KC Grad, u saradnji sa Tržišnom inspekcijom: fiskalizacija nefiskalizovanih

[AG]

U ovom žurnalu:

1. KC Grad: konačno su nas se otarasili!

2. Naši izdavači, tržišni kapoi (izuzeci će razumeti)

3. Idemo dalje, neznano kud, ali dalje svakako

4. Odjavna špica

Molim vas da ovo shvatite kao poseban protokol; specifična je stvar, neće svakome biti interesantno ili važno, ali čisto da vidite u kakvim uslovima nešto pokušavamo, kako to ide – konkretno, s nama i lokalnim institucijama "kulture", ali i sa ostalim izdavačima, onim "registrovanim". Neki od njih su bili i ostali veliki lafovi i lafice. Skoro ni sa kim od njih nemam iole redovan kontakt. Svi smo "izdavači", ali krećemo se u različitim ravnima. Ipak, kad se vidimo, to uvek bude dobro. To su pravi knjiški ljudi, koje volim i navijam za njih, nezavisno od toga koliko im je blisko ovo što radimo. To će uvek biti tako. Ali, kao što ćemo videti, u ovoj lošoj plimi, koja samo raste, sa svih strana, takvih je sve manje. 

James Joyce, sa Sylviom Beach, ispred njene knjižare, Shakespeaer and Company, Pariz, 1922.

Obaveštenje za one kojima ćemo možda nedostajati 25. VI, za kada je zakazan Gradski sajam knjiga u KC Grad: više ne idemo tamo, jer KC Grad insistira da svi izdavači – sve "izdavačke kuće", kako su rekli, a videćemo zašto to ističem – moraju da imaju FISKALNE KASE!

 

Kao što je primetio jedan drugar, kad sam mu to javio: "KC Grad? Fiskalne kase? Oni... tamo?!"

 

Ali da, naravno, to je takva ekipa, makar na nivou uprave: pored nezainteresovanosti i blaženog hipsterskog ignorantstva, koje su stalno pokazivali, deru nas i za izlagački prostor. Recimo, 4.500 din za "najveći" sto, onaj koji ste videli kod nas (kao jedna i po školska klupa, samo uži), iako sigurno nisu sirotinja: glavni pokrovitelj im je vlada Kraljevine Holandije... A sad i ovo. Nisu oni izmislili fiskalne kase, niti je to od juče, ali to njihovo tržišno-inspekcijsko insistiranje na tom propisu, u takvoj prilici, zaista je... ne znam ni kako to da izrazim... bizarno. Mada je u stvari gnusno. Nepotrebno, svakako.

 

To praktično znači da je sada i taj izlaz blokiran – ne samo nama, samo što su nama takve prigode skoro jedini izlaz (ne nužno KC Grad, nego mali sajmovi knjiga). Još nekim izdavačima, koji inače, za razliku od nas, podležu toj klauzuli, to nikako ne odgovara, niti im je lako izvodljivo. Jedan izdavač je odmah otkazao dalje učešće, drugi najavio. Svega dvoje (pored nas), dakle, ali takvih sigurno ima više.

 

Jedan od njih, izrazio je problem vrlo jasno i ubedljivo. Samo je podsetio na stvarnost:

 

"Koliko znam, niko od izlagača koji se pojavljuju u KC Gradu nema svoju fiskalnu kasu. Ne još uvek. Mi planiramo to da izvedemo nekako do oktobra. Ovako izlagača na mini sajmu po svoj prilici neće ni biti. Probaj nešto da vidiš sa direkcijom (obraća se urednici KC Grad). Ni seljaci na pijacama nemaju fiskalne kase pa se to ipak toleriše. Toleriše se i na lokalnim sajmovima knjiga po manjim gradovima. Pozdrav."

 

Videćemo da ništa nije vredelo, a da "direkciju" – g. direktora KC Grad, Dejana Ubovića lično, koji je bio uključen u celu komunikaciju, makar sa svojom email adresom, to nije ni taklo.

 

Sluteći šta sledi, iako dakle ne spadamo u nadležnost tržišne inspekcije, odmah sam se javio da proverim kakav je stav KC Grad prema nama, kao posebnom slučaju. Rekao sam da to verovatno ne odgovara nikome, ali nisam mogao dalje da govorim u ime ostalih. Samo sam podsetio urednicu tog programa da nismo "privredni subjekt", da nemamo cene, da nismo čak ni "neprofitni", nego netržišni izdavač. Nemamo, niti smo dužni da imamo bilo kakve papire, dozvole, knjigovođu... kasu. Ništa ne prodajemo. Knjige i buklete dajemo ili ne dajemo (ovo drugo vrlo retko, što inače nema veze s prilozima ili bilo kakvom drugom kompenzacijom; dešava se kad je neko baš bezobrazan, komotan, ciničan, itd.), kao što čitaoci daju ili ne daju priloge (očigledno im je drago da daju, pošto smo i dalje tu). To je stvar volje, lične odluke, i jednostavno se ne može izraziti ili sankcionisati tržišno. Drugi je odnos. Ali opet smo "izdavač", s prilično dobrim cugom, sada već i stažom, samo što, eto, nismo i "izdavačka kuća", to jest firma. Ali ništa nije vredelo (nju sam na sve to podsetio samo u najkraćem, ne ovoliko). Jedini odgovor bio je:

 

"Dragi Aleksa, za sve izlagače je isto pravilo, sve IK (izdavačke kuće) moraju imati fiskalne kase. Žao mi je, nadam se da ćemo vas videti nekom drugom prilikom. Pozdrav."

Na to sam samo primetio da očigledno "ne žele da se udubljuju" i da ne vredi. Nisam dalje insistirao. 

Sličan odgovor – u osnovi isti, neumoljiv, robotski, u tri reči – dobili su i ti izdavači koji su protestovali ili najavili otkazivanje. Urednici KC Grad je mnogo žao, vidimo se nekom drugom prilikom, "dođite kao posetioci, da se družimo" (doslovno im je to rekla, kao da je sve u redu), ćao...

 

Neki od tih izdavača su svojim učešćem nosili taj sajam, a o našem doprinosu tome sad ne vredi pričati (ko je video, video je). Ali KC Grad to jednostavno ne zanima.

 

Ovog puta nisam pošizeo (kao prošlog proleća, zbog drugih problema), jer je već bilo jasno da od KC Grad nema ništa. Posle katastrofalnog novembarskog sajma – ne i za nas, ali za većinu sigurno, posle čega je među izdavačima došlo do manje uzbune, o koju se KC Grad i tada glatko oglušio – martovski sajam su jednostavno preskočili i svoju sajamsku godinu izgleda sveli na svega dva termina. Iskustveno, a zatim i posredno, kroz priču s drugima, shvatio sam da KC Grad taj sajam samo otaljava. Rade književne promocije, što je drugi aranžman, ali taj sajam je za njih očigledno gnjavaža. U svakom slučaju, sa ili bez toga, naš problem s distribucijom ostaje: 4-5 malih sajmova godišnje znači nešto; 2 već nisu razlog da na to računate kao na nešto presudno, naročito s ovakvim odnosom domaćina.

 

DUBOKO U NAMA, TRŽIŠTE

 

Ali sve to vam govori gde i s kim živite, da ta rupa na koju se svi nešto žale počinje već s našim vajnim "kulturnjacima" – ili s nekim kolegama i koleginicama izdavačima! Naime, bez trunke brige za druge, nekog zrnaca solidarnosti, svesti da se upravo otvorio jedan problem, na koji neki ljudi reaguju, urednica jedne izdavačke kuće iz Beograda razdragano je obavestila urednicu KC Grad:

 

"Mi smo fiskalizovani"!

 

I doći će, naravno. (Ne očekujte previše, imaju ukupno 5 naslova, ali zato imaju vrlo pretenciozan web portal, neku vrstu iIustrovane revije za "kulturu" uopšte.)

 

Još jedna urednica, iz druge izdavačke kuće – inače vrlo radikalnog naziva, koji sugeriše kako za njih PRAVILA nisu nikakva svetinja (pogodite o kome je reč, taj naziv svemu daje posebnu draž, probajte na engleskom) – stala je u odbranu politike KC Grad, odnosno, prihvatila je te nove propozicije zdravo za gotovo i još se brecnula na nas (konkretno, na mene, pošto sam prvi reagovao), koji tu nešto zanovetamo... Obavestila nas je i da trenutno, kao kuća, rade na svojoj fiskalizaciji, tako da će do 25. VI biti spremni:

 

"Pa šta da se žena udubljuje kad su pravila takva, nije ih ona smislila (urednica KC Grad). Mi imamo kasu do tad. Sad ne, al dala sam zahtev. Inače, mi smo udruženje i do skora nije morala da se ima kasa al po novom mora: svako ko na bilo koji način ima prihod od maloprodaje mora to da evidentira. To je to; nema tu pregovaranja, poreska uprava se tu pita." (Bez pozdrava na kraju.)

 

Još jedna urednica, inače veteran u tom poslu, takođe je oštro sasekla svaku dalju raspravu, s pozicija Tržišne inspekcije, naravno. Nešto manje apologetski, u poređenju s ovom prethodnom salvom, ali opet bespogovorno:

 

"Dragi Aleksa (inače se nikad nismo upoznali, čak ni na prošlom sajmu, kad smo bili štand do štanda), nema tu mnogo udubljivanja, kase su obavezne već godinama, KC Grad se sa ovim sajmom nekako provlačio, toga više nema. Nema pritiska, besmislen je, zakon je zakon, složićeš se važi za sve. Svako može da uzme fiskalnu kasu ukoliko hoće. Puno pozdrava."

 

A jedan urednik, iz kuće koja inače objavljuje i knjige o čarima kapitalizma (eksplicitno), prozborio je, iz trbuha, glasom samog Zakonodavca:

 

"Zakon je predvideo da izdavači i knjižari, kao i sva druga pravna lica koja su obveznici fiskalizacije, za svaku prodaju fizičkom licu izdaju fiskalni račun, svejedno da li je u pitanju promotivni događaj, mini sajam ili nešto slično. Sve drugo je izbegavanje plaćanja poreza i nema potrebe da se bilo ko upušta u to." (Bez pozdrava.)

 

Zatim su, od nekih od tih koleginica (ako mogu tako da ih nazovem, mada to očigledno nisu), usledile dobronamerne sugestije na moju adresu: da se ipak nekako prilagodim, da "vežem svoje naslove za nečiju kasu"... Jednostavno im je bilo nepojmljivo ono o čemu sam pričao. Nemam šta da vezujem za bilo kakvu kasu. Ništa ne prodajemo. U odgovorima na takve reakcije, to sam, u inače kratkoj razmeni, ponovio bar tri puta. Ali oni znaju za samo jedan način, jedan put, jedan odnos, onaj tržišni.

 

Knjiški ljudi, rekao bi čovek, osobe od kulture, duha, neke čak i vrlo "alternativne", itd. 

 

Eto, tako vam je to. Uzorak je mali, ali opet ništa ne generalizujem samo na osnovu toga: znamo da je to u ljudima, u nama, u svakoj sferi, i da nas izvitoperuje u srži. 

 

U neku ruku, svi smo "fiskalizovami", ako ne na mostu, onda na ćupriji. Ali ne skaču svi do plafona zbog toga – niti izigravaju tržišne kapoe. Ipak, ovi srećno fiskalizovani izdavači dali su nam dobar orijentir. Idemo dalje, s nefiskalizovanima ili s onima koji se makar ne drže toga kao pijan plota.

Do 25. VI ima još vremena, pitanje je šta će biti od svega toga, ali iskustvo sa upravom KC Grad i urednicom ovog programa od početka je bilo loše, tako da je s time gotovo. Šteta, to je dobar prostor – toliko dobar da su ga prosto morali zgrabiti najgori – a sama forma, "gradski sajam knjiga", svakako je dobra i potrebna, ne samo nama. Nedostajaće mi ta situacija, kao i neki izdavači. Ali neki zaista ne, kao ni njuške iz KC Grad. Možda tu formu – malog, pučkog sajma knjiga – koja sigurno nije tapija KC Grad, preuzme neko drugi. 

(Poslao sam i taj predlog ostalim izdavačima. Da se ta forma spasi od KC Grad, kako sam rekao. Odziv, s te strane, do ovog časa: nula. To nije neočekivano, niti puka nezainteresovanost. Realno, većini izdavača ne ostaje mnogo vremena i energije da sami organizuju bilo kakve sajmove, a nisu ni podjednako motivisani za direktnu distribuciju. Ali makar sam pitao, a i videćemo to još između nas.)

 

Čujemo se uskoro, s drugim vestima.

 

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA

 

anarhija/  blok 45: knjige, bukleti, žurnali

 

Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.