anarhija/ blok 45: prvih 20 godina (nezvanično)
AG
U ovom žurnalu:
1. Najava jubileja
2. Gargojlo predstavlja
3. Otkrivenje Pazolinijevo (novi prilog u okviru Kompleta Pazolini)
4. Štampa: problemi, mogućnosti, potraga za novim štamparima
5. Odjavna špica
Da vam malo skrenem misli. Možda će nekome dobro doći, makar u nekim detaljima, budući da ni moje nisu baš najsvetlije.
Ove godine trebalo bi obeležiti 20 godina od početka avanture zvane anarhije/ blok 45.
Na tome sam predano radio još od kraja prošle godine. Nisam to radio prevashodno zbog "jubileja". Cilj je pokretanje distribucije uživo. Ali to se sad prosto poklopilo. I to je išlo: za nepuna dva meseca, doprintao sam tiraže za sve buklete, sve u sobnim uslovima (sada ima oko 600 primeraka, za nekih 90 naslova), i uradio, odnosno, odštampao tri knjige: novo izdanje "Kalibana i veštice", "Nevidljive gradove" i "Minima moralia" (sada s mojim predgovorom, raznim manjim ispravkama, itd.; to sam već postavio, kao knjiški pdf i html).
Onda je sve sa ovim svetom krenulo naopako. Sve što radimo baš zato i dalje ima smisla raditi, samo ne znam koliko u tom svetu koji je već pokazao svoje gadno lice ima smisla živeti. Postalo je previše odvratno. Ali nešto očigledno radimo. Dokle god bude moguće, i uvek malo preko toga, ne odustajemo. Rusi, NATO, Zelenski, nećete nas zajebati. Ako neko misli da bi nekog iz ovog niza, koji sigurno nije ni kompletan, ni gradiran, trebalo poštedeti, neka to zadrži za sebe. Sad to sigurno neću dalje obrazlagati.
Pored toga, nova tura zdravstvenih problema, zbog koji ću dobar deo ove godine verovatno provesti kao i 2018, možda opet s operacijom kao što je bila ona iz 2014. Nezgodno! Trenutno sam dobro, posle pet dana gadnih bolova i temperature (nije kovid). Slede dalji pregledi i maltretiranje, ali sad prosto uživam u tom olakšanju od bolova i koristim priliku za javljanje.
Uglavnom: ako zdravlje posluži i ako ostanemo pri ovom stepenu radijacije, podnošljivim cenama gasa i ne mnogo većem intenzitetu opšteg ludila, nešto ćemo svakako prirediti, čim malo grane proleće! O nekim detaljima koje bi trebalo obezbediti za tu malu feštu – neko mesto zgodno za postavljanje štandova i druženje, s našom muzikom, nerazbojničkim šankom, itd. – još ćemo pričati, mada svoje predloge možete poslati i odmah.
A sad da vidimo šta ima novo.
"Kaliban i veštica" ostaje "posebno izdanje", budući da je nastalo u saradnji s Burevesnicima, još 2013: sada još malo ispravljeno, preformatirano, s drugim koricama, sa Sanjinim kolažom iz 2020, itd.
Ali ostali knjiški naslovi najavljuju novu ediciju anarhije/ blok 45: GARGOJLO PREDSTAVLJA.
Još nekoliko naslova treba ili ponoviti ili prebaciti iz bukleta u knjiški format: za sada, Adornove "Snove" i "Društvo spektakla", što je praktično spremno (ostali su samo dopunski tekstovi za Debora; ne znam kako da se sažmem).
Makete korica, praktično kao za buklete, osim što će kod Adorna jedan mali detalj biti u boji.
Za taj format zreli su još neki bukleti, ali to ćemo tek videti, budući da su neki i dalje otvoreni za dodatke – kao Pazolini, gde je u deo 4, Il comunismo, ubačen jedan strahovit intervju: "Otkrivenje Pazolinijevo" ili "Pazolinijeva Apokalipsa". Pogledajte to!
https://anarhisticka-biblioteka.net/library/pier-paolo-pasolini-povratak-svitaca#toc69
Iz te knjige intervjua sa Žanom Difloom (Kentaurov san; Il sogno del Centauro: Incontro con Jean Duflot, 1969-1975) u prvoj verziji upotrebio sam samo dva odlomka, kao uvodne citate za neka poglavlja, ali sada sam preveo ceo taj segment.
„DIFLO: Sadašnjost je, dakle, vreme neodređenosti, trenutak dekadencije? PAZOLINI: To je pakao.“
„DIFLO: ... Na čemu, u krajnjoj liniji, počiva ta etika odbijanja? PAZOLINI: Možda, izvorno, na žalu za prošlošću. Dopuštam da to osećanje može biti konzervativno, ali to je sa mnom tako. Štaviše, u poemi Beznadežna vitalnost (Una disperata vitalità, 1964) napisao sam da sam postao komunista zato što sam konzervativan.“
„DIFLO: Da li, kao marksista, smatrate da je dovoljno da ukažete na tragove, na simptome propasti sveta?... PAZOLINI: Marksisti ili ne, svi mi učestvujemo u tom kraju sveta. Društvo nije razrešilo misteriju svog postojanja ništa više nego Edip...“
Pazolinija inače neću žuriti da prebacim u knjiški format, zato što se onaj komplet od 5 bukleta u jednoj kutiji pokazao kao neodoljiv. Kutija sada ima i novi dizajn (obostrani).
Tiraži za te knjige su mini, 20-30 komada po naslovu (za buklete mikro, 5-7-10), tek za štand, za 1-3 izlaganja, ali dovoljno za početak. Love je bilo dovoljno za toliko, pre svega zahvaljujući prilozima nekoliko čitatelja i čitateljki, koji su ili sami sebi propisali redovnu "članarinu" ili pomogli kad su se našli u prilici, iako u međuvremenu skoro da nije bilo distribucije, čak ni redovnog javljanja. Pretpostavljam da nisu ni svesni koliko su pomogli!
To su takvi troškovi: 20-30 primeraka jednog naslova, 30-50 E (zavisi od broja strana; u ovom slučaju, od 140 do 320 ili čak 380). Troškove kućne štampe ne mogu sad da dočaram. Nije naivno, ali nije nedostižno. Sa minimalnom lovom možete da dobijete štand koji izgleda kao bomba (ili bombona), naravno, samo za jedno ili dva izlaganja. Onda sve treba ponavljati, nikad iz početka, jer nešto uvek ostane, ali opet mnogo toga – samo što svako izlaganje, uz malo sreće, obično znači i dovoljno priloga za sledeći korak. Nema tu nikakvih garancija, tako samo govori dosadašnje iskustvo. Ali na to ne moramo da mislimo u datom trenutku, u distribuciji uživo, u druženju za štandom, koje život znači!
Za dalje ćemo videti. Papir je od kraja prošle godine do sada poskupeo 100%, poskupljuju i toneri i ostalo, ali nekim čudom cena štampe je ostala ista, makar u ponudama koje sam imao, doslovno do juče. Naravno, i taj trenutak prolazi.
Takođe: treba tražiti i novu štampariju. Stari štampari, s dobrim mašinama, ali sa sve lošijim odnosom prema ovome što radim, nisu više raspoloženi da rade na tome. Kod njih sam štampao Kalvina, ali bili su toliko nemarni da ni format nisu potrefili, kao ni nijansu korica (sama štampa je dobra, da ne brinete), o stalnom odugovlačenju da ne pričam. Pošto je to kod njih postalo pravilo, makar za te "male poslove", idemo dalje. Nađoh onda jednog majstora ovde u bloku, s dobrim odnosom, kakav se samo poželeti može – ali s realno lošim mašinama. Ipak, pošto je dobar odnos važniji od mašina, uradiću kod njega još neke stvari – samo ako i on opstane (šanse mu nisu bajne). Ovo što smo do sada uradili ispalo je dovoljno dobro, a sada gledamo kako da izvučemo još neku nijansu.
(Tekst ispada dobro, ali ne i fotke; to je neka vrsta "rizo" štampe, koja slabo izvlači tu vrstu grafike; ne znam zašto; korice ispadaju sasvim dobro, one se uvek rade na laseru; povez odličan, ili čak prejak, knjiga ne može lako da se otvori, ali tako se to sada svuda radi, osim naravno kad je šiveni povez. U prvoj knjizi koju smo uradili, "Kaliban i veštica", nismo se razumeli za unutrašnju marginu, koja ostade preuska, ali preživećemo; druga, "Minima moralia", sasvim dobra, 4+.)
Ali, ako neko zna za još neku štampariju-studio, s osobom koja nije klasični „majstor“, koja bi mogla da ima dobar odnos prema ovome što radimo, neka javi! Poželjno je da bude na Novom Beogradu.
Da sad ne dodajem još nešto! Ima dovoljno toga za gledanje i čitanje. Nastavljamo uskoro!
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite email sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/Žurnal/Listablok45/ Galerije