Kako nam je bilo u Meduzi?
AG
U ovom žurnalu:
1. Ko se boji letnjeg pljusak još?
2. Redovni izveštaj (Gargojlo je zadovoljan)
3. Odjavna špica
Paunović, na početku večeri, za centralnim delom našeg štanda (imamo još deo zidne police sa strane, u visini stola) i sa osloncem na Kejdžu.
Naravno, nije bila šala. Negde je zaista grunulo. Ne znam još ni kako je bilo u drugim delovima grada, što ovde ume drastično da varira. Ali u BG i najmanja kišica pravi totalni saobraćajni kolaps, tako da sve razumemo. I Gargojlo razume! (Iako nije stub soli, nego kamena gromada.)
A razumeju i oni koji su ipak došli! Opet nas je bilo, malo, možda desetak, tokom cele večeri, pored ostalih gostiju, ali došli su oni očigledno zainteresovani, tako da je moglo biti samo dobro.
I priloga je bilo nesrazmerno mnogo. Kao da je došlo bar 3 puta više ljudi, pri čemu je otišla svega jedna kutija knjiga i bukleta, od 5, koliko smo poneli – recimo tako, mada to nije stvar procenjivanja, jer razumevanje i podrška nisu knjigovodstvene kategorije. Ljudi, hvala vam zaista. Inače nisam brinuo oko toga, ne zato što sam bio siguran u nešto, nego zato što su to stvari van vaše moći. Na vama je da nešto radite i povremeno razglasite, kako je vama najzanimljivije ili prosto gušt, a onda kako bude. Ali to me uvek dirne i nekako zategne, u isti mah. Kad vidite da je nekome zaista stalo da se sve to nastavi. Hvala vam svima, još jednom!
Kavez sa kutijom za priloge, na početku večeri. Posle se to napunilo otprilike Kejdžu do obrva.
A atmosfera je u stvari bila posebna. Nevreme, jak letnji pljusak, u dva navrata, ali makar ovde, odnosno tamo u centru, opet nekako taman: nisu padale sekire i leteli krovovi. Bilo je nešto vanredno, a to nas uvek trgne. Neki utrčavaju unutra, sa ulice, u manjim grupama, pokisli, ali usplahireni i razdragani, kao deca. Neki krenuli prosto u Meduzu, ili se samo sklonili tamo, neki došli zbog nas. A unutra, sve nekako dobro. Kao što je to izrazila Maja, Gargojlova Kuma, kad me je jutros pitala kako je bilo: "Da, našli ste se tamo, kao u nekom duhovno-intelektualnom utočištu – jedni s drugima..."
Imali smo upravo taj štimung. Nismo se sad svi uhvatili u kolo, ali manja gužva, više mesta za pravi razgovor, mada opet ne sa svima dovoljno, makar s moje strane – ali molim za razumevanje! Nisam ja tamo nikakav "domaćin", pa da posebno povezujem uzvanice, osim pomalo, nego sve ide svojim tokom. Samo nek bude još prilike.
Zdravka (Meduza) se zabrinula da se nisam "razočarao", ali naprotiv: konačno u malo boljem raspoloženju! Još to gustiram, jer taj ukus brzo prolazi... Ali mislim da je presudno bilo to malo-veliko otkrovenje, koje sam ranije samo natuknuo: taj čeoni sudar sa svime što vas potpuno prevazilazi, pred čime ste, s jedne strane, nemoćni. Ljudski razlozi i ćudi, okolnosti, superćelijske oluje kad im vreme nije, a i kad jeste: šta tu možete da uradite? Ništa, osim jedne sitnice: da budete slobodni. Da radite svoju stvar, gledate kuda to vodi, i ne brinete za odjeke. Niko nije apsolutno poseban, u smislu, s druge planete: ono što zanima ili vuče jednog, jednostavno mora zanimati još nekog, čak i kada izgleda kao nešto najređe ili kada je u svesnom i potpunom raskoraku s dominantnim cajtgajstom. Kao što se u ovoj našoj zajedničkoj stvari stalno i pokazuje...
Kao što sam već najavio: videćemo za dalje. Verovatno tek u septembru, što i dalje zvuči uobičajeno, budući da letnja pauza sledi svakako. (Zdravka je ceo juli na odmoru, avgust ko preživi, častiće, itd.) A opet, nema pauze: distribucija i razmena ideja teku stalno. Ne treba čekati na "sledeću Meduzu". Mada smo s Meduzom sada jedna duša, jedno telo, jedna slamka na promaji.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji i podršci, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin@gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.