Meduza, Elil i doktor Frip
AG
U ovom žurnalu:
1. Meduza, 16. IX: kako je bilo?
2. Elil rastura
3. Konačno društveno rešenje: nekoliko zapažanja o ljudskom stanju, namenjenih politički aktivnim profesorima, studentima, umetnicima i ostaloj poštenoj inteligenciji sa ove liste
4. O distribuciji
5. Odjavna špica
Prethodni žurnal: Radio SATI i druge novosti
MEDUZA, naša baza i oaza, Drug-Jevremova 6.
MEDUZA
Hvala svima koji su došli 16. IX u Meduzu, i onima koji nisu mogli da dođu, ali koji su odmah pitali kako je bilo! Evo male priče o tome i za one kojima još nisam stigao da odgovorim.
Bilo je dobro, kao i uvek u Meduzi. Zdravka reče da je njoj bilo najbolje do sada. Ja prosto nisam stigao da primetim kako ide, osim da ide, jer sam stalno pričao s nekim. Ali ništa mi nije zaškripalo!
Bilo je upadljivo da nije došlo mnogo drugara i čitalaca koji inače dolaze. Ali, taman koliko njih nije došlo, došlo je onih novih. Što ne znači da nam oni prvi nisu nedostajali! Dobar deo ljudi je došao preko Meduze, odnosno zbog njihove najave. Neki od njih bili su i među prvima. Kada smo Paunović i ja stigli, kafić, koji inače uopšte nije mali, već je bio skoro pun, što je, meni makar, bilo neobično za jedan prozaični utorak, radni dan, itd. Nisu svi naravno čekali nas, ali neki jesu.
Ti ranoranioci vas uvek prekinu u nameštanju štanda, ali to je u redu, to je dobar znak. Slobodno nas ometajte i dalje! Tu je i ono što je u jednom razgovoru rekao Kejdž: ako vas neko samo "ometa" u onome što radite, ako imate taj osećaj, ako vas to samo čini nervoznim, to je onda znak da to što radite ne radite dobro. Nameštanje štanda je uvek napeto, jer je naslova sve više, a prostora nikad dosta, ali to je poslednje na šta bih se požalio! (Trebalo mi je vremena da dođem do takvog stava, priznajem, mada ni ranije nisam bio baš najgori nervčik. Umereno živčan, recimo tako.) Hvala svima koji su došli, još jednom, a ranoraniocima posebno!
ELIL
Najviše ih je došlo zbog Satija – ali i zbog Elila ("Fašizam-liberalizam" i "Mladi"), koga sam uspeo da uradim u dva mala štosa od po 5 komada, čisto da se izloži, pogleda, možda uzme. To je otišlo odmah, i pre nego što smo zvanično počeli, i onda se tražilo još. Već sam odštampao novu, veću turu, za sledeće ukazivanje u Meduzi i da se nađe u međuvremenu. U Anarhističkoj biblioteci, Mamford je i dalje ubedljivo prvi po broju downloada, a odmah za njim, na mestima 2 i 3, ta dva Elila; odmah zatim, Sati i "Tehnika".
Ne znam šta to govori, jer za sada nema komentara, osim
između nas nekoliko koji se redovnije čujemo, ali nadam se da je to podstaklo malo
bolje promišljanje nekih kritičnih stvari koje se tu razmatraju, a čiji
direktan odjek imamo i ovde kod nas, u tako jakoj koncentraciji da svakoga ko još
nije podlegao tome može samo da obuzme ona paklena mešavina oduševljenja
(Elilovim uvidima) i mučnine (od same situacije). A opet, kada neko nešto dobro
sagleda i artikuliše, kao što je tu postigao Elil, to onda ipak pomaže da malo
prodišete. A disanje je prilično važno, kao što znamo, naročito pred nečim
neizrecivim, do gubitka vazduha, kao što su sve te neverovatne inverzije kojima
smo ovde bili svedoci. Najviše ona glavna: malograđanština, mlađa i starija, koja
svakodnevno sledi svaku konvenciju, svaki kliše, svako opšte mesto, potpuno
isprogramirana, ali koja je uzurpirala pojam "revolucije" i ostale elemente tradicionalne
levice i onoga što poistovećuje sa "anarhizmom", i komotno ih ugradila u svoj konstantno
prefašistički mentalitet i svoje uvek iste, kompulzivne "političke" prakse, sve
više i ogoljeno fašističke. Nije uvek i svuda tako, ali i tamo gde nije, dometi su opet poražavajući. Među političkim partijama i njihovim trovačima u medijima, na društvenim mrežama i u akademsko-kulturnjačkom miljeu to je postao standard.
Iako ni ti Elilovi tekstovi, a još manje moji uvodni komentari, nisu iscrpni, o tome je tamo dovoljno rečeno – dovoljno za dalje preispitivanje. Da to sad ne ponavljam. Treba konačno istaći nešto drugo, osnovno.
KONAČNO REŠENJE
Kada se pogleda ta zastrašujuća ograničenost današnjih "političkih" artikulacija, vidite da to nije samo glupost, odnosno da je i ta glupost neko dostignuće ili ishod nečeg drugog. A ta pozadina je opšte uverenje da se pitanje ljudskog stanja smatra rešenim. To rešenje je kapitalizam. To je kapitalizam i samo kapitalizam, do te mere da se ta reč više i ne izgovara. Nema potrebe, podrazumeva se. Govori se o "sistemu" ili "uređenoj državi" ili samo o "državi", pri čemu se podrazumeva da je reč o kompleksu sastavljenom od predstavničkog sistema ("demokratija", biranje oročenih diktatora, odnosno oročenih oligarhija), države (striktna uprava) i tržišta (ekonomska ucena). Nema više govora o nečemu drugom. To je gotova stvar. Niko čak i ne brani nešto drugo, nego na to više niko i ne pomišlja.
Nije, naravno, problem samo "kapitalizam", nego ceo ovaj naš način života, odnosno kultura zarobljena imperativima masivnog tehničkog sistema, koji u nekim aspektima može biti i "socijalistički" (uglavnom u pogledu oporezivanja i redistribucije, u nešto veću korist javnih službi i drugih stvari od opšteg interesa). Ali to opet govori dokle smo došli.
Potraga za "novom sudbinom ljudskih snova" je ukinuta i zakopana dublje od nuklearnog otpada. I zato, svaka čast na dometu – na mašti, inteligenciji, kreativnosti – svima vama koji ste bili deo toga, u ovoj našoj verziji, i tako skromno doprineli likvidaciji tog najvećeg ljudskog kvaliteta. A naročito vama profesorima, intelektualcima, levičarskim kapoima, umetnicima-aktivistima i uopšte akademskim njuškama, koji ste i dalje, ko zna zašto, na ovoj listi. (Do drugih ne mogu da dobacim, osim ako im vi ne prenesete, mada ne insistiram. Nema svrhe, tu je sve odavno fiksirano.)
Napolju je inače lepo veče, pa da to sad ne kvarimo.
Nastavljamo dalje, s našom potragom za Severozapadnim prolazom svakodnevnog života – za izlazom iz Omelasa, samostalno ili ruku pod ruku (u svakom slučaju, po manjim grupama), do susreta na nekom boljem ljudskom terenu, u nekom boljem iskustvu – s onima koji i bez nas, gde god da su, to osećaju otprilike tako.
U nastavku, nešto o distribuciji.
DISTRIBUCIJA
Sledeće Ukazivanje u Meduzi: u novembru.
U međuvremenu: gledaću da malo pojačam distribuciju. Za početak, ili što je važilo uvek, ono najprostije: javite se ako vas nešto zanima u štampanom obliku, dogovorićemo se oko preuzimanja. Slanje poštom mi je i dalje problem, ali ako niste iz Beograda, nađite nekog svog iz BG ili ko ide tamo-vamo, da to preuzme za vas. Ako nečeg ima, stiže, ovako ili onako.
(Nova tura bukleta se još presuje i treba da doštampam još 4 knjige, samo to imaje u vidu. Sad u Meduzi je prikupljeno dovoljno priloga za ta doštampavanja, biće i za još neke stvari, nove tonere, itd.)
Još razmišljam da li bi se to moglo postaviti i drugačije: sigurno može, nego tek počinjem da shvatam da u svojoj novoj situaciji, koja se sigurno nije okrenula nabolje, za još neke pokušaje sada ipak imam više vremena, ako ništa drugo. U svakom slučaju to treba pojačati, jer ovako ide apsurdno sporo. Nigde ne žurimo, nego zašto da toliko stoji, između dva "velika" ukazivanja, ako ne mora? Još ne mogu da procenim kako će neke stvari ići kod mene, pošto ne mogu da se bavim samo distribucijom (treba sve to i prevesti, napisati, oblikovati, pored prevođenja kao posla, kojeg, srećom po ovu našu stvar i teško meni, već dugo nema), ali da probamo. Uskoro i malo detaljnije o tome.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
PS: Pojam "oročeni diktatori/ oligarhije" preuzeo sam od dr Roberta Frippa – da ne tražite u stručnoj literaturi. Nije isključeno da je i on to našao negde, ali meni je on bio prvi izvor.
š a l j i š t o d a l j e
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.