Valter Benjamin: Moda (Pasaži, sveska B)

55 views
Skip to first unread message

AG

unread,
Dec 12, 2021, 9:06:14 AM12/12/21
to blo...@googlegroups.com

U ovom žurnalu:

 

1. Valter Benjamin, beleške o modi

2. Povezani tekstovi

3. Pokloni svoj mi foto

4 Odjavna špica



Valter Benjamin, "Moda", Pasaži, sveska B; Walter Benjamin, Das Passagen-Werk, "Konvolut B: Mode", Gesammelte Schriften (Sabrana dela), V, 1, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1982 (1991), str. 110–132; napomene, str. 1325–1326.

 

"Moda je večno vraćanje novog. Može li se, uprkos tome, čak i u modi pronaći motiv spasenja?" — W Benjamin, "Zentralpark", 1939.
 
"Moda ovde otvara dijalektički terminal (pretovarno mesto) između žene i robe – između požude i leša. Njen službenik, Smrt, visok i ispijen, meri vek laktom, služi samom sebi kao lutka, da bi uštedeo, i sam vodi rasprodaju koja se na francuskom zove révolution. Naime, moda nikada nije bila ništa drugo nego parodija šarenog leša, provokacija smrti kroz ženu i gorki razgovor s truljenjem, koji se odvijao šapatom usred prodornog, izveštačenog smeha. To je moda. Zato se i tako brzo menja; zadirkuje smrt, a kada se ova okrene da je udari, ona je već nešto drugo, nešto novo. Već stotinu godina ona s njom nema ništa. Sada je konačno došla dotle da napusti poprište. Ali na obalama nove Lete (reke zaborava), koja izliva svoj asfalt kroz pasaže, ona polaže armaturu prostitutki kao ratni trofej. (B1, 4)"
 

"... Moda je oduvek izlazila u susret toj zagonetnoj potrebi za senzacijom. Ali samo bi teološko ispitivanje moglo prodreti do njenog dna, zato što je ono izraz dubokog, afektivnog odnosa ljudi prema istorijskom kretanju. U iskušenju smo da tu potrebu za senzacijom povežemo s jednim od sedam smrtnih grehova, tako da ne čudi što jedan hroničar u svom zaključku (1863!) iznosi apokaliptično proročanstvo i najavljuje doba u kojem će ljudi biti zaslepljeni preobiljem električnog osvetljenja i sluđeni novim tempom komunikacije. (B2, 1)"



benjamin-gert-wissing-maria-speyer-1931-2.jpg


Walter Benjamin, Maria Speyer i Gert Wissing, Saint-Paul de Vence (Sen Pol de Vans, Azurna obala), maj 1931.


Sve možete pogledati i preuzeti odmah, kao html, PDF ili gala buklet (48 A5 str.).

 

Povezani tekstovi:

 

Pariz, prestonica XIX veka: vodič kroz "Projekat Pasaži"

 

Teorija saznanja, teorija progresa, Pasaži sveska N

 

O shvatanju istorije

 

Liza Fitko, Priča o starom Benjaminu

 

Linkovi vode u html prikaz iz Anarhističke biblioteke; ilustrovani PDF i bukleti nalaze se na našoj stranici.


 

bukleti-benjamin.jpg



Pošto sam ranije objavio one osnovne stvari iz Pasaža – dva uvodna "ekspozea" spojena u jedan (Pariz, prestonica XIX veka), i svesku N, kao metodološki ključ za celu knjigu, uz dodatak sećanja Lize Fitko (koja su prvi put i objavljena kao dodatak Pasažima) – obeležio sam još nekoliko "sveski" koje bi vredelo prevesti. Naravno, vredelo bi prevesti sve. Ali ogromna je knjiga, a i druge stvari vuku na svoju stranu. Ipak, imao sam u vidu još ponešto. Između ostalog, i ovu "svesku", samo što nisam pomišljao da ću krenuti baš od nje.

 

Realno, to nije neko udarno poglavlje; Benjamin tu ne iznosi neku svoju "teoriju mode" (kao što će neki verovatno požuriti da zaključe) već, kao i u ostalim sveskama, niže simptomatične odlomke iz literature i štampe iz XIX veka (ili o toj epohi), uz neke svoje komentare, ovde za dlaku suzdržanije nego u nekim drugim sveskama, koje su možda i njemu samom bile uzbudljivije (Bodler, Furije, Komuna, Barikade, pariske katakombe i bulevari, Dosada, Večni povratak istog, Gradovi i kuće iz snova... samo pogledajte sadržaj). Ti komentari su ponekad sjajni, ponekad debelo promašeni, ali tako izgleda kad se radi na nečemu. Pasaži su upravo to, GRAĐA o nekih 25 velikih tema, koje je Benjamin video u konstelaciji, kao povezane. Nikakva "metaknjiga" (ne znam ni šta bi to trebalo da znači, samo sam video da se neki zaluđuju i takvim spekulacijama) ili knjiga s nekim tajnim kodovima i ključevima, itd.

 

Ta građa se prelivala u druge eseje ili je dolazila iz njih. Delo je ostalo nedovršeno, ne znamo kako je Benjamin još mislio da ga dorađuje, ali, najviše na osnovu njegove prepiske sa Adornom, znamo da je imao u vidu neke knjige i eseje, vidimo i neke direktne plodove, eseje o Bodleru i teze O shvatanju istorije (najtešnje povezane sa sveskom N), ali saznajemo i da je tu građu smatrao pogodnom za objavljivanje upravo u tom obliku: kao veliku zbirku dokumenata koja bi mogla biti od koristi i drugima.

 

"Metod ovog projekta: književna montaža. Ne moram da kažem bilo šta. Samo ću pokazati. Neću dodavati nikakve lične ukrase, nikakve originalne formulacije (kojih je ipak bilo, u izobilju; nap. AG). Ali, kada je reč o tim krhotinama, otpacima – neću praviti njihov popis, već ih pustiti da dođu do izražaja, na jedini mogući način: tako što ću ih staviti u upotrebu." — Valter Benjamin, "Teorija saznanja. Teorija progresa", sveska N, beleška 1a.8.

 

Nažalost, godine 1940. sve se naglo okončalo. Ali ono što je ostavio za sobom opet predstavlja zapanjujuće konzistentnu i uzbudljivu celinu.

 

Mislio sam da pođem od sveske A, od građe o samim "pasažima", ali slučaj je hteo drugačije. Pre par nedelja nabasao sam na ovu fotku koju vidite na koricama. Najurnebesnija Benjaminova fotka, makar za mene, i jedna od najpotresnijih