Nova izdanja – i nove prepreke
AG
U ovom žurnalu:
1. Još 4 nove knjige!
2. ... ali koje NEĆEMO videti na Prolećnom sajmu knjiga u KC Grad! (opet su nas zajebali)
3. Ne znam šta da radim (jebo im ja mater hipstersku sviju)
4. Odjavna špica
Da izvinu ova deca, na ovom francuskom, ali morao sam da dam sebi malo oduška.
U stvari je sve išlo dobro. Dve i po godine korone, onda ovaj rat, pa boljke, mesec dana po lekarima, u perspektivi i operacija, itd., ali, za divno čudo, priprema novih stvari išla je ko od šale. Vratio sam se u knjiški medij, isprobavao razne formate, igrao se s tim, malo lutao i onda našao caku. Usput sam ozbiljno proširio neke naslove, s novim prevodima, pošto format knjige to dopušta. Ali sve to radimo da bi se videlo, kružilo, pogodilo nekog, ciljano ili slučajno. Dakle, direktna, živa distribucija, to je naš teren, utoliko pre što su nam drugi kanali zatvoreni, budući da nemamo cene (tako da tu ništa i ne pokušavamo). To je ono vitalno. Ali prilika je tako malo, a sad ili do daljeg i nimalo.
Zimski sajam u KC Grad smo propustili jer nas osoba zadužena za taj program nije obavestila kao i ostale izdavače, tako da sam za sve saznao prekasno. A za ovaj Prolećni sajam, najavljen za 29. maj, iako sam se prijavio 3. maja, dakle, 25 DANA RANIJE – hvala Ivanu Bookvalisti, iz FMK knjige, na blagovremenom obaveštenju! (iz KC Grad nas opet nisu obavestili kad i ostale) – rekoše da je kasno! "Sve puno", ne može! Nek idu u tri pičke materine.
Inače sam se nadao nekom takvom sajmu (nije stvar u KC Grad, naravno, okvir je skoro nebitan, stvar je u sajmu knjiga kao sadržaju). Ideja o obeležavanju "jubileja" (20 godina anarhije/ blok 45) počela je da me opterećuje, najviše zato što je podrazumevala neki klub ili nešto slično, dakle, kontekst koji je više blejački nego knjiški. I to ima svoje, nisam zaboravio zašto su važne žurke, ali to mi je sad bilo prenaporno za organizovanje. Ima vremena za neku posebnu feštu. Neki mali sajam, mislio sam, to bi bila prava stvar u ovom trenutku. I onda je od Ivana stigao glas o tom Prolećnom sajmu knjiga. Lepo! Ali onda je opet pala rampa.
Uhhh... Još ne mogu da prodišem. Ova nova knjiška serija izgleda bajno (edicija GARGOJLO PREDSTAVLJA; videti najnovije izdanje naše stranice). Ima nekih slabosti, koje sam objašnjavao u prethodnom žurnalu (rizo štampa: korice i uvez odlični, tekst dobar, fotke ne baš), ali u celini je to dobro. Majstor je za svaku pohvalu, jedan momak tu iz blokova, svaka mu čast na trudu i predusretljivosti – mada su se i tu odmah nadvili oblaci! Samo što sam našao tu štampariju, na 5 minuta peške od solitera, i uradio tamo par stvari, majstor mi je rekao da će morati da proda sve mašine i počne iz početka, s nekom skromnijom opremom... Nema, kriza. Nadam se da će se izvući i bez toga!
Dobro, iako i dalje udaramo u zid, da vidimo šta ima novo.
U prethodnom cugu uradili smo novo izdanje Kalibana i veštice, novi prevod Kalvinovih Nevidljivih gradova, i knjišku verziju Adornove Minima moralia. Tu je bilo malo lutanja u tehničkim detaljima (uglavnom kod Kalvina, što ćemo korigovati u novom tiražu), ali sa Minima moralia smo polako ušli u fazon.
U tom cugu značajno je prošireno i nešto što je ostalo u formi bukleta, odnosno 5 bukleta u jednoj kutiji: Pazolini, buklet br. 4, Il comunismo, proširen je kompletnim poglavljem iz knjige razgovora Kentaurov san, "Otkrivenje Pazolinijevo" (ili "Pazolinijeva Apokalipsa").
A sada su tu i Adornovi Snovi, Abensurov esej o Vilijamu Morisu (Utopija i romansa), Tabukijevi eseji o Pesoi (Škrinja puna ljudi) i Kamijevo Leto.
Naizgled, sve što smo ranije imali u formi bukleta, ali opet s nekim značajnim dodacima:
— Adornovi Snovi su praktično buklet prebačen u knjiški format, bez dodataka, osim par ilustracija. To je to. Jaka celina, koja je i sama tražila da bude knjiga.
— Abensurov esej Vilijam Moris: Utopija i romansa proširen je Morisovim osvrtom na Belamijevu utopiju Pogled unazad, budući da je to bio glavni negativan podsticaj za pisanje njegove utopije, Vesti iz Nigdine. Pogled unazad je sve ono što Vesti svesno nisu. Nije bilo nužno za ovo izdanje, ali je opet našlo svoje mesto.
— U prvoj verziji, buklet s Tabukijevim tekstovima o Pesoi nosio je podnaslov "Dva eseja o Fernandu Pesoi". Sada, u knjiškoj verziji, imamo 4 eseja, jedan esej-predgovor i jedan intervju s Tabukijem. Dakle, puna kapa.
— A Kamijevo Leto je prošireno po meni najboljim tekstom iz njegove rane zbirke Svadbe, "Leto u Alžiru" (1936–1937, u novom prevodu). To je prosto bilo neodoljivo.
Tabuki i Kami su još u štampariji, ali biće tu sutra-prekosutra. Malo sam požurio sa žurnalom, oduška radi, da ne bih eksplodirao – ili zadavio nekog.
Tu bi se našao još koji naslov, da nisam zapeo s pisanjem pratećih tekstova (to ponekad ide lako, kao kod oba Adorna, ponekad zapinje, kao kod Debora, ne zbog manjka ideja, nego zbog viška, tako da se onda treba sažimati).
Eto, nešto ipak radimo! Ali zajebava ko stigne. Najviše baš ta hipsterska fela, ti "kulturnjaci", "menadžeri" i "menadžerke u kulturi", ti liberalčići s levim spinom, ti… uhhhh...
Posebna priča je distribucija koja bi tekla potpuno nezavisno od te regularne izdavačke scene. Ali to do daljeg ostaje nedostižno. Niko ili skoro niko ne radi ništa srodno, "Burevesnici", jedini bliski po profilu, prolaze kroz svoje dileme, a s drugim izdavačima se praktično ništa ne može uraditi jer imaju drugačiju motivaciju (iako bi se to još moglo probati). A da sam zabodem štand negde, nasred ulice ili na neko drugo zgodno mesto (koje?), sada mi je prezahtevno, i više bi bilo performans nego prava distribucija. Nije da imamo mnogo dodirnih tačaka s drugim izdavačima, naprotiv, ali mali, pučki sajmovi knjiga su kao stari bazari, otvoreni za nove susrete, za slučaj, za neke nove situacije, sa onima koji još čitaju. Inače je glavni problem fizički obim posla, pri ovakvom načinu rada: mikro-tiraži, koji brzo odu, tako da onda mnogo naslova treba odmah obnavljati. Ne znam da li to mogu da postignem, iole redovno, kao u periodu 2015–2017, ali hteo sam da probam.
Ne znam šta da radim. Dok mi nešto ne sine ili se ne otvori, pripremam nove stvari. To se prosto samo nameće, skoro da nemam ništa s tim, takav je osećaj, stvari jure mene, hoće da se pojave, ne ja njih. To je pravi odnos i šteta što taj dobar osećaj već duže vreme unazad nema još neki oslonac u suroj stvarnosti.
Hvala svima na brizi i prilozima koji su omogućili da se i u ovim nemogućim uslovima pojavi toliko novih knjiga! Prebrodićemo i ove probleme.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/Žurnal/Listablok45/ Galerije