Prava Istorija Sveta

[Jeff]

Jediniportal u regionu koji na pravi način prkosi povampiravanju svih ratno-huškačkih pokreta i svakojakim histerijama, upravo je Njuznet. Za razliku od ostalih koji se suprostavljaju raznim rehabilitacijama, iznoseći kontra dokaze, ukazuju na falsifikate i uskaču u žučne rasprave, ekipa Njuzneta bira samostalan način borbe, a to je banalizovanje stvarnosti, i ne samo stvarnosti, već kreiranje Prave istorije sveta.

Imajući u vidu da oko jednog događaja postoje tri verzije navodne istine i da je naša istorija često šizofrena i falsifikovana, ili katkad prenaglašena i krojena po tome kako odgovara aktuelnim vlastima, urednici portala Njuznet kreirali su posebnu istoriju, iza koje je stao ozbiljan izdavač Laguna. Broj prodatih primjeraka ove knjige dokazuje da im ljudi vjeruju, vole njihovu verziju istorije iako znaju da je karikirana. Usljed užasnih uslova za život, ljudi se često okreću slavnoj tradiciji hraneći se njom i istovremeno je obogaćuju raznim poluistinama, i to se može nazvati poetizovanje prošlosti. Kontra tome nastala je knjiga Njuzneta, i to u formi eksperimenta, lišena u potpunosti autorasizma i pretjerivanja bilo koje vrste.

Iako svjesni denuncijanata, ljudi i dalje dobrovoljno pristaju na iskrivljenu vijest i i više vjeruju informacijama sa Njuzneta nego ostalim sredstvima informisanja jer su u mogućnosti da pročitaju vijest i shvate poruku koja im je putem te vijesti upakovana.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) progalisio je pandemiju COVID-19 virusa 11. marta 2020. godine. Do sada je SZO-u prijavljeno oko 125. 000 slučajeva iz 118 zemalja i teritorjia. Broj slučajeva prijavljenih van Kine je porastao 13 puta, a broj...

Od 1,4 miliona izbeglica u svetu kojima je hitno potrebno preseljenje, UNHCR, Agencija UN za izbeglice je prošle godine preselila samo 63.696 osoba. Dok je broj izbeglica preseljenih 2019. godine zabeležio skromni porast od 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu kada...

Deklaracijom iz Njujorka iz septembra 2016. godine, države članice Ujedinjenih nacija obavezale su se na izradu dva različita globalna dogovora: Globalnog kompakta za izbeglice i Globalnog kompakta za bezbedne, uređene i regularne migracije. Godinu dana nakon što je...

Danas u Ženevi, u Švajcarskoj počinje trodnevni globalni skup čiji je cilj promena načina na koji svet reaguje na izbegličke krize. Prvi Globalni forum za izbeglice okupio je, između ostalog, izbeglice, šefove država i vlada, lidere UN-a, međunarodnih institucija,...

Na Dan ljudskih prava, ove godine posebnu pažnju obraćamo na mlade osobe, koje se suočavaju sa brojnim izazovima u mnogim delovima sveta, pa i u Srbiji. Nezaposlenost, rizik od siromaštva, položaj marginalizovanih grupa mladih, kao i stanje njihovog mentalnog zdravlja...

Evropske zemlje moraju intenzivirati napore da zaštite decu izbeglice i migrante koji su prešli ne samo težak i opasan put, već se i po dolasku u Evropu suočavaju sa opasnostima i nedaćama, među kojima nebezbedan smeštaj, pogrešno evidentiranje starosti, odsustvo...

Danas se nalazimo u istorijskom trenutku u kom su zelene ideje u mnogim delovima sveta stekle dosad neviđen nivo angažovanja. Kako starije, ukorenjene tradicije nastavljaju da rastu i obnavljaju se, iz njih niču i granaju se sveži modeli ekološkog mišljenja.

Na evropskim izborima 2019. godine Zelene stranke su postigle svoje najbolje rezultate nego ikad. Njihova važnost u načetom Evropskom parlamentu predstavlja priliku za napredak na polju klime, demokratije i vladavine prava i društvene pravde.

Krajnja desnica voli da se pozicionira kao krajnje dobro, heroj koji se suprotstavlja zlom svetu. Melodrama je njen izabrani žanr. Ona putem njega govori o svojim borbama sa ekolozima, feministkinjama i manjinama.

Na izborima za Evropski parlament 2019. godine Zelene stranke su postigle svoje najbolje rezultate ikad. Njihova važnost u podeljenom Evropskom parlamentu predstavlja priliku za napredak na polju klime, demokratije i vladavine prava i društvene pravde.

Zeleni novi dogovor (A Green New Deal) je dobar, ali ekofeministički je još bolji. Ekspertkinja za ekološku politiku Univerziteta u Mančesteru Šerilin MekGregor je istraživala zapise, teorije i kritike ekofeminizma kako bi razvila koncept ekološkog građanstva o tome kako su građani ključni za društvenu i ekološku transformaciju.

Godine 2020-e su započele slikama planete u plamenu, od Amazona do Australije. Nikad do sad nije bilo emitovano toliko ugljen-dioksida, eksploatisano toliko mnogo prirodnih resursa, ugroženo toliki broj vrsta.

Tokom 40 godina zelene politike u Poljskoj viđeni su pokušaji primene različitih strategija sa različitim stepenom uspeha. Postignut je spor i stabilan napredak, ali ponovna nailaženja na ćorsokake i poraze na tom putu, iziskivali su usputne promene u smeru.

Tokom 2019. godine, Greta Tunberg (Greta Thunberg) i širi klimatski pokret su u više navrata zahtevali od vlade da odgovori na klimatsku krizu. I u više navrata, odgovor moćnika se sastojao u tome da slušaju, ponekad aplaudiraju i ne urade ništa.

Na evropskim izborima 2019. godine Zelene stranke su postigle svoje najbolje rezultate ikad. Njihova važnost u načetom Evropskom parlamentu predstavlja priliku za napredak na polju klime, demokratije i vladavine prava i društvene pravde.

"Čast

mi je da vam se obratim na ovoj konferenciji o "Istini i odgovornosti"

i da učestvujem u vašoj raspravi o tome kako ove ideje mogu utrti

put demokratskoj budućnosti. To je tema o kojoj ljudi uopšte treba

češće da govore, a posebno oni koji žive u delovima sveta koji

su nedavno bili izloženi sukobu i razdoru, kao što je vaša zemlja.

Pre

nego što počnem, želeo bih da odam priznanje organizatorima na viziji

koju su imali kada su organizovali ovaj skup. Veliki je poduhvat okupiti

toliko različitih stručnjaka iz raznih krajeva sveta i iz toliko

različitih, kako domaćih tako i međunarodnih, institucija

da govore o prošlosti kao putu u budućnost. Činjenica da se ova

konferencija održava neposredno nakon izuzetnih promena koje su se desile

u Saveznoj Republici Jugoslaviji tokom poslednjih nekoliko meseci, čini

samo održavanje ovog skupa još izuzetnijim.

Ekselencije,

dame i gospodo, svi znamo da je koncept "istine" veoma retka

pojava, pri čemu je jedan od razloga taj što ona ima toliko različitih

strana. Možda bi se mogla uporediti sa oblakom: izdaleka celovitog, jasnog

i vidljivog oblika, ali, kako se približavate, nešto tako neodređeno

da se ne može fizički dotaći, uzeti, niti razumeti osim kroz svaku

od mnogobrojnih pojedinačnih kapi vode iz kojih se sastoji. Te kapi

su čestice koje tražimo, jer nam samo one mogu pomoći da shvatimo

oblak u celini.

Šta

onda reći o izjavi Verana Matića iz njegovog uredničkog komentara

uz pozivnicu na ovu konferenciju, da je "istina od presudnog značaja

ako želimo da se suočimo sa prošlošću i budućnošću"?

Kako

ja to vidim, tu na scenu stupa princip "odgovornosti". "Odgovornost"

je zasnovana na "istini" ili, ako mogu da se nadovežem na metaforu

o oblaku, na svakoj pojedinačnoj kapi vode koja sačinjava oblak.

Te kapi predstavljaju grupe ljudi, pojedince, snage ili događaje koji

su prouzrokovali "istinu" koja čini prošlost. I, zaista,

ako nas je istorija ičemu naučila, to je da se u prošlosti nalazi

ključ budućnosti. Kao što su drugi danas istakli, svest o onom

što se desilo okončava neizvesnost, daje odgovore na pitanja, dozvoljava

da se svedu računi i omogućava ljudima da preduzmu korake koji

će možda sprečiti ponavljanje grešaka iz prošlosti.

U kontekstu

važnih pitanja koja se postavljaju na ovoj konferenciji važno je shvatiti

za kojom je česticom "istine" Međunarodni sud zadužen

da traga i za koju "odgovornost" se ta čestica može vezati.

To će nam, zauzvrat, omogućiti da shvatimo gde su prerogativi

Međunarodnog suda. Shvatanje i poznavanje tih prerogativa može nam

pomoći da predvidimo gde bi se mogli stvoriti drugi mehanizmi za traženje

drugih vidova "istine".

Kao prvo,

utvrđeno je da "stalni izveštaji" (činjenice tada još

nisu bile defnitivno utvrđene) o masovnim i flagrantnim kršenjima

međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije predstavljaju

"pretnju međunarodnom miru i sigurnosti". Ta postavka,

očigledna u to vreme, omogućila je Savetu bezbednosti da iskoristi

svoja takozvana prinudna ovlašćenja iz Glave VII ŠPovelje UN-aĆ,

ovlašćenja koja, kao što svi znamo, omogućavaju Savetu da prekorači

tradicionalne granice državnog suvereniteta.

Kako su to rečitije istakle sudije Međunarodnog suda u predmetu

Tadić (Žalba na nadležnost Suda od 2. oktobra 1995.): "Savet

bezbednosti je pribegao osnivanju sudskog tela u obliku međunarodnog

krivičnog suda kao instrumenta za provođenje vlastite osnovne

funkcije održavanja mira i bezbednosti, tj. kao meru koja će doprineti

vraćanju i održavanju mira u bivšoj Jugoslaviji."

Usredsređivanjem

na individualnu odgovornost, osnivači Međunarodnog suda

su želeli sprečiti žigosanje čitave nacije, etničke ili verske

grupe i neutralizovati ona lica koja održavaju atmosferu mržnje i nacionalizma

koja je izazvala ovaj strašni haos. Utvrđivanjeom odgovornosti pojedinaca,

međunarodna zajednica se nadala da će druge odvratiti da ne krenu

istim putem.

Prvo

i najvažnije, krivični proces je sudski proces, određen

pisanim zakonima koji određuju smer delovanja. Slično vozu, on

prati prugu i vozni red od koga je teško odstupiti. Tako je i sa Međunarodnim

sudom. Države, članice Saveta bezbednosti, dale su mu Statut koji

određuje njegovu nadležnost, organizacionu strukturu i ovlašćenja.

3a8082e126