Tim Ingold, Tin Ujević, novi Fijuk
29 views
Skip to first unread message
AG
Jun 12, 2017, 7:37:02 PM6/12/17
to blo...@googlegroups.com
U ovom žurnalu:
1. Letnji Fijuk
2. Tim Ingold: "Totemizam, animizam i prikazi životinja" (2000)
3. Odjavna špica
Posle malo duže pauze, novi, redovni Fijuk: petak, 16. VI 2017, od 17h, CUK Imago, Dom sindikata (najavu imate na stranici FIJUK prodavnice).
Došlo je do pomeranja s prve na drugu nedelju u junu. Taman da malo predahnemo, posle onog naleta u aprilu-maju. Novi Ingold je već na sajtu, a tu su i "Nit u srcu mora" (Tin Ujević; hvala Mario, stari horski druže!) i par novih verzija nekih starijih naslova.
Tim Ingold, "Totemizam, animizam i prikazi životinja" (2000):
"U nastavku, prvo ću izvesti kontrast između totemizma i animizma, a onda, na osnovu toga, pokazati kako se totemistička ontologija, a zatim i ona animistička, reflektuju u prikazivanju životinja… Na kraju ću se vratiti na ortodoksno viđenje (umetnosti), iz uvodnog pasusa, da bih pokazao zašto je ono tako pogrešno, i zameniti ga prikladnijom alternativom. Mislim da aktivnosti lovaca i sakupljača, koje vode ka stvaranju onoga što mi na zapadu zovemo 'umetnošću', ne bi trebalo shvatiti kao načine predstavljanja sveta neposrednog iskustva, na nekom uzvišenijem, više 'simboličkom' planu, već kao načine za još dublje zaranjanje u svet i otkrivanje značenja koje se nalazi u njemu…" (Uvod)
"Lovci i sakupljači iz prošlosti su slikali i rezbarili, ali nisu 'pravili umetnost'. Da bismo shvatili izvorno značenje onoga što su radili, moramo, ubeđen sam, prestati da slikanje i rezbarenje shvatamo kao modalitete proizvodnje umetnosti, i, umesto toga, početi da na 'umetnost' gledamo kao na jedinstvenu i istorijski vrlo specifičnu objektivizaciju aktivnosti slikanja i rezbarenja…" (Zaključak)
O Ingoldu bi trebalo napisati esej na esej, toliko je moćno – iako je sam tekst malo tvrd. Ali, koliko toga postaje moguće, na planu misli, izražavanja i ljudskih odnosa, kada se te aktivnosti odvoje od specijalizacija i cele prateće skalamerije, koji su se u ovoj našoj kulturi fiksirali kao sektori "umetnosti" i "kulturne/ intelektualne produkcije". Kada nema "publike", "umetnika", "kritičara", "teoretičara", "medija", "tržišta", i svih ostalih funkcija i institucija. A ljudi opet slikaju, crtaju, pripovedaju, rezbare – dakle, misle, osećaju, povezuju – i to ne samo zato da bi izrazli "sebe", "predstavili" nešto ili održali neku pridiku, nego da bi produbili svoje iskustvo, svoje prisustvo u svetu, obogatili svoje odnose i zajednice.
Na šta se to svelo u našoj kulturi? Mučno je i pogledati. Ali, veze opet postoje – tamo gde pojedinci uvek iznova otkrivaju svoje razloge za život i onda isto tako produbljuju i zaoštravaju svoje iskustvo, kroz razne neutilitarne aktivnosti, slobodno koristeći razne proste medije, potpuno nezainteresovani za pravila, beneficije i patos "umetnosti" kao sektora. Kao situacija, to je daleko od punoće onih kultura iz kojih Ingold izvlači svoje primere, ali jeste neka polazna tačka. Podrška svemu onome o čemu su govorili dada i situacionisti, u svojim najboljim trenucima, iz možda neočekivanog ugla. Otimanje našeg kreativno-ludičkog potencijala od svih otuđenih funkcija i institucija, od bilo čega izvan ili iznad nas samih.
Ingold nije išao na manifest, kao ja ovde (osim što je na samom početku, i onda u zaključku, glatko odbacio naše predstave o "umetnosti" kao pogrešne ili ozbiljno ograničene), razmatra svega nekoliko slučajeva, do u detalje – ali, baš zato i uspeva da dočara koliko toga propuštamo i ne slutimo, kada ostajemo samo na planu "samoizražavanja" (monodrame) i čisto formalne analize; ili, drugim rečima, u uskim okvirima ove naše kulture, koja isključuje cele svetove ljudskih razloga, odnosa, mogućnosti i značenja. Vredi pogledati i onda malo povezati s nekim drugim razmatranjima i sopstvenim iskustvom.
Zahvaljujući onom zajedničkom naporu iz marta-aprila i prilozima od Fijuka u Zagrebu i Beogradu (april-maj), štand će opet biti pun – ovog puta, uz minimalno doštampavanje. Za posle ćemo videti.
Vidimo se u petak!
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
1. Letnji Fijuk
2. Tim Ingold: "Totemizam, animizam i prikazi životinja" (2000)
3. Odjavna špica
Posle malo duže pauze, novi, redovni Fijuk: petak, 16. VI 2017, od 17h, CUK Imago, Dom sindikata (najavu imate na stranici FIJUK prodavnice).
Došlo je do pomeranja s prve na drugu nedelju u junu. Taman da malo predahnemo, posle onog naleta u aprilu-maju. Novi Ingold je već na sajtu, a tu su i "Nit u srcu mora" (Tin Ujević; hvala Mario, stari horski druže!) i par novih verzija nekih starijih naslova.
*
Tim Ingold, "Totemizam, animizam i prikazi životinja" (2000):
"U nastavku, prvo ću izvesti kontrast između totemizma i animizma, a onda, na osnovu toga, pokazati kako se totemistička ontologija, a zatim i ona animistička, reflektuju u prikazivanju životinja… Na kraju ću se vratiti na ortodoksno viđenje (umetnosti), iz uvodnog pasusa, da bih pokazao zašto je ono tako pogrešno, i zameniti ga prikladnijom alternativom. Mislim da aktivnosti lovaca i sakupljača, koje vode ka stvaranju onoga što mi na zapadu zovemo 'umetnošću', ne bi trebalo shvatiti kao načine predstavljanja sveta neposrednog iskustva, na nekom uzvišenijem, više 'simboličkom' planu, već kao načine za još dublje zaranjanje u svet i otkrivanje značenja koje se nalazi u njemu…" (Uvod)
"Lovci i sakupljači iz prošlosti su slikali i rezbarili, ali nisu 'pravili umetnost'. Da bismo shvatili izvorno značenje onoga što su radili, moramo, ubeđen sam, prestati da slikanje i rezbarenje shvatamo kao modalitete proizvodnje umetnosti, i, umesto toga, početi da na 'umetnost' gledamo kao na jedinstvenu i istorijski vrlo specifičnu objektivizaciju aktivnosti slikanja i rezbarenja…" (Zaključak)
*
O Ingoldu bi trebalo napisati esej na esej, toliko je moćno – iako je sam tekst malo tvrd. Ali, koliko toga postaje moguće, na planu misli, izražavanja i ljudskih odnosa, kada se te aktivnosti odvoje od specijalizacija i cele prateće skalamerije, koji su se u ovoj našoj kulturi fiksirali kao sektori "umetnosti" i "kulturne/ intelektualne produkcije". Kada nema "publike", "umetnika", "kritičara", "teoretičara", "medija", "tržišta", i svih ostalih funkcija i institucija. A ljudi opet slikaju, crtaju, pripovedaju, rezbare – dakle, misle, osećaju, povezuju – i to ne samo zato da bi izrazli "sebe", "predstavili" nešto ili održali neku pridiku, nego da bi produbili svoje iskustvo, svoje prisustvo u svetu, obogatili svoje odnose i zajednice.
Na šta se to svelo u našoj kulturi? Mučno je i pogledati. Ali, veze opet postoje – tamo gde pojedinci uvek iznova otkrivaju svoje razloge za život i onda isto tako produbljuju i zaoštravaju svoje iskustvo, kroz razne neutilitarne aktivnosti, slobodno koristeći razne proste medije, potpuno nezainteresovani za pravila, beneficije i patos "umetnosti" kao sektora. Kao situacija, to je daleko od punoće onih kultura iz kojih Ingold izvlači svoje primere, ali jeste neka polazna tačka. Podrška svemu onome o čemu su govorili dada i situacionisti, u svojim najboljim trenucima, iz možda neočekivanog ugla. Otimanje našeg kreativno-ludičkog potencijala od svih otuđenih funkcija i institucija, od bilo čega izvan ili iznad nas samih.
Ingold nije išao na manifest, kao ja ovde (osim što je na samom početku, i onda u zaključku, glatko odbacio naše predstave o "umetnosti" kao pogrešne ili ozbiljno ograničene), razmatra svega nekoliko slučajeva, do u detalje – ali, baš zato i uspeva da dočara koliko toga propuštamo i ne slutimo, kada ostajemo samo na planu "samoizražavanja" (monodrame) i čisto formalne analize; ili, drugim rečima, u uskim okvirima ove naše kulture, koja isključuje cele svetove ljudskih razloga, odnosa, mogućnosti i značenja. Vredi pogledati i onda malo povezati s nekim drugim razmatranjima i sopstvenim iskustvom.
*
Zahvaljujući onom zajedničkom naporu iz marta-aprila i prilozima od Fijuka u Zagrebu i Beogradu (april-maj), štand će opet biti pun – ovog puta, uz minimalno doštampavanje. Za posle ćemo videti.
Vidimo se u petak!
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages