Vrli Novi Svet Citati

[Eustacio Gadit]

Bilesu to prepoznate osnove neoliberalizma i neoneokolonijalizma 21. veka, koji će doći u vreme digitalizacije kompletnog korpusa društvenih odnosa na globalnom nivou. Svetska Država počela je da radi 1995, kad je internet postao dostupan, a da nismo ni primetili.

U medijski integrisanom društvu, posrednici u komunikaciji diktiraju ne samo kako će se govoriti, nego i šta. Kodirani jezik smajlija, duboko ukorenjen u jeziku pop kulture, kao i svi emotikoni, pogodan je samo za izražavanje afektivnih sadržaja, a ne misli. Ali nekadašnji građanin više i ne želi ništa da zna, niti da kaže o sebi, osim kako se oseća.

Sama radnja Vrlog novog sveta skoro da i nije bitna, jer je skoro sve tačno kad se gleda iz ugla predviđanja: medijski integrisano društvo u kome sad živimo ostvarenje je Hakslijeve vizije planetarne zajednice svakodnevno uslovljenih ljudi, koji su zaboravili da su građani i samo ih još zgrade u kojima su bile vlade, sudovi, novinske i radio-televizijske kuće, podsećaju na to da je nekad postojao javni život mimo današnje nadzirane komunikacije.

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Predodređen da bude lekar, rođen u porodici poznatih naučnika i pisaca, Oldos Haksli je imao utabanu stazu koja ga je vodila do akademskih vrhunaca, sve dok nije saznao da boluje od keratitisa, koji će ga izvesno vreme učiniti praktično slepim, piše Kultiviši se.

Oldos Haksli je najviše prepoznatljiv po distopijskom romanu Vrli novi svet, u kome opisuje budućnost čovečanstva pod vlašću tehnokratskih elita i kapitalista, aludirajući imenima likova na političke i ekonomske vladare vremena u kojem je pisao ovu knjigu. Ovim romanom proročki je opisao načine manipulisanja društvom koji su danas uveliko prisutni.

Pored ovog dela, autor je i romana Kontrapunkt i Ostrvo, filozofskog dela Večna filozofija, neke vrste njegovog duhovnog pogleda na svet, kao i Vrata percepcije po kome je slavna muzička grupa Dors dobila ime.

Oldos Haksli je bio radoznalog duha, svestran, erudita, interesovale su ga razne oblasti od prirodnih nauka i književnosti preko parapsihologije, religije i filozofije. U želji za što većim saznanjem ekpreimentisao je sa psihodeličnim drogama i upoznavao sa sa dalekoistočnim duhovnim konceptima.

- Niko ne traži od vas da budete išta drugo sem čovek. Čovek, utuvite. A ne anđeo ili đavo. Ljudsko biće koje na zategnutom konopcu korača oprezno, uravnoteženo, sa umom, svešću i duhom na jednom kraju motke za održavanje ravnoteže i telom i instinktima i svim onim što je nesvesno, zemaljsko i tajanstveno na drugom kraju. A biti uravnotežen je đavolski teško.

- Što čovek duže živi, utoliko sa više zla neminovno dolazi u dodir. Niko ne dolazi neminovno u dodir s dobrim. Čovek ne nailazi na više dobra samim tim što duže živi. Ljudi su uvek obraćali pažnju samo na problem zla, isključivo, kao da je priroda dobra nešto očevidno. Ali ona nije nimalo očevidna. Postoji problem dobra koji je težak bar koliko i problem zla.

- Ako mladi umetnici zaista žele da iznesu dokaz svoje hrabrosti, neka napadnu čudovište očiglednosti i poraze ga, neka ga svedu na stanje pripitomljene domaće životinje, a neka ne beže od njega.

Napisao je čuveno delo Vrli novi svet. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.

Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi Vrata percepcije (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime.[4]Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD da upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja.[5] Godine 1953, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.[6]

U romanima, novelama i esejima Haksli je kritičar građanske inteligencije između dva rata. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, on je pesimista i savremenu civilizaciju pokušava da nađe u mističnim spekulacijama.[7]

... industrijska civilizacija je moguća jedino ako nema samoodrcianja. Traži se samopovlađivanje, ograničeno jedino zahtevima higijene i ekonomike. Inače dolazi do zastoja u industrijskom razvoju. (Vrli novi svet)

Iako je porodica imala drugačije planove za mladog Oldosa, sudbina se isprečila i odredila mu da ne ide stopama uglednih rođaka; sudbina, koja ga je izolovala od društva i tako mu omogućila dublje spoznavanje stvarnosti i jasnije uočavanje pogrešnih tokova kojima se čovečanstvo kretalo i kreće, a čemu su, u ne maloj meri, doprinosili upravo i njegovi najbliži. A sudbina se u njegovom slučaju zvala keratitis (zapaljenje rožnjače), od kojeg je oboleo u svojoj četrnaestoj godini, usled čega je narednih nekoliko godina bio gotovo u potpunosti slep. Čim mu se vid malo povratio, umesto da se posveti medicini ili biologiji, Oldos se upisao na Oksford, da bi studirao englesku književnost. Diplomirao je 1916. godine, usred Prvog svetskog rata, od kojeg je, zbog svoje bolesti bio izuzet.

Ubrzo po završetku formalnog školovanja, Haksli je započeo svoju književnu karijeru, objavljujući uglavnom satirične priče u kojima je ismevao modu i manire visokog društva u Britaniji, da bi se potom okrenuo poeziji i objavio četiri zbirke, pre nego što se definitivno posvetio pisanju romana. Pisao je eseje i članke za različite časopise, ali nije bio dovoljno plaćen, pa ga je i dalje izdržavao otac. Godinu dana je proveo kao predavač francuskog jezika na Itonu, gde je predavao i Eriku Bleru, kasnije poznatijem pod svojim pseudonimom, Džordž Orvel. Haksli je brzo napustio ovaj posao, jer se nije snalazio u ulozi predavača.

Godine 1925. rođena je Margaret Tačer, buduća premijerka Velike Britanije, u Rusiji je Sergej Jesenjin, čuveni pesnik, navodno izvršio samoubistvo, a Oldos Haksli se po prvi put uputio u Sjedinjene američke države. Ipak, ono što je tamo video duboko ga je pogodilo. Bio je svedok rađanja nečeg novog, nečeg što ga je zabrinjavalo i obespokojavalo. U Evropi su sva merila uništena, a avet amerikanizacije nadvijala se nad njom i spremala se da je pokori. Kada se vratio kući, zapisao je:

Proces Bokanovski je jedan od najvažnijih elemenata društvene stabilnosti!... Standardni ljudi i žene u jednoobraznim serijama... Princip masovne proizvodnje najzad primenjen u biologiji. (Vrli novi svet)

Nerazvijenost kostiju i mišića odvojila je Bernarda od njegovih bližnjih, a osećanje izuzetnosti, koje je po svim merilima rezultat prejakog duha, postalo je sa svoje strane uzrok još jače izolovanosti. Helmholca je, međutim, činila tako nelagodno svesnim sebe i tako potpuno usamljenim upravo njegova prevelika sposobnost. Zajednička im je bila svest da obojica imaju izraženu individualnost. (Vrli novi svet)

@Dragoslav

Svako ko je čitao i oduševio se sa knjigom:

"Puške, mikrobi i čelik"

će se takođe oduševiti sa knjigom:

"Klice promena" Henrija Hobhausa

Knjiga opisuje 6 biljki koje su promenile istoriju čovečanstva.

Svojevremeno mi se na sajmu knjiga izdavač žalio da je za 4 godine prodao svega 650 primeraka, a tiraž je bio 1000. Ubedljivo najpotcenjenija knjiga koja je prevedena na srpski.

Čitajte Bibliju... mnoooogo puta!

Ta je knjiga neiscrpan izvor novih saznanja - o sebi, o svemu...

Mnoge stvari u njoj nikada nećete razumeti na pravi način.

Međutim, postoji izreka: "Čovek uči dok je živ..."

Depresivna vremena traze lako štivo. U kucnom zatvoru uzivam uz Modesti Blejz i Dilana Doga. Tu i tamo Stiven King ili Tolkin. Nikako nesto sto bi me dodatno opteretilo. Valja iz ovoga izaci normalan.

Dodao bih:

Dostojevski: Braca Karamazovi. Bez ovoga necete razumeti zivot.

Pirandelo: Pokojni Matija Paskal. Bez ovoga necete razumeti ironiju.

Kami: Kuga. Bez ovoga necete razumeti pozrtvovanje i hrabrost.

Laza Lazarevic: Pripovetke. Bez ovoga necete razumeti svoj narod.

Ep o Gilgamesu: bez ovoga necete razumeti prijateljstvo.

Frojd: Civilizacija i Njena Nezadovoljstva. Bez ovoga necete razumeti OVAJ svet.

Pinter: Nicija Zemlja. Bez ovoga necete razumeti ONAJ svet.

Man: Smrt u Veneciji. Bez ovoga necete razumeti umetnost.

Gete: Bauk. Bez ovoga necete razumeti ljubav.

Novi Zavet (Vukov prevod). Bez ovoga necete razumeti Mudrost i Logos.

Bokaco: Dekameron. Bez ovoga necete razumeti seks i/ili humor.

Ostrogorski: Istorija Vizantije. Bez ovoga necete razumeti istoriju.

Sekspir: Sabrana Dela. Bez ovoga necete razumeti zapadni svet.

Bagvad-Gita: Bez ovoga necete razumeti istocni svet.

Hamsun: Glad. Bez ovoga necete razumeti severni svet.

Garsija-Markes: Bilo sta. Bez ovoga necete razumeti juzni svet.

Sopenhauer: Svet kao volja i predstava. Bez ovoga necete razumeti razumevanje.

Andric: Most na Zepi. Bez ovoga necete razumeti tugu.

Cehov: Sabrane Pripovetke. Bez ovoga necete razumeti sebe.

Selin (Celine):Put nakraj noci. Bez ovoga necete razumeti ljude.

Tolstoj. Ana Karenjina. Bez ovoga necete razumeti zene.

Pornhub: Bez ovoga necete razumeti muskarce.

Kompletni set stripova Alan Forda: Bez ovoga necete razumeti ama-bas nista.

Ja sam baš završio Rubaije od Hajama, srednjovekovnog pesijskog pesnika. Poeme su kratke, svega četiri stiha, ali se u mnogima krije sva mudrost sveta i nastaviću ih čitati.

Od navedenih, nešto mi nije "legao" Dorijan Grej, mada su kratke priče Vajlda odlične. Oduševio me film (crno-beli, stariji), koji je uhvatio srž knjige. Sun Tsu nikad na dođe na red, ali recimo Štefan Cvajg je dosta kritičan u odnosu na Dikensa, mada bu priznaje genij, ali engleski potpuno drugačiji od celog sveta. Za njegovog junaka on kaže "...Anđeli koji na belim krilima lebde svetom tog eng. pesnika, prenet će ga neozleđenog preko svih klanaca i ponora. Dikensu nedostaje brutalnost, hrabrost za stvarnu tragiku...". Cvajgova biografija Tolstoja je odlična, sad mi sledi Dostojevski. Ostanite zdravi i čitajte

3a8082e126