Gargojlov kulturni vodič: Kuda večeras?
AG
U ovom žurnalu:
1. Kulturni centar Beograda: razgovori o drugačijim pristupima izdavaštvu i Privremena biblioteka (između ostalog, i s malim izborom naših izdanja)
2. Prethodni žurnal kao poseban tekst: Mi, ljudska bića
3. Prizori iz Crvenog Beča
4. Odjavna špica
1. Ne baš večeras, ali zato u utorak predveče:
KCB, program Pristupi, prelomi
Tema za utorak 28. X: Proširenje područja knjige i Privremena biblioteka, Galerija Artget, od 18.00
Autorka celog programa je Maša Seničić, gostujuća
urednica KCB, a Mia Ćuk, jedna od urednica KCB, i velika prijateljica našeg
izdavačkog poduhvata, koja neumorno širi glas o našim podvizima, predložila mi
je da dođem tamo 28. oktobra, s malim izborom naših izdanja, koja će biti
izložena i u Privremenoj biblioteci. (Ceo program je počeo još 30. IX i traje
do 16. XI 2025.)
Nisam jedan od govornika, ali biću tamo, ako me nešto pitaju, odgovoriću, koliko mogu ili znam o nečemu, itd.
Ne mogu bliže da dočaram, dok i sam ne vidim, ali pogledajte najave KCB, mislim da je sve dovoljno jasno!
Očigledno je specifična stvar, za one koje zanimaju izdavaštvo, pravljenje knjiga i publikacija, prelom, dizajn i ostalo, ali možda to zaintrigira i nekog ko nije već u tome.
Imajte u vidu!
2.
Kao buklet, 16 str.; još nije na našoj stranici, merkam još neke detalje. Na koricama: anon., prizor s kupališta Otakringer (Ottakringer Bad), iz vremena "Crvenog Beča" (socijalistička uprava u Beču, 1919–1934), oko 1928.
Od poslednjeg žurnala napravio sam i poseban tekst, što
se sada može videti i u Anarhističkoj biblioteci. Napisao sam kratku uvodnu
napomenu, a u samom tekstu ispravio neke greške i usput dopisao nekoliko
rečenica. Sve skupa, vrlo malo, ali taman da se sve dobro zategne.
https://anarhisticka-biblioteka.net/library/aleksa-golijanin-mi-ljudska-bica-sr
Može da stoji kao jedno viđenje svega toga, a meni lično može dobro doći kao referenca za one koji mi se i dalje obraćaju kao prirodnom pretplatniku svake bune, ma kakva ona bila, čak i ako je fašistička ili malograđanska, mada je to skoro isto (malograđanski mentalitet je konstantno u "prefašističkom stanju", kako je to izrazio Elil, i kako smo to pokazivali na drugim mestima). Sad će imati gde da kliknu.
Napravio sam i buklet, mada u prvih mah nisam razmišljao o tome. To sam uradio više iz stare želje da na neke korice stavim tu fotografiju s jednog bečkog kupališta, iz 1928, iz vremena "Crvenog Beča", odnosno iz perioda socijalističke gradske uprave, 1919–1934. Lep prizor. Mi, ljudska bića, u svemu ovome, zajedno... A pogledajmo nas danas, kako nas razbijaju, kako lako podležemo propagandi, odnosno histeriji, kako se odričemo jedni drugih (u našem slučaju i Elila, Debora, Adorna, Morisa, itd.), skačemo jedni drugima za vrat. U ime čega?
I onda mi je taj prizor s toplesima i tangama (kad se to nije tako zvalo), ženskim i muškim, u mešovitim i istopolnim plesnim parovima, tako blaženo komotan i nevulgaran – i celu večnost pre doba koje će mahati svojim "seksualnim oslobođenjem" kao nekim dostignućem – legao kao melem na ranu.
Na fotografiji je mlađi svet iz socijalističkog Beča – sigurno ne svi sa fotografije baš ljuti socijalisti, ali to je bila klima koja nosila sve – koji je tada disao punim plućima. Crveni Beč je bio unapred osuđen na propast, ali je za svojih petnaestak godina postigao i neke neverovatne stvari. Na kraju, dolazak nacista na vlast u Nemačkoj, Crna reakcija u Austriji 1934, Kapital koji stupa u štrajk jer nije hteo da i dalje plaća socijalističke eksperimente, oklevanje i izdaja socijalističkog rukovodstva, uz druge nemoguće jednačine, koje smo dobrim delom razmotrili i u "Vrapcima". Ali sami ljudi su pokazivali težnju ka drugačijem životu i odnosima, bili su ozbiljno posvećeni tome i čak stigli da iskuse da je mnogo toga i moguće (avaj, ne i sve, ali s glavnim kontradikcijama nisu ni stigli da se suoče) – za razliku od onih mladih ljudi (o starijima da i ne govorim) kojima je plafon upravo onaj sistem koji je njima presudio po kratkom postupku.
Slobodno računajte da je do 1936, odnosno do negde 1941, najmanje dve trećine mladića i devojaka iz ovog kadra bilo ili prognano iz Beča ili pobijeno. Kao socijalisti, komunisti ili anarhisti, kao Jevreji, koji su uglavnom bili i ono prvo, kao degenerici. Presudio im je Malograđanin, koji danas traži "Pravnu državu", "Sistem (kapitalizam) bez korpucije" i "Normalnost", u kojoj se "Zna neki red". Sebe danas možemo osmotriti i iz tog ugla. I tako se možemo odrediti, lično, svako za sebe, i onda malo drugačije sagledati svoje okruženje. Analogija nije potpuna, toga inače nema, drugo je vreme, sve je drugačije, ali ono što od nas traži da se odredimo kao ljudska bića, a ne kao šićardžije, i dalje je neumoljivo isto.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.