Silvija Federiči: "Kaliban i veštica", drugo izdanje
160 views
Skip to first unread message
AG
Feb 27, 2020, 3:40:57 AM2/27/20
to blo...@googlegroups.com
U ovom žurnalu:
1. Vještice
2. Drugo izdanje, prva proba
3. Odjavna špica
"… isti onaj odnos koji je kapitalizam uspostavio između zemlje i rada počeo je da se primenjuje i na telo i rad… Kao i zemlju, telo je trebalo kultivisati, a pre svega slomiti, da bi se moglo doći do njegovog skrivenog blaga. Naime, iako je telo uslov postojanja radne snage, ono je i njena granica, kao glavni element otpora njenom iskorišćavanju. Prema tome, nije bilo dovoljno presuditi da telo samo po sebi nema nikakvu vrednost. Telo je moralo da umre, da bi radna snaga mogla da živi."
(III, Veliki Kaliban: Borba protiv buntovnog tela, str. 190)
Silvija Federiči, "Kaliban i veštica: žene, telo i prvobitna akumulacija", drugo izdanje. Naslov originala: Silvia Federici, "Caliban and the Witch: Women, the Body and Primitive Acumulation", Autonomedia, New York, 2004.
Preveo i priredio: AG
Korekcije i distribucija: Burevesnik (Beograd)
Prvo izdanje, 2013; drugo izdanje, 2020.
Ilustracija za korice: Sanja, Apsurd (secondo Raffaello, "Tri gracije", oko 1505), 2018.
145 x 205 mm, latinica, 368 str.
"Kaliban i veštica", posle nešto više od šest godina, drugo izdanje, donekle izmenjeno, u novom, jednostavnijem i boljem prelomu – i s novim koricama!
Pošto sam o samoj knjizi pisao u celom nizu žurnala koji su pratili prvo izdanje i pošto je nekih pet godina bila u neprekidnom opticaju, sada ću se osvrnuti samo na neke okolnosti koje su pratile ovo izdanje i neke praktične detalje.
Uradio sam svega 20 probnih primeraka, da pokažem Burevesnicima, Sanji iz "Apsurda" i još nekim drugarima. Sada to treba svi da pogledamo, da još malo smanjimo broj grešaka, i onda sledi "zvanično" drugo izdanje. Ali i ovi probni primerci su ispali odlično (otisak je jači nego u prvom izdanju, povez još bolji, itd.) – osim jednog, u kojem je došlo do malog tehničkog karambola – tako da oni koji su knjigu dobili na Plaži ne treba da misle da su dobili nešto polovično. Naprotiv! Sa svim preostalim sitnim greškama (koje evo i sad ispravljam), ova serija se može smatrati kolekcionarskom.
Burevesnicima sam najavio novi prelom, ali nisu znali da ću to doneti, odnosno pripremiti baš za Plažu. Ni Sanja nije znala da sam iskoristio njenu ilustraciju. To je trebalo da bude iznenađenje. I bilo je. Malo sam strepeo kako će reagovati, ali zaista ne previše, jer je bilo jasno da je to to, a i sve njih sam do sada ipak bolje upoznao. Njihova reakcija bila je najbolja moguća. Zapanjenost, sreća, cika, mucanje, oduševljenje. Meni srce na mestu. Nema ništa lepše nego kad vam uspe neko lepo iznenađenje.
Prelomni trenutak bile su korice. Imao sam neka "sigurna" rešenja – zicere kao što su Direr, Blejk, Belmer, neke stare grafike, itd. – samo što je svemu tome falilo nešto, neka intervencija, još neki potez; ili je prosto falilo nešto originalnije, budući da su skoro sva ta rezervna rešenja mnogo puta korišćena za ilustracije i korice knjiga. I onda sam, pred onu svirku za anarhiju/ blok 45, dok još nisam znao šta je to "Apsurd", pogledao ko su i šta rade članovi i članice benda. Na Sanjinoj FB stranici (gitara), za koju ona očigledno ne mari mnogo (ispravno!), našao sam ovu ilustraciju, i odmah shvatio da je to rešenje (zaboravio sam da pitam, ali mislim da se ona inače ne bavi "dizajnom"). Preuzeo sam sve elemente osim naziva benda i preneo ih na Rafaelovu sliku u punom formatu i rezoluciji. Sve je odmah sinulo. Jednostavna, ali lucidna i duhovita intervencija, koja svemu daje neophodan naboj. Da, žene, tela, "Tri gracije" – ali ne i bebe-foke, nego rešene da uzvrate. Dakle, "veštice". Nije moglo bolje. Posle toga sve je išlo lakše.
Sam tekst sam ispravljao samo u brišućem letu. To ćemo još doterivati. Cilj mi je bio novi prelom, u drugom fontu i s još nekim prilagođavanjima digitalnoj štampi. Bitno je da je proba uspela i da sada možemo da radimo i veće knjige, u manjim serijama, umesto da tu lovu koju jedva napabirčimo vezujemo za samo jedan naslov, u nekom dužem periodu, što nam je bila sudbina u eri ofseta. Svega 12 knjiga za nekih 13 godina, od 2002. do 2014, u ofsetu, i u tiražima od po 400 primeraka, jer je to u klasičnoj štampi tako; i preko 100 naslova u formi bukleta, u mikro-tiražima, digitalno, od 2012... Nije, naravno, stvar u pukom kvantitetu, zahvaljujući čudesnim mogućnostima tehnologije, kao takvim (da je sreće, prolazili bismo kroz sasvim drugačije ljudsko iskustvo), nego u tome da se prepoznaju uslovi u kojima nešto pokušavamo i izmanevrišu objektivna ograničenja, koja su u našem slučaju takva da bi bila parališuća da mi subjektivno nismo tako super. Govorim u množini, zato što je do te izdavačke eksplozije došlo u periodu koji bi se kod mene lično mogao opisati kao čabar, gledano po svim horoskopskim rubrikama, osim u rubrikama "lična interesovanja" i "Bubašvaba pres" (svi vi koji ste se uključivali i pomagali). Sve se nastavilo, praktično bez zastoja. Buklet se pokazao kao prava forma, ali oni veći, kojih nije malo, sada se mogu uraditi i kao knjige.
Pričam o tome kao da je ta opcija od juče, ali za nas u neku ruku i jeste, a možda i za još nekog, ko će se tek upustiti u avanturu zvanu anarhističko izdavaštvo. Doduše, ne znam koliko bi sve bilo izvodljivo da nismo dobili ovu nenormalno dobru ponudu (gledao sam i drugde), s minimalnom razlikom u ceni po primerku između ofset i digitalne štampe, ali eto dobismo je, i taj trenutak valja iskoristiti. To, naravno, zavisi i od drugih okolnosti, tako da sigurno ne sledi poplava novih izdanja; ali nešto se ipak otvorilo.
Knjigu će i dalje distribuirati Burevesnici, iako još ne znam kakvi su im planovi; ali biće to uskoro. Ići će i preko mene, ali tek pomalo, ako nismo zajedno na nekom sajmu ili nekoj sličnoj prigodi.
Na našoj stranici i u Anarhističkoj biblioteci još stoji prvo izdanje html i word fajla; potrajaće dok to zamenim, pošto sam sve izmene unosio samo direktno u indizajn fajl, onaj za prelom. Ali naravno, i to prvo izdanje je dovoljno dobro, tako da nema problema. PDF je novi.
Najvažnija studija iz poslednjih 20 godina, gledano po svim kriterijumima i oblastima (u okvirima društvene kritike), koju je svakako vredelo uraditi opet i pustiti u još jedan nalet. Veliki panoramski esej o postepenom, ali brutalnom porobljavanju svih nas, uz jasne i smele smernice o tome kojih se iluzija moramo otarasiti da bismo probili drugu perspektivu i preoteli svoje živote.
"U ovom i narednom poglavlju razmatram te procese, naročito u Evropi, i tvrdim sledeće:
1. Oduzimanje sredstava za izdržavanje evropskim radnicima i primoravanje američkih i afričkih urođenika na robovski rad po rudnicima i plantažama 'Novog sveta' nisu bili jedini načini za stvaranje i 'akumuliranje' svetskog proletarijata.
2. Taj proces je zahtevao transformaciju tela u radnu mašinu i prisiljavanje žena na reprodukciju radne snage. To je, iznad svega, zahtevalo slamanje snage žena, što je, kako u Evropi tako i u Americi, ostvareno kroz istrebljivanje 'veštica'.
3. Prema tome, prvobitna akumulacija nije prosto akumulacija i koncentracija upotrebljive radne snage i kapitala. To je i akumulacija razlika i podela unutar radničke klase, čime hijerarhije zasnovane na rodu, kao i na 'rasi' i starosnoj dobi, postaju konstitutivni elementi klasne vladavine i formiranja modernog proletarijata.
4. Zato kapitalističku akumulaciju ne možemo da poistovetimo sa oslobođenjem radnika i radnica, kao što su to (između ostalih) radili mnogi marksisti, ili da u napredovanju kapitalizma vidimo izraz istorijskog progresa. Naprotiv, kapitalizam je stvorio još brutalnije i podmuklije oblike porobljavanja, tako što je u telo proletarijata uneo duboke podele, koje su poslužile za intenziviranje i prikrivanje eksploatacije. Dobrim delom zahvaljujući upravo tim nametnutim podelama – naročito onoj između žena i muškaraca – kapitalistička akumulacija i danas nastavlja da pustoši život u svakom kutku planete."
(II, Akumulacija rada i degradacija žena, Uvod, str. 90)
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
1. Vještice
2. Drugo izdanje, prva proba
3. Odjavna špica
"… isti onaj odnos koji je kapitalizam uspostavio između zemlje i rada počeo je da se primenjuje i na telo i rad… Kao i zemlju, telo je trebalo kultivisati, a pre svega slomiti, da bi se moglo doći do njegovog skrivenog blaga. Naime, iako je telo uslov postojanja radne snage, ono je i njena granica, kao glavni element otpora njenom iskorišćavanju. Prema tome, nije bilo dovoljno presuditi da telo samo po sebi nema nikakvu vrednost. Telo je moralo da umre, da bi radna snaga mogla da živi."
(III, Veliki Kaliban: Borba protiv buntovnog tela, str. 190)
Silvija Federiči, "Kaliban i veštica: žene, telo i prvobitna akumulacija", drugo izdanje. Naslov originala: Silvia Federici, "Caliban and the Witch: Women, the Body and Primitive Acumulation", Autonomedia, New York, 2004.
Preveo i priredio: AG
Korekcije i distribucija: Burevesnik (Beograd)
Prvo izdanje, 2013; drugo izdanje, 2020.
Ilustracija za korice: Sanja, Apsurd (secondo Raffaello, "Tri gracije", oko 1505), 2018.
145 x 205 mm, latinica, 368 str.
*
"Kaliban i veštica", posle nešto više od šest godina, drugo izdanje, donekle izmenjeno, u novom, jednostavnijem i boljem prelomu – i s novim koricama!
Pošto sam o samoj knjizi pisao u celom nizu žurnala koji su pratili prvo izdanje i pošto je nekih pet godina bila u neprekidnom opticaju, sada ću se osvrnuti samo na neke okolnosti koje su pratile ovo izdanje i neke praktične detalje.
Uradio sam svega 20 probnih primeraka, da pokažem Burevesnicima, Sanji iz "Apsurda" i još nekim drugarima. Sada to treba svi da pogledamo, da još malo smanjimo broj grešaka, i onda sledi "zvanično" drugo izdanje. Ali i ovi probni primerci su ispali odlično (otisak je jači nego u prvom izdanju, povez još bolji, itd.) – osim jednog, u kojem je došlo do malog tehničkog karambola – tako da oni koji su knjigu dobili na Plaži ne treba da misle da su dobili nešto polovično. Naprotiv! Sa svim preostalim sitnim greškama (koje evo i sad ispravljam), ova serija se može smatrati kolekcionarskom.
Burevesnicima sam najavio novi prelom, ali nisu znali da ću to doneti, odnosno pripremiti baš za Plažu. Ni Sanja nije znala da sam iskoristio njenu ilustraciju. To je trebalo da bude iznenađenje. I bilo je. Malo sam strepeo kako će reagovati, ali zaista ne previše, jer je bilo jasno da je to to, a i sve njih sam do sada ipak bolje upoznao. Njihova reakcija bila je najbolja moguća. Zapanjenost, sreća, cika, mucanje, oduševljenje. Meni srce na mestu. Nema ništa lepše nego kad vam uspe neko lepo iznenađenje.
Prelomni trenutak bile su korice. Imao sam neka "sigurna" rešenja – zicere kao što su Direr, Blejk, Belmer, neke stare grafike, itd. – samo što je svemu tome falilo nešto, neka intervencija, još neki potez; ili je prosto falilo nešto originalnije, budući da su skoro sva ta rezervna rešenja mnogo puta korišćena za ilustracije i korice knjiga. I onda sam, pred onu svirku za anarhiju/ blok 45, dok još nisam znao šta je to "Apsurd", pogledao ko su i šta rade članovi i članice benda. Na Sanjinoj FB stranici (gitara), za koju ona očigledno ne mari mnogo (ispravno!), našao sam ovu ilustraciju, i odmah shvatio da je to rešenje (zaboravio sam da pitam, ali mislim da se ona inače ne bavi "dizajnom"). Preuzeo sam sve elemente osim naziva benda i preneo ih na Rafaelovu sliku u punom formatu i rezoluciji. Sve je odmah sinulo. Jednostavna, ali lucidna i duhovita intervencija, koja svemu daje neophodan naboj. Da, žene, tela, "Tri gracije" – ali ne i bebe-foke, nego rešene da uzvrate. Dakle, "veštice". Nije moglo bolje. Posle toga sve je išlo lakše.
Sam tekst sam ispravljao samo u brišućem letu. To ćemo još doterivati. Cilj mi je bio novi prelom, u drugom fontu i s još nekim prilagođavanjima digitalnoj štampi. Bitno je da je proba uspela i da sada možemo da radimo i veće knjige, u manjim serijama, umesto da tu lovu koju jedva napabirčimo vezujemo za samo jedan naslov, u nekom dužem periodu, što nam je bila sudbina u eri ofseta. Svega 12 knjiga za nekih 13 godina, od 2002. do 2014, u ofsetu, i u tiražima od po 400 primeraka, jer je to u klasičnoj štampi tako; i preko 100 naslova u formi bukleta, u mikro-tiražima, digitalno, od 2012... Nije, naravno, stvar u pukom kvantitetu, zahvaljujući čudesnim mogućnostima tehnologije, kao takvim (da je sreće, prolazili bismo kroz sasvim drugačije ljudsko iskustvo), nego u tome da se prepoznaju uslovi u kojima nešto pokušavamo i izmanevrišu objektivna ograničenja, koja su u našem slučaju takva da bi bila parališuća da mi subjektivno nismo tako super. Govorim u množini, zato što je do te izdavačke eksplozije došlo u periodu koji bi se kod mene lično mogao opisati kao čabar, gledano po svim horoskopskim rubrikama, osim u rubrikama "lična interesovanja" i "Bubašvaba pres" (svi vi koji ste se uključivali i pomagali). Sve se nastavilo, praktično bez zastoja. Buklet se pokazao kao prava forma, ali oni veći, kojih nije malo, sada se mogu uraditi i kao knjige.
Pričam o tome kao da je ta opcija od juče, ali za nas u neku ruku i jeste, a možda i za još nekog, ko će se tek upustiti u avanturu zvanu anarhističko izdavaštvo. Doduše, ne znam koliko bi sve bilo izvodljivo da nismo dobili ovu nenormalno dobru ponudu (gledao sam i drugde), s minimalnom razlikom u ceni po primerku između ofset i digitalne štampe, ali eto dobismo je, i taj trenutak valja iskoristiti. To, naravno, zavisi i od drugih okolnosti, tako da sigurno ne sledi poplava novih izdanja; ali nešto se ipak otvorilo.
*
Knjigu će i dalje distribuirati Burevesnici, iako još ne znam kakvi su im planovi; ali biće to uskoro. Ići će i preko mene, ali tek pomalo, ako nismo zajedno na nekom sajmu ili nekoj sličnoj prigodi.
Na našoj stranici i u Anarhističkoj biblioteci još stoji prvo izdanje html i word fajla; potrajaće dok to zamenim, pošto sam sve izmene unosio samo direktno u indizajn fajl, onaj za prelom. Ali naravno, i to prvo izdanje je dovoljno dobro, tako da nema problema. PDF je novi.
Najvažnija studija iz poslednjih 20 godina, gledano po svim kriterijumima i oblastima (u okvirima društvene kritike), koju je svakako vredelo uraditi opet i pustiti u još jedan nalet. Veliki panoramski esej o postepenom, ali brutalnom porobljavanju svih nas, uz jasne i smele smernice o tome kojih se iluzija moramo otarasiti da bismo probili drugu perspektivu i preoteli svoje živote.
"U ovom i narednom poglavlju razmatram te procese, naročito u Evropi, i tvrdim sledeće:
1. Oduzimanje sredstava za izdržavanje evropskim radnicima i primoravanje američkih i afričkih urođenika na robovski rad po rudnicima i plantažama 'Novog sveta' nisu bili jedini načini za stvaranje i 'akumuliranje' svetskog proletarijata.
2. Taj proces je zahtevao transformaciju tela u radnu mašinu i prisiljavanje žena na reprodukciju radne snage. To je, iznad svega, zahtevalo slamanje snage žena, što je, kako u Evropi tako i u Americi, ostvareno kroz istrebljivanje 'veštica'.
3. Prema tome, prvobitna akumulacija nije prosto akumulacija i koncentracija upotrebljive radne snage i kapitala. To je i akumulacija razlika i podela unutar radničke klase, čime hijerarhije zasnovane na rodu, kao i na 'rasi' i starosnoj dobi, postaju konstitutivni elementi klasne vladavine i formiranja modernog proletarijata.
4. Zato kapitalističku akumulaciju ne možemo da poistovetimo sa oslobođenjem radnika i radnica, kao što su to (između ostalih) radili mnogi marksisti, ili da u napredovanju kapitalizma vidimo izraz istorijskog progresa. Naprotiv, kapitalizam je stvorio još brutalnije i podmuklije oblike porobljavanja, tako što je u telo proletarijata uneo duboke podele, koje su poslužile za intenziviranje i prikrivanje eksploatacije. Dobrim delom zahvaljujući upravo tim nametnutim podelama – naročito onoj između žena i muškaraca – kapitalistička akumulacija i danas nastavlja da pustoši život u svakom kutku planete."
(II, Akumulacija rada i degradacija žena, Uvod, str. 90)
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages