Pogodite ko je (iz materijala u pripremi)
AG
U ovom žurnalu:
1. Iz materijala u pripremi
2. Odjavna šica
Da li ste vi, ili neko drugi, ikada koristili vašu muziku u političke ili društvene svrhe?
"Zanimaju me društveni ciljevi, ali ne i politički, jer se politika bavi moći, a društvo brojem pojedinaca; a mene zanimaju i pojedinačni pojedinci i veliki ili srednji brojevi pojedinaca, ili bilo koje vrste ili brojevi pojedinaca. Drugim rečima, zanima me društvo, ne zbog moći, već zbog saradnje i uživanja." (1969)
Nije teško pitanje, i odavno nije nikakva tajna. Sada se samo malo pravimo da jeste. Grubi radovi su završeni, sad sledi sređivanje. Ogromna je knjiga, to će potrajati. Fajl sledi sigurno, štampano izdanje kad bude moguće. Ako uporedimo sa Satijem, ovaj materijal bi, u istom formatu, mogao imati i celih 100 strana više. To nas, realno, potpuno prevazilazi, ali kako smo odavno u nadrealnoj situaciji, videćemo šta može da se uradi. Svakako ćemo gledati da se to pojavi i štampano.
U svakom slučaju, vredelo je uraditi – i pored nekih razloga za glavobolju, koje nam je priredio autor (makar meni, s obzirom na razlike u nekim kritičnim pitanjima), mada uglavnom prolaznu – zato što na ovakva iskustva i artikulacije više ne možete naići. To je potpuno izbrisano iz opsega ljudskih sposobnosti, iz oblasti pojmljivog, i to naglo i čini se nepovratno, tokom samo jedne generacije (ili recimo, tokom jednog živog generacijskog raspona). Tako izgleda. Ali da ne čekamo toliko, da vidimo malo kako to deluje. Već smo videli da u ovoj sivoj pustinji takve stvari ipak nailaze na odjeke, i to prilično duboke. A to valjda nešto govori.
Reč je o razgovorima, otprilike od ranih šezdesetih do početka devedesetih. Sledi mali izbor iz toga.
... Za vreme Depresije, ranih tridesetih, zatekao sam se u Santa Moniki, u Kaliforniji, pošto sam nekih godinu i po dana proveo u Evropi – zapravo, u Parizu – gde sam vrlo brzo došao u dodir sa širokim spektrom modernog slikarstva i moderne muzike. Učinak je bio osećaj da ako drugi ljudi mogu da rade takve stvari, onda mogu i ja... I tako sam rešio da se posvetim muzici.
U međuvremenu sam išao od kuće do kuće u Santa Moniki i prodavao predavanja o modernoj muzici i modernom slikarstvu. Prodavao sam deset predavanja za dva i po dolara i imao publiku od nekih trideset ili četrdeset domaćica jednom nedeljno. Uveravao sam ih da ne znam ništa o toj temi, ali da ću svake nedelje saznati što više budem mogao i da je ono što imam entuzijazam, kako za moderno slikarstvo, tako i za modernu muziku. Na taj način sam podučavao samog sebe, da tako kažem, onome što se dešavalo na ta dva polja. Tada sam počeo i da prednost dajem misli i delu Arnolda Šenberga nad onim Stravinskog... (1973)
*
To me podseća na ono što je rekao Toro, a i ja tako mislim: "Nije važno kakav oblik vajar daje kamenu. Važno je šta samo vajanje čini vajaru." (1978)
*
Čini se da je potrebno mnogo rada i truda da bi se postigle slučajnost i spontanost kojima težite. Da li je to kontradikcija?
To je pokušaj da otvorimo svoje umove za mogućnosti koje nisu one kojih se sećamo i one za koje već znamo da nam se sviđaju. Nešto se mora uraditi da bismo se oslobodili naših sećanja i izbora. (1982)
*
Koristim operacije slučaja umesto da postupam prema svojim sviđanjima i nesviđanjima. Koristim svoj rad da promenim sebe i prihvatam ono što operacije slučaja kažu... (1992)
*
Trudim se da postanem svestan što više aspekata neke situacije, kako bih mogao da svaki pojedinačno podvrgnem operacijama slučaja. Tako bih mogao da pokrenem proces koji nije povezan ni sa čim što sam ranije iskusio. (1973)
*
Zato želim da se odreknem tradicionalnog stava da je umetnost sredstvo samoizražavanja, zarad stava da je umetnost sredstvo samopromene, a ono što umetnost menja jeste um, a um je u svetu i društvena je činjenica... Promenićemo se na divan način, ako prihvatimo neizvesnost promena; i to bi trebalo da utiče na svako planiranje. To je vrednost. (1972)
*
(O Poloku, apstraktnom ekspresionizmu, itd.)
Ali šta je sa stepenom intenziteta, sa uzbuđenjem?
Ah, nijedan od tih aspekata nije me zanimao. To je upravo ono što me kod apstraktnog ekspresionizma nije zanimalo. Želeo sam da promeni moj način gledanja, a ne moj način osećanja. Savršeno sam srećan sa svojim osećanjima. U stvari, želim da ih, ako ništa drugo, dovedem do neke vrste spokoja. Ne želim da poremetim svoja osećanja. Ne želim da mi život prođe u maltretiranju od strane svih tih umetnika. (1966)
Da li ste vi, ili neko drugi, ikada koristili vašu muziku u političke ili društvene svrhe?
Zanimaju me društveni ciljevi, ali ne i politički, jer se politika bavi moći, a društvo brojem pojedinaca; a mene zanimaju i pojedinačni pojedinci i veliki ili srednji brojevi pojedinaca, ili bilo koje vrste ili brojevi pojedinaca. Drugim rečima, zanima me društvo, ne zbog moći, već zbog saradnje i uživanja. (1969)
Ali zar neka snažna muzika – tako "dirljiva", kako obično kažemo – ne može biti opravdana verskim ili političkim razlozima?
Mislim da je takva upotreba muzike, koja se klanja publici, i to čini otvoreno, suprotna onome što meni izgleda kao pravi revolucionarni stav, zato što uzima status quo i pruža mu utehu. Ne radi ono što sam rekao da muzika treba da radi: da ojača ljude i da ih promeni.
Znam da su mnogi ljudi veoma osetljivi na tu vrstu (programske političke) muzike.
Imam problem s njom zato što je toliko nametljiva. U sebi ima upravo ono što i vlast ima u sebi: želju za kontrolom; i ne ostavlja mi slobodu. Gura me ka svom zaključku, a radije bih bio prava ovca, što nisam, nego da me gura neki muzički komad. Podjednako me ljuti, ili odbijam da prihvatim, i hor iz "Aleluje" (Hendl) i "Atiku" Frederika Rževskog (Rzewski, Attica, 1971). Čim čujem tu vrstu muzike, okrećem se na drugu stranu. I obično koriste tehnike ponavljanja i sekvence, neprestano. A ja mogu i bez toga. (1980)
*
... To pitanje improvizacije me je uvek veoma zabrinjavalo. Ono što nikada nisam cenio u improvizaciji jeste povratak sećanju ili ukusu: povratak stvarima koje su naučene ili na koje se čovek navikao – ponekad svesno, namerno, ponekad prikriveno. Fraze koje se smatraju originalnim samo su artikulacije nečega što se davno čulo. U improvizaciji, kada mislite da pratite neki svoj pravac, najveći deo vremena pratite tuđu liniju...
Trenutno tražim način da improvizujem nezavisno od svojih sećanja. Radim s velikim morskim školjkama koje punim vodom. Kada ih pomeram s jedne na drugu stranu dobijam zvuk klokotanja koji ne mogu nikako da kontrolišem: ni trenutak njegovog pojavljivanja, ni njegovu amplitudu, ni njegovo trajanje, niti njegovu frekvenciju. Improvizovati odvojeno od sećanja, to mi izgleda moguće sa školjkama. Ne možete odlučiti u kom trenutku će progovoriti. (1978)
Kako biste opisali svoj muzički rad u pogledu anarhije? R. K. je opisao vašu umetnost kao antihijerarhijsku po svojoj strukturi (na primer, nemate dirigenta i nemate solistu s pratećom grupom), po instrumentima (klavir nije prisutniji od radija) i po prostoru za izvođenje (svirate u fiskulturnim salama, kao i u operskim kućama). Da li biste tako okarakterisali anarhiju svojih kompozicija?
Mislim da je to dobro izrazio. Tokom deset vikenda, izvodili su moju muziku u letnjoj bašti Muzeja moderne umetnosti, i obično bi muziku tamo bilo teško čuti zbog automobila, klima uređaja i ptica, koje još nisu zaspale. Koncert počinje u 19.30, svakog petka ili subote, a ptice idu na spavanje oko 20.30. Dakle, poslednji deo koncerta je bez ptica. Ali to samo pojačava prisustvo klima uređaja i saobraćaja. Onda se ponekad čuje sviranje saksofona s Pete avenije. Obično bi to bila velika smetnja za bilo koju muziku. Ali za moju muziku nisu zatvorena nijedna vrata, ona je puna tišine. Nije u njoj sve tišina, ali može biti sedam minuta tišine tokom kojih ste potpuno slobodni da čujete šta proizvodi sam ambijent. (1992)
*
Ako muzika može da prihvati ambijentalne zvuke, tako da je oni ne narušavaju, onda je to moderno muzičko delo. Ako, kao kod neke Betovenove kompozicije, plač bebe ili kašalj nekoga u publici naruši muziku, onda znamo da nije moderna. Mislim da način na koji danas možemo utvrditi da li je nešto korisno kao umetnost jeste da pogledamo da li ga postupci drugih narušavaju ili teče u skladu s postupcima drugih. Ono na šta mislim je proširenje tih pojmova iz oblasti materijala umetnosti na ono što bi se moglo nazvati materijalom društva. Ako biste, na primer, napravili strukturu društva koja bi bila narušena postupcima ljudi koji nisu iz tog društva, onda to ne bi bila odgovarajuća struktura. (1972)
*
... Razmišljao sam o tom pitanju jedinstva i mnoštva, i što se mene tiče, više volim mnoštvo... "Celina": jedina primedba koju imam povodom celine jeste to što sugeriše da postoje granice celine, a onda se celina opet svodi na jedinstvo. Radije bih imao otvorenost, ne jedinstvo ili celinu, već otvorenost – a naročito otvorenost prema svemu s čime nisam upoznat. Mislim da je u društvu stranac uvek imao veliku integrativnu ulogu. (1972)
Pokušavate da otelotvorite anarhiju u svojoj umetnosti, umesto da pokažete konceptualni anarhizam koji bi se mogao ostvariti u budućnosti...
Dajem model kako to sada funkcioniše.
Umesto da ljudima nudite raj...
Kod orkestra se odričem dirigenta. Nažalost, zadržavam ga za probe (smeh). Ne zadržavam ga kao dirigenta, zadržavam ga kao vodiča.
Možemo ga nazvati olakšavajućim faktorom.
Da, tako bih ga nazvao... (1992)
*
Neki ljudi kažu da se sada živimo u doba postmodernizma i da smo imali mnogo...
Da nam je dosta moderne muzike?
Misle da je ideja avangarde završena. Kako vi to vidite?
Mislim da su se ljudi uvek nadali da će se završiti, ali stvar je u tome što se nikada neće završiti. A neće se završiti zato što je avangarda sinonim za pronalazak, otkriće i promenu; a to su suštinski kvaliteti koji će uvek biti tu da nerviraju ljude. (1985)
*
U jednom predavanju ste rekli: "Prošlost se mora izmisliti, budućnost se mora revidirati. To dvoje daje oblik sadašnjosti. Otkriće nikada ne prestaje." Da li je avangarda mrtva?
Ljudi se pitaju šta je avangarda i da li je s njom gotovo. Nije. Uvek će je biti. Avangarda je fleksibilnost uma. I ona sledi kao dan i noć, iz toga što nikada ne postaje plen vlasti i obrazovanja. Bez avangarde ništa ne bi bilo izmišljeno. (1982)
*
Da li smatrate da je stanje sveta u suštini složeno ili jednostavno?
Složeno.
Da li se može pojednostaviti?
Ne mislim da se može pojednostaviti, osim ako neko ne krene da ga kontroliše, a ja ne bih želeo da živim u takvom svetu. A vi? (1982)
Uskoro, najava još jednog ukazivanja u MEDUZI, sa štandom, u punom rasponu, i još neke stvari.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin@gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.