Gargojlo na Gradskom sajmu knjiga
AG
U ovom žurnalu:
1. Kako je bilo (odlično)
2. Debata o "ceni" se nastavlja
3. Odjavna špica
Prethodni žurnal (podsećanje na sajam u KC Grad, izlazak Dišana iz štamparije, itd.)
Hvala svima koji su došli, na druženju i velikoj podršci!
Sledi vrlo neizvestan period, zbog svega što se na ovom svetu dešava, uprkos
drugarskim upozorenjima i predlozima anarhije/ blok 45, ali nastavljamo
sigurno, s novim vetrom u jedrima.
Na istom mestu kao i pre godinu dana (idealnom).
Na kraju je bilo napolju: obaveštenje o tome je stiglo kad je oko podneva počela da pada ona kišica, ali to je brzo stalo. To je bilo olakšanje. Zimi ćemo biti unutra, to se podrazumeva, ali sada smo još u sezoni kada svačiji organizam prosto vapi da bude napolju. I bi napolju.
Pošto Steva Glušac, s kojim sam bio za štandom na prošlogodišnjem sajmu i koji se najviše radovao ovom, nikako nije mogao da dođe (opravdano), stvar je ovog puta spasio BP iz BŠP (BP je tehnički rukovodilac Bubašvaba Presa). On me je odvezao tamo i nazad, i pomogao oko utovara i istovara svega. Nije se zadržavao na štandu, ali je došao predveče, s porodicom, i to je bilo posebno veselje.
A na štandu – opet žurka, debatni klub, zamak ukrštenih sudbina, sve u jednom. Debata o "ceni" se nastavlja. Ljudi uglavnom (u velikoj većini) pozitivno reaguju kad im kažete da je sve na neobavezni prilog, ali kako to kažem ja, koji stojim za štandom, nekima to ipak deluje obavezujuće i onda zapadaju u dileme. Pitaju se koliko da daju, ne bi da se obrukaju, pokušavaju da iz mene izvuku neku smernicu, itd. To je sve izlišno, ali je razumljivo kao reakcija. Nisam tako počeo da radim da bih držao pridike ili muštrao bilo koga; kao što sam ranije više puta objašnjavao, počeo sam tako iz mešavine ubeđenja, ali i nekih vrlo realnih procena. Nisam imao kad da trgujem, pored toga što mi je od same pomisli na to bilo muka. Tu su i drugi vrlo praktični razlozi (za neke neočekivani), o kojima ću jednom verovatno reći nešto više.
(U najkraćem: ovako mogu da radim šta hoću; u startu sam postavio da ne živim od toga; snalazim se drugačije. Kao "regularni" izdavač, dakle, firma -- pored sitnice da uopšte nemam kapital koji je potreban da bi se to pokrenulo, niti trunke volje za sponzorske i konkursne pizdarije – ušao bih u sistem ograničenja, na doslovno svakom koraku: prava za tekstove i slike, obaveze, porezi, knjigovodstvo, raskusuravanje s posrednicima, vijanje kakve-takve zarade. Ovako, sve to je eliminisano; otvara se prostor za potpuno drugačije iskustvo.)
Ali kada sklonimo "cenu", kao strogi uslov da se nešto dobije ili nečim raspolaže, jednostavno moramo ući u neku drugu priču. Neke to odmah ponese, prija im da iskorače iz tog odnosa, trgnu se na dobar način, to im je prava stvar. Ali nekima je neprijatno, ne znaju kako da reaguju. Ali to je to: odjednom postajemo akutno svesni odnosa u kojima živimo i da nešto zavisi i od našeg ponašanja. Makar pričamo o tome, razmenimo neku misao, neku reč. Da je tu cena, da je sve uobičajeno, ta pitanja bi ostala netaknuta.
Ima, naravno, i drugih načina da se ta pitanja otvore, ali ovde to nije samo priča nego i demonstracija. To se ne može jednostavno preslikati na svaku aktivnost i na svačiju situaciju, ali otvara novi prostor ili ugao za sagledavanje stvari. "Kapitalizam" je ono što svakodnevno radimo, to kako se ponašamo. Ako nećete kapitalizam, nemojte TO da radite – baš toliko, na svakom koraku, nemojte da vam se to baš toliko podrazumeva. Sami vidite šta bi to sve trebalo da znači. Neki iskorak, svakako.
Mislim da je i Gargojlo bio zadovoljan. Prvi put među drugim ljudima i odmah prihvaćen od svih. Gagi, Gaga, Gaša, Gari... Mada najviše baš Gargojlo. Sledeća prilika, makar na ovom mestu, biće verovatno krajem novembra, a onda možda i krajem decembra. Otom potom.
Suvenir sa štanda Kokoro i Japanorame, ili SJD Beograd-Tokio, ne znam tačno, ali dobio od Dragana Milenkovića lično.
Veliko hvala svima, još jednom, na velikoj brizi i podršci!
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/Žurnal/Listablok45/ Galerije