Almanah anarhije/ blok 45: Anno Dada 106 (2022)

28 views
Skip to first unread message

AG

unread,
Dec 20, 2022, 8:47:43 AM12/20/22
to blo...@googlegroups.com

(Anno Dada se računa od 1916, pa zato. Ako se neko razume u matematiku, neka javi da li to onda znači da smo u godini 106. ili 107?)

 

U ovom žurnalu:

 

1. Hvala svima!

2. Dalja razrada

3. Odjavna špica



Možda do kraja ove godine uradimo još nešto, možda ne, ali da vidimo šta smo imali do sada. Vredi se osvrnuti, to je zajedničko dostignuće.


AJODA 09_0000_web.jpg

https://archive.org/details/ajoda-09 (Anarchy: A Journal of Desire Armed, no. 9, 1986)


Ove godine navršilo se tačno 20 godina od pojave anarhije/ blok 45 na ovoj planeti, odnosno od izlaska naših prvih izdanja (mala serija koja je odmah probila led: Bob Blek – Pjer Klastr – Maršal Salins, sve iz februara 2002). Posle svega što se desilo, nije bilo, niti je moglo biti pravog raspoloženja za neku "centralnu proslavu". Baš loša godina, po svim horoskopskim rubrikama. Osim u jednoj – onoj Gargojlovoj! Nismo žurčili, ali smo zato jubilej obeležili s novom edicijom, GARGOJLO PREDSTAVLJA, u kojoj se tokom godine pojavilo čak 16 naslova – manjih, većih, pozamašnih…

 


knjige-2022-I-II-web.jpg


https://anarhija-blok45.net/


I sve – doslovno sve – od vaših priloga! Bilo je i druge podrške, uvek spasonosne. Neka me ispravi ko zna bolje, ali mislim da je to nezabeležno u oblasti malog (a bome i srednjeg) nezavisnog izdavaštva. Nešto od toga je urađeno od ranijih prevoda, nešto od novih, u mikro-tiražima, od svega 20-30 primeraka u cugu, ali opet dovoljno za nastavak direktne distribucije. Neki naslovi su sada pri kraju, ali podrazumeva se da će se obnoviti, ako za to bude makar minimalnih uslova (neki već jesu, i to par puta, jer su baš bili traženi). Pored toga, mnogi bukleti počeli su da se pojavljuju u novom ruhu (to jest, u novom formatu, 13,5 x 20 cm, umesto čistog A5).

 

Nema tajne – svakodnevno bavljenje nečim što vas se zaista tiče nije nikakva tajna ili trik – osim možda jednog prostog sastojka: nisam imao posla! Onog prevodilačkog, za druge izdavače, za pare, uobičajeno. Potpuna katastrofa. (Nije da ne znaju za mene kao prevodioca, ali ili ne mare ili me toliko asociraju s ovim što radim, sa "anarhijom/ blok 45", često pozitivno, da i ne pomišljaju na mene samo kao prevodioca. To su, naravno, samo neki od razloga za tu situaciju, pored činjenice, koju ne vredi kriti, da i ja begam od posla, koliko god je to moguće. To neće moći još dugo tako, ali tu smo da probamo.) Ali kad nema posla, onda nešto može da se uradi!



makavejev-segura-gargojlo-2022-web.jpg



Naravno, kao što sam više puta naglašavao, sve to je urađeno na nivou pokazne vežbe. To je tek nagoveštaj ili demonstracija nekih mogućnosti. Može se, čak i s najskromnijim sredstvima – i uz nesebičnu pomoć onih kojima je stalo – samo ako se radi bezuslovno, dakle, iz neke stvarne, duboke potrebe, koje nema pred kim i zašto da se pravda.

