Franc Kafka: Odradek
217 views
Skip to first unread message
AG
Jul 10, 2015, 9:50:40 AM7/10/15
to blo...@googlegroups.com
U ovom žurnalu:
1. Priča nad pričama
2. Odjavna špica
Franc Kafka, "Domaćinova briga", kratka priča (1914–1917), kao buklet i word.doc
Jedna od najlepših Kafkinih priča; u stvari, jedna od retkih za koje biste uopšte potražili reči u okvirima "lepog"; znamo da kod njega ništa nije bilo lepo ili prijatno, na onaj bezbrižan, nestvaran način, koji ponekad nekud vodi, ali koji je uvek laž. Takođe, to je jedna od njegovih najzagonetnijih priča. Kafka je bio majstor enigme, ostavio je za sobom toliko motiva oko kojih razni tumači i danas ispredaju cele kosmologije, ali u ovoj priči ima nešto posebno, što se ne može objasniti na onaj uobičajen način (i ako to uopšte nešto objašnjava), naime, izuzetnim darom ili genijalnom maštom. Ovakve priče je nemoguće "smisliti"; one same dolaze, ako uopšte dođu; "javljaju se" ili ukazuju – baš kao i Odradek.
Na priču su me podsetili Adorno i Benjamin; spominje se u jednom malom odlomku iz Minima moralia ("... kao što bi Odradek skoro mogao biti anđeo..."), koji opet upućuje na Benjamina i njegov najpoznatiji esej o Kafki. Posle sam malo pogledao te njihove tekstove, u kojima su se bavili Kafkom, svako na svoj način, i to je zaista bilo vredno podsećanja. Nije bilo kao tolika kasnija tumačenja, koja su Kafki ili baš toj priči, u maniru koji nije tako nov, ali koji je danas izgleda potisnuo sve ostale, prilazila kao žabi za seciranje (Žižek, Judith Butler, itd.). Kod Adorna i Benjamina, sve se još uvek odvija s nekim dobrim razlogom, idemo ka nečemu, puštamo priči da još malo traje, u stvari, pričamo jedni drugima šta još vidimo, a da nas se to zaista tiče. (Uvek možete, onako štreberski, kao Džudit-Žižek, pričati šta još vidite s nekog tehničkog stanovišta, recimo, psihoanalitičkog ili sociološkog, na uopšten način, čisto cerebralno ili stilske vežbe radi; tako se sve može drndati). Dobri tekstovi. Ali, i oni loši i osrednji, kojih se u međuvremenu nakupilo, svedoče da su u toj priči mnogi osetili nešto izuzetno, kod pisca koji je inače bio izuzetan, u skoro svemu što je ostavio za sobom.
Da, priča govori o "kapitalizmu", to je najlakše reći i u stvari je tačno; samo kad bismo konačno precizirali šta je to "kapitalizam". To je, dakle, ucena; to je potpuno komodifikovan i monetarizovan život; život koji "košta", koji se može obezbediti samo uz strogi uslov, u zamenu za prekomerni i uvek spolja definisani rad, dakle, u zamenu za sam život, za njegovu srž, supstancu. To je totalni teror zadate svrhe, obaveze, moranja – koji su tako tiranski pritiskali svet iz mnogih Kafkinih priča. To su domaćin i njegova briga.
Kao što znamo, takvo viđenje života nije samo "kapitalističko"; njega deli i skoro cela levica (ne i neki stari jeretici s levice, ali danas takvih nema), čak i mnogi koji se deklarišu kao anarhisti. Došli smo do neverovatne situacije da više ne možemo da zamislimo život bez ucene i prisile. To pravdamo na razne načine, pokušavamo da svedemo na nešto praktično (tržište, novac, robe, kao "čisto tehnički" instrumenti "razmene"), odvojeno od predatorskih interesa; ali, sve to ne uspeva da ubedi nikog. I to je krug u kojem se sada vrtimo.
Ali, Odradek je u tom svetu odradio svoje. I rekao mu ćao, zbogom, nikad više. Nije više stvar, iako i dalje pomalo liči na neku čudnu spravu, koja je nekada služila nečemu, ali što je sada nemoguće utvrditi; zato nije čak ni starudija, jer je za sobom pomeo svaki trag nekog drugačijeg postojanja. Postao je biće, stvorenje, koje ume čak i da priča i da se smeje, ali nemoguće je reći kakvo biće. Šta radi, gde živi? Ali, kako, iz ove perspektive, pričati o stvorenjima oslobođenim terora svrhe? Šta bi ljudi radili kada ne bi radili? Ko zna, ali verovatno ništa posebno; dakle, svašta, ali nikad grozničavo, usiljeno, kao pod prisilom. Ne bi bilo potrebe za tako strogom i isključivom specijalizacijom, koja, pod pritiskom zarađivanja, još od najranijeg uzrasta osakaćuje naše prave darove, potencijal za istinsku posvećenost. ("Šta ćeš biti kad porasteš?") Možda je to dovoljan znak pravog života, za koji se, pre svega, treba otvoriti, umesto da se iscrpljujemo njegovom "pozitivnom" slikom, zamišljanjem njegovih detalja, koji se ionako ne mogu odrediti i urediti unapred. Odradek bi zaista mogao biti njegov anđeo ili izaslanik, iako mu ni to nije svrha. Ali, kad je već tu ili kada se desi da nas presretne iza nekog stepeništa ili na tavanu ili u uglu lifta, to je ono na šta bi mogao da nas podseti. Možda ćemo ga jednog dana pogledati manje zabrinuto nego domaćin iz priče, koji dobro sluti da će njemu i njegovim apsurdnim brigama uskoro doći kraj, a da nije ni živeo, a da će Odradek nastaviti da skakuće okolo.
Priča je nastala negde između 1914. i 1917, a prvi put je objavljena 1919, u Kafkinoj zbirci Seoski lekar (Ein Landarzt). Sledi prevod Branimira Živojinovića, malo korigovan (detalj iz opisa Odradeka i još neke sitnice; inače, dobar prevod). Priča je uvrštena u Porodičnu biblioteku kao priča-vodilja, slično Adornovom tekstu "Na moru" (Minima moralia, br. 100), koji je prvi stekao takav status. Tu je i buklet (korice su, do nekog drugog rešenja, pozajmljene od izdanja Max Brod, Franz Kafka: A Biography, autorke Florence Neal); jednolist, zgodan za razbacivanje okolo; buklet-odradek, koji bi čitaoce mogao da zatekne na raznim neočekivanim mestima; pokušajte, ako budete raspoloženi.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
PS, neobavezno: neki Adornovi i Benjaminovi eseji o Kafki, ne samo o ovoj priči (kojoj nisu ni posvetli neki poseban tekst). Prevodi su, nažalost, opet prilično loši ili nepotpuni, ali mogu da se nađu na engleskom.
W. Benjamin: "Franz Kafka", Eseji, Nolit, Beograd, 1974, 242–257. Nedostaje poslednje, poduže poglavlje, "Sancho Panza", bez neke napomene ili objašnjenja. Na engleskom, "Franz Kafka: On the Tenth Anniversary of His Death" (1934), u zbirkama Illuminations (PDF na webu) i Selected Writings vol. 2, part 2.
Takođe, "Some Reflections on Kafka" (1938), opet zbirka Illuminations ili, u pravoj verziji (Hana Arent, urednica Illuminations, iskasapila je i onda prekrojila originalni tekst, koji je u stvari pismo), Selected Writings vol. 3, pod naslovom "Letter to Gershom Scholem on Franz Kafka".
T. W. Adorno: "Zabilješke uz Kafku", Filozofsko-sociološki eseji o književnosti, Školska knjiga, Zagreb, 1985, str. 109–135. (Vrlo mutan prevod.) Eng., "Notes on Kafka", Prisms, 1967. Takođe, "A Title", Notes to Litterature, vol. 2 (o raznim delima i piscima, ali sa vrlo zanimljivim osvrtom na "Domaćinovu brigu").
U attachmentu su neki radovi Jeffa Walla (1946), koji je dao možda najprecizniji prikaz Odradeka, prema opisu iz priče, iako će to možda ograničiti viziju onih koji bi pokušali da ulove Odradeka na neki svoj način.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Foto albumi
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
anarhiju/ blok 45 pomažete i tako što ćete ove poruke slati dalje.
1. Priča nad pričama
2. Odjavna špica
Franc Kafka, "Domaćinova briga", kratka priča (1914–1917), kao buklet i word.doc
Jedna od najlepših Kafkinih priča; u stvari, jedna od retkih za koje biste uopšte potražili reči u okvirima "lepog"; znamo da kod njega ništa nije bilo lepo ili prijatno, na onaj bezbrižan, nestvaran način, koji ponekad nekud vodi, ali koji je uvek laž. Takođe, to je jedna od njegovih najzagonetnijih priča. Kafka je bio majstor enigme, ostavio je za sobom toliko motiva oko kojih razni tumači i danas ispredaju cele kosmologije, ali u ovoj priči ima nešto posebno, što se ne može objasniti na onaj uobičajen način (i ako to uopšte nešto objašnjava), naime, izuzetnim darom ili genijalnom maštom. Ovakve priče je nemoguće "smisliti"; one same dolaze, ako uopšte dođu; "javljaju se" ili ukazuju – baš kao i Odradek.
Na priču su me podsetili Adorno i Benjamin; spominje se u jednom malom odlomku iz Minima moralia ("... kao što bi Odradek skoro mogao biti anđeo..."), koji opet upućuje na Benjamina i njegov najpoznatiji esej o Kafki. Posle sam malo pogledao te njihove tekstove, u kojima su se bavili Kafkom, svako na svoj način, i to je zaista bilo vredno podsećanja. Nije bilo kao tolika kasnija tumačenja, koja su Kafki ili baš toj priči, u maniru koji nije tako nov, ali koji je danas izgleda potisnuo sve ostale, prilazila kao žabi za seciranje (Žižek, Judith Butler, itd.). Kod Adorna i Benjamina, sve se još uvek odvija s nekim dobrim razlogom, idemo ka nečemu, puštamo priči da još malo traje, u stvari, pričamo jedni drugima šta još vidimo, a da nas se to zaista tiče. (Uvek možete, onako štreberski, kao Džudit-Žižek, pričati šta još vidite s nekog tehničkog stanovišta, recimo, psihoanalitičkog ili sociološkog, na uopšten način, čisto cerebralno ili stilske vežbe radi; tako se sve može drndati). Dobri tekstovi. Ali, i oni loši i osrednji, kojih se u međuvremenu nakupilo, svedoče da su u toj priči mnogi osetili nešto izuzetno, kod pisca koji je inače bio izuzetan, u skoro svemu što je ostavio za sobom.
Da, priča govori o "kapitalizmu", to je najlakše reći i u stvari je tačno; samo kad bismo konačno precizirali šta je to "kapitalizam". To je, dakle, ucena; to je potpuno komodifikovan i monetarizovan život; život koji "košta", koji se može obezbediti samo uz strogi uslov, u zamenu za prekomerni i uvek spolja definisani rad, dakle, u zamenu za sam život, za njegovu srž, supstancu. To je totalni teror zadate svrhe, obaveze, moranja – koji su tako tiranski pritiskali svet iz mnogih Kafkinih priča. To su domaćin i njegova briga.
Kao što znamo, takvo viđenje života nije samo "kapitalističko"; njega deli i skoro cela levica (ne i neki stari jeretici s levice, ali danas takvih nema), čak i mnogi koji se deklarišu kao anarhisti. Došli smo do neverovatne situacije da više ne možemo da zamislimo život bez ucene i prisile. To pravdamo na razne načine, pokušavamo da svedemo na nešto praktično (tržište, novac, robe, kao "čisto tehnički" instrumenti "razmene"), odvojeno od predatorskih interesa; ali, sve to ne uspeva da ubedi nikog. I to je krug u kojem se sada vrtimo.
Ali, Odradek je u tom svetu odradio svoje. I rekao mu ćao, zbogom, nikad više. Nije više stvar, iako i dalje pomalo liči na neku čudnu spravu, koja je nekada služila nečemu, ali što je sada nemoguće utvrditi; zato nije čak ni starudija, jer je za sobom pomeo svaki trag nekog drugačijeg postojanja. Postao je biće, stvorenje, koje ume čak i da priča i da se smeje, ali nemoguće je reći kakvo biće. Šta radi, gde živi? Ali, kako, iz ove perspektive, pričati o stvorenjima oslobođenim terora svrhe? Šta bi ljudi radili kada ne bi radili? Ko zna, ali verovatno ništa posebno; dakle, svašta, ali nikad grozničavo, usiljeno, kao pod prisilom. Ne bi bilo potrebe za tako strogom i isključivom specijalizacijom, koja, pod pritiskom zarađivanja, još od najranijeg uzrasta osakaćuje naše prave darove, potencijal za istinsku posvećenost. ("Šta ćeš biti kad porasteš?") Možda je to dovoljan znak pravog života, za koji se, pre svega, treba otvoriti, umesto da se iscrpljujemo njegovom "pozitivnom" slikom, zamišljanjem njegovih detalja, koji se ionako ne mogu odrediti i urediti unapred. Odradek bi zaista mogao biti njegov anđeo ili izaslanik, iako mu ni to nije svrha. Ali, kad je već tu ili kada se desi da nas presretne iza nekog stepeništa ili na tavanu ili u uglu lifta, to je ono na šta bi mogao da nas podseti. Možda ćemo ga jednog dana pogledati manje zabrinuto nego domaćin iz priče, koji dobro sluti da će njemu i njegovim apsurdnim brigama uskoro doći kraj, a da nije ni živeo, a da će Odradek nastaviti da skakuće okolo.
Priča je nastala negde između 1914. i 1917, a prvi put je objavljena 1919, u Kafkinoj zbirci Seoski lekar (Ein Landarzt). Sledi prevod Branimira Živojinovića, malo korigovan (detalj iz opisa Odradeka i još neke sitnice; inače, dobar prevod). Priča je uvrštena u Porodičnu biblioteku kao priča-vodilja, slično Adornovom tekstu "Na moru" (Minima moralia, br. 100), koji je prvi stekao takav status. Tu je i buklet (korice su, do nekog drugog rešenja, pozajmljene od izdanja Max Brod, Franz Kafka: A Biography, autorke Florence Neal); jednolist, zgodan za razbacivanje okolo; buklet-odradek, koji bi čitaoce mogao da zatekne na raznim neočekivanim mestima; pokušajte, ako budete raspoloženi.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
PS, neobavezno: neki Adornovi i Benjaminovi eseji o Kafki, ne samo o ovoj priči (kojoj nisu ni posvetli neki poseban tekst). Prevodi su, nažalost, opet prilično loši ili nepotpuni, ali mogu da se nađu na engleskom.
W. Benjamin: "Franz Kafka", Eseji, Nolit, Beograd, 1974, 242–257. Nedostaje poslednje, poduže poglavlje, "Sancho Panza", bez neke napomene ili objašnjenja. Na engleskom, "Franz Kafka: On the Tenth Anniversary of His Death" (1934), u zbirkama Illuminations (PDF na webu) i Selected Writings vol. 2, part 2.
Takođe, "Some Reflections on Kafka" (1938), opet zbirka Illuminations ili, u pravoj verziji (Hana Arent, urednica Illuminations, iskasapila je i onda prekrojila originalni tekst, koji je u stvari pismo), Selected Writings vol. 3, pod naslovom "Letter to Gershom Scholem on Franz Kafka".
T. W. Adorno: "Zabilješke uz Kafku", Filozofsko-sociološki eseji o književnosti, Školska knjiga, Zagreb, 1985, str. 109–135. (Vrlo mutan prevod.) Eng., "Notes on Kafka", Prisms, 1967. Takođe, "A Title", Notes to Litterature, vol. 2 (o raznim delima i piscima, ali sa vrlo zanimljivim osvrtom na "Domaćinovu brigu").
U attachmentu su neki radovi Jeffa Walla (1946), koji je dao možda najprecizniji prikaz Odradeka, prema opisu iz priče, iako će to možda ograničiti viziju onih koji bi pokušali da ulove Odradeka na neki svoj način.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Foto albumi
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
anarhiju/ blok 45 pomažete i tako što ćete ove poruke slati dalje.
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages