
bezbedni).
Sa misaone strane, ateistima nedostaje jedinstvena sredisnja tacka, stozer,
na koga bi se usredsredili, odnosno na kome bi zasnivali svoja uverenja;
nedostaje im nesto na cega bi se pozivali, a u odredjenoj meri i ono sta bi
im davalo osecanje da pripadaju necem zajednickom. Prosecne osobe u ovom
drustvu bi morale da preduzmu veoma opsezna i temeljita ispitivanja ako bi
zelele da pronadju dovoljno jake i kvalitetne informacije na osnovu kojih
bi mogle da zasnuju i utemelje ateisticki pogled na svet. A kada bi se i
doslo do tih informacija, postavlja se pitanje da li bi one bile dovoljno
ubedljive i zarazne da bi odlucujuce uticale na razmisljanja drugih ljudi.
Drugim recima, ateisti nemaju ni jednu knjigu kao sto je to naprimer Sveto
pismo (Biblija).
Sveto pismo je tokom vekova bilo najvaznije sredstvo koje je povezivalo
hriscane i koje je produbljivalo njihovu veru. Zbog svoje prirode, ono je
bilo i ostalo veliko izvoriste nadahnuca, ali i zabluda mnogih ljudi.
Da bi se u ateizmu doslo do takve knjige, potrebno je na jedno mesto
sabrati brojne pojedinacne tvrdnje i radove ateistickih mislilaca, sloziti
ih u logicku celinu i naucno ih obrazloziti. Da bi se docekao zavrsetak tih
radova trebalo bi se cekati nekoliko stotina godina, a jos se uvek ne bi
doslo do neceg pribliznog kao sto je to hriscansko Sveto pismo.
Problematika naucnog obrazlaganja ateistickih stavova sastoji se u tome sto
se nauka stalno krece napred. Nova saznanja sve cesce dokazuju da je Sveto
pismo u pravu, a da su donedavni “naucni” stavovi zapravo neutemeljene
predrasude u koje se verovalo sa gotovo religioznim predanjem.
Ateisti prizeljkuju knjigu koja bi oslovljavala sva podrucja zivota i
sveta. Ocekuju od nje da im bude izvor nadahnuca (ako tako nesto uopste
postoji kod njih); kada bi je citali, to bi ih navelo da se jace i bolje
organizuju. Zatim, bas kao sto je Sveto pismo relativno nekomplikovan
materijal na osnovu kog propovednici mogu praviti propovedi, ateisti
ocekuju da bi takva knjiga (nadomestak Svetog pisma) imala slicni efekat.
Ona bi im davala dublje argumente i obrazlozenja zasto ne veruju (ili ne bi
trebalo verovati). Samim svojim postojanjem navela bi mnoge koje traze
istinu da se odluce za odredjeni alternativni pristup zivotu i veri.
Po pitanju ispunjavanja zajednickih ciljeva i osnovnih potreba, ateisti su
skloni udruzivanju u istoj meri koliko i teisti. Mentalitet gomile (“sto
nas je vise, to smo jaci”) i ushicenje koje proizilazi iz njega prisutni su
kako kod ateista, tako i kod religioznih. Sa druge strane, pojedini ateisti
(i religiozni, takodje) uopste ne osecaju takve porive - dovoljni su sami
sebi.
U drustvima u kojima vladaju rezimi zasnovani na ateistickim ideologijama,
ljudi se odlucuju za clanstvo u ateisticko orijentisanim partijama zato sto
im to obezbedjuje drustveni prestiz i status u drustvu. Zatim i licni
materijalni napredak. Medjutim, clanstvo u takvim partijama ne mora nuzno
znaciti da ljudi nemaju odredjena religiozna uverenja. Oni su ih ili
prikrili ili potisnuli zhog konformizma - da ne bi bili oznaceni kao
nepozeljni, (“crne ovce”, “gubavci”) a ne nuzno samo zbog materijalne
koristi.
Pripadnost masi ljudi ima veliku privlacnu moc. Ono pojedincu daje osecanja
ravnopravnosti, pripadnosti porodici, snage. U takvim gomilama sasvim je
svejedno da li ce svi verovati ili biti neprijateljski nastrojeni prema
veri; bitno je da su svi isti i da niko ne strci. Zadovoljni su time sto su
deo gomile i sto se ne izdvajaju. Vazna je zajednicka svest, a ne ono sta
jedan pojedinac misli. Naravno, to se ne odnosi na vodju (ili rukovodecu
grupu) koji odredjuju sta ce se i kako ce se misliti, kako se se ponasati,
oblaciti... Problem nastaje kada pojedinac zakljuci da mu vise nije mesto u
toj masi. U njemu najpre nastaju unutrasnji sukobi, a i zatim dolazi i do
sukoba sa masom kojoj je donedavno pripadao.
Ateisti se nerado udruzuju u zemljama u kojima se religija ceni i postuje.
Tamo se na njih neretko gleda sa prezrenjem i nipodastavanjem. Tamo se
osecaju neprihvaceno. Ipak, ateisti su isto toliko ljudska bica koliko i
teisti. Kao i svi ostali, i oni imaju potrebu da budu prihvaceni i da ih se
postuje. Zar se nije i za prve hriscane govorilo da su bezboznici i slicno
se prema njima odnosilo?
Nedrustveni ateisti misle da im ne treba drustvena podIika. Smatraju da
osoba mora imati svoje licno misljenje, stav, bez obzira na ono sta drugi
oko njega misle. Taj stav bi trebao da je zasnovan na licnom istrazivanju i
opitima. Ovakav pristup bi prema njima, trebalo da bude pravi pokazatelj
licnosti i karaktera jedne osobe. Takvi ateisti su usamljenici, ne osecaju
potrebu za druzenjem sa ostalim ateistima kako bi se time obrabrili i
ucvrstili svoje razloge za neverovanje. Svoju potrebu za drustvom
zadovoljavaju u neobavezujucim oblicima druzenja gde se pazljivo izbegava
svaki razgovor na temu vere ili nevere.
Inteligentni ateisti se pitaju da li je nuzno da se u savremenom drustvu
stvaraju nekakve ne¬religiozne (anti-religiozne) sekte (klubovi,
drustva...)? To im ne bi bilo od velike koristi. Kada bi se bavili takvim
vidovima udruzivanja (u cilju obrane svojih uverenja, ili ih cak koristili
za vodjenje protiv-hriscanskih kampanja) time bi sami sebe okrivili za isto
ono za sta sa pravom okrivljuju hriscane (krstaske ratove, na primer).
Svejedno, neki ateisti jos uvek imaju potrebu za drustvenom podrskom.
Klubovi i drustva postoje (izmedju ostalog) i radi onih kojima je potrebno
da se uvek iznova ohrabruju i presvedocavaju u svojim uverenjima. To je, u
principu, svrha crkava. Zagrizeni ateisti odbacuju ideju crkve i svega sto
po svom principu delovanja podseca na crkvu. Zbog toga se nerado organizuju
jer im to lici na pokusaj zamene crkve u njihovom zivotu. U drustvima gde
javno iskazivanje ateizma nije omiljeno medju narodom, oni rade polu-tajno.
Danas se najcesce okupljaju u diskusionim grupama na Internetu gde im je
privatnost koliko-toliko obezbedjena. Neki od njih se koriste pseudonimima.
U tom i takvom “virtualnom drustvu” iznose ideje i razmenjuju ih; nalaze
dovoljno podrske, a da ne ugrozavaju previse svoju privatnost.
Miroslav Zubcic
> Prof dr Rut Lehotski
> Student: Teofil Lehotski
> Teoloski Fakultet - Novi Sad, skolska godina 2002/03
[...]
Ajde kada već crosspostaš te svoje litanije, stavi u hr.* hijerarhiji
hr.soc.religija.krscanstvo umjesto hr.soc.religija. Tamo će to biti
više on-topic nego ovdje. Imaš i hr.soc.religija.krscanstvo.katolici.
Šaraj malo ... ovdje smo već svi zapišani.
--
Many men would sooner die then think. In fact they do.
-- Bertrand Russell