Gradski sajam knjiga (KC Grad): Kako je bilo
AG
U ovom žurnalu:
1. Gradski sajam knjiga, za one koji nisu bili
2. Naše izdavaštvo i distribucija (krivine i finese)
3. Odjavna špica
Hvala svima koji su obišli naš štand, na prilozima,
podršci, divnim rečima, sugestijama! Svega je bilo toliko da je to prevazišlo
sva očekivanja, koja kod mene inače nikada nisu malodušna (trema, neizvesnost,
toga ima uvek, ali ne i preteranog opreza).
Bilo je fantastično. Možda i previše, za trenutak i okruženje koji ostaju krajnje brutalni. Kontrast je nekako prejak (mislim da će tom utisku doprineti i fotke koje slede). Ali da se izdržati!
Domaćini, organizacija, ambijent, opšte raspoloženje, sve je bilo savršeno. A opet, o samom događaju u celini ne mogu mnogo da pričam, jer celinu skoro da nisam video! Od samog početka oko našeg štanda bilo je toliko živo da nisam stigao da napravim tri koraka dalje, osim par puta do šanka. Ipak, ono glavno se moglo videti iz aviona: velika, velika poseta, odlična atmosfera, svi ili skoro svi izlagači dobro prošli (mnogi i izuzetno dobro, koliko sam čuo).
Za štandom smo bili Steva Glušac i ja – a onda, na smenu ili đuture, još neki stari drugari. Steva je inače veliki poznavalac Porodične biblioteke, pomagao je i ranije, na razne načine (počelo je s Ilićem, Markerom i Kuglom, tu smo se našli!), a sada je spasio stvar: dovezao me je tamo i vratio u Blok, tako da je ono najteže ovog puta bilo najlakše. Pored toga, blizak mu je knjiški svet, poznaje izdavače, a ume i da vrlo jezgrovito dočara ljudima o čemu je reč, u ovom ili onom naslovu. Pravo društvo za štand. Flavio (LOM) nam je negde na početku poslao po rakijicu, neku njegovu, domaću. Bila je takva da se nije mogla piti sedećki nego samo u stavu mirno. Posle početne tenzije oko nameštanja štanda (jedina stvar koja kod mene može da ide do panike), to je bilo pravo okrepljenje. Sve je moglo da počne.
Naš štand, u ćošku, u visini ulaza; odlično mesto. Imao sam svoj stolnjak, ali svidela mi se i ova njihova mušema s tufnama, makar i malo poderana. Tu je i naš verni čitalac, Gargojlo.
To sad naravno ne mogu detaljno da opisujem. Bitno je da je uspelo. Nismo mogli dobiti bolju potvrdu da ne možemo ni da sanjamo na koji način sve te stvari kruže okolo, do koga sve dopiru, kako deluju, kakve odjeke mogu da izazovu. Ko je video kako to ide, video je; Steva, NS i Paunović su mi svedoci. Toliko iskrenih i ponesenih reakcija da mi sad dođe da zaridam (već sam počeo da se opraštam od ljudskog roda, posle svega što se pokazalo u poslednjih godinu i po; ali ne, "nije sve do raja izgubljeno", kao što reče Breton). Na nama je da sve to bude vidljivo, dostupno, neuslovljeno cenom ili na bilo koji drugi način. I da nas bude što više uživo. Ovo poslednje je ključno, to otvara prostor za nove susrete, za razne ishode, počevši od onih najboljih. Unapred se radujemo tome.
E sad, s obzirom na situaciju, u potencijalu za radost ne oskudevamo, ali za prilike ćemo videti. Sve se opet naglo pogoršava. Bilo je priča o sajmu u oktobru, na istom mestu, ali ko zna šta sledi već za koji dan ili nedelju. Nadamo se najboljem i već pripremamo za sledeći nastup. (Poslednja vest: "Više od 5000 novozaraženih...")
Dvorište KC Grad, za vreme sajma. Stigao sam da uradim samo tu jednu fotku, a ove sam preuzeo sa stranica izdavača RADNI STO, ŠTRIK, FMK Knjige (pored nas, jedini pretežno "teoretski" izdavač) i RENDE (x 3).
Priloga je bilo više nego dovoljno za obnavljanje tiraža – za nabavku tonera i papira, štampu korica u boji, naručivanje nekih knjiga, itd., uz nadu da će oprema izdržati – tako da je sada glavno pitanje kako sve to fizički izgurati, ako bi se distribucija radila iole redovnije. Previše tih mehaničkih radnji i dalje radim sam, a treba raditi i same tekstove, dakle, prevoditi i pisati (mada ni to fizikalisanje nije samo kuluk: dok rutinski puštate štampu ili klamujete isprintane tabake, ostajete u materiji, nastavljate da razmišljate o svemu). Ali, vredi probati. Kao što sam rekao u prethodnom žurnalu, sve je unapred uspelo već kao vežba, kao podsećanje na razne praktične krivine i finese. Evo nekih:
— Velika stvar bi bila neka konstrukcija za izlaganje bukleta, kao forme koju je, na uvek ograničenom prostoru, teže postaviti na neki pregledan način nego knjige, budući da ne mogu da stoje na rikni i da je držanje po kutijama suviše zamorno za gledanje, čak i za čitaoce s najviše pažnje;
— trebalo bi napraviti i neke jače kutije ("slipcase") za buklete koji idu u kompletu (Minima moralia, Pazolini); ove kutije krojim sam, od papira 160 gr, prema najprostijoj šemu s časova OTO-a, ali to bi trebalo uraditi od kartona, sa istim ilustracijama, ne znam kako;
— još neke korice bi trebalo da idu s malo boje; nemam štampač u boji, niti ga ima smisla kupovati za tako male potrebe – svaka deseti naslov s koricama u boji, recimo – i za ovaj tempo distribucije; ali to opet fali, ne samo zbog štampe konačnih verzija već i zbog proba.
Ima još takvih detalja. Nadam se da će biti prilike da se sve to razradi u hodu.
Hvala još jednom svima koji su bili, na svemu! Do sledećeg susreta, veliki pozdrav i čuvajte se.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/Žurnal/Listablok45/ Galerije