 

Materijala za "normalno" izdavaštvo ima na pretek: ali to znači potpuno drugačije iskustvo, koje me uopšte ne privlači. "Normalno" izdavaštvo je mreža ograničenja: prava za tekstove (za njihovo prevođenje, što je krvav posao, ne za njihovo puko preuzimanje), često i za slike, knjigovodstvo, raskusuravanje s posrednicima i poreznicima, kapital za pokretanje iole obimnije edicije, ako ga nemate, onda konkursi, sponzori, moljakanje, kompromisi. Više mislite na sve to – na pare, obaveze, ograničenja – nego na sadržaj i ideje. Ovako smo sve to odmah gurnuli u stranu. Pred nama je sav prostor.

 

Ima i slabosti, puna kapa. Lekture i korekture skoro da nema (osim ponekad, naknadno, što unosimo u nove mini-ture štampanih izdanja), distribucija i dalje zapinje, nema srodnih pokušaja, s kojima bi se ta distribucija mogla razviti po sopstvenim propozicijama, štampa je osrednja – iako uz podršku lokalnog štampara čiji se dobar odnos prema našoj stvari pokazao ključnim – i još koješta. Možda ćemo nešto od toga uspeti da prevaziđemo.

 

U novom osvrtu na Društvo spektakla podsetio sam na Deborov predgovor za prvu antologiju časopisa "Potlač":

 

"Poznato je da je Potlač dobio ime po pretržišnom obliku razmene dobara kod severnoameričkih Indijanaca, zasnovanom na reciprocitetu dragocenih poklona. Taj besplatni bilten mogao je da distribuira samo dobra koja nisu namenjena prodaji, a to znači – samo nove probleme i želje. Razrada tih tema od strane drugih osoba bila bi jedini adekvatan uzvratni poklon."

 

Kada je sve ovo počelo, nisam znao za taj Deborov tekst, ali to je ono što sam od početka radio: na svoj način bacio sam se na tu "dalju razradu". I nisam bio jedini! Bilo je i drugih koji su ono što je stizalo s ove strane doživeli na sličan način, dakle, kao podsticaj, ne kao cilj ili puki "sadržaj", za pasivno preživanje, makar i "intelektualno". Nije me zanimalo izdavaštvo kao takvo, još manje prevođenje (iako su mi te dve stvari očigledno bliske, ako na to gledamo kao na zanat ili recimo, kao na posebnu aktivnost). Cilj nije bio "Klub ljubitelja dobre knjige". To je odlična polazna tačka, čak idealna, ali kao cilj ne znači ništa, makar meni. Više je to bio poziv na novu potragu, na Izlazak iz svih loših, otuđenih, degradirajućih, dosadnih formi i asocijacija – partija, pokreta, ideoloških fiksacija, iz svih buđavih "miljea", računajući i one "levičarske" i "anarhističke" – i susret na novom terenu. "Kroz odvajanje do zajedništva", kako je to govorio Landauer!



AB45-stand-itd-2022-web.jpg


Grafit ispred Jurija Gagarina 213, Blok 45, foto AG, 2020.


Vidljivi ishodi tog vrenja ostaju retki, sporadični, raspršeni. Ako neko, zbog ovih žurnala ili zbivanja oko našeg malog štanda, misli da je oko mene vazda neka luda žurka, grdno se vara! Sve ovo se dešava između raspršenih pojedinaca, često gadno nasukanih (kao što sam i ja, ovde u famoznom Bloku 45, koji je sve samo ne neka uzbudljiva piratska luka). To nam je polazna tačka – i to je, koliko god često bilo teško, neizmerno bolje od svih starih iluzija. Nastavljamo da šaljemo svoje poruke u boci, do neke nove situacije. To očigledno još stiže do nekog, i što je najvažnije, deluje. Usput se, makar i vrlo sporadično, u našim susretima, dešavaju istinska čudesa. Nešto se stalno dešava i tamo gde ne znamo da smo doprli, da bi onda i odatle stigao glas. Niko nije dužan da mi podnosi raport o bilo čemu, ali to je uvek tako lepo čuti! Velika radost.

 

Hvala svima na brizi i podršci! Nastavljamo uskoro, s novim čudesima.

 

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.

 

Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije

 

Bukleti (izbor)

 

Anarhistička biblioteka


Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages