Oblik stvari koje dolaze
10 views
Skip to first unread message
AG
Jul 6, 2008, 7:02:44 AM7/6/08
to blo...@googlegroups.com
U ovom blitenu:
1. Oblik stvari koje dolaze
2. Odjavna shpica
PS: Raedle-Jeremic: "Serija spomenika: Nezaboravni momenti u zivotu novobeogradskih radnika i radnica (Psihogeografsko istrazivanje)"
* * *
Izvestaj o promociji casopisa Gradac posvecenog Situacionistickoj internacionali, Dom Omladine, Beograd, 04. jul 2008.
Dragi prijatelji,
Miting podrske je uspeo, hvala svima koji su dosli!
Iako je Dom omladine prakticno zatvoren zbog renoviranja, leto uveliko u toku, a dan bio zaista paklen, ona sala na prvom spratu bila je skoro puna - sto je sve skupa skromno, ali je opet dobar znak. Neki od vas su i posebno pohvalili ceo dogadjaj. Ja zaista nisam svestan sta sam sve pricao i kako je to izgledalo, ali ako vi kazete da je bilo dobro, onda je dobro! Ljudi iz DO su se potrudili da sve bude kao sto smo se dogovorili. Sve je shtimalo - osim sto je i pored klime bilo uzasno sparno - a i niko nije pao sa stolice, sto je na tribinama u DO do skora bila redovna pojava (nisu bile one plasticne stolice, nego neke druge).
Mozda je trebalo pripremiti neki kraci deo u obliku "predavanja", zbog onih koji su kasnije trazili preciznija objasnjenja, shto je bilo do mene. Ali, ipak smo sledili Draganova pitanja, dok sam ja vise ukazivao na postojece tekstove i informacije (casopis, 2 prilicno gusta letka, prethodna izdanja, web) i to pomalo komentarisao. Mislio sam da je taj susret u DO samo trenutak i da ako bude pravog interesovanja, sve moze da se nastavi, na ma kojem mestu i u svakom narednom trenutku. To je valjda u redu. Oni koji su ostali uskraceni za neke preciznije odgovore, sve mogu pronaci u pisanom obliku; cak i ako im je Gradac skup, dovoljno toga mogu pronaci za dzabe. Nadam se da zelja da se dodje do odgovora ili pojasnjenja koja su preksinoc mozda izostala zaista postoji. Ali, izgleda da je vecini odgovaralo sto je sve islo bas onako: malo trapavo, ali dovoljno dinamicno (smisleno?) da zadrzi paznju skoro 2 sata.
Naravno, tek posle sam se setio sta je trebalo da kazem u nekim slucajevima, cak na neka ocekivana pitanja. Drugovi umetnici! "Stvaranje situacija" nije isto sto i pravljenje scena po galerijama i drugim namenskim prostorima. Nije to bila ideja. Trebalo je pokazati da rintanje po firmama i sedenje po kaficima imaju alternativu. Ali, takvima sam se vec obratio u Predgovoru, a bice prilike i za dodatna objasnjenja. Ipak, neverovatno je koliko su ti tipovi uporni. Traze prostor i opravdanje za svoju specijalizaciju po svaku cenu. Ali, umetnik je, sve dok drzi do svoje uloge i dok se zadovoljava kretanjem po unapred odredjenom prostoru, isto sto i pandur: sluzbenik. On ne napada robu i vlast; on im sluzi, ima svoju ulogu, doprinosi prividu slobode, senzibilizuje potrosace za nove, smelije i modernije robne forme; "prosiruje polje potrosnje", sto bi rekao bata Nesha. "Sve sto ne ubija robu i vlast, biva ubijeno (ili obareno) robom i vlascu". Propozicije su neumoljive.
Zasto im je tako tesko da prihvate koncept igre-borbe-istrazivanja? To moze svako; "nisu potrebne posebne kvalifikacije...". Ali, mozda im smeta bas to, mozda ne zele da budu "svako"? Ipak su oni nesto posebno. (Fakat jesu.)
Ali, ako taj poseban slucaj ostavimo po strani, izgleda da imamo sledecu situaciju: veliku konfuziju, ali i veliku potrebu za izlaskom iz ove blokade i fiksacije za politicku sferu (vlast, kao jedini "realisticki" okvir).
Najpozitivniji momenat cele veceri, za mene, bilo je osecanje da postoji potreba za komunikacijom upravo u tom pravcu. "Severozapadni prolaz" je zapravo otvoren, samo sto mi jos uvek oklevamo; konfuzija, inercija i poricanje rade svoje (suvise dugo smo sedeli po firmama i kaficima; nisam bez veze rekao ono od malopre; to mora da utice na shirinu misli i lakocu pokreta). U osnovi, samo zelimo da se zivot oslobodi svakog uslovljavnja; da se sve malo razvezze, opusti; da se izlecimo od te opsednutosti "proizvodnjom", gomilanjem, vlasnistvom, celom tom apsurdnom cirkulacijom energije u obliku robe. To bi se moglo izraziti i drugacije, naravno. Ali, pogledajte koliko je to drugacije od svega sto mozemo cuti okolo, posebno od "levicara", koji i dalje, u ime "socijalne pravde" ili ko zna vise cega, pothranjuju upravo taj hronicno prestravljeni mentalitet, toliko podlozan panici, svim mogucim manipulacijama i autoritetima. Kao prave klasne hijene, prate previranja u sferi proizvodnje, vrebajuci prelomni trenutak, strajk nad strajkovima, koji nikako ne dolazi; podrzavaju male kapitaliste-akcionare u povremenim nesporazumima sa onim velikim; idealizuju i fetishiziju ulogu radnika-sluzbenika, na cijoj poslusnosti i konformizmu pociva celo zdanje Moci; inisistiraju na konceptu "prava" i tako ostaju u sferi legalizma, sto je direktna afirmacija vlasti, sudstva i policije; ne pada im na pamet da samo istinska ZAJEDNICA moze podrzati svu svoju decu, bez segregacije po bilo kojoj osnovi i bez ikakve potrebe za svim tim represivnim i otudjenim institucijama; o njihovom glatkom usvajanju skoro svih "vrednosti" iz malogradjanskog kontejnera da i ne govorim (produkcionizam, progresizam, obrazovna industrija, kulturna produkcija, autoritarna-ekspertska inicijativa). Tako i mi koji to ne zelimo ostajemo u istoj klopci. Sta je onda u takvom angazmanu "subverzivno", "oslobadjajuce", pametno? Na planu mentaliteta i svakodnevnih dilema podrzavaju sve ono sto u nacelu (na recima) osporavaju. Kapitalizam se shiri i deluje KAPILARNO; to nisu samo tajkuni i velike korporacije; to je ceo jedan pogled na svet, kultura, los zadah. U tom smislu, mogu samo da se jos jednom, na kraju ovog niza poruka, pozovem na one koji su bili tema veceri:
"Dobro znamo s kakvim su slepim fanatizmom neprivilegovani spremni da brane osrednje prednosti svog polozaja. Ta pateticna iluzija o privilegijama direktno je povezana s vladajucom, burzoaskom idejom o sreći, koju pothranjuje ceo propagandni sistem. Tu je ukljuceno sve: od Marloove estetike do koka kole. KRIZA TE IDEJE O SRECI mora biti podsticana u svim prilikama i svim mogucim sredstvima." — Gi Debor, Uvod u kritiku urbane geografije, 1955.
Ta borba bi mogla biti najludja igra u gradu. Napad na celu jednu kulturu, u svim njenim precizno naciljanim uporistima, nije mala stvar. Sve ostalo je odlazak u crkvu - ma koju: Partiju, aktivisticku sektu, Klub na vodi, Delta City, TV kutak, Operu - ili na posao.
Sto se nas tice, nastavljamo da emitujemo signale u tom smislu. Prioritet, makar ovde kod nas u kraju, svakako ostaje priprema novih prevoda i tekstova - sto zaista dramaticno nedostaje - ne gajimo iluzije o chudu dijaloga, ali bez toga opet nista. Kada ljudi na osnovnu takve komunikacije pocnu da SAMI sebi dodeljuju zadatke, makar i najskromnije (sto se nama i jos nekima vec desilo, ali sto ostaje ograniceno, kao i svaki pojedinacni pokusaj), imacemo neku novu situaciju. O tome cemo jos pricati.
Uglavnom, hvala na podrsci i nagovestaju prave stvari! Ako posle svega opet ostanemo sami tu na plazi, opet je dobro: vidimo na koju stranu treba ici. Ali, vec znamo da nismo sami. To je sada i naucno dokazano.
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao
a.
PS: Hvala Reni i Vladanu (Horrokatze) na fotkama iz DO! Neke sam malo doterao. O njihovim aktivnostima mozete se informisati ovde, a nesto sledi vec u ponedeljak:
"Serija spomenika: Nezaboravni momenti u životu novobeogradskih radnika i radnica (Psihogeografsko istraživanje)"
http://raedle-jeremic.modukit.com
http://raedle-jeremic.modukit.com/monuments/monuments.html
Kontekst je stari (galerijski), ali je opet vise igra, koju moze da igra svako. Mislim da je to vise Renina ideja, znam da joj dosta celog tog art-prenemaganja. Vladan tu malo vrluda, ali jos nije poceo da brije noge (videti fotke).
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
1. Oblik stvari koje dolaze
2. Odjavna shpica
PS: Raedle-Jeremic: "Serija spomenika: Nezaboravni momenti u zivotu novobeogradskih radnika i radnica (Psihogeografsko istrazivanje)"
* * *
Izvestaj o promociji casopisa Gradac posvecenog Situacionistickoj internacionali, Dom Omladine, Beograd, 04. jul 2008.
Dragi prijatelji,
Miting podrske je uspeo, hvala svima koji su dosli!
Iako je Dom omladine prakticno zatvoren zbog renoviranja, leto uveliko u toku, a dan bio zaista paklen, ona sala na prvom spratu bila je skoro puna - sto je sve skupa skromno, ali je opet dobar znak. Neki od vas su i posebno pohvalili ceo dogadjaj. Ja zaista nisam svestan sta sam sve pricao i kako je to izgledalo, ali ako vi kazete da je bilo dobro, onda je dobro! Ljudi iz DO su se potrudili da sve bude kao sto smo se dogovorili. Sve je shtimalo - osim sto je i pored klime bilo uzasno sparno - a i niko nije pao sa stolice, sto je na tribinama u DO do skora bila redovna pojava (nisu bile one plasticne stolice, nego neke druge).
Mozda je trebalo pripremiti neki kraci deo u obliku "predavanja", zbog onih koji su kasnije trazili preciznija objasnjenja, shto je bilo do mene. Ali, ipak smo sledili Draganova pitanja, dok sam ja vise ukazivao na postojece tekstove i informacije (casopis, 2 prilicno gusta letka, prethodna izdanja, web) i to pomalo komentarisao. Mislio sam da je taj susret u DO samo trenutak i da ako bude pravog interesovanja, sve moze da se nastavi, na ma kojem mestu i u svakom narednom trenutku. To je valjda u redu. Oni koji su ostali uskraceni za neke preciznije odgovore, sve mogu pronaci u pisanom obliku; cak i ako im je Gradac skup, dovoljno toga mogu pronaci za dzabe. Nadam se da zelja da se dodje do odgovora ili pojasnjenja koja su preksinoc mozda izostala zaista postoji. Ali, izgleda da je vecini odgovaralo sto je sve islo bas onako: malo trapavo, ali dovoljno dinamicno (smisleno?) da zadrzi paznju skoro 2 sata.
Naravno, tek posle sam se setio sta je trebalo da kazem u nekim slucajevima, cak na neka ocekivana pitanja. Drugovi umetnici! "Stvaranje situacija" nije isto sto i pravljenje scena po galerijama i drugim namenskim prostorima. Nije to bila ideja. Trebalo je pokazati da rintanje po firmama i sedenje po kaficima imaju alternativu. Ali, takvima sam se vec obratio u Predgovoru, a bice prilike i za dodatna objasnjenja. Ipak, neverovatno je koliko su ti tipovi uporni. Traze prostor i opravdanje za svoju specijalizaciju po svaku cenu. Ali, umetnik je, sve dok drzi do svoje uloge i dok se zadovoljava kretanjem po unapred odredjenom prostoru, isto sto i pandur: sluzbenik. On ne napada robu i vlast; on im sluzi, ima svoju ulogu, doprinosi prividu slobode, senzibilizuje potrosace za nove, smelije i modernije robne forme; "prosiruje polje potrosnje", sto bi rekao bata Nesha. "Sve sto ne ubija robu i vlast, biva ubijeno (ili obareno) robom i vlascu". Propozicije su neumoljive.
Zasto im je tako tesko da prihvate koncept igre-borbe-istrazivanja? To moze svako; "nisu potrebne posebne kvalifikacije...". Ali, mozda im smeta bas to, mozda ne zele da budu "svako"? Ipak su oni nesto posebno. (Fakat jesu.)
Ali, ako taj poseban slucaj ostavimo po strani, izgleda da imamo sledecu situaciju: veliku konfuziju, ali i veliku potrebu za izlaskom iz ove blokade i fiksacije za politicku sferu (vlast, kao jedini "realisticki" okvir).
Najpozitivniji momenat cele veceri, za mene, bilo je osecanje da postoji potreba za komunikacijom upravo u tom pravcu. "Severozapadni prolaz" je zapravo otvoren, samo sto mi jos uvek oklevamo; konfuzija, inercija i poricanje rade svoje (suvise dugo smo sedeli po firmama i kaficima; nisam bez veze rekao ono od malopre; to mora da utice na shirinu misli i lakocu pokreta). U osnovi, samo zelimo da se zivot oslobodi svakog uslovljavnja; da se sve malo razvezze, opusti; da se izlecimo od te opsednutosti "proizvodnjom", gomilanjem, vlasnistvom, celom tom apsurdnom cirkulacijom energije u obliku robe. To bi se moglo izraziti i drugacije, naravno. Ali, pogledajte koliko je to drugacije od svega sto mozemo cuti okolo, posebno od "levicara", koji i dalje, u ime "socijalne pravde" ili ko zna vise cega, pothranjuju upravo taj hronicno prestravljeni mentalitet, toliko podlozan panici, svim mogucim manipulacijama i autoritetima. Kao prave klasne hijene, prate previranja u sferi proizvodnje, vrebajuci prelomni trenutak, strajk nad strajkovima, koji nikako ne dolazi; podrzavaju male kapitaliste-akcionare u povremenim nesporazumima sa onim velikim; idealizuju i fetishiziju ulogu radnika-sluzbenika, na cijoj poslusnosti i konformizmu pociva celo zdanje Moci; inisistiraju na konceptu "prava" i tako ostaju u sferi legalizma, sto je direktna afirmacija vlasti, sudstva i policije; ne pada im na pamet da samo istinska ZAJEDNICA moze podrzati svu svoju decu, bez segregacije po bilo kojoj osnovi i bez ikakve potrebe za svim tim represivnim i otudjenim institucijama; o njihovom glatkom usvajanju skoro svih "vrednosti" iz malogradjanskog kontejnera da i ne govorim (produkcionizam, progresizam, obrazovna industrija, kulturna produkcija, autoritarna-ekspertska inicijativa). Tako i mi koji to ne zelimo ostajemo u istoj klopci. Sta je onda u takvom angazmanu "subverzivno", "oslobadjajuce", pametno? Na planu mentaliteta i svakodnevnih dilema podrzavaju sve ono sto u nacelu (na recima) osporavaju. Kapitalizam se shiri i deluje KAPILARNO; to nisu samo tajkuni i velike korporacije; to je ceo jedan pogled na svet, kultura, los zadah. U tom smislu, mogu samo da se jos jednom, na kraju ovog niza poruka, pozovem na one koji su bili tema veceri:
"Dobro znamo s kakvim su slepim fanatizmom neprivilegovani spremni da brane osrednje prednosti svog polozaja. Ta pateticna iluzija o privilegijama direktno je povezana s vladajucom, burzoaskom idejom o sreći, koju pothranjuje ceo propagandni sistem. Tu je ukljuceno sve: od Marloove estetike do koka kole. KRIZA TE IDEJE O SRECI mora biti podsticana u svim prilikama i svim mogucim sredstvima." — Gi Debor, Uvod u kritiku urbane geografije, 1955.
Ta borba bi mogla biti najludja igra u gradu. Napad na celu jednu kulturu, u svim njenim precizno naciljanim uporistima, nije mala stvar. Sve ostalo je odlazak u crkvu - ma koju: Partiju, aktivisticku sektu, Klub na vodi, Delta City, TV kutak, Operu - ili na posao.
Sto se nas tice, nastavljamo da emitujemo signale u tom smislu. Prioritet, makar ovde kod nas u kraju, svakako ostaje priprema novih prevoda i tekstova - sto zaista dramaticno nedostaje - ne gajimo iluzije o chudu dijaloga, ali bez toga opet nista. Kada ljudi na osnovnu takve komunikacije pocnu da SAMI sebi dodeljuju zadatke, makar i najskromnije (sto se nama i jos nekima vec desilo, ali sto ostaje ograniceno, kao i svaki pojedinacni pokusaj), imacemo neku novu situaciju. O tome cemo jos pricati.
Uglavnom, hvala na podrsci i nagovestaju prave stvari! Ako posle svega opet ostanemo sami tu na plazi, opet je dobro: vidimo na koju stranu treba ici. Ali, vec znamo da nismo sami. To je sada i naucno dokazano.
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao
a.
PS: Hvala Reni i Vladanu (Horrokatze) na fotkama iz DO! Neke sam malo doterao. O njihovim aktivnostima mozete se informisati ovde, a nesto sledi vec u ponedeljak:
"Serija spomenika: Nezaboravni momenti u životu novobeogradskih radnika i radnica (Psihogeografsko istraživanje)"
http://raedle-jeremic.modukit.com
http://raedle-jeremic.modukit.com/monuments/monuments.html
Kontekst je stari (galerijski), ali je opet vise igra, koju moze da igra svako. Mislim da je to vise Renina ideja, znam da joj dosta celog tog art-prenemaganja. Vladan tu malo vrluda, ali jos nije poceo da brije noge (videti fotke).
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages