"Ispod mosta... Plaža!": Kako je bilo
95 views
Skip to first unread message
AG
Feb 25, 2020, 3:28:50 PM2/25/20
to blo...@googlegroups.com
U ovom žurnalu:
1. Dan na Plaži
2. Odjavna špica
Ispod mosta... Plaža! Sajam nezavisnog izdavaštva i autonomne domaće radinosti.
AKAB Okretnica, ispod Pančevačkog mosta, subota, 22. februar 2020. Sajam 15–22h, svirka od 23h.
AKAB Okretnica, najava i program
Isto, na stranici kolektiva ANTIPOLITIKA, sa obaveštenjem o izlasku poslednjeg broja na grčkom i engleskom jeziku
Poslednja najava anarhije/ blok 45
Najbolji događaj, dugo, dugo vremena unazad. To je opšti utisak. Sve je potpuno uspelo.
Sada svi imamo još jedan oslonac. Uz malo sreće, to će se tek pokazati, na razne načine. Sledeća Plaža bi trebalo da bude u maju, do kraja godine još jedna ili dve, ali trebalo bi uhvatiti ritam od četiri godišnje. Uz obavezni ASK u Zagrebu i možda neke nove prilike, koje i ovako postaju sve verovatnije – jedno pokreće drugo, neočekivano – to počinje da liči na ozbiljan anarhistički kalendar u ovom kutku sveta.
Izuzetna poseta i atmosfera, veliko interesovanje za štampane stvari. I velika podrška baš za anarhiju/ blok 45! Posle dve godine, odjednom sva ta pažnja, komentari, utisci, priča. Sve se nastavilo na najbolji mogući način.
Nisam stigao da i sam natenane obiđem ostalo, ali ljudi su gledali sve, celu postavku, i u prizemlju i na spratu, gde su bili likovna i deo muzičke sekcije, tako da se nadam da se niko nije osetio zapostavljenim. Čak mi je onaj prostor gore izgledao lepše uređen, tako prostran, svetao, topao... ali već je bila odlučeno da mi knjiški izdavači idemo u prizemlje, i onda nisam hteo da komplikujem (osim što sam malo cvileo zagledajući gore).
Svi smo imali dobar osećaj, jer je sve od početka išlo dobro – iako, naravno, uz ogroman napor ljudi iz Okretnice i njihovih drugara s raznih strana, najviše iz Zagreba i Novog Sada. (To BG-ZG-NS, i obrnuto, treba shvatiti kao pojednostavljivanje: to su samo čvorišta u kojima su se stekli ljudi s mnogo šireg poteza.) Ali šta očekivati? Nismo mogli ni da sanjamo. Pokazalo se da baš za ovakvim stvarima postoji ogromna i duboka potreba. Ekipa iz Okretnice je, za razliku od mene, dobro procenila značaj celog programa, sajamskog (koji je mene najviše zaokupljao) i nesajamskog, konkretno muzičkog. Za sajam se pokazalo da su jasno naglašen fokus i anarhistička okosnica presudni, oko čega nismo imali nikakvih dilema. Ali i muzički deo je bio bitan, naročito kada je sve u istom ili srodnom duhu. Na pravim anarhopank mestima to nikada nije prosto "muzika" ili "zabava", već duboko fizička i telesna, dakle totalna stvar, za koju je Okretnica, samim svojim dimenzijama i duhom koji tamo vlada, skoro idealno mesto. Tu dolazi do te vrste trenja. U tom delu smo imali veliku podršku moćnog, preludog i divnog Abergaza iz Zagreba (videti i ovde) – trandže s najlepšim i najblaženijim osmehom istočno od Kariba, koja cepa kao The Stooges iz faze Raw Pover/ Search & Destroy, samo u nedvosmislenom pank ključu (ozbiljno i urnebesno zajebano); i Skreč majstora Ljubana, s prijateljima, što meni u prvi mah nije bilo jasno, kada sam pogledao njegovu stranicu, ali mi je onda Skot iz "Apsurda" objasnio da on ima i drugi program. To je sada bio ceo bend, s mnogo tvrđim i jačim zvukom – dovoljno jakim da se u par stvari uključi i Sonja "Njec" Hranjec iz Abergaza (taj deo sam samo slušao, mislim da ne grešim). Prava pank fešta, svi za jednog jedan za sve, havarija i ekstaza, sve u isti mah.
Kuhinja, kao što sam i najavio. Vrhunska. U prvoj turi smo imali nešto a la falafel u tortilji (uz razne druge đakonije; treba imati u vidu da se kuvalo za stotinjak ljudi, pri čemu ih je preko šanka i uopšte kroz sajam prošlo mnogo više). Stefan i Kevin su mi svečano uručili jedan i to je bila senzacija. Tako se i nastavilo. Za večeru, u režiji majstora Raše i Đoleta, ćušpajz od sočiva, s pireom ili pirinčem (opciono, osim za Jablana, koji je tome prišao inkluzivno) i salatom, ali tako pikantan, da sam samo uzdisao. Za obe stvari sada moram da nađem recepte, zaista je bilo sjajno.
Bilo je i iznenađenja. Ja sam priredio jedno drugarima iz Burevesnika i "Apsurda" – o čemu će biti reči u narednom žurnalu – ali Mia i Kobac iz Zagreba su imali nešto i za mene! O, i o tome ćemo još pričati, kad kucne čas.
To me je zaista dirnulo, ali mi je, uz sve ostalo što se moglo videti i osetiti te večeri, malo odmotalo film unazad i potvrdilo još nešto. Utisak koji mi se povremeno vraćao, poslednji put sad skoro, takođe povodom Okretnice. Nije prosto bilo "dobro", "još jedno lepo veče", itd. Kako kod koga, ali posle 10, 20 ili čak 30 godina upornog delovanja i življenja u nedogmatskom, ali opet eksplicitno anarhističkom duhu, u ovom sada aktivnom generacijskom rasponu, i uz sve moguće nedorečenosti i druge slabosti – svakako manje uzaludne nego kod levičarskih papaka i autoritaraca uopšte – očigledno je došlo do pomaka. Nešto se desilo. Oko svih tih živih, neposrednih, solidarnih, drugarskih i ljubavnih veza, koje su se u tom periodu razvile na vrlo širokom potezu, i koje su sada, posle niza drugih stvari, iznedrile Plažu i Okretnicu, formirao se nov kvalitet. Naizgled neočekivano, ali zapravo neminovno, kada sve ide iz najdublje potrebe i s dovoljno istrajnosti. Neki su nestali, neki klonuli, ali neki ljudi su istrajali u svom načelnom antiautoritarnom izboru i razvijali se. U narednom periodu treba očekivati još neke lude manifestacije tog fenomena.
Ono što ne vredi očekivati, makar od mene, jesu detaljne reportaže svaki put kad se tako nešto desi. Neki od onih koji su me pitali kako je bilo zaista nisu mogli da dođu, ali neki me pitaju iz čiste pasivnosti, sad već samo kao čitaoci Žurnala. Nemojte tako. Ili me ne pitajte ništa ili sledeći put dođite i krenite na put bez povratka.
Sledi ASK u aprilu, a onda opet Plaža, nadamo se u maju.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji i podršci, živeli, ćao!
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
1. Dan na Plaži
2. Odjavna špica
Ispod mosta... Plaža! Sajam nezavisnog izdavaštva i autonomne domaće radinosti.
AKAB Okretnica, ispod Pančevačkog mosta, subota, 22. februar 2020. Sajam 15–22h, svirka od 23h.
AKAB Okretnica, najava i program
Isto, na stranici kolektiva ANTIPOLITIKA, sa obaveštenjem o izlasku poslednjeg broja na grčkom i engleskom jeziku
Poslednja najava anarhije/ blok 45
Hvala svima koji su došli na Plažu, kao izlagači ili posetioci, i podržali celu stvar!
Najbolji događaj, dugo, dugo vremena unazad. To je opšti utisak. Sve je potpuno uspelo.
Sada svi imamo još jedan oslonac. Uz malo sreće, to će se tek pokazati, na razne načine. Sledeća Plaža bi trebalo da bude u maju, do kraja godine još jedna ili dve, ali trebalo bi uhvatiti ritam od četiri godišnje. Uz obavezni ASK u Zagrebu i možda neke nove prilike, koje i ovako postaju sve verovatnije – jedno pokreće drugo, neočekivano – to počinje da liči na ozbiljan anarhistički kalendar u ovom kutku sveta.
Izuzetna poseta i atmosfera, veliko interesovanje za štampane stvari. I velika podrška baš za anarhiju/ blok 45! Posle dve godine, odjednom sva ta pažnja, komentari, utisci, priča. Sve se nastavilo na najbolji mogući način.
Nisam stigao da i sam natenane obiđem ostalo, ali ljudi su gledali sve, celu postavku, i u prizemlju i na spratu, gde su bili likovna i deo muzičke sekcije, tako da se nadam da se niko nije osetio zapostavljenim. Čak mi je onaj prostor gore izgledao lepše uređen, tako prostran, svetao, topao... ali već je bila odlučeno da mi knjiški izdavači idemo u prizemlje, i onda nisam hteo da komplikujem (osim što sam malo cvileo zagledajući gore).
Svi smo imali dobar osećaj, jer je sve od početka išlo dobro – iako, naravno, uz ogroman napor ljudi iz Okretnice i njihovih drugara s raznih strana, najviše iz Zagreba i Novog Sada. (To BG-ZG-NS, i obrnuto, treba shvatiti kao pojednostavljivanje: to su samo čvorišta u kojima su se stekli ljudi s mnogo šireg poteza.) Ali šta očekivati? Nismo mogli ni da sanjamo. Pokazalo se da baš za ovakvim stvarima postoji ogromna i duboka potreba. Ekipa iz Okretnice je, za razliku od mene, dobro procenila značaj celog programa, sajamskog (koji je mene najviše zaokupljao) i nesajamskog, konkretno muzičkog. Za sajam se pokazalo da su jasno naglašen fokus i anarhistička okosnica presudni, oko čega nismo imali nikakvih dilema. Ali i muzički deo je bio bitan, naročito kada je sve u istom ili srodnom duhu. Na pravim anarhopank mestima to nikada nije prosto "muzika" ili "zabava", već duboko fizička i telesna, dakle totalna stvar, za koju je Okretnica, samim svojim dimenzijama i duhom koji tamo vlada, skoro idealno mesto. Tu dolazi do te vrste trenja. U tom delu smo imali veliku podršku moćnog, preludog i divnog Abergaza iz Zagreba (videti i ovde) – trandže s najlepšim i najblaženijim osmehom istočno od Kariba, koja cepa kao The Stooges iz faze Raw Pover/ Search & Destroy, samo u nedvosmislenom pank ključu (ozbiljno i urnebesno zajebano); i Skreč majstora Ljubana, s prijateljima, što meni u prvi mah nije bilo jasno, kada sam pogledao njegovu stranicu, ali mi je onda Skot iz "Apsurda" objasnio da on ima i drugi program. To je sada bio ceo bend, s mnogo tvrđim i jačim zvukom – dovoljno jakim da se u par stvari uključi i Sonja "Njec" Hranjec iz Abergaza (taj deo sam samo slušao, mislim da ne grešim). Prava pank fešta, svi za jednog jedan za sve, havarija i ekstaza, sve u isti mah.
Kuhinja, kao što sam i najavio. Vrhunska. U prvoj turi smo imali nešto a la falafel u tortilji (uz razne druge đakonije; treba imati u vidu da se kuvalo za stotinjak ljudi, pri čemu ih je preko šanka i uopšte kroz sajam prošlo mnogo više). Stefan i Kevin su mi svečano uručili jedan i to je bila senzacija. Tako se i nastavilo. Za večeru, u režiji majstora Raše i Đoleta, ćušpajz od sočiva, s pireom ili pirinčem (opciono, osim za Jablana, koji je tome prišao inkluzivno) i salatom, ali tako pikantan, da sam samo uzdisao. Za obe stvari sada moram da nađem recepte, zaista je bilo sjajno.
Bilo je i iznenađenja. Ja sam priredio jedno drugarima iz Burevesnika i "Apsurda" – o čemu će biti reči u narednom žurnalu – ali Mia i Kobac iz Zagreba su imali nešto i za mene! O, i o tome ćemo još pričati, kad kucne čas.
To me je zaista dirnulo, ali mi je, uz sve ostalo što se moglo videti i osetiti te večeri, malo odmotalo film unazad i potvrdilo još nešto. Utisak koji mi se povremeno vraćao, poslednji put sad skoro, takođe povodom Okretnice. Nije prosto bilo "dobro", "još jedno lepo veče", itd. Kako kod koga, ali posle 10, 20 ili čak 30 godina upornog delovanja i življenja u nedogmatskom, ali opet eksplicitno anarhističkom duhu, u ovom sada aktivnom generacijskom rasponu, i uz sve moguće nedorečenosti i druge slabosti – svakako manje uzaludne nego kod levičarskih papaka i autoritaraca uopšte – očigledno je došlo do pomaka. Nešto se desilo. Oko svih tih živih, neposrednih, solidarnih, drugarskih i ljubavnih veza, koje su se u tom periodu razvile na vrlo širokom potezu, i koje su sada, posle niza drugih stvari, iznedrile Plažu i Okretnicu, formirao se nov kvalitet. Naizgled neočekivano, ali zapravo neminovno, kada sve ide iz najdublje potrebe i s dovoljno istrajnosti. Neki su nestali, neki klonuli, ali neki ljudi su istrajali u svom načelnom antiautoritarnom izboru i razvijali se. U narednom periodu treba očekivati još neke lude manifestacije tog fenomena.
Ono što ne vredi očekivati, makar od mene, jesu detaljne reportaže svaki put kad se tako nešto desi. Neki od onih koji su me pitali kako je bilo zaista nisu mogli da dođu, ali neki me pitaju iz čiste pasivnosti, sad već samo kao čitaoci Žurnala. Nemojte tako. Ili me ne pitajte ništa ili sledeći put dođite i krenite na put bez povratka.
Sledi ASK u aprilu, a onda opet Plaža, nadamo se u maju.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji i podršci, živeli, ćao!
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages