Zoran Senta i DAF predstavljaju: Julian Beck, "Život teatra" (1972)

[AG]

U ovom žurnalu:

1. Julian Beck: Život Teatra: Odnos umjetnika prema borbi naroda (1972)

2. Odjavna špica

"Život, revolucija i pozorišta su tri reči za jednu istu stvar: za bezuslovno NE celom postojećem društvu." — Julian Beck (1925–1985), Život teatra (The Life of the Theatre: The Relation of the Artist to the Struggle of the People, 1972, dopunjeno izdanje 1986)

DAF, Zagreb 2012. Prevela Biljana Romić. Format A5, latinica; stranice u knjizi, po Beckovoj zamisli, nisu označene, ali ima ih oko 300.

Ovih dana sam na Sajmu knjiga, tako da šaljem samo telegrafski izveštaj.

Senta i DAF su ponovo tu! Na istom mestu kao i prošle godine, u Hali 2, u okviru hrvatskog paviljona, tako da ih ne možete omašiti. Prošle godine sam napisao nešto duži prikaz Sentinih izdanja, a glavni udarac bila je knjiga Jacquesa Ellula, "Anarhija i kršćanstvo" (1968/ 2011). Tu knjigu, kao i ostala izdanja DAF, možete nabaviti i sada (cene su, kao i prošli put, skoro prepolovljene u odnosu na redovne cene u Hrvatskoj). 

Ove godine stiže Julian Beck. Pisao sam kako se Sentin urednički izbor kreće u dva pravca: s jedne strane anarhisti (uglavnom), s druge moderna. Podela nije oštra, ima tu raznih prelivanja, ali sa Beckom se sve to stapa u jedno. Pozornišni ludak, teoretičar, anarhista. Zajedno sa Judith Malinom, osnivač The Living Theatre, pozorišne trupe koja je celim 1960-im dala onaj eksplozivni naboj po kojem ih pamtimo ili sanjarimo o njima (možda naivno, ali što je opet tako simptomatično za ovo naše osiromašeno i sada već zombijevsko vreme). Nema te ikone iz sveta muzike (koji je tada, jednim značajnim delom, bio zamajac opšte nekonformističke pobune) za koju The Living Theatre nije bio okidač ili signal da se, u svemu, ide još dalje: od detroitskih MC5, do Jima Morrisona, koji je učestvovao u nekim izvođenjima njihove najpoznatije postavke, "Paradise Now" i pratio sva ostala, koja su se odigrala u Los Anđelesu i San Francisku. Ali, uticaj, poruke i teren delovanja The Living Theatre bili su mnogo širi (nisu bili aktivni samo u SAD, već i u Francuskoj, Brazilu i drugde). Julian Beck se istakao i kao vrlo elokventni filozof oslobođenja, što na vrlo ubedljiv način potvrđuje upravo ova knjiga (ključna, kada je reč o ideji The Living Theatre). 

Danas se sve to mora posmatrati u svom kontekstu, što znači da se mora uvažiti delovanje onih sila koje su skoro sve težnje iz 1960-ih, makar u ravni individualnog ponašanja, ugradile u dopušteni teren liberalnog idiotizma. Naime, vidimo da danas i liberali nose čirokane, osnivaju pank bendove, puše travu, mašu svojom "oslobođenom seksualnošću" kao kesama iz Delta Sitija ili bratskog Konzuma i preziru organizovanu religiju. Super. I kapital, kao što znamo, želi da bude "slobodan" na isti način, da ga u njegovim sebičnim namerama i autoerotskom bavljenju sobom ne ometaju ni crkva, ni stari roditeljski autoriteti, niti "prekormerno mešanje države". Ali, videćemo da su prave namere onih koji se time nisu zadovoljavali bile i ostale nešto drugo. Njihovo "beskompromisno NE celom postojećem društvu" možda je, u nekim bitnim aspektima, bilo kontradiktrono ili samoograničavajuće, ali je svakako ciljalo mnogo, mnogo dalje od toga – i ponekad se probijalo na drugu stranu. 

I evo, jedan važan dokument o tom vremenu i orijentaciji, sada je tu. Knjigu ćete možda nabaviti, možda ne, ali nešto više možete saznati i ovde:

Arthur Magazine: Paradise Now (1)

Arthur Magazine: Paradise Now (2)

The Legacy of Julian Beck and The Living Theatre Today

The Living Theatre (Not Bored, arhiva situacionističkih tekstova i dokumenata)

(+ dosta siromašan članak o Julianu Becku na Wikipediji i nešto sadržajniji o The Living Theatre. Pored toga, možete poći i od originalnog naslova knjige.)

Nešto više o samoj knjizi imate i na zadnjim koricama, obratite pažnju (attachment).

Znači, ovih dana smo na Sajmu, možda se vidimo tamo!

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

a.

š a l j i  š t o  d a l j e

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e-mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e-mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.

 

Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Foto albumi/ Bukleti

Anarhistička biblioteka

anarhiju/ blok 45 pomažete i tako što ćete ove poruke slati dalje.