Nemacka Gramatika

[Darth Gupta]

SilabusNemačka gramatika IV- 2011/2012 PRЕDMЕT: Nemačka gramatika IV TIP: оbаvеzаn prеdmеt (ОP) GОDINА STUDIЈА: četvrta BROJ KREDITA: 12 SЕMЕSTАR: sedmi i osmi BRОЈ ČАSОVА NЕDЕLЈNО: predavanja i vežbe (2+2 časa) ŠIFRA PREDMETA: KООRDINАTОR PRЕDMЕTА: dr Jelena Kostić-Tomović NАSTАVNICI/SARADNICI: mr Maja Matić, asistent CILJ PREDMETA: Studenti će upoznati i ovladati osnovnim teorijskim pojmovima i postavkama u okviru lingvistike teksta i pragmatike. Studenti će ovladati osnovnim metodama analize medijskih i drugih neknjiževnih tekstova, a stečena znanja moći će da primene na autentičnom jezičkom materijalu i u praksi. METODE: izlaganje, diskusija SADRŽAJ PREDMETA: zimski semestar predavanja/vežbe Tema 1. RADNA P Textbegriff NEDELJA V Einfhrung in den Textsortenbegriff 2. RADNA P Textualittskriterien NEDELJA V Textsorte: Kurzmeldung 3. RADNA P Textlinguistik - Vorlufer, Entstehung und Entwicklung NEDELJA V Textsorte: Nachricht 4. RADNA P Textstruktur NEDELJA V Textsorte: Bericht 5. RADNA P Kohsion und Kohrenz NEDELJA V Textsorte: Wetterbericht 6. RADNA P Wiederaufnahme und Rekurrenz NEDELJA V Textsorte: Leitartikel 7. RADNA P Textkonnektoren und Textphorik NEDELJA V Textsorte: Kommentar 8. RADNA P Textthema und thematische Entfaltung NEDELJA V Textsorte: Glosse 9. RADNA P Grundformen der thematischen Entfaltung 1 NEDELJA V Textsorte: Rezension 10. RADNA P Grundformen der thematischen Entfaltung 2 NEDELJA V Textsorte: Zusammenfassung 11. RADNA P Textkohsion durch Tempus, Modus und Diathese NEDELJA V Grundlagen der Textsortentypologie 12. RADNA P Text und Ellipse, Texgrammatische Besonderheiten NEDELJA V Grundlagen der Textanalyse 13. RADNA P Repetitorium NEDELJA V KOLLOQUIUM 1

Autorska gramatika nemačkog jezika obuhvata sve česte gramatičke pojave u preglednoj grafičkoj obradi. U njoj ćete pronaći i veliki broj preglednih tabela među kojima se možete veoma lako orijentisati. Brojni praktični primeri su od velike pomoći kako bi čitaoci bez dublje upućenosti u jezik shvatili principe građenja i korišćenja određenih pravila, nakon čega bi mogli bez većih problema da ih upotrebe u realnoj komunikaciji.

Akcenat je stavljen pre svega na objašnjenje gramatičkih pojava koje su za nas potpuno strane ili koje su problematične za razumevanje. Zbog toga su posebna poglavlja posvećena npr. prilozima za smer hin i her, upotrebi članova i strukturi rečenice. Sa druge strane, manje prostora je ostavljeno za konstrukcije koje se u svakodnevnoj komunikaciji ređe koriste.

Naša gramatika je sastavljena prema najaktuelnijim pravopisnim pravilima nemačkog jezika, koje prate i sami primeri. Tokom rada na ovom izdanju smo koristili moderne gramatike i priručnike, kao i sopstveno dugogodišnje iskustvo u izradi rečnika. Verujemo da će naša gramatika biti od koristi kako početnicima, tako i naprednijim studentima, kao i predavačima koji žele da uvek imaju pri ruci sve važne informacije o nemačkoj gramatici.

Nemački jezik (nem. deutsche Sprache), je jedan od jezika zapadne grupe germanskih jezika i spada među najveće svetske jezike.[1] To je maternji jezik najvećeg broja stanovnika Evropske unije.

Nemačkim jezikom se govori u Nemačkoj, Austriji, Lihtenštajnu, u dve trećine Švajcarske, u dve trećine provincije Južni Tirol u Italiji, istočnim kantonima Belgije i u pograničnim delovima Danske.[2][3]

Male zajednice koje govore nemačkim jezikom opstale su u Rumuniji, Češkoj, Mađarskoj, posebno Rusiji, Kazahstanu i Poljskoj, mada su masivne emigracije stanovništva nemačkog porekla iz ovih zemalja u Nemačku smanjile broj govornika u ovim zajednicama.

Van Evrope, najveće zajednice u kojima se govori nemački jezik nalaze se u Sjedinjenim Američkim Državama (u državama Severnoj i Južnoj Dakoti, Montani, Viskonsinu i Indijani; u Brazilu (oblasti Rio Grande do Sul, gde je nastao nem. Riograndenser Hunsrckisch, Sveta Katarina, Parana i Espirito Santo), u koje je migriralo milione Nemaca u zadnjih dvesta godina; ali većina njihovih potomaka ne govori nemački.

Zajednice u kojima se govori nemački se mogu takođe naći u bivšoj nemačkoj koloniji Namibiji, kao i drugim zemljama u koje su emigrirali Nemci, kao npr. Kanada, Island, Argentina, Meksiko, Paragvaj, Čile, Peru, Venecuela, Tajland i Australija.

Nemački jezik je maternji jezik oko sto miliona ljudi u Evropi (podaci iz 2004),[4] odnosno maternji je jezik 13,3% Evropljana, što ga čini jezikom kojim se služi najviše govornika u Evropi bez Rusije, više od francuskog jezika (66,5 miliona govornika 2004) i engleskog jezika (64.2 miliona govornika 2004). Nemački je treći jezik po broju onih koji ga uče u školama, drugi po broju onih koji ga uče u Evropi, i treći u SAD (posle španskog i francuskog). Nemački je jedan od zvaničnih jezika Evropske unije, gde je treći jezik po broju onih koji ga uče (odmah posle francuskog).

Standardni nemački jezik nije nastao iz nekog dijalekta, već su ga osmislili pesnici, filozofi i drugi obrazovaniji ljudi. U 16. veku Martin Luter je preveo Bibliju na nemački, svesno spajajući karakteristike različitih dijalekata. Želeo je da što veći broj ljudi razume prevod.

Sa Geteom i Šilerom u 18. veku na vrhuncu je bila standardizacija nemačkog jezika. Sa više od 120 miliona govornika u 38 zemalja sveta, nije začuđujuće da se razlikuje upotreba nemačkog jezika. Kao i engleski, i nemački jezik je pluricentričan i sa tri glavna centra u kojima se koristi: Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Zbog premeštanja stanovništva, zbog puteva komunikacija i trgovine (uglavnom reka), izolovanosti (visokih planina i nepreglednih šuma) razvili su se različite dijalekti nemačkog jezika. Ovi dijalekti, ponekad međusobno i nerazumljivi, korišćeni su u Svetom Rimskom carstvu.

Nemački je bio jezik trgovine i vlasti u Habzburškom carstvu, koje je okruživalo velike površine centralne i istočne Evrope. Do sredine 19. veka bio je to jezik ljudi iz gradova u najvećem delu carstva. Znanje nemačkog je značilo da je govornik bio trgovac, urbani čovek, a ne njegovu nacionalnost. Neki gradovi, poput Praga i Budimpešte (Budim), su postepeno bili germanizovani u godinama nakon njihovog ulaska pod habzburšku vlast. Drugi, poput Bratislave, su prvobitno naseljeni tokom habzburškog perioda i bili su primarno nemački u to vreme. Nekoliko gradova, kao što je Milano su ostali prvobitno ne-nemački. Međutim, većina gradova su bili primarno nemački u ovom periodu, kao što su Budimpešta, Bratislava, Zagreb, i Ljubljana, iako su bili okruženi teritorijama u kojima su se govorili drugi jezici.

Otprilike do 1800, standardni nemački je bio gotovo jedino pisani jezik. U ovom periodu, ljudi u urbanim krajevima severne Nemačke, koji su govorili dijalektima koji su se značajno razlikovali od standardnog nemačkog, učili su ga gotovo kao strani jezik i trudili se da ga izgovaraju što je sličnije moguće onome šta je napisano. Propisane smernice za izgovor su običavale da smatraju severno-nemački izgovor standardom. Ipak, stvarni izgovor standardnog nemačkog varira od regiona do regiona.

Prvi rečnik braće Grim, koji se sastoji iz 16 delova objavljivanih između 1852 i 1960, je najsveobuhvatniji rečnik nemačkog. 1860. godine, gramatika i pravopis su se prvi put pojavili u Dudenovom priručniku. 1901, ovo je proglašeno standardnom definicijom nemačkog jezika. Zvanične izmene su učinjene tek 1998. godine, kada je nemačka pravopisna reforma stupila na snagu u svim zemljama u kojima se govori nemački. Od tada je pravopis nemačkog u tranziciji, sa obavezom da se u roku od osam godina pređe na novi pravopis. Pošto su obrazovanje i kultura, po nemačkom zakonu u nadležnosti nemačkih pokrajina, razlike u pogledima na pravopisnu reformu i dalje usporavaju sprovođenje te reforme.

Nemački jezik, zajedno sa danskim kao svojim najbližim rođakom, formira čvrst i dobro definisan jezički region, koji je od drugih jezika odvojen jezičkim granicama. Njegovi susedi su: na severu frizijski i danski jezik; na istoku poljski jezik, gornjolužičkosrpski jezik, donjolužičkosrpski jezik, češki jezik, slovački jezik i mađarski jezik; na jugu slovenački jezik, italijanski jezik, friulski jezik, ladinski jezik i retoromanski jezik; na zapadu francuski jezik. Sem frizijskog, nijedan od ovih jezika nije iz zapadnogermanske grupe, tako da se jasno razlikuju od nemačkog i holandskog. Iako je frizijski u bliskoj vezi sa nemačkim i holandskim, oni nisu međusobno razumljivi.

Situacija je složenija kada se uzme u vidu odnos između nemačkog i holandskog. Do skora, kroz ceo prostor na kome se govori nemačkim postojala je jezička neprekidnost (kontinuum), bez jezičkih granica. Na takvom prostoru, svaki dijalekt je razumljiv sa njegovim susedom, ali dijalekti koji su fizički udaljeni često nisu međusobno razumljivi. Nemačko-holandski kontinuum se deli na dve grupe dijalekata: niskonemački (germanski) i visokonemački (germanski) varijetet, prema tome da li se u njima javila promena suglasnika; holandski je deo dijalekata niskonemačkog.Iz političkih razloga, Nemački i Holandski dijalekti počeli su da divergiraju tokom XX veka. Takođe, u Nemačkoj i Holandiji, neki dijalekti su blizu izumiranja, jer su ih zamenili standardni nemački, odnosno holandski. Zbog toga, u toku je formiranje jezičke granice između Nemačke i Holandije.

Dok je nemački jezik na mnogo načina sličan holandskom, veoma se razlikuju u izgovoru. Govorniku jedne zemlje bi bila potrebna vežba da bi naučio da razume govornika druge zemlje. Uporedite, npr:

Standardni nemački je zvanični jezik u Nemačkoj, Lihtenštajnu i Austriji; jedan je od zvaničnih jezika Švajcarske (zajedno sa francuskim, italijanskim i retoromanskim jezikom) i Luksemburga (zajedno sa francuskim i luksemburškim jezikom). Koristi se kao lokalni zvanični jezik i regionima gde se govori nemački u Belgiji, Italiji, Danskoj i Poljskoj. Nemački je jedan od 24 zvaničnih jezika Evropske unije.

3a8082e126