Claude Levi-Strauss u Porodičnoj biblioteci

[AG]

U ovom žurnalu:

1. Klod Levi-Stros: Saudades do Brasil (1994), Tužni tropi (1955) i Divlja misao (1962)

2. Odjavna špica

Na stranicu Porodične biblioteke i, u jednom slučaju, u Anarhističku biblioteku, konačno su postavljene neke važne knjige i tekstovi Kloda Levi-Strosa. Sve redom kapitalne stvari:

SAUDADES DO BRASIL: FOTOGRAFSKI MEMOARI (1935–1939) (foto album, word.doc, html i običan PDF, i ilustrovani gala buklet)

Taj tekst je stajao i ranije, ali prevod je sada ispravljen i sređen, a tu je i buklet – ovog puta zaista gala – sa izborom fotografija iz knjige. Od pre neki dan može da se nađe i u Anarhističkoj biblioteci. O tom tekstu sam opširno pisao još 2009, kada sam uradio prvu verziju prevoda (žurnal od 16. IX 2009).

Par meseci kasnije, Levi-Stros je umro, u stotoj godini, pa sam onda napisao još jedan osvrt (žurnal od 6. XI 2009). Bilo je neke veze između te vesti i naslova, odnosno tona tog poznog Levi-Strosovog teksta, jednog od poslednjih, ako ne i poslednjeg koji je napisao. Taj naslov se, zbog reči saudade(s), ne može prevesti prosto sa "nostalgija", jer označava naročit oblik tog stanja. Ta reč se koristi kada reči više ne mogu da prenesu ništa: osećanje neizrecive i beznadežne nostalgije. U attachmentu možete da vidite neke od najsnažnijih odlomaka iz tog teksta, koje sam stavio na početak bukleta.

TUŽNI TROPI (Tristes tropiques, 1955) (word.doc, 291 A4 str., 7 MB)

Tu je sada cela knjiga, sa svim ilustracijama, osim fotografija, koje možete videti u bukletu Saudades i foto albumu koji prati taj buklet. Reč je o izdanju iz 1999, u izvanrednom prevodu Slavice Miletić (ponovljenom 2011), koje se može naći na mnogo mesta na webu (Scribd, i sl.), ali u malo nezgodnom obliku – i s par grešaka u skeniranju, koje prave priličnu pometnju. 

Onda sam, uz veliku pomoć Ivana M, koji je sve prebacio iz PDF u word (skoro sizifovski posao), to malo sredio. Na naslovnoj strani nalazi se motiv s korica hrvatskog izdanja (Zora, Zagreb, 1960) – možda najlepšeg izdanja te knjige koje se ikada pojavilo, bilo gde u svetu (opremio: Lujo Lozica). I prevod Srećka Džamonje je dobar, iako tu i tamo kleca, ali tekst je zaista zahtevan za prevođenje.

Ova knjiga je možda suviše velika za kućnu štampu, ali ovakve verzije dobro dođu zbog upoznavanja s tekstom i citata. To je jedna od onih knjiga koje svakako vredi imati u štampanom obliku i onda je meračiti kako valja. Izdanje iz 2011. je prilično dobro ispalo (mislim na opremu; prevod je i dalje onaj maestralni, iz 1999).  

Nema lepše i podsticajnije antropološke knjige. To je i knjiga koju sam, pošto sam prethodno našao neke odlomke, najviše želeo da pročitam u životu (s tim ništa ne može da se poredi). Detaljno se sećam i tri sna u kojima sam uspevao do dođem do te knjige (ovo spominjem povodom nekih motiva iz prethodnog žurnala, o današnjoj lakoći pristupa preko weba i, često, nikakvom odnosu prema onome što se tako nađe, kao puka informacija, i skoro nikakvom nezavisnom radu misli, u međuvremenu, dok se nešto traži ili očekuje ili nikada ne nalazi). Ali, postojeće hrvatsko izdanje dugo nisam mogao na nađem (mnogo godina kasnije, bata Kiza-budista mi je poklonio jedan antikvarni primerak, s posvetom). Onda sam u jednoj beogradskoj knjižari, negde sredinom 1980-ih, našao englesko izdanje – i tako naučio engleski. Znao sam nešto, ali nedovoljno za tečno čitanje. Ali, kada sam konačno našao tu knjigu, nije me mrzelo da zastajem kod svake iole nejasne reči i gledam u rečnik. Nikada pre ili posle toga nisam bio tako temeljan u pristupu nečemu. Tako sam, posle čitanja samo jedne knjige, proširio rečnik za nekih 500-600 reči i počeo da redovno čitam na engleskom. 

(Pre toga, ceo život sam slušao kako u učenju nekog jezika treba čitati "jednostavnije stvari", recimo – to su bili obavezni primeri – priče Oskara Vajlda ili romančiće Grejama Grina, bez obzira da li vas to zanima. Potpuno pogrešno: treba čitati ono što vas najviše vuče. Stvar je u motivaciji, to je valjda očigledno, svakome, osim učiteljima jezika, makar iz onog vremena.)

DIVLJA MISAO (La Pensée sauvage, 1962) (word.doc, prva dva poglavlja, 75 A4 str., 2.65 MB)

To je već bilo lakše naći. Nolitova izdanja iz 1966-1978. i dalje kruže okolo. Ovde su preneta samo prva dva poglavlja – NAUKA O KONKRETNOM i LOGIKA TOTEMSKIH KLASIFIKACIJA – ali, sasvim dovoljna za upoznavanje s tom knjigom, koja je bila toliko važna za afirmaciju "divlje misli". 

Ubačeni su i sadržaj i bibliografija, za celu knjigu, a tu je i "Dodatak", o cvetu daninoć, na francuskom "la pensée sauvage" ("divlja misao"). Simbolika tog cveta bila je da predstavlja misao – nežne misli, sećanje, uspomene, itd.; slično kao nezaboravak; ali, Levi-Stros prenosi još neka tumačenja, iz nekoliko folklora. 

Zbog te knjige sam i počeo da sanjarim o izdavaštvu i mislio da ću se baviti samo antropologijom. Na kraju nije bila samo antropologija, ali, opet, bez nje ništa.

I ovaj fajl je pripremljen uz veliku pomoć Ivana M, a PDF kompletne knjige može lako da se nađe na webu, opet, u prilično nezgodnom izdanju, s mnogo podvučenih delova, itd. Cela knjiga je još veća od "Tužnih tropa", ali ova prva dva poglavlja nisu nimalo zahtevna za kućnu štampu. 

Pošto su svi fajlovi dobijeni od zaista očajnih PDF, računajte da ima nekih grešaka, uglavnom u našim slovima. Ali, to možete i sami da ispravite, pošto sve tekstove sada imate kao otvorene word.doc.

O Levi-Strosu sam pisao već 5 ili 6 puta u ovim žurnalima, tako da sada preskačem filozofski deo, osim što sam se i ja malo prisetio nekih drugih vremena. Ali, to nije sve, biće još reči o njemu.

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

PS: Le Figaro Litterature, 25. decembar 1965.

Gospodin Žan Prasto (Jean Prasteau) zamolio je različite osobe da navedu događaje, otkrića, pronalske, knjige, slike iz poslednjih dvadeset godina, koji bi se kao svedočanstvo o našoj epohi zatvorili u dvadeset pet pregrada jednog kovčega, koji bi bio zakopan negde u Parizu, i koji bi arheolozi pronašli godine 3000.

Odgovor Kloda Levi-Strosa:

"Gospodine, u vaš kovčeg bih stavio svedočanstva o poslednjim 'primitivnim' društvima koja izumiru, primerke biljnih i životinjskih vrsta koje će čovek uskoro uništiti, uzorke još nezagađenog vazduha i vode, slike i priče o mestima koja će civilna ili vojna postrojenja ubrzo opustošiti.

Dvadeset pet pregrada ne bi bilo dovoljno! Ali, ako bismo pokušali da procenimo šta od književne i umetničke produkcije iz poslednjih dvadeset godina zaslužuje da bude sačuvano za narednih hiljadu godina, sigurno bismo pogrešili. Pored toga, skretati pažnju našim dalekim potomcima na teorije i naučnu opremu koje će oni smatrati zastarelim, bilo bi veoma tašto i besmisleno.

Zato mislim da je bolje ostaviti im svedočanstva o tolikim stvarima o kojima oni, usled naših grehova i grehova naših nastavljača, neće znati ništa: o čistoti elemenata, raznolikosti bića, ljupkosti prirode i dobroti ljudi."

(Preuzeto, uz razne izmene, iz Claude Levi-Strauss, Strukturalna antropologija 2, "Svedoci našeg vremena", str. 264–265, Školska knjiga, Zagreb, 1988)

Povezani žurnali:

Claude Levi-Strauss: Saudades Do Brasil (16. IX 2009)

Claude Levi-Strauss: 1908–2009. (6. XI 2009)

š a l j i   š t o   d a l j e

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e-mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e-mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.

 

Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Foto albumi

Bukleti (izbor)

Anarhistička biblioteka

anarhiju/ blok 45 pomažete i tako što ćete ove poruke slati dalje.