Svet je nasha ostriga (i bez shengenske vize)

17 views
Skip to first unread message

AG

unread,
Nov 16, 2007, 10:02:02 AM11/16/07
to blo...@googlegroups.com
U ovom biltenu:

1. Jedna svetska premijera
2. Radio Kachinski
3. Tajni zivot drveca
4. Odjavna shpica


Cao narode,

Samo nekoliko laganih informacija, uglavnom zaostalih jos od letos, ali i jedna sasvim sveza.


Pre svega, imam izrazito super zadovoljstvo da vas obavestim da je izdavac Feral House (Los Andjeles, http://feralhouse.com) i zvanicno najavio novu Zerzanovu zbirku, "Twilight of The Machines", koja bi trebalo da se pojavi na prolece 2008. Korice tog izdanja krasi portret koji je uradio niko drugi do nash bata Nesha. Kratku najavu imate ovde

http://splendidcorp.com/business/galleries/feral/fh2.html

a moze se videti i na Amazonu. Sve lici na rutinski propagandni postupak, ko sto i jeste, mada cisto sumnjam da ce se tu neko opariti. Sto da ne, naravno ("bolje je imati pare, nego biti bez para - makar iz finansijskih razloga", sto rece neki komedijash), ali to je prosto tesko ocekivati. Zerzan se i dalje drzi antikopirajta, od prodaje svojih knjiga nema prakticno nista, tako da je uvek bio kod nekih malih, radikalnih izdavaca - ili esktremnih u nekom drugom smislu, kao sto je Feral House, cija je produkcija zaista bobmasticna, ali, meni licno, ne i preterano zanimljiva. Adam Parfrey, osnivac i glavni urednik, kao da je prosao kroz neki shok-koridor, kad je bio mali, sve mu je nesto u tom stilu. Ali, Feral House je danas poznati nezavisni izdavac, s nekoliko naslova koji su se nasli medju bestselerima, ovo je vec treca Zerzanova knjiga koju objavljuju i to je valjda nesto dobro. Kao sto rekoh, malo ko bi pokazao interes za stampu necega sto se uvek moze naci na webu ili se prethodno pojavilo u raznim casopisima (Green Anarchy, Species Traitor, Anarchy: A Journal Of Desire Armed, uz brojna reemitovanja), posto je, kao i ranije, rec o zbirci eseja, crtica i intervjua nastalih u rasponu od poslednje zbirke (2002) na ovamo. To vazi za barem polovinu tekstova, mada ima i dosta novih stvari, tematski prilicno povezanih, koje se jos nisu pojavile ni u Green Anarchy, matichnom zurnalu. O samoj knjizi sam vec nesto pricao pred ovogodisnju posetu, a ako izadje i ovde, pricacemo jos, naravno.

Inace, Adam Parfrey nije tu slucajno ili iz nekog mutnog interesa: jos 1988 je zajedno sa Bobom Blekom - autorom "Ukidanja rada", jednog od najmanje dva velika hita Porodicne biblioteke - objavio antologiju "Rants and Incendiary Tracts" (Amok Press, 1988; sadrzaj imate ovde: http://en.wikipedia.org/wiki/Rants_and_Incendiary_Tracts). Sam pogled na spisak autora i tekstova - sve sami teski "nitkovi", uz neke izuzetke, koji su izgleda ubaceni kao ekstremni predstavnici vladajuceg poretka (kao sto su, na samom pocetku, John Knox, vodja britanske Reformacije ili puritanski guru William Prynne) - svedoce o ukusu i stremljenjima kojima Zerzanovi napori sigurno nisu strani.

Ideja je bila Zerzanova, da bata Nesha "proba nesto", da bi se vec posle prvog pokusaja i Adam Parfrey odusevio i insistirao na tom resenju. Tacnije, resenje korica je izdavacevo, dogovor je bio da oni iskoriste sliku kako misle da je najbolje, posto bata Nesha nije dizajner (radi covek u banci). Ne mozemo da vidimo zadnje krice, pa ne znamo da li se slika nastavlja, mozda su to mogli da kadriraju malo drugacije, itd. - ali nema veze, bice valjda i domace izdanje! U originalu je zaista upecatljivo (mada su u medjuvremenu, nezavisno od te price, pristigla jos impersivnija resenja). Tehnicki aspekt je nebitan za bilo koga osim za samog autora (svako bira svoje oruzje), ali uvek se zapanjim kad se setim da je sve radjeno u photo-paintu i sa obicnim mishem, bez drugih alatki. Posto je na isti nacin nastala cela serija portreta ljudi iz i oko Porodicne biblioteke, od kojih su neki mogli da se vide i malo shire, vec sam cuo komentare tipa, "pa zar to nije malo neobicno, tako koristiti svu tu tehnologiju, protiv koje toliko gundjate" ili "sta vidis u tome, pa to je obican realizam" (mada je vise ekspresionizam). O redukciji problema "tehnologije" na pitanje tehnicke aparature i njene upotrebe, kao da je to stvar slobodnog izbora, vec smo dosta pricali (mada cemo to povremeno ponavljati), a i prava pozadina je ovde sasvim drugacija: bio je to znak paznje i mala igra; skoro svako voli da vidi sebe i kaze "gle, pa to sam ja!" ili nekoga koga voli i ceni i kaze, "gle, pa to je on ili ona!"; nije afirmacija Adobe Systems Inc. ili reprezentativne umetnosti. Ljudi se igraju, s cime stignu, cesto u nemogucim uslovima (na radnom mestu), pokusavaju da osete sebe, svoje darove i mogucnosti, da drze glavu iznad tog bljutavog dnevnog sledovanja duznosti i obaveza. Prema tome, to je nesto legitimno; pitanje je samo cime se zadovoljavaju; da li se zadrzavaju na povremenim gestovima (u okviru specijalizacije zvane "umetnik" ili "amaterski", ali opet po tom modelu)  ili je to sto rade deo neke shire zavere. Umetnicima je uglavnom dovoljno da kazu ili pokazu sta imaju i vrate se na svoje mesto medju poslugom. Pouzdano znam da bata Nesha nije umetnik ili makar ne od te sorte.

Kad se vec hvalimo - u stvari, cela poruka je posvecena tome, posto sam u depresiji, pa da se malo prisetim nekih pozitivnih momenata (dr Ruth kaze da je to ok) - da se osvrnemo na jos jedan dogadjaj iz protekle sezone: u narednom broju Green Anarchy izaci ce i kratak Zerzanov izvestaj o ovogodisnjoj evropskoj turneji. On mi je to poslao negde letos, ali eto, nisam se setio da prijavim. Nista posebno, samo kratak izvestaj, bez mnogo detalja (ocigledno crtice iz dnevnika, prepisane i malo povezane), ali mi iz BG, Ljubljane i Kopra smo posebno istaknuti, kao prve stanice te neverovatne i prilicno sulude avanture. Tu je zatim Shtokholm, gde se, u najboljoj atmosferi, okupilo najvise ljudi i to uglavnom dobro upucenih. Inace je bilo velikih oscilacija, obostrano - i kod Zerzana i kod ljudi koji su dolazili da ga vide - ali, tamo i na jos par mesta je bilo posebno dobro. To imate u attachmentu. Tome su bile posvecene i dve emisije njegovog redovnog radio-programa, ali ona duza nije uspesno prebacena u arhivu u kojoj se nalaze sve do sada snimljene emisije: http://www.archive.org  (search: Zerzan ili Anarchy Radio)

Sledeca vest je mozda bitna i zbog jedne ograde.


RADIO TK

Tokom juna-jula ove godine, na III programu Radio BG citan je tekst Teodora Kachinskog (u daljem tekstu TK, poznat i kao Unabomber), "Industrijsko drustvo i njegova buducnost", u 6 uzastopnih emisija. To valjda jos nigde nije bilo, iako za ove nase uslove nije tako neobicno: vec sam spominjao neka mesta i redakcije (uglavnom "kulturne"), prakticno postedjene bilo cijeg nadzora, u kojima neki ljudi nastoje da daju prostora sadrzajima koji se ne mogu cuti bas na svakom cosku. Doduse, takvi sadrzaji se ovde prilicno lako probijaju i iz mnogo prozaicnijih razloga: "kulturne" redakcije mejnstrim medija hronicno oskudevaju u temama, tako da obavljuju i ono sto se u drugim sredinama ni u snu ne moze pojaviti negde van margine. To cesto ne znaci mnogo; jedno emitovanje u nekom dnevnom listu ili nedeljniku je zamalo pa nista, obashka ostali problemi s tim medijima i pitanje preteranog ili bilo kakvog oslanjanja na njih. Ali, III program je deo druge price, makar za mene, jerbo sam i ja povremeno bio deo te male, ali uporne publike koja decenijama prati njihov program. Tacnije, radio-emisije sam slusao svega par puta, mozda ni toliko, ali sam zato od 1980-ih na ovamo pazario nekoliko tomova one njihove redovne sezonske publikacije.

Uglavnom, za to sam saznao negde krajem leta i to je bila lepa vest. S redakcijom III programa odavno imam kontakt na nevidjeno, sve dok se s nekim clanovima tima nisam jednom i video, negde prosle godine. Kontaktirali su me jos 2002, kada su izasle prve knjige, trazili dopustenje da citaju tekstove, ja im reko da nema problema i od tada su citali nekoliko stvari (Bob Blek, Pjer Klastr, dva puta Debor, mozda jos nesto). Od prosle godine su poceli da mi uplacuju i neke honorare na to ime, iako nisam nista trazio, sto je takodje pozitivno (i valjda uobicajeno). Posto nemam radio, nisam slusao ovo citanje Kachinskog, niti sam znao kad sledi, ali secam se onog prvog, kada su citali Boba Bleka i "Ukidanje rada". To je bilo zabavno. Glas a la "Gavarit Maskva", a prve recenice, "Niko ne bi trebalo da radi. Nikada. Rad je uzrok sve bede ovog sveta..."

Mozda je tako bilo i ovog puta. Ukljucite radio, podesite frekvenciju i onda cujete ovako nesto:

"Verujem u Unabombera. Takvih ima svuda… njegove ideje su, kako su to govorili situacionisti, 'u svačijoj glavi'. Stvar je samo u tome da oslušneš sopstveni gnev." (Anonimi sagovornik, uvodni citat, iz jednog od pratecih tekstova)

Cuo sam i neke reakcije, uglavnom pozitivne. Kachinskog ne mozete da pomenete medju aktivistima i anarhistima, a da ne izazovete totalnu histeriju i napade besnila. Ali, cuo sam da su neki redovni slusaoci III programa bili veoma zainteresovani, da nisu naseli na famu koja prati ceo taj slucaj, nego da su pratili sam tekst, pokusavali da se probiju kroz njega, da vide o cemu je rec. Kao sto bi valjda i trebalo da bude. Neki su trazili i stampani primerak fajla koji sam poslao na radio. Ipak, jos uvek imam dileme oko konacne verzije tog izdanja (one stampane). Malo me prosla volja, tekst je sav u usponima i padovima, pri cemu su neki padovi zaista teski i frustrirajuci. Od toga, u nekom trenutku, prosto popizdite. Iako je tekst nastao u vrlo neakademskm uslovma (potpuna izolacija, nedostatak zive razmene s bilo kim, 17 godina nadmudrivanja s FBI), cinjenica je da se suvise lako otvorio za one najmalignije prigovore, koji ionako samo cekaju izgovor da zaobidju najteza pitanja i okome se na nesto sporedno ili nebitno. Ali, opet je suvise cesto u pravu. Pored toga, u najboljem delu, tekst zapravo ponavlja agrumentaciju Zaka Elila, iz "Tehnoloskog drustva", knjige koja je presudno uticala na Kachinskog. Zato sam u nase izdanje ukljucio i nekoliko poduzih odlomaka iz te knjige, gde se ta veza dobro vidi, a i gde Elil vrlo jasno i neumoljivo analizira fenomen "tehnike" (posebno "autonomije" tehnoloskog kompleksa, koji diktira svoje imperative, od organizacionih i politickih, do ljudskih, u smislu obavezne prerade i "profilisanja" ljudskog faktora, nezavisno od ma cijih dobrih namera; drugi bitan aspekt je neumoljivo nametanje tog kompleksa, na nacin koji ismeva sve price o "slobodi izbora"). Ideja je bila da se sto vise odmaknemo od fame koja prati Unabombera i da se skoncentrisemo na pitanja koja se tu otvaraju, ukljucujuci i njegov licni primer, samo bez uobicajenih moralistickih ograda i tirada. Mozda cemo na kraju tako i uraditi. Najzad, taj tekst je, iz pravih i pogresnih razloga podjednako, u medjuvremenu postao DOKUMENT o jednom periodu sukoba u utrobi Mashine; sve to se zaista dogodilo, bio je to jedan ocajnicki, ali ljudski odgovor na neljudski svet koji smo stvorili, rekacije su bile brojne i vrlo simptomaticne; valjda i zato zasluzuje paznju. U stvari, dileme oko stampe ne bi bilo da imamo dovoljno love; to mozda ne bi islo u okviru "Porodicne biblioteke", nego druge edicije, koju smo planirali odavno (krace stvari, mozda ne kosmichki bitne, ali opet poucne). Ali, posto smo uglavnom shvorc, moramo da zongliramo sa onim sto imamo. U ovom trenutku, to je dovoljno za stampu samo jednog naslova, mozdva dva manja (u tom slucaju, 2 vrlo mala), pri cemu prednost imaju neke druge stvari. Pored toga, postalo je besmisleno izdavati po jednu stampanu stvar na godinu-godinu-i-po (umesto u tempu iz prve 2-3 godine delovanja, kada su knjige izlazile u kratkim serijama), ali sve to cemo jos videti. Odavno smo usli u kriticnu fazu, situacija je bitno drugacija od one iz 2002-2004, iako je ono glavno jasno, da samo treba nastaviti i to bas sa stampanim stvarima. Samo sto su sada potrebni jos neki manevri. Pa sada osmatramo teren, raspored zvezda, kretanje oblaka, talasanje vode u lavoru na terasi, itd.; gledamo kako dalje, a da to stvarno nekud vodi.  

S tim u vezi, jedno upozorenje ili ograda: na Sajmu knjiga sam cuo da se u opticaju pojavilo ili da ce se uskoro pojaviti jos jedno izdanje tog teksta, tacnije "svih tekstova TK", shto, koliko je meni poznato, znaci jos 2 kraca teksta i 2 intervjua. Ja sam za nase izdanje planirao samo odlomak iz jednog od tih intervjua, dok sam ostale tekstove u startu ostavio po strani. Kao sto rekoh, hteo sam da prostor te knjizice iskoristim bolje, da paznju skrenem na neka pitanja, tako da pre i posle Kachinskog slede Elil, neki moji komentari i jos neki tekstovi, uz poduzi spisak raznih izvora (medju njima su i neke Unabomberove nesudjene mete, uglavnom istrazivaci-digitalci, ali, za razliku od vecine anarhista i ostalih mnogo opasnih elemenata, dovoljno posteni da se na njegov tekst osvrnu bez uobicajenih cinizama i histerije). To izdanje za koje sam cuo - prijatelj nije znao da mi kaze kako se zove izdavac, zna samo ime coveka koji stoji iza svega - bice regularno, prodavace se, itd. Uglavnom, njihova stvar, to nas nista ne ometa, ali nek se zna da s bilo kojim eventualnim izdanjem tekstova Teda Kachinskog koje se 1) prodaje i koje 2) ne nosi nase uobicajene znake prepoznavanja nemamo nikakve veze.

Inace, prevod sam zavrsio jos prosle jeseni, odlomke iz Elila nesto kasnije, bata Nesha je to sredjivao tokom zime, a glavni tekst sam na Radio prosledio negde proletos. Ipak, ostalo je da se srede ti prateci tekstovi, sto nije mala stvar, tako da ne znam kada cemo u opticaj pustiti konacnu verziju i u kom obliku. Stampano ili samo onlajn? Ovo drugo je svakako najneglamurozniji nacin da objavite neki tekst, ali to je u ovom slucaju mozda dobro; koga stvarno zanima, nece mu biti tesko da skine fajl, odstampa ga, procita, promisli celu stvar, mozda pokrene neku diskusiju, itd. Ovaj kanal, verovatno zbog lakoce pristupa, cesto ubija draz teksta i generalno podstice suvise olaku, povrsnu percepciju; ne uvek, ali cesto (percepcija onlajn izdanja Porodicne biblioteke to najvise demantuje; stvarno sam zahvalan svima koji su nasli tu web stranicu, onakvu nikakvu - da se Rena, koja je to postavila, ne uvredi, sve je bilo po mojim instrukcijama, samo da nesto stoji - i procitali neke ili cak sve tekstove, a da nisu ni znali za stampana izdanja; ipak, mislim da ona opsta ocena i dalje stoji). Stampana stvar zato ostaje zakon, jer podrazumeva daleko temeljnije citanje i potpuno drugacije stanje duha, a ima i druge prednosti: sluzi kao povod za realne kontakte, lakse kruzi od ruke do ruke, itd. To je nesto stvarno i opipljivo, pa nas valjda i zato vise upucuje na stvarnost i opipavanje, nego cisto virtuelni sadrzaji. Ali, to antibioticko dejstvo onlajn izdanja oce da ubije i onu kretensku famu koja prati neke stvari, sto je ovde pozeljno. Znaci, mozda uskoro bude bas to: fajl za najshiru upotrebu + neke ilustracije. Kada bude uslova za stampano izdanje, uradicemo i to.


Tajni zivot drveca

Trenutno prebiram po prstima ona neverovatna klenova (javorova) perca, naiso pre neki dan ceo oblak. Raspitao sam se, to su u stvari jajnici, zenski deo cveta. Valjda im je sad sezona parenja. Ko neke male chigre (tako se vrte), samo letece. Pri tom, idu pravo i to veoma brzo. Kakav savrshen plan. To moderna tehnologija nece moci da postigne nikad, a mozda ni tad; ostaju joj samo te njene nezgrapne, prebucne i prozdrljive simulacije (o roboti, koje ste vi sirovine!). I kakav veseo prizor! Nisam uspeo da ih uslikam u akciji, neuhvatljva su, ali slikao sam par koja su pala na terasu. I to imate u attachmentu. U stvari sam hteo da pisem o necemu drugom, o jos nekim tehnickim problemima koji nas mnogo dave, ali, eto, odlutase misli u drugom pravcu. Da je srece, sve bi bilo ko ova perca. Ishrana, lecenje, stanovanje, zabava, igra, kretanje. Sve mnogo elegantnije i cistije, bez icijeg tlachenja i masiranja, bez svih tih ludacki destruktivnih i prezahtevnih besmislica. To je sfera koju blokiramo oslanjajuci se na zatecena "resenja" i njihov dalji "razvoj". Onda sam razmisljao i o sexu kod drveca, kako uobrazavamo da je samo kod nas to usmereno pre svega na uzivanciju, a tek usput na reprodukciju, itd. Kao da samo mi znamo sta je igra! Ali, dobro, bolje da ne pricam o cemu sam jos razmisljao, zaista imamo ozbiljnih tehnickih problema, mozda ce neko moci da pomogne, vise o tome u sledecem biltenu.

(Rec je o sajtu, pravom sajtu ili arhivi - bez foruma, "interaktivnih" pizdarija, itd., tako da nema nepotrebnog zadrzavanja - posto i dalje imamo samo onu stranicu na sajtu Horrokatze; materijala imamo na tone, ne samo te knjige koje su do sada prevedene.)

Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao

a.

s a l j i   s t o   d a l j e

anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.

Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
 
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
 
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
 
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
 
http://anarhija-blok45.modukit.com (privremena arhiva, samo knjige, bez drugih sadrzaja)

ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45?hl=en

http://www.elektronickeknjige.com/zbornik/primitivisticka_kritika_civilizacije/index.htm
http://www.insurgentdesire.org.uk
http://greenanarchy.org
http://www.eco-action.org/dod
http://johnzerzan.net
http://www.cddc.vt.edu/sionline
http://www.bopsecrets.org (od skora: novo, prosireno izdanje Situacionisticke antologije Kena Knabba)
http://www.notbored.org/vaneigem.html (od skora: nekoliko novih engleskih prevoda kasnijih radova Raoula Vaneigema)
http://www.endgamethebook.org/excerpts.html (Derick Jensen: Endgame: Volume 1: The Problem of Civilization; Endgame: Volume 2: Resistance, 2006)


twilight_2008.jpg
perce.jpg
Zerzan_and_Zerzan_Anti-Civ_Madness_Tour_2007.rtf
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages