Marko Brecelj: "Ta stol" za Sašu Stojanovića
72 views
Skip to first unread message
AG
Nov 19, 2020, 12:40:40 PM11/19/20
to blo...@googlegroups.com
U ovom žurnalu:
1. Nova emisija Društva prijateljev zmernega napredka (DPZN)
2. Tovarnica novarnica (opasnost)
3. Neki utisci i razmišljanja o stvaralaštvu MB
https://www.facebook.com/Dru%C5%A1tvo-Dpzn-194478237568346
https://www.facebook.com/194478237568346/videos/701683437403788
Nadam se da ste svi dobro i zdravo!
Marko Brecelj nam se sada obraća i preko video-zapisa, iz svoje koperske baze (DPZN, Glagoljaška 4). Emitovanje je počelo pre koju nedelju -- ili možda tek prošle nedelje -- pogledajte kako to izgleda.
U najnovijem emitovanju Marko nas je sve pozdravio pomoću ručno izrađene kuhinjske stolice koju je za njega oslikao Saša Stojanović (Nebesko Pecivo) i poklonio mu je krajem oktobra 2018, kada je Marko poslednji put bio u Beogradu.
"Ta stol" se, kao i skoro sve druge pesme s tog albuma, mogla naći i na sad već legendarnom "Koktelu" (Coctail, 1974). Toliko je dobra. Ali pojavila se samo na kaseti, praktično bez promocije i uz vrlo sporadične svirke. Ko zna zna. Ali to zaista ne bi morala biti tako retka privilegija.
Ako obratite pažnju na stihove pesme (u attachmentu), neće vam promaći njena u isti mah tanana i razorna lirika. Ako to onda postavite u odgovarajuću perspektivu – u reči pesama naših bendova i kantautora – videćete da ni pre ni posle toga nismo imali neki izraz koji bi bio makar približno snažan. Najbliže ovome, odnosno najbolje mimo ovoga što se kod nas može naći, opet je na granici pastiša, simulacije ili očajničkog pojednostavljivanja.
To je donekle zbog naših jezika: oni nisu stvoreni za "song", naročito za bluz šemu, kao recimo engleski, osim, dakle, uz veliko pojednostavljivanje, što začas sklizne u ljigu opštih mesta i parola. Tome onda treba dodati poslovična ograničenja muzikantskog uma: dugo vremena naši bendovi prosto nisu znali o čemu da pevaju ili su u tome bili nesnosno patetični. Od "U tami disko kluba jedan lančić je pao..." (YU grupa) do "Za koji život treba da se rodim" (Time), od "Trla baba lan" do "Put za Istok" (Korni grupa), sve dok Brega i Houra to nisu počistili svojim komercijalnim pastišima (simulacijama ljudskih emocija, za svaku priliku i upotrebu).
Ako bi neko kao aršine naveo neke druge autore, neka izvede isti opit, odnosno, neka to malo uporedi. Nije stvar u takmičenju ili nipodaštavnju bilo koga, nego da se opazi ta razlika u artikulaciji: jedna koja čak i u najboljim trenucima jedva izbegava ili samo ublažava rizik pojednostavljivanja i opštih mesta (a to je glavna muka naših kantautora), i druge koja kao da nema ni taj, niti bilo koji drugi problem. Sve teče kao potok. Prvo je kod nas pravilo, drugo velika retkost.
"Ta stol", "Škandal v rdečem baru", "Črni Peter", "Duša in jaz", "Same prave stvari", "Sneguje", to je poezija: izraz na osnovu nekog dubokog iskustva koji postaje izvor ili trampolina za nove dubine iskustva. Novi doživljaj – ne uvek samo neka milina ili veselica, budući da može biti i razdirući, ali opet tako snažan da mu je nemoguće odoleti.
Kako je Marko u tome uspevao, ostaje misterija. Od njega je o tome nemoguće izvući neku reč (osim možda slučajno, kroz druženje, kad nešto ipak iskrsne). Samo par činjenica: on nema kolekciju ploča (u kući na Klancu ima samo prvi album Buldožera, ali ne sećam se da sam video gramofon), nema biblioteku (ako ne računamo Arijaninu; on čita samo neke enciklopedije i monografije iz NOB-a), nema "omiljenog pesnika", ne sluša muziku (iako se izjutra disciplinovano zagreva uz gitaru, na kojoj izvodi neke svoje instrumentale) – ali u letu hvata sve, od muzike do novih saznanja i ideja.
Drugo, kao neumorni organizator nezavisne muzičke i kulturne scene u Sloveniji, s kracima po celoj bivšoj Jugi i dobrom delu Evrope, bio je u prilici da čuje praktično sve i da "bude u toku". Tu je i ogromna muzička kolekcija Iztoka Krkoča, "receptora DPZN" (iako Marko tamo sigurno ne provodi vreme u muzikološkim istraživanjima).
Ali šta je mogao da čuje kada je počinjao i što se još početkom 1970-ih, praktično odmah, pretočilo u tako originalan i snažan izraz pesama sa "Koktela"? Ni kao mladić nije slušao već samo načuo ponešto: malo "crnačke duhovne muzike", malo roka, malo šansone i popevke – i tras, odmah sopstveni izraz.
Na toj ploči aranžmane je radio veteran Bojan Adamič, u džez stilu, s dobrim pristupom, ali s džez orkestrom koji je na nekim pozicijama bio za plakanje (naročito bubnjar i klarinetista; ili makar tako zvuče zbog trapave produkcije), tako da sve u stvari škripi – osim moćne, potpuno zrele strukture Markovih pesama. Kako tako rano tako zreo izraz? Na osnovu čega? Šta tek reći za ono što će nastati svega godinu-dve kasnije, sa "Buldožerom", ovog puta u apsolutno slobodnom stilu, kao "Devojčice" ili "Dobro jutro madam Jovanović"? Onda opet povratak na minimalizam, i nestvarni "Trotoari" (pesma koja mi je bila u ušima tokom mnogih šetnji Bulevarom Revolucije, moja prva, neodoljiva asocijacija baš na taj potez, još od srednje škole)… Možda je i namerno ili intuitivno izbegavao redovno ili masivno izlaganje uticajima, muzičkim ili književnim, da bi sačuvao tu originalnu žicu. Neki podsticaj, svakako, ali pokupljen samo u magnovenju, u minimalnoj dozi -- i odmah osoben izraz, toliko ubedljiv da se i ne setite da ga pitate za korene. Ali kako? Ne znam.
Marko to nije sistematski razvijao budući da se na vreme odrekao muzikantske specializacije. Prebacio se na drugi teren, razvijao potpuno drugačije iskustvo. Kada kažemo kako je to "šteta", zbog njegovih kasnijih pesama, često tako dobrih, ali koje ponekad deluju nedovršeno, ili onih koje zamišljamo da bi ih napisao da je nastavio s tom "karijerom", iz nas u stvari progovara samo iskreni, ali pasivni potrošač kulturnih sadržaja. Nije "šteta". Da je ostao "muzičar" Marko ne bi postigao sve ostalo što kao iskustvo i uticaj daleko nadilazi svaki čisto muzički kontekst. Kroz bezbroj inicijativa i akcija, sa Arijanom, Iztokom, DPZN i prijateljima, stvorio je tkivo celog jednog paralelnog ljudskog i kulturnog života, na praktično celom prostoru bivše YU. Promenio je život skoro svakome ko se očešao o njega ili bio podrška onima koji su se već oteli i pošli nekim svojim putem, bez ijedne reči pridike, samo time što je bio to što jeste. (Bez brige, ništa ne idealizujemo: ume da masira i tlači, ali na drugom planu... Posle jednog besmislenog marša koji nam je priredio, u nečemu što je inače trebalo da bude "odmor" na istarskoj obali, sebe je, da bi nas malo oraspoložio, dok smo se borili za vazduh, opisao kao "umerenog humanistu"... Ne štedi sebe, ali vala ni druge.) Da je ostao samo muzičar... ne moram to dalje da razvijam.
I to se nastavlja! Pogledamo najnoviju epizodu.
Marko nam ovo šalje i kao znak podrške. Nestvarno lep dan u Beogradu – i preko 6000 zaraženih.
Čuvajte se, hrabro napred, živeli, ćao
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
1. Nova emisija Društva prijateljev zmernega napredka (DPZN)
2. Tovarnica novarnica (opasnost)
3. Neki utisci i razmišljanja o stvaralaštvu MB
Slovostnosti 18.11.20: "Tovarnica nevarnica"; zadnji čin: "Ta stol" za Sašu Stojanovića (video)
https://www.facebook.com/Dru%C5%A1tvo-Dpzn-194478237568346
https://www.facebook.com/194478237568346/videos/701683437403788
Društvo prijateljev zmernega napredka
Glagoljaška 4, Koper 6000, Slovenija
dru...@dpzn.org
http://www.dodogovor.org/
Glagoljaška 4, Koper 6000, Slovenija
dru...@dpzn.org
http://www.dodogovor.org/
Marko Brecelj nam se sada obraća i preko video-zapisa, iz svoje koperske baze (DPZN, Glagoljaška 4). Emitovanje je počelo pre koju nedelju -- ili možda tek prošle nedelje -- pogledajte kako to izgleda.
U najnovijem emitovanju Marko nas je sve pozdravio pomoću ručno izrađene kuhinjske stolice koju je za njega oslikao Saša Stojanović (Nebesko Pecivo) i poklonio mu je krajem oktobra 2018, kada je Marko poslednji put bio u Beogradu.
Na stolici piše "Ta stol", što je naslov jedne Markove pesme iz 1988–1989, koju onda na tom snimku i izvodi. Original se nalazi na kaseti "Moje krave molznice" benda Javna dvaja, koji su Marko i Aleš Jošt okupili krajem 1980-ih i s njim snimili taj album.
"Ta stol" se, kao i skoro sve druge pesme s tog albuma, mogla naći i na sad već legendarnom "Koktelu" (Coctail, 1974). Toliko je dobra. Ali pojavila se samo na kaseti, praktično bez promocije i uz vrlo sporadične svirke. Ko zna zna. Ali to zaista ne bi morala biti tako retka privilegija.
To je donekle zbog naših jezika: oni nisu stvoreni za "song", naročito za bluz šemu, kao recimo engleski, osim, dakle, uz veliko pojednostavljivanje, što začas sklizne u ljigu opštih mesta i parola. Tome onda treba dodati poslovična ograničenja muzikantskog uma: dugo vremena naši bendovi prosto nisu znali o čemu da pevaju ili su u tome bili nesnosno patetični. Od "U tami disko kluba jedan lančić je pao..." (YU grupa) do "Za koji život treba da se rodim" (Time), od "Trla baba lan" do "Put za Istok" (Korni grupa), sve dok Brega i Houra to nisu počistili svojim komercijalnim pastišima (simulacijama ljudskih emocija, za svaku priliku i upotrebu).
Ako bi neko kao aršine naveo neke druge autore, neka izvede isti opit, odnosno, neka to malo uporedi. Nije stvar u takmičenju ili nipodaštavnju bilo koga, nego da se opazi ta razlika u artikulaciji: jedna koja čak i u najboljim trenucima jedva izbegava ili samo ublažava rizik pojednostavljivanja i opštih mesta (a to je glavna muka naših kantautora), i druge koja kao da nema ni taj, niti bilo koji drugi problem. Sve teče kao potok. Prvo je kod nas pravilo, drugo velika retkost.
"Ta stol", "Škandal v rdečem baru", "Črni Peter", "Duša in jaz", "Same prave stvari", "Sneguje", to je poezija: izraz na osnovu nekog dubokog iskustva koji postaje izvor ili trampolina za nove dubine iskustva. Novi doživljaj – ne uvek samo neka milina ili veselica, budući da može biti i razdirući, ali opet tako snažan da mu je nemoguće odoleti.
Kako je Marko u tome uspevao, ostaje misterija. Od njega je o tome nemoguće izvući neku reč (osim možda slučajno, kroz druženje, kad nešto ipak iskrsne). Samo par činjenica: on nema kolekciju ploča (u kući na Klancu ima samo prvi album Buldožera, ali ne sećam se da sam video gramofon), nema biblioteku (ako ne računamo Arijaninu; on čita samo neke enciklopedije i monografije iz NOB-a), nema "omiljenog pesnika", ne sluša muziku (iako se izjutra disciplinovano zagreva uz gitaru, na kojoj izvodi neke svoje instrumentale) – ali u letu hvata sve, od muzike do novih saznanja i ideja.
Drugo, kao neumorni organizator nezavisne muzičke i kulturne scene u Sloveniji, s kracima po celoj bivšoj Jugi i dobrom delu Evrope, bio je u prilici da čuje praktično sve i da "bude u toku". Tu je i ogromna muzička kolekcija Iztoka Krkoča, "receptora DPZN" (iako Marko tamo sigurno ne provodi vreme u muzikološkim istraživanjima).
Ali šta je mogao da čuje kada je počinjao i što se još početkom 1970-ih, praktično odmah, pretočilo u tako originalan i snažan izraz pesama sa "Koktela"? Ni kao mladić nije slušao već samo načuo ponešto: malo "crnačke duhovne muzike", malo roka, malo šansone i popevke – i tras, odmah sopstveni izraz.
Na toj ploči aranžmane je radio veteran Bojan Adamič, u džez stilu, s dobrim pristupom, ali s džez orkestrom koji je na nekim pozicijama bio za plakanje (naročito bubnjar i klarinetista; ili makar tako zvuče zbog trapave produkcije), tako da sve u stvari škripi – osim moćne, potpuno zrele strukture Markovih pesama. Kako tako rano tako zreo izraz? Na osnovu čega? Šta tek reći za ono što će nastati svega godinu-dve kasnije, sa "Buldožerom", ovog puta u apsolutno slobodnom stilu, kao "Devojčice" ili "Dobro jutro madam Jovanović"? Onda opet povratak na minimalizam, i nestvarni "Trotoari" (pesma koja mi je bila u ušima tokom mnogih šetnji Bulevarom Revolucije, moja prva, neodoljiva asocijacija baš na taj potez, još od srednje škole)… Možda je i namerno ili intuitivno izbegavao redovno ili masivno izlaganje uticajima, muzičkim ili književnim, da bi sačuvao tu originalnu žicu. Neki podsticaj, svakako, ali pokupljen samo u magnovenju, u minimalnoj dozi -- i odmah osoben izraz, toliko ubedljiv da se i ne setite da ga pitate za korene. Ali kako? Ne znam.
Marko to nije sistematski razvijao budući da se na vreme odrekao muzikantske specializacije. Prebacio se na drugi teren, razvijao potpuno drugačije iskustvo. Kada kažemo kako je to "šteta", zbog njegovih kasnijih pesama, često tako dobrih, ali koje ponekad deluju nedovršeno, ili onih koje zamišljamo da bi ih napisao da je nastavio s tom "karijerom", iz nas u stvari progovara samo iskreni, ali pasivni potrošač kulturnih sadržaja. Nije "šteta". Da je ostao "muzičar" Marko ne bi postigao sve ostalo što kao iskustvo i uticaj daleko nadilazi svaki čisto muzički kontekst. Kroz bezbroj inicijativa i akcija, sa Arijanom, Iztokom, DPZN i prijateljima, stvorio je tkivo celog jednog paralelnog ljudskog i kulturnog života, na praktično celom prostoru bivše YU. Promenio je život skoro svakome ko se očešao o njega ili bio podrška onima koji su se već oteli i pošli nekim svojim putem, bez ijedne reči pridike, samo time što je bio to što jeste. (Bez brige, ništa ne idealizujemo: ume da masira i tlači, ali na drugom planu... Posle jednog besmislenog marša koji nam je priredio, u nečemu što je inače trebalo da bude "odmor" na istarskoj obali, sebe je, da bi nas malo oraspoložio, dok smo se borili za vazduh, opisao kao "umerenog humanistu"... Ne štedi sebe, ali vala ni druge.) Da je ostao samo muzičar... ne moram to dalje da razvijam.
I to se nastavlja! Pogledamo najnoviju epizodu.
Marko nam ovo šalje i kao znak podrške. Nestvarno lep dan u Beogradu – i preko 6000 zaraženih.
Čuvajte se, hrabro napred, živeli, ćao
a.
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages