Jacques Ellul: TEHNIKA, I-II

41 views
Skip to first unread message

AG

unread,
Mar 3, 2010, 9:16:55 AM3/3/10
to blo...@googlegroups.com
U ovom zurnalu:

1. Jacques Ellul: TEHNIKA, prva tura, poglavlja I-II (od ukupno 6)
2. O knjizi i prevodu
3. Odjavna shpica


"Pojam tehnika, onako kako ga ovde koristim, ne odnosi se na masine, tehnologiju ili na ovu ili onu proceduru za postizanje odredjenog cilja. U nasem tehnoloskom drustvu, tehnika je celina metoda racionalno razvijenih radi postizanja apsolutne efikasnosti (na datom stepenu razvoja) u svim oblastima ljudskog delovanja. Njene karakteristike su nove; danasnja tehnika se ne moze uporediti s bilo cime iz proslosti."

"Tehnika moze biti samo totalitarna..."

"Nikakva tehnika nije moguca kada su ljudi slobodoni..."

"Covek ne moze ziveti bez osecanja tajne..."

"Jednostavno receno, pokusao sam da na osnovu detaljne analize, izlozim konkretno i temeljno tumacenje tehnike. To je jedini cilj ove knjige." — Zak Elil, "Tehnika", 1954/ 1964.

* * *

Zak Elil: TEHNIKA ili ULOG VEKA

Originalno izdanje: Jacques Ellul, La technique ou l'enjeu du siècle, Paris: Armand Colin, 1954., 402 str.; Paris: Économica, 1990, 423 str.

Americko izdanje: The Technological Society, translated by John Wilkinson, Vintage Books, Random House, New York, 1964., 449 str.

Preveo i priredio: Nenad iz Erevona
Korekcije i priprema: AG
Beograd, mart 2010.

RADNA VERZIJA integralnog izdanja
PRVI DEO radne verzije: poglavlja I-II (od ukupno 6)
40 + 53 A4 str, word: 800 kb, zip: 205 kb

Fajl mozete preuzeti na
http://anarhija-blok45.net1zen.com/
http://groups.google.com/group/blok45 ("Prateci fajlovi", Ellul_Tehnika_1954, zip; fajl ce pre osvanuti tu nego na stranici Porodicne biblioteke, ali bice ga i tamo.)


Prateci sadrzaji:

Film: The Betrayal by Technology: A Portrait of Jacques Ellul (1992, 54 min, sa srpskim i engleskim transkriptom)
http://www.archive.org/details/TheBetrayalByTechnologyAPortraitOfJacquesEllul1992

Velika arhiva Elilovih tekstova na engleskom: http://www.jesusradicals.com/theology/jacques-ellul/

Kratka biografija i adrese nekoliko medjunarodniih udruzenja posvecenih Elilovom delu: http://www.ellul.org/index.html (Molim potomke i fanove dinastije Karadjordjevic da ne shize, posto je jedna Elilova baba bila od Obrenovica.)

U attachmentu, radi lakseg uvida u puni opseg knjige, imate njen opsti sadrzaj i detaljan sadrzaj prva dva poglavlja.

Kao sto su mnogi primetili, engleski prevod naslova knjige je potpuno pogresan, ako se ima u vidu koliko je Elil insistirao na razlikovanju "tehnologije" i "tehnike". Ovde je sve prevedeno blize originalu. Naravno, do konacne verzije, prevod moze pretrpeti jos neke izmene, od naslova do svega ostalog.

* * *

Cao narode,

Kao sto vidite, nije vise bilten, nego zurnal. Ne znam kako se toga nisam ranije setio.

U ovom izdanju pocinjemo sa objavljivanjem prevoda knjige Zala Elila, TEHNIKA. Bice to mala serija. Prvo idu ova uvodna poglavlja (nije malo, 93 A4 strane; ukupno ce biti skoro 3 puta toliko), onda ostalo, kako sta budemo sredjivali.

Redosled ce preko ovog kanala verovatno biti nesto drugaciji nego u knjizi. Naime, sredisnja poglavlja, "Tehnika i ekonomija" i "Tehnika i drzava", mozemo ostaviti za kraj, kao dopunske i veoma vazne ilustracije glavne Elilove teze, one o autonomnom i totalitarnom karakteru tehnike. Ali, takav je bio zajednicki utisak, to kao da su mogli biti i zasebni eseji. Ono glavno nalazi se u prva dva i poslednja dva poglavlja. Zato cemo mozda ici tim redosledom. Naravno, u stampanom izdanju sve ce biti na svom mestu.

Veoma je vazno da se knjiga pojavi i u stampanom obliku: da se njome popune biblioteke, da se zavrti kao realna stvar, da posluzi kao referenca, da deluje. Za tako nesto nije potreban masovan tiraz. Ali, knjiga je ogromna, ne znam kako cemo to izvesti. Jos uvek se ne usudjujem da kod nekih stampara proverim koliko bi kostala stampa knjige od nekih 500 str, koliko bi trebalo da ima u nasem prelomu, u nekih 500 primeraka (sto je ovde standardan pocetni tiraz, bez obzira na velicinu i status izdavaca). Ali, sledi i to. O tome cemo jos pricati, kad kucne cas.


O PREVODU

Knjigu je preveo Nenad iz Erevona i to je sigurno najveci prevodilacki podvig za koji znam - posto znam ponesto i o okolnostima u kojima se sve desavalo. Surovi radni uslovi, jos suroviji erevonski ambijent - upravo onakav kakav je ova knjiga najavila kao neumitnu buducnost, nasu sadasnjost - uz brojne porodicne i druge obaveze, sigurno nisu uslovi u kojima bi moje kolege prevodioci, a verovatno i ja sam, uspeli u necemu slicnom. Pri tom, knjigu je preveo u veoma kratkom roku, za nekih godinu dana, sto je takodje cudo. (Na americkom izdanju radio je ceo tim, za jednog od najvecih izdavaca, skoro 3 godine.)

Istina, to je bio prvi Nenadov veci prevod, tako da jos radimo korekcije. Ali, da bi to imalo smisla, morate imati dobar radni prevod. Upravo to smo i dobili - i to za dzabe. Bio je to Nenadov doprinos celoj stvari, kako se izrazio.

Posto se Nenadu svidelo kako sam ga nazvao u jednom od ovih zurnala, kada jos nisam znao da li uopste zeli da ga pominjem po imenu i prezimenu, ostalo je da o njemu do daljeg pricamo kao o Nenadu iz Erevona. Asocijacija je bila munjevita i zato verovatno prikladna, ako znate sta je Erevon (Erehwon). Naime, ne samo da je daleko odavde (toliko da u stvari ne postoji), nego ni tamo nisu s mnogo optimizma i poverenja gledali na glavni predmet ove knjige - samo sto su razlozi za takav stav ovde ipak objasnjeni mnogo bolje i detaljnije nego u cuvenoj fantaziji Samuela Butlera ("Erewhon: or, Over the Range", 1872).


JOS MALO O KNJIZI

Elilova knjiga se prvi put pojavila jos 1954. U pocetku nije izazvala mnogo paznje, ali situacija se naglo promenila kada je 1961. Centar za istrazivanje demokratskih institucija, iz Santa Barbare (Kalifornija), zamolio Oldosa Hakslija (Aldous Huxley) da preporuci neke savremene studije na temu tehnologije evropskih autora. Ovaj je, kao iz topa, predlozio samo jednu, ovu. Knjiga se pojavila 1964. i ubrzo je bila prepoznata kao istinski socioloski klasik, jedan od svega nekoliko takvih napisanih u XX veku. (Elil bi se mogao pohvaliti da je tom spisku doprineo s najmanje dva naslova: drugi je "Propaganda", iz 1962.)

U jednoj od ranijih poruka, pricao sam nesto o tome, kako je to sto je knjiga napisana tako davno zapravo prednost (naravno, tu je ipak trebalo biti i Elil). Naime, prva reakcija na taj podatak, koja obicno polazi od mesanja pojmova "tehnologija" i "tehnika", cesto je bila glatko odbacivanje same pomisli na eventualnu aktuelnost takve knjige. Kako nesto napisano 1954. moze danas preneti bilo sta relevantno za najdinamicniji fenomen na planeti Zemlji? Pa, moze. Pre svega, nije rec o tehnologiji, odnosno o ovoj ili onoj aparaturi, vec o stanju uma potpuno opsednutog efikasnoscu, moci i sredstvima za njihovo ostvarenje. Rec je o sredstvima i metodama kojima ta fiksacija dodeljuje autonomiju, koja zatim namece svoju logiku i "etiku", kao jedina pravila igre. Tehnika je samo srce te klopke u koju smo tako slepo uleteli, masovnog (ili mozda bolje, masivnog) drustva. Sami zahtevi tog kompleksa - u radu, energiji, strogom postovanju tehnickih procedura, "uputstava za upotrebu", u svim oblastima  zivota - prave sprdnju od svih nasih dobrih namera, demokratskih i humanistickih teznji, anarhistickog sentimenta. Ako zelite da u jednom tako slozenom i zahtevnom sistemu "sve funkcionise", aplaudiracete (s manje ili vise zara, to je jedina varijacija) zavodjenju reda, rada, discipline, propisa, standarda, eskspertskih direktiva i najstrozih sankcija, a da o Hitleru, policiji ili drzavi i dalje mozete imati vrlo negativno misljenje - i mahati njime. Ta reakcija je prakticno presla u refleks. Nas osecaj sigurnosti i kakve-takve udobnosti zavise od redovnog i neometanog odvijanja svih procesa i procedura koje cine moderno drustvo. Ali, to stanje se ne moze postici spontano ili na osnovu dobre volje svih ucesnika. Zahtevi su preveliki, makar za slobodne ljude. Potrebna je prinuda. Zato je ova tema tako nepodnosljiva za skoro sve deklarisane humaniste, od levicara i anarhista, do demokratski i modernisticki opredeljenih liberala. I oni osecaju da tu nesto nije u redu, ali njihova reakcija ne ide dalje od neciste savesti, koja najcesce izbija kao histerija ili panika na sam predlog da se o tim problemima konacno povede neka smislena debata.

I to je ono sto se desilo u medjuvremenu. Uz malo srece ili licnu istoriju poput Elilove (kao duhovnik, pisao je bez zurbe, sa skoro blazenim imunitetom na intelektualne trendove i obicaje svog doba), pocetkom 1950-ih, ta dinamika je nekim pojedincima jos ostavljala nesto prostora za refleksiju, za sagledavanje nekih opstih nacela i konkretnih posledica tehnickog poretka po drustvo, ljudska bica i njihovo sire okruzenje. Onda je "refleksiju zamenio refleks", kako primecuje Elil u onom dokumentarcu na koji sam skrenuo paznju. Skoro sve kasnije studije bile su ili suvise suzdrzane ili jedva prikrivena apologetika - ili nisu ni pokusavale da tehnicki fenomen sagledaju kao poseban problem. Proces je nastavio da se siri, da deluje - i da proizvodi kriticare kakvi su mu bili potrebni. I dalje nas uveravaju kako je ceo taj kompleks "neutralan", da sve zavisi od "nacina upotrebe" ili "oblika uprave". Taj korisnicki mentalitet ne prestaje da umislja da se on i dalje nesto pita - iako, doslovno kao robot ili dresirana zivotinja, samo sledi direktive i "upustva za upotrebu", koje diktiraju tehnicki zahtevi celine, sada vec utkani u skoro sve procudere svakodnevnog zivota. Ova knjiga se moze shvatiti i kao pokusaj da se detaljno objasni sva naivnost i pogubnost tog stava.

Srecom, bilo je i izuzetaka od tog pravila, onih koji su svoju kritiku razvili manje ili vise nezavisno od Elila (Perlman, Zerzan, Kamat) ili potpuno na njegovom tragu, kao Teodor Kachinski. Njegov esej, "Industrijsko drustvo i njegova buducnost" (1995), u svojim najboljim delovima, donosi zaista dobar sazetak glavnih Elilovih ideja. Sada vec i ne mogu da se setim gde sam prvi put cuo za Elila (verovatno kod Ilicha), ali zainteresovao sam se tek 1995, kada sam procitao knjigu Jerryja Mandera, "In the Absence of the Sacred: The Failure of Technology" (1992). Par godina kasnije, kada sam i se i ja nakacio na web, otkrio sam jos neke slicne autore, iako nikada tako prodorne i neumoljive kao Elil: Neila Postmana, Davida Watsona, Chellis Glendinning, Richarda Stiversa, itd. Ipak, osim nekih cisto istorijskih i akademskih pregleda, od 1954 do danas nije napisana nijedna studija slicnog opsega i usmerenja. A Chomski je nastavio da prica kako ne razume sta je tu uopste problem. "Tehnologija je neutralna..." On i jos milion njih, od nekog uticaja. Zaista nismo prevazisli nista od uslova koji su vazili jos 1954. Situacija je zapravo jos gora, jer se 1954. nesto jos dovodilo u pitanje, a i taj korisnicki mentalitet jos nije bio poprimio tako opsesivni karakter, na tako sirokom planu.

Knjiga, naravno, trazi malo strpljenja. Elil nije tako zivopisan pisac kao, recimo, Mamford, ali zato makar nije delio njegove iluzije. Svako poglavlje pocinje prilicno mirno. Elil, u maniru strogog, ali dobrocudnog profesora, strpljivo utvrdjuje osnovne definicije i razmatra postojecu literaturu i dotadasnje domete u sagledavanju istog problema. Ponekad, u prikazima detalja nekih posebnih tehnika, ta pedanterija ume da bude i zamorna - iako malo kasnije uvidjamo da upravo te sitnice govore o dubini prodora tehnickog mentaliteta. Neke mane brzo postaju vidljive: suvise sumarni istorijski pregledi, prilicno lelujava antropoloska perspektiva (prilicno vazna ako govorite nesto o "ljudskom stanju"), cas linerano, cas malo gipkije vidjenje "razvoja", itd. Ali, nemoguce je na odgovarajuci nacin obraditi sve detalje kada pokusavate da pokrijete tako sirok front. Medjutim, sve ubrzo prelazi u pravi galop. Ova prva dva poglavlja su zaista dobar primer. Sam pocetak je vrlo odlucan, ali ako u toku istorijskog pregleda ili razmatranja osnovih definicija dodjete u iskusenje da Elilu doviknete da malo ubrza, uskoro cete ga preklinjati da uspori i olabavi pritisak. Ono sto je sasuo samo u drugom poglavlju za mnoge je bilo previse - a da nas pravo zakucavanje ceka tek kasnije, posebno u poglavlju "Ljudske tehnike" (V). Uglavnom, taj njegov dobrocudni smesak je sigurno iskren, ali malo varljiv.


PESMIZAM, REDUKCIONIZAM I DETERMINIZAM

Knjiga se smatra i za jedan od najpesmistickijih prikaza ljudskog stanja ikada napisanih. (A onda je jos napisao i "Propagandu"! Ista stvar, samo jos "beznadeznija".) S tim u vezi je i druga cesta kritika, ona o "tehnickom redukcionizmu". Ali, sta bi takvi kriticari hteli? Oslobodjenje ili istinsko suovacanje s nekim problemom pocinje oslobadjanjem od svih iluzija. To nije stvar pesimizma ili optimizma. Samo gledamo tu klopku u koju smo se uvalili, pokusavamo da vidimo dokle to ide. A kada pokusate da razmotrite neki tako slozen i masivan fenomen, kao sto je tehnika, i da objasnite sta je to sto ga cini tako vaznim, potreba za koliko-toliko fokusiranim izlaganjem namece ceo niz ogranicenja i svesnog zanemarivanja raznih aspekata celine. Ne mozete svakom potencijalnom kriticaru svaki cas dokazivati kako ste svesni i necega sto niste spomenuli ili dovoljno naglasili. I naravno da ce se uvek naci neko ko ce vas optuziti za "tehnicki redukcionizam"; naime, da jednom detalju pridajete suvise veliki genericki znacaj. Ali, vredi proveriti razmere i pravu tezinu tog "jednog detalja". Pokazace se da je jedan, ali golem. Elilove teze su sa svih strana otvorene za kritiku i debatu, ali sam znacaj koji je pridao tehnickom kompleksu moze se dovesti u pitanje samo na nervnoj bazi.

Na slican prigovor, onaj o "tehnoloskom determinizmu", osvrnuo se i Nenad iz Erevona u svojoj prepisci s bata Neshom:

"Elil je na jednom mestu objasnio razliku izmedju determinizma i automatizma. Njegov stav je da se stvari desavaju po automatizmu, to jest, da nije nemoguce da se tok stvari promeni, ali je verovatnoca za to mala. Determinizam znaci da nikakva promena nije moguca, da je vec sve unapred odredjeno, ali to nije njegov stav. Mislim da je to vazna distinkcija, jer bi inace zaista mogao biti optuzen za fatalizam. Ima to objasnjeno u jednom od brojnih predgovora u Tehnici. Preskocio sam ih zato sto sam smatrao da treba obratiti paznju na glavno, a i toga je previse. Sad se mislim da i to ukljucim, da bi se izbegli ovakvi nesporazumi."

Neki Elilovi odgovori na takve kritike mogu se cuti i u filmu, posebno u finalu.

Posto nastavci slede, bice jos prilike za pricu o svemu tome.

Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao

a.

s a l j i  s t o  d a l j  e

Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
 
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
 
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
 
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
 
PORODICNA BIBLIOTEKA (samo knjige, bez drugih sadrzaja):
http://anarhija-blok45.net1zen.com/

Arhiva liste blok 45: http://groups.google.com/group/blok45

anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.

Ellul-Tech-FR-US.jpg
Ellul-pano-film.jpg
Ellul_Tehnika_sadrzaj.doc
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages