Drinka Gojković: O umornim frazama i dimnim zavesama (nastavak polemike)
AG
U ovom žurnalu:
1. Nastavak polemike iz "Vremena"
2. Nove pretnje Kontrasta
3. "... Nije mi bez razloga Mincenberg rekao, čitaj Remboa, ne budi Manigoda..."
4. Još malo o Vajsu (nekoliko umereno pustih snova)
5. Odjavna špica
Drinka Gojković: "O umornim frazama i dimnim zavesama", Vreme, br. 1611, 18. XI 2021 (za sada samo u štampanom izdanju ili onlajn po ceni štampanog izdanja; nepovoljno za polemiku, ali takva je politika "Vremena").
Slobodan Damnjanović (prevodilac Estetike otpora): "Tri pravila obezvređivanja", Vreme, br. 1610, 10. XI 2021. (besplatna arhiva)
Drinka Gojković: "Jesmo li izgubili Estetiku otpora?", Vreme, br. 1609, 04. XI 2021. (besplatna arhiva)
Prethodni žurnal (12. XI 2021)
Niko ovde nije imao nameru da se baš toliko bavi Kontrastom. Glavna tema bio je Peter
Vajs. Ali oni se baš nameću.
Skrećem pažnju na nastavak polemike u "Vremenu", na odgovor Drinke Gojković prevodiocu Slobodanu Damnjanoviću, u kojem se osvrće i na PRETNJE vlasnika Kontrasta, Vladimira Manigode, koje su usledile odmah posle objavljivanja njene kritike prevoda Estetike otpora.
U svom odgovoru Drinka komentariše navode prevodioca, ali ukazuje i na razne varvarske prakse u jednom inače tako "kulturnom" sektoru kao što je naše književno izdavaštvo. Bez generalizacija: Kontrast nije slika i prilika našeg izdavaštva – u stvarnosti možda nismo tako daleko od toga, ali da ne preterujemo – ali baš zato treba reagovati, pokazati da ne prolazi baš sve, da nam je do nečeg još stalo.
Taj Drinkin odgovor za sada se može pročitati samo u štampanom izdanju "Vremena", ali reagujem već sada, da ne čekamo da se to pojavi u njihovoj besplatnoj arhivi (za još nedelju dana). Pošto je sve već objavljeno, ono najvažnije – tačnije, najalarmantnije – mogu da prenesem i ovde.
U najkraćem:
Početkom 2020, u svom odgovoru na kritike zbog falsifikovanja prevoda za ceo niz "klasika" u izdanju Kontrasta, vlasnik te izdavačke kuće, Vladimir Manigoda, priznao je krivicu – tako što ju je odmah umanjio (po njemu, reč je o "pet do šest" naslova, iako ih bilo najmanje 18) i odmah proglasio za "administrativnu grešku" u katalogizaciji tih izdanja u Narodnoj biblioteci (kao da falsifikovani podaci nisu stajali i u impresumima knjiga). Svoje "priznanje" završio je pretnjom: ubuduće, svako ko samo zucne nešto nepovoljno o Kontrastu, "ukoliko je neistinito", ići će na sud. Na tu pretnju sada treba podsetiti, iz mnogo razloga, a usput videti i šta je taj čovek bio u stanju da napiše u istom dahu. To izgleda ovako:
"Za mene je književnost polje slobode i nemam nameru da dozvolim bilo kome da tu slobodu naruši ili na tom polju toliko zagadi vazduh svojom toksičnošću da i samo disanje počne da predstavlja napor. Ubuduće, svako ko se na bilo koji način ogreši o Kontrast izdavaštvo putem društvenih i tradicionalnih medija, biće sudski gonjen. Dakle, ići ćemo na sud zbog svakog posta na Fejsbuku, slike na Instagramu, tvita, kao i novinskog članka ili televizijske, odnosno radijske izjave, ukoliko su neistinite."
Nepune dve godine kasnije, njegova prva reakcija na Drinkin prikaz prevoda Estetike otpora OPET je bila pretnja. Pošto je Drinka to sada obelodanila, to mogu da prenesem u malom odlomku:
V. Manigoda, iz emaila upućenog Drinki Gojković, 4. XI 2021, odmah posle objavljivanja njenog teksta u "Vremenu":
"... Činjenica da ste ime Kontrasta u tekstu pomenuli daleko više puta nego samog prevodioca dovoljno govori o vašim namerama. Ovako se bojim da ćemo ovaj razgovor nastaviti u sudnici gde ćete objasniti kako je moguće da je vama izdavač važniji od samog prevodioca koji je pomenutu knjigu i preveo."
Manigoda – još jednom, vlasnik jedne izdavačke kuće, koja se godinama unazad u javnosti vrlo agresivno preporučivala kao primer najbolje izdavačke prakse – nikako ne može da prihvati da je izdavač JEDINI odgovoran za svako svoje izdanje: za njegov prevod, prelom, dizajn, svako slovo i (kao u ovom slučaju) svaku šljokicu sa korica.
To je dakle bila njegova prva reakcija. Možda je Manigoda u tom trenutku samo bio malo nervozan. Javno je usledio samo odgovor prevodioca, Slobodana Damnjanovića. Za sada NEMA zvanične sudske tužbe (kako bi to tačno trebalo da izgleda?; ko to uopšte može da zamisli?; ne može ni Manigoda). Ali taj opet preti. To mu očigledno prelazi u naviku. Prema tome, treba ga odvikavati.
Stop pretnjama iz Klaoničke ulice!
(To je sedište Kontrasta, Zemun, moj stari kraj, ali ja sam bio Prvomajska.)
To je ono najvažnije. Kao PS, varijacija jednog priloga iz
prethodnog žurnala (ovog puta s Vajsovim autoportretom iz 1938. u boji; uzgred,
on je dugo bio pre svega slikar): tu sam malo korigovao i prevod odlomka iz
drugog dela Estetike otpora, koji sam
slučajno našao u nekoj nemačkoj publikaciji iz 1996, i koji predstavlja možda najbolju
ilustraciju zašto se ta knjiga zove baš tako: 1) Estetika 2) otpora.
Ako uporno snevanje još može da prizove nešto, da dodam i ovo:
– Bilo bi dobro da se postojeći prevod komada "Mara/ Sad", Predraga Novakova (prema engleskom izdanju), pojavi kao posebno izdanje, sa originalnim nemačkim "Epilogom" u dodatku, ako je već teško očekivati da to neko isto tako dobro ili još bolje prevede striktno prema originalu. (Prevod Novakova mami da se ponegde reši drugačije, naročito u delovima pisanim u slobodnom stihu – ne zato što je loš, nego čisto da se proba drugačije, ako vas to povuče – ali je najbolji u onome što je najteže: rimovanim songovima.) Nije veliki tekst, nije neizvodljivo.
– Od Vajsa je kod nas prevedena još samo njegova kratka autobiografska novela "Rastanak s roditeljima" (Abschied von den Eltern, 1960, bez 8 kolaža u maniru Maksa Ernsta, iz izdanja iz 1980), ali čiji se puni smisao ne može videti bez nastavka, autobiografske novele Fluchtpunkt iz 1961 (eng., "Vanishing Point", u izdanju pod naslovom "Exile", zajedno s "Rastankom", eng. "Leavetaking"). To sad čitam, na engleskom. "Rastanak" mi nije legao (ranije, probaću opet), a ovo gutam. I to bi vredelo ponoviti, odnosno kompletirati. To bi bilo nešto veće, ali ne i masivno izdanje.
Drinka je svoje tekstove o prevodu Estetike otpora napisala kao upućena u Vajsa i njegov roman. Ja sam pisao o svojim razlozima za bavljenje Vajsom, najviše zbog komada "Mara/ Sad", a onda i o tome zašto nisam uspeo da pročitam prevod Estetike. Sada čekam englesko izdanje (Duke University Press). I Drinka kaže da je odlično priređeno i fantastično prevedeno. Nadam se da je zaista tako.
Inače, engleski prevodilac je na prvom tomu radio DESET
godina (2005); drugi tom se pojavio u narednih PETNAEST (2020). Treći tom još nije na
vidiku, mada se radi. Kontrast i
njegov prevodilac su to spičili za godinu i nešto (ili možda samo malo duže). Ne
znamo sve okolnosti koje su uticale na takav tempo američkog izdavača; prvi tom
je rađen zaista temeljno, prevodilac Joachim Neugroschel je bio stara škola,
ali je 2011. umro, što je naravno uticalo na rad na ostalim tomovima: trebalo
je naći druge prevodioce, a opet ostati na tragu onoga što je postigao
Nojgrošel. Možda i to nešto govori, ako se pogledaju ishodi.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/Žurnal/Listablok45/ Galerije