Psihologija Umetnosti Pdf

[Raymond Freedman]

Psihologijaumetnosti spada u jednu graničnu oblast psihologije koja je nastala u pokušajima psihologije i psihologa da daju svoj odgovor na temu ljudske kreativnosti i njenog produkta - stvaralaštva. Psihoanalitička istraživanja umetnosti su predstavljala početne korake u ovoj oblasti a nakon Frojda oblast se sve više razvijala, tako da danas postoji čitav niz teorija koje se primenjuju u istraživanju umetnosti.

Danas se pod psihologijom umetnosti podrazumeva nekoliko stvari. Prvo, to može biti proučavanje umetnika, zatim, proučavanje stvaralačkog procesa, psiholoških zakona prisutnih u književnim delima i na kraju delovanje umetnosti na posmatrače ili tzv. psihologija publike.

Frojdovo gledanje na umetnost bilo je u skladu sa njegovom osnovnom idejom - principom zadovoljstva. Čovek teži da izbegne bol i nezadovoljstvo koje mu nameće realnost i istovremeno doživi zadovoljstva u svetu koji ga okružuje. Psihoanaliza objašnjava proces umetničkog stvaranja kao proizvod deprivacije (osujećenja) osnovnih potreba i nagona koji postoje u čoveku, pri čemu kad god osoba ne postigne zadovoljavanje svojih potreba, da ne bi bila frustrirana, što može da rezultira neadekvatnim ponašanjem, ona pribegava imagionarnom zadovoljavanju potreba. Dakle, na imaginaciji ili mašti se baziraju kako umetničko stvaranje tako i pojave kao što su snovi, dnevno sanjarenje i igre u detinjstvu.

U skladu sa ovim Frojd je na umetnika gledao kao na neurotičara koji svojim umetničkim radom sprečava sa jedne strane svoj psihički slom a sa druge svoje pravo izlečenje. Međutim, Frojd je prevideo činjenicu da je i samo stvaranje jedan način delovanja u spoljašnjem svetu, koji je možda primereniji stvaraocima nego direktniji načini delovanja. Bilo bi nepravedno poistovetiti umetnike sa pravim sanjalicama, jer dok je sanjalicama dovoljno što sanjaju da stvaraju, čovek koji stvara eksternalizuje svoje snove i na taj način deluje na okolinu.

Psihoanalitičari nakon Frojda su se razlikovali u svojim shvatanjima umetnika, u smislu da su neki ostali na liniji Frojdovog razmišljanja, dok su drugi shvatili da osnova umetnosti nije neuroza već talenat i da te dve stvari nisu jedna preduslov drugoj. Ne poričući pri tom činjenicu da kod nekih umetnika ima neurotičnih konflikata. Posebno treba istaknuti Vladetu Jerotića kao domaćeg autora koji se dosta interesovao i pisao o različitim temama iz oblasti psihologije umetnosti.

Određena razmišljanja i pisanja iz oblasti psihologije umetnosti su kritikovana od strane književnih kritičara i estetičara. Po njima se u traganju za stvaraocem iza umetničkog dela gubi iz vida samo delo. Suština je da u ovakvim studijama ne treba vrednovati tj. ocenjivati umetničku vrednost dela, već treba tragati za osvetljavanjem ličnosti umetnika i načina na koji se ona prelama na delo. Drugim rečima, cilj radova iz oblasti psihologije umetnosti nije objašnjavanje genijalnosti stvaraoca već ukazivanje na motive koji dovode do nametanja određenih tema u njihovom stvaralaštvu.

Pošto će se u sledećem članku govoriti o modelima identifikacije u pozorišnim komadima Sema Šeparda, važno je naglasiti neke standarde koji su uvedeni u cilju što veće objektivizacije književnih analiza a kojih se sada pridržava većina autora u oblasti psihologije umetnosti. Po E Krisu, postoje:

Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu, na Katedri za pozorišnu i radio režiju. Nastavila je školovanje na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, i odbranila magistarsku tezu pod mentorstvom profesora dr Aleksandra Kostića, čime je stekla akademsko zvanje Magistar psihologije. Specijalizaciju u oblasti psihodrame završila je u okviru Instituta za psihodramu Beograd, stekavši zvanje psihodramski psihoterapeut. Doktorsku disertaciju odbranila je u oblasti psihologije umetnosti na Odseku za teorijske nauke Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, stekavši zvanje Doktor nauka u oblasti psihologije umetnosti.

Ono je medijum za katarzu, izaziva u konzumentu emociju bez čina. Pokreće niz telesnih reakcija, koje isprazne doživljeni afekt koji nastaje kroz konzumiranje dela.

Stvaranje umetnosti je svesna aktivnost, mada , koliko je mišljenju svojstveno pamćenje, toliko je emocijama svojstveno zaboravljanje te eto,i nesvesna je tvorevina.

Studije scenske arhitekture, tehnike i dizajna predstavljaju specifičan spoj umetnosti i tehnike, dizajna i inženjerstva, arhitekture i produkcije. Namenjene su maturantima gimnazija, umetničkih i tehničkih stručnih škola koji se interesuju za scensku arhitekturu, umetnost, tehniku i produkciju scenskih događaja.

Master studijski program Scenska arhitektura i tehnika predstavlja spoj inženjerskih i umetničkih oblasti kroz koje studenti stiču specifična znanja na poljima scenske arhitekture i tehnologija, i tehničke produkcije scenskih prostora i događaja.

Master studijski program Scenska arhitektura i dizajn predstavlja spoj teorijskog i praktičnog rada u kome studenti, kroz različite kreativne procese, imaju priliku da se oprobaju i usmere ka dizajnu i tehničkoj produkciji u domenu umetničkih i pozorišnih praksi scenskog dizajna i scenskog prostora.

Program je namenjen profesionalcima iz različitih oblasti, a pre svega oblasti scenske arhitekture, tehnike i tehnologije, koji imaju želju da se dalje profesionalno usavršavaju u domenu projektovanja i realizacije objekata i prostora spektakla. Za upis na mаster аkаdemske studije nа studijskom progrаmu Scenskа аrhitekturа i tehnika mogu da konkurišu kandidati koji su prethodno zаvršili diplomske аkаdemske studije nа nekom od studijskih progrаmа nа Fаkultetu tehničkih nаukа, ili nа nekom od fаkultetа tehničkog usmerenjа u zemlji ili inostrаnstvu, sа nаjmаnje 240 ESPB.

V knjigi Spisi o umetnosti so zbrana dela Sigmunda Freuda, ki se tako ali drugače ukvarjajo z umetniško produkcijo (s književnostjo, dramatiko, kiparstvom, slikarstvom) in umetniki. V njih avtor aplicira svoja psihoanalitična dognanja na kulturno področje.

V knjigi so zbrani tile spisi: Psihopatske osebe na odru, Blodnja in sanje v Jensenovi noveli Gradiva, Literat in fantaziranje, Spomin iz otroštva Leonarda da Vinci, Motiv izbire skrinjice, Michelangelov Mojzes, Minljivost, Nekaj značajskih tipov, ki jih srečamo v psihoanalitičnem delu, Spomin iz otroštva v Literaturi in resnici, Das Unheimliche, Dostojevski in očetomor in Ob podelitvi Goethejeve nagrade.

U ovom trenutku ne postoji odluka nadležnih državnih organa o polaganju maturskog ispita za učenike koji ove godine završavaju srednju školu, tako da ne postoji nikakva smetnja da se za prijemni ispit prijavite odmah. Čak i ako eventualno dođe do polaganja mature, blagovremeno ćemo vas kontaktirati, da biste imali dovoljno vremena da polaganje mature uskladite sa prijemnim ispitom na FMK.

Nakon što popunite online prijavu za upis, ubrzo ćemo Vas kontaktirati putem imejla i dogovoriti termin polaganja prijemnog ispita. Link za razgovor sa komisijom u dogovorenom terminu dobićete putem imejla, kao i link ka online formularu putem kojeg prilažete dokumentaciju za prijemni ispit.

Prijemni ispit za upis na master i doktorske studije čini motivaciono pismo i razgovor sa komisijom.

Za upis na master program Digitalne umetnosti kandidati šalju i portfolio radova, dok je za upis na program TV serije: kreativni proces potrebno priložiti i eksplikaciju projekta.

Nastavni program Odseka obuhvata osnovne akademske, diplomske akademske i doktorske studije iz oblasti umetnosti. Izučavaju se predmeti: Istorija umetnosti, Filozofija umetnosti, Psihologija, Pedagogija, Metodika, Menadžment u umetnosti, Engleski jezik i Francuski jezik.

Programi koji se proučavaju koncipirani su tako da studentu pruže idealnu proporciju opšteobrazovnih sadržaja i sadržaja specifično vezanih za posebne umetnosti, kao i kombinaciju savremenih i tradicionalnih pristupa vizuelnim umetnostima u složenom polju nauka vezanih za njih. Svaki kurs ima svoje specifičnosti koje se odnose na oblik polaganja (kolokvijalno, usmeno, pismeno, u obliku pisanog rada, prezentacijom), kao i na tempo izvođenja nastave naučnih oblasti. Osim toga, neki kursevi imaju izbornu komponentu koja podrazumeva biranje, prezentovanje i obradu posebno relevantnih ideja, koje biraju studenti.

Osnovni cilj programa Odseka za teorijske nauke je da unapredi i obogati proces razvoja i formiranja umetničkog i profesionalnog profila svakog studenta, povezujući ga sa raznovrsnim i otvorenim poljem teorijskih nauka i disciplina, potrebnim za dalje lično i profesionalno napredovanje i aktivno učestvovanje u kulturnoj i umetničkoj javnosti.

Pedagogija se na Fakultetu likovnih umetnosti izučava u dva jednosemestralna kursa: Opšta pedagogija i Didaktika, sa po dva časa nedeljno. Deo je pripreme za posao nastavnika predmeta Likovna kultura u osnovnim i srednjim školama, i uz Psihologiju i Metodiku nastave likovne kulture predstavlja formalni uslov za sticanje prava za rad u državnim školama.

Cilj predmeta Pedagogija jeste da upozna studente sa osnovnim problemima vaspitanja i obrazovanja, škole, školskog sistema i nastave, i uputi ih u specifičnosti estetskog vaspitanja. Nakon završenih kurseva iz Pedagogije studenti bi trebalo da imaju dovoljno znanja o tome kako se organizuju nastava i ostale školske edukativne aktivnosti, zatim da steknu veštine koje im omogućuju da budu promišljeni praktičari u nastavi, kao i da imaju dobru osnovu za kontinuirano stručno usavršavanje. Studenti će se upoznati i sa ulogom, pozicijom i poslom nastavnika Likovne kulture, kao i njegovom misijom promotera svoje profesije.

Cilj predmeta je sticanje znanja i veština iz oblasti menadžmenta umetnosti, posebno menadžmenta likovne umetnosti. Osnovno je upoznavanje opštih okvira sistema umetnosti. Ishod predmeta je osposobljavanje studenata da stečena znanja i veštine primene u adekvatnom profilisanju i pozicioniranju u profesiji, te uspešnom delovanju na polju vizuelne umetnosti u svetu i kod nas.

3a8082e126