Lewis Mumford: Pentagon moci (Mit o masini 2)
104 views
Skip to first unread message
AG
Mar 28, 2009, 12:23:23 PM3/28/09
to blo...@googlegroups.com
U ovom biltenu:
1. Rage Against The Mega-Machine
2. O knjizi
3. Eventualno stampano izdanje
4. Odjavna shpica
Cao narode,
Evo jos jedne knjige, prilicno goleme, za sada samo u elektronskom obliku. Rec je reprintu (ili reprodukciji, posto jos nije printana), ne o nasem prevodu; ali, to je jedna od knjiga koju bih sigurno preveo, kad-tad, da Nikica Petrak to nije uradio jos 1986:
Luis Mamford: Pentagon moci (Mit o masini 2, 1970)
Prevod: Nikica Petrak
Izdavac: Graficki zavod Hrvatske (GZH), Zagreb, 1986.
Objavljeno kao dvotomno izdanje, Mit o masini: 1. Tehnika i razvoj coveka (1967, 359 str) i 2. Pentagon moci (1970, 512 str). Ovde je reprodukovan samo drugi tom. Te knjige su inace zasebna izdanja, a tako su uglavnom bile objavljivane i po svetu. Kod nas (u SFRJ) pojavile su se kao dvotomno izdanje, sto je dobro, ali sto kod nekih ljudi stvara pogresan utisak da jedno bez drugog ne moze. Ali, moze. Nije kao Rat i mir I-II.
Obim elektronskog izdanja: 364 A4 str, 2.9 mb; kao zip: 700 kb
Dodatak: Ilustracije iz knjige, kao zipovana datoteka, 6.5 mb (31 slika, 200 dpi, jpg)
Priredili (skeniranje, OCR, ispravke, A4 prelom): AG i bata Nesha
Knjigu-fajl mozete preuzeti na poznatim adresama:
http://www.modukit.com/anarhija-blok45/ (ako nije vec tamo, bice u toku dana)
i http://groups.google.com/group/blok45
(rubrika "Prateći fajlovi", fajl: Mumford_Pentagon_moci; ilustracije: Mumford_ilustracije)
Ali, od sada, imajte u vidu i archive.org. Tamo ce vas uputiti i link sa stranice Porodicne biblioteke. Na pomolu je selidba ili mozda samo pregrupisavanje, jos cemo videti, ali vec smo poceli da se snalazimo. Direktna adresa je:
http://www.archive.org/details/LewisMumford-PentagonMoci-1970
(onda idete na View the book, All Files: HTTP)
O KNJIZI
Ne znam da li sam ijednu knjigu vise preporucivao okolo, makar od onih koji su kod nas bile prevedene. Ne znam ni da li sam neku toliko ispodvlacio, sto nisam mnogo radio ni dok sam isao u skolu. To je od skeniranja i OCR-ovanja, objektivno, napravilo cist horor; ali, kad padnete u trans, takve sitnice onda i ne primecujete previse.
Knjigu sam nekoliko puta spominjao i preko ove liste, u poslednje vreme uglavnom povodom Zaka Elila. Kada je Nenad iz Erevona javio da je poceo s prevodjenjem Elilovog "Tehnoloskog drustva", pomislio sam da je kucnuo cas da se pripremi i ova knjiga. Ta dva dela, svako na svoj nacin, pruzaju najvise referenci za sagledavanje tehnoloskog fenomena, u najsirem znacenju te reci - znacenju koje su te knjige zapravo i prosirile i, u isti mah, precizirale. Naime, nije rec samo o nekoj aparaturi ili nacinu njene upotrebe, vec o posebnom stanju duha i konkretnim odnosima DOMINACIJE (to je glavni preduslov tehnoloskog napretka, a ne razigrana ljudska masta), ciju su genezu i posledice Mamford i Elil tako detaljno i nadahnuto opisali. Nista sto je u XX veku napisano o tome, po sirini i edukativnoj vrednosti, ne prilazi ni blizu tim dvema studijama.
Te knjige su posluzile i kao glavni oslonci onima koji su prevazisli i poslednje iluzije koje bi se mogle imati o nekom povoljnom obrtu u razvoju ili usmerenju tehnoloskog kompleksa, posebno iz Mamfordove perspektive. Elil je mnogo bolje, samo mozda ne u tako raskosnom Tehnicoloru kao Mamford, objasnio autonomni i svemu nadredjeni karakter te mashine, koja ne trpi prijatna iznenadjenja, makar s ljudskog stanovista - cemu se Mamford izgleda nadao.
On je, kao sto sam ovde vise puta pricao, bio i ostao razocarano dete Majke Civilizacije. Malo ko je bio tako ostar i prodoran u kritici Automehanicarskog uma i njegovog glavnog fantazma, Progresa; pogledajte samo poglavlja "Keplerov san", "Galilejev zlocin" ili "Naprijed u Nigde". Ali, uvek uz njegovo cuveno "ali...", odnosno "ipak...": preterano dzentlmenske pokusaje da se istaknu "dobre"posledice tog kretanja i, mozda, sanse za neki srecniji ishod, samo ako bi ljudski ciljevi konacno zamenili one koje nam diktira hladno, despotsko srce Megamasine.
Naglasak na promeni ciljeva bio je i ostao od kljucnog znacaja; ali, Mamford se opet cesto i skoro ceznjivo osvrtao u istom onom pravcu koji bi u prethodnom izlaganju, ponekad u istom pasusu, odbacio kao stranputicu - da bi onda sve ponovo doveo u pitanje! On je makar stalno pravio te petlje i vracao se na kritiku, za razliku od celog mravinjaka ubedjenih progresista, desnih i levih, koje nisu mucile nikave sumnje. Po njima, nema te ljudske cene koja bi bila prevelika prepreka za dalje kretanje ka istom, apsurdnom cilju - daljem gomilanju vrednosnih papira i moci, cisto gomilanja radi. Na sumanuti karakter i pogubne posledice tako definisanih ciljeva ukazivao je i Mamford i pomogao nam da uopste dodjemo do reci koje bi mogle odgovarati tom stepenu neverice i gneva. Izraz Megamasina, uvek s negativnom konotacijom, rasirio se zahvaljujuci njemu.
Tu kontradikciju ponekad prati druga Mamfordova sklonost, tacnije, slabost: procena ljudskih koristi i shansi iz evolucionistickog ugla, na osnovu linearnog i univerzalistickog shvatanja kulturne evolucije, koje svim ljudskim iskustvima i pristupima izvan civilizacije, cak i u najpozitivnijim vidjenjima, ipak dodeljuje mesto u nekom mracnom i inertnom zapecku Istorije. Kultura koja se nije uzdigla do Baha, Hegela i Pikasa ipak ostaje uskracena; da ne govorimo o tehnickim dostignucima. Kulture van putanje civilizacije trpaju se u isti kos sa onim ocajnim i uzasavajucim prizorima iz ranijih faza same civilizacije. Umesto holisticke dijagnoze, koja bi obuhvatila ukupne zahteve i posledice, docekuje nas samo niz propagandnih generalizacija, po pravilu sklepanih iz najkratkovidije, korisnicke perspektive i na osnovu standarda vladajuce malogradjanske kulture. Ni Mamford nije sasvim umakao toj predstavi (sto je jos izrazenije u njegovim knjigama "Grad u istoriji" ili "Tehnika i razvoj coveka") iako je - opet kontradikcija, samo srecnija od prethodne - o tim istim kulturama cesto govorio s pravim entuzijazmom, uvazavanjem znacaja njihove posebnosti i mozda s nekim zrncem nade, koji mu pogled na bilo koju drugu stranu nije dopustao.
(Izuzeci iz naseg sveta su - molim malo paznje, drugovi anarhisti, koji ste sedeli na usima dok sam ranije pricao o ovoj knjizi - Kropotkin, zbog svog insistiranja na ljudskim ciljevima i nacelu uzajamne pomoci, ma koliko da je u svojim predlozima ostajao apstraktan i paradoksalan; i Villiam Morris, ciji je licni primer u pokusaju obnove "politehnicke tradicije" - svestrane, energetski i organizaciono nezahtevne, suprotne specijalizaciji i masovnoj proizvodnji - bio Mamfordovo glavno zivotno nadahnuce.)
Dobra vest je da vas tih par kontradikcija ni za trenutak nece odvratiti od daljeg citanja. Knjiga je neodovljiva. Ko rasejano procita prvu stranicu, procitace i ostalih 350. Narednih desetak dana - knjiga je toliko podsticajna i bogata da se ne moze procitati brze, iako vas mami da je progutate u jednom zalogaju (suvise je kaloricna) - necete raditi nista drugo. Znaci, samo racunajte na to, ako pred sobom imate neke neodlozne poslove.
Prica pocinje sa osvajanjem Novog Sveta, ali obuhvata period od ranog srednjeg veka - ili jos dalje, od doba piramida i nastanka heliocentricnog ideoloskog modela - do kraja 1960-ih, vremena kljucnih prodora u osvajanju novih tehnologija, ali i najburnijih reakcija na dotadasnje ucinke Megamasine. Knjiga ne obuhvata samo razvoj nauke i tehnologije, vec i celog konteksta u kojem je takav razvoj uopste bio moguc: Kompleksa Moci, kako tu celinu Mamford ovde jos naziva. Nema piramida bez Faraona, zar ne? Slobodni ljudi imaju drugacije, da ne kazem pametnije, ciljeve. Zato ovde nailazimo na obilje izvanrednih zapazanja o nastanku i ekspanziji institucija Vlasti, s njenim glavnim prakticnim i ideoloskim polugama, kao sto su "trziste", "efikasnost", "specijalizacija", "kontrola", "standardizacija", "potrebe", "moguce" (koje je potpuno potisnulo "pozeljno"), itd. Videcemo i kako su sirenju tog virusa doprinele uloge koje i danas toliko cenimo, kao sto su "ekspert" i "naucnik", posebno ako je uz to jos i "genije". To je danas tako ocigledno, ali treba videti kako je to pocelo, jos od vremena onih na koje, uz malu pomoc trika zvanog "istorijska distanca", gledamo kao na neka cisto duhovna stvorenja: Leonarda (prototip eksperta-placenika), Keplera, Galileja, Dekarta (na koje se onda nadovezuje cela povorka mehanicistickih utopista i reformatora), sve do Openhajmera i dobrog dela naucne elite prve polovine XX veka, koja se 1940-ih nasla pod njegovom komandom u pogonima Los Alamosa (odakle nam, kao sto je valjda svima poznato, nije stigao eliksir zivota ili muska vodica).
Knjiga ima zaista epski zamah; "panamericki" murali Dijega Rivere, koje sam izabrao za korice stampanog izdanja, mozda su najadekvatniji likovni pandan: naizgled manje kriticki prema ideji Progresa, ali opet tako ambivalentni i grceviti. Ipak, uz svu sirinu i obilje tema, tempo ne posustaje, a fokus se ne gubi, sve do samog finala. Kako se mocni Amazon Mamfordovog izlaganja blizi susretu sa okeanom neposredne buducnosti (dok se sunce lagano spusta u kljun kolibrija i stavlja chepove u usi, da malo amortizuje krike megatehnicke dzungle), slika se razliva, a poruka donekle rasprsuje. Ali pogledajte samo poglavlje "Ako se Spavaci probude" ili bas to finale ("Epilog"); ako vam se ucini da neki detalji shkripe, opste smernice ostaju potpuno jasne. Moramo promeniti ciljeve. Bez toga, sve rasprave o metodama i alternativama (sredstvima) nemaju nikakvog smisla. To znaci i da moramo drugacije gledati na sve one koji i dalje insistiraju na tim ciljevima, s ma kojih pozicija. Taj pogled vise ne bi smeo biti tako tako blag i mio.
Najzad, knjige ne citamo, niti o njima o sudimo samo na osnovu njihovih zakljucaka ili hipoteza, nego na osnovu svega sto smo naucili ili dobili kao podsticaj usput. Ovde toga ima na pretek. Edukacija par ekselans.
Ako sve ove preporuke deluju preterano, pogledajte makar attachment! (sadrzaj, uvod, odlomke iz prvog poglavlja, itd.)
I da, nesto sto cete verovatno primetiti: knjiga je odlicno napisana. Prevod Nikice Petraka, najvecim delom, pomaze da se to oseti; ocigledno nije bila rec o rutinskom poslu! Ponekad malo odmaze (ima nepotrebnih odstupanja od vrlo jasnog i tecnog stila originala), ali nikada na duze staze i previse. Najzad, to je prevod u kojem je ta knjiga i ostavila tako snazan utisak, makar na mene. Zato i nisam hteo da ga menjam, osim u nekim sitnicama.
EVENTUALNO STAMPANO IZDANJE
O tome cu pisati u nekoj od narednih poruka, mozda uskoro, mozda kasnije. Neke naznake su date i u kratkom uvodu za ovo izdanje. Tema je malo sira od ove knjige, a rec je o novom pristupu distribuciji. Ko hoce da pomogne da se ova knjiga pojavi - kao besplatno, komunalno izdanje, nikako drugacije, bez obzira na troskove stampe - neka pomaze! Pare koje imamo i koje cuvamo jos od kada je Nebojsa M poslao udarnu dozu, odvojili smo kao bazu za stampu Elila, jer se to kod nas nikada nije pojavilo u prevodu. Ne zanemarujem ostale priloge, bez toga nista, samo sto nikada u planu nismo imali tako veliku knjigu, pa smo jos uvek kratki. Ali, to ce se resiti. U slucaju Mamforda, stojimo cvrsto, ali ne i tvrdoglavo, na pozitivnoj nuli. Rado cemo se maknuti napred! U toj poruci cu samo obrazloziti zasto su stampana izdanja i dalje vazna, tacnije, vaznija od elektronskih, cak i kada se pojavljuju u minimalnim tirazima (uzgred, nema nikakvog potiranja izmedju ta dva formata ili kanala, sto izdavace, cak i neke "aktivisticke", toliko plasi). O tom po tom!
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao
a.
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
1. Rage Against The Mega-Machine
2. O knjizi
3. Eventualno stampano izdanje
4. Odjavna shpica
Cao narode,
Evo jos jedne knjige, prilicno goleme, za sada samo u elektronskom obliku. Rec je reprintu (ili reprodukciji, posto jos nije printana), ne o nasem prevodu; ali, to je jedna od knjiga koju bih sigurno preveo, kad-tad, da Nikica Petrak to nije uradio jos 1986:
Luis Mamford: Pentagon moci (Mit o masini 2, 1970)
Prevod: Nikica Petrak
Izdavac: Graficki zavod Hrvatske (GZH), Zagreb, 1986.
Objavljeno kao dvotomno izdanje, Mit o masini: 1. Tehnika i razvoj coveka (1967, 359 str) i 2. Pentagon moci (1970, 512 str). Ovde je reprodukovan samo drugi tom. Te knjige su inace zasebna izdanja, a tako su uglavnom bile objavljivane i po svetu. Kod nas (u SFRJ) pojavile su se kao dvotomno izdanje, sto je dobro, ali sto kod nekih ljudi stvara pogresan utisak da jedno bez drugog ne moze. Ali, moze. Nije kao Rat i mir I-II.
Obim elektronskog izdanja: 364 A4 str, 2.9 mb; kao zip: 700 kb
Dodatak: Ilustracije iz knjige, kao zipovana datoteka, 6.5 mb (31 slika, 200 dpi, jpg)
Priredili (skeniranje, OCR, ispravke, A4 prelom): AG i bata Nesha
Knjigu-fajl mozete preuzeti na poznatim adresama:
http://www.modukit.com/anarhija-blok45/ (ako nije vec tamo, bice u toku dana)
i http://groups.google.com/group/blok45
(rubrika "Prateći fajlovi", fajl: Mumford_Pentagon_moci; ilustracije: Mumford_ilustracije)
Ali, od sada, imajte u vidu i archive.org. Tamo ce vas uputiti i link sa stranice Porodicne biblioteke. Na pomolu je selidba ili mozda samo pregrupisavanje, jos cemo videti, ali vec smo poceli da se snalazimo. Direktna adresa je:
http://www.archive.org/details/LewisMumford-PentagonMoci-1970
(onda idete na View the book, All Files: HTTP)
O KNJIZI
Ne znam da li sam ijednu knjigu vise preporucivao okolo, makar od onih koji su kod nas bile prevedene. Ne znam ni da li sam neku toliko ispodvlacio, sto nisam mnogo radio ni dok sam isao u skolu. To je od skeniranja i OCR-ovanja, objektivno, napravilo cist horor; ali, kad padnete u trans, takve sitnice onda i ne primecujete previse.
Knjigu sam nekoliko puta spominjao i preko ove liste, u poslednje vreme uglavnom povodom Zaka Elila. Kada je Nenad iz Erevona javio da je poceo s prevodjenjem Elilovog "Tehnoloskog drustva", pomislio sam da je kucnuo cas da se pripremi i ova knjiga. Ta dva dela, svako na svoj nacin, pruzaju najvise referenci za sagledavanje tehnoloskog fenomena, u najsirem znacenju te reci - znacenju koje su te knjige zapravo i prosirile i, u isti mah, precizirale. Naime, nije rec samo o nekoj aparaturi ili nacinu njene upotrebe, vec o posebnom stanju duha i konkretnim odnosima DOMINACIJE (to je glavni preduslov tehnoloskog napretka, a ne razigrana ljudska masta), ciju su genezu i posledice Mamford i Elil tako detaljno i nadahnuto opisali. Nista sto je u XX veku napisano o tome, po sirini i edukativnoj vrednosti, ne prilazi ni blizu tim dvema studijama.
Te knjige su posluzile i kao glavni oslonci onima koji su prevazisli i poslednje iluzije koje bi se mogle imati o nekom povoljnom obrtu u razvoju ili usmerenju tehnoloskog kompleksa, posebno iz Mamfordove perspektive. Elil je mnogo bolje, samo mozda ne u tako raskosnom Tehnicoloru kao Mamford, objasnio autonomni i svemu nadredjeni karakter te mashine, koja ne trpi prijatna iznenadjenja, makar s ljudskog stanovista - cemu se Mamford izgleda nadao.
On je, kao sto sam ovde vise puta pricao, bio i ostao razocarano dete Majke Civilizacije. Malo ko je bio tako ostar i prodoran u kritici Automehanicarskog uma i njegovog glavnog fantazma, Progresa; pogledajte samo poglavlja "Keplerov san", "Galilejev zlocin" ili "Naprijed u Nigde". Ali, uvek uz njegovo cuveno "ali...", odnosno "ipak...": preterano dzentlmenske pokusaje da se istaknu "dobre"posledice tog kretanja i, mozda, sanse za neki srecniji ishod, samo ako bi ljudski ciljevi konacno zamenili one koje nam diktira hladno, despotsko srce Megamasine.
Naglasak na promeni ciljeva bio je i ostao od kljucnog znacaja; ali, Mamford se opet cesto i skoro ceznjivo osvrtao u istom onom pravcu koji bi u prethodnom izlaganju, ponekad u istom pasusu, odbacio kao stranputicu - da bi onda sve ponovo doveo u pitanje! On je makar stalno pravio te petlje i vracao se na kritiku, za razliku od celog mravinjaka ubedjenih progresista, desnih i levih, koje nisu mucile nikave sumnje. Po njima, nema te ljudske cene koja bi bila prevelika prepreka za dalje kretanje ka istom, apsurdnom cilju - daljem gomilanju vrednosnih papira i moci, cisto gomilanja radi. Na sumanuti karakter i pogubne posledice tako definisanih ciljeva ukazivao je i Mamford i pomogao nam da uopste dodjemo do reci koje bi mogle odgovarati tom stepenu neverice i gneva. Izraz Megamasina, uvek s negativnom konotacijom, rasirio se zahvaljujuci njemu.
Tu kontradikciju ponekad prati druga Mamfordova sklonost, tacnije, slabost: procena ljudskih koristi i shansi iz evolucionistickog ugla, na osnovu linearnog i univerzalistickog shvatanja kulturne evolucije, koje svim ljudskim iskustvima i pristupima izvan civilizacije, cak i u najpozitivnijim vidjenjima, ipak dodeljuje mesto u nekom mracnom i inertnom zapecku Istorije. Kultura koja se nije uzdigla do Baha, Hegela i Pikasa ipak ostaje uskracena; da ne govorimo o tehnickim dostignucima. Kulture van putanje civilizacije trpaju se u isti kos sa onim ocajnim i uzasavajucim prizorima iz ranijih faza same civilizacije. Umesto holisticke dijagnoze, koja bi obuhvatila ukupne zahteve i posledice, docekuje nas samo niz propagandnih generalizacija, po pravilu sklepanih iz najkratkovidije, korisnicke perspektive i na osnovu standarda vladajuce malogradjanske kulture. Ni Mamford nije sasvim umakao toj predstavi (sto je jos izrazenije u njegovim knjigama "Grad u istoriji" ili "Tehnika i razvoj coveka") iako je - opet kontradikcija, samo srecnija od prethodne - o tim istim kulturama cesto govorio s pravim entuzijazmom, uvazavanjem znacaja njihove posebnosti i mozda s nekim zrncem nade, koji mu pogled na bilo koju drugu stranu nije dopustao.
(Izuzeci iz naseg sveta su - molim malo paznje, drugovi anarhisti, koji ste sedeli na usima dok sam ranije pricao o ovoj knjizi - Kropotkin, zbog svog insistiranja na ljudskim ciljevima i nacelu uzajamne pomoci, ma koliko da je u svojim predlozima ostajao apstraktan i paradoksalan; i Villiam Morris, ciji je licni primer u pokusaju obnove "politehnicke tradicije" - svestrane, energetski i organizaciono nezahtevne, suprotne specijalizaciji i masovnoj proizvodnji - bio Mamfordovo glavno zivotno nadahnuce.)
Dobra vest je da vas tih par kontradikcija ni za trenutak nece odvratiti od daljeg citanja. Knjiga je neodovljiva. Ko rasejano procita prvu stranicu, procitace i ostalih 350. Narednih desetak dana - knjiga je toliko podsticajna i bogata da se ne moze procitati brze, iako vas mami da je progutate u jednom zalogaju (suvise je kaloricna) - necete raditi nista drugo. Znaci, samo racunajte na to, ako pred sobom imate neke neodlozne poslove.
Prica pocinje sa osvajanjem Novog Sveta, ali obuhvata period od ranog srednjeg veka - ili jos dalje, od doba piramida i nastanka heliocentricnog ideoloskog modela - do kraja 1960-ih, vremena kljucnih prodora u osvajanju novih tehnologija, ali i najburnijih reakcija na dotadasnje ucinke Megamasine. Knjiga ne obuhvata samo razvoj nauke i tehnologije, vec i celog konteksta u kojem je takav razvoj uopste bio moguc: Kompleksa Moci, kako tu celinu Mamford ovde jos naziva. Nema piramida bez Faraona, zar ne? Slobodni ljudi imaju drugacije, da ne kazem pametnije, ciljeve. Zato ovde nailazimo na obilje izvanrednih zapazanja o nastanku i ekspanziji institucija Vlasti, s njenim glavnim prakticnim i ideoloskim polugama, kao sto su "trziste", "efikasnost", "specijalizacija", "kontrola", "standardizacija", "potrebe", "moguce" (koje je potpuno potisnulo "pozeljno"), itd. Videcemo i kako su sirenju tog virusa doprinele uloge koje i danas toliko cenimo, kao sto su "ekspert" i "naucnik", posebno ako je uz to jos i "genije". To je danas tako ocigledno, ali treba videti kako je to pocelo, jos od vremena onih na koje, uz malu pomoc trika zvanog "istorijska distanca", gledamo kao na neka cisto duhovna stvorenja: Leonarda (prototip eksperta-placenika), Keplera, Galileja, Dekarta (na koje se onda nadovezuje cela povorka mehanicistickih utopista i reformatora), sve do Openhajmera i dobrog dela naucne elite prve polovine XX veka, koja se 1940-ih nasla pod njegovom komandom u pogonima Los Alamosa (odakle nam, kao sto je valjda svima poznato, nije stigao eliksir zivota ili muska vodica).
Knjiga ima zaista epski zamah; "panamericki" murali Dijega Rivere, koje sam izabrao za korice stampanog izdanja, mozda su najadekvatniji likovni pandan: naizgled manje kriticki prema ideji Progresa, ali opet tako ambivalentni i grceviti. Ipak, uz svu sirinu i obilje tema, tempo ne posustaje, a fokus se ne gubi, sve do samog finala. Kako se mocni Amazon Mamfordovog izlaganja blizi susretu sa okeanom neposredne buducnosti (dok se sunce lagano spusta u kljun kolibrija i stavlja chepove u usi, da malo amortizuje krike megatehnicke dzungle), slika se razliva, a poruka donekle rasprsuje. Ali pogledajte samo poglavlje "Ako se Spavaci probude" ili bas to finale ("Epilog"); ako vam se ucini da neki detalji shkripe, opste smernice ostaju potpuno jasne. Moramo promeniti ciljeve. Bez toga, sve rasprave o metodama i alternativama (sredstvima) nemaju nikakvog smisla. To znaci i da moramo drugacije gledati na sve one koji i dalje insistiraju na tim ciljevima, s ma kojih pozicija. Taj pogled vise ne bi smeo biti tako tako blag i mio.
Najzad, knjige ne citamo, niti o njima o sudimo samo na osnovu njihovih zakljucaka ili hipoteza, nego na osnovu svega sto smo naucili ili dobili kao podsticaj usput. Ovde toga ima na pretek. Edukacija par ekselans.
Ako sve ove preporuke deluju preterano, pogledajte makar attachment! (sadrzaj, uvod, odlomke iz prvog poglavlja, itd.)
I da, nesto sto cete verovatno primetiti: knjiga je odlicno napisana. Prevod Nikice Petraka, najvecim delom, pomaze da se to oseti; ocigledno nije bila rec o rutinskom poslu! Ponekad malo odmaze (ima nepotrebnih odstupanja od vrlo jasnog i tecnog stila originala), ali nikada na duze staze i previse. Najzad, to je prevod u kojem je ta knjiga i ostavila tako snazan utisak, makar na mene. Zato i nisam hteo da ga menjam, osim u nekim sitnicama.
EVENTUALNO STAMPANO IZDANJE
O tome cu pisati u nekoj od narednih poruka, mozda uskoro, mozda kasnije. Neke naznake su date i u kratkom uvodu za ovo izdanje. Tema je malo sira od ove knjige, a rec je o novom pristupu distribuciji. Ko hoce da pomogne da se ova knjiga pojavi - kao besplatno, komunalno izdanje, nikako drugacije, bez obzira na troskove stampe - neka pomaze! Pare koje imamo i koje cuvamo jos od kada je Nebojsa M poslao udarnu dozu, odvojili smo kao bazu za stampu Elila, jer se to kod nas nikada nije pojavilo u prevodu. Ne zanemarujem ostale priloge, bez toga nista, samo sto nikada u planu nismo imali tako veliku knjigu, pa smo jos uvek kratki. Ali, to ce se resiti. U slucaju Mamforda, stojimo cvrsto, ali ne i tvrdoglavo, na pozitivnoj nuli. Rado cemo se maknuti napred! U toj poruci cu samo obrazloziti zasto su stampana izdanja i dalje vazna, tacnije, vaznija od elektronskih, cak i kada se pojavljuju u minimalnim tirazima (uzgred, nema nikakvog potiranja izmedju ta dva formata ili kanala, sto izdavace, cak i neke "aktivisticke", toliko plasi). O tom po tom!
Toliko u ovom javljanju, hvala na paznji, ziveli, cao
a.
s a l j i s t o d a l j e
Ako ste nasu poruku dobili preko nekog drugog, a zelite da se prijavite na listu, samo posaljite e-mail na bilo koju od ove dve adrese:
aleksa.golijanin(at)gmail.com
blok45(at)dzabalesku.net
Ako ne zelite da primate nase poruke posaljite e-mail sa tekstom "ne zelim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopste dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne zelite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu nas domen.
Privremena arhiva PORODICNE BIBLIOTEKE (samo knjige, bez drugih sadrzaja): http://anarhija-blok45.modukit.com ili http://www.modukit.com/anarhija-blok45
ARHIVA LISTE BLOK 45: http://groups.google.com/group/blok45
anarhiju/ blok 45 pomazete i tako sto cete ove poruke slati dalje.
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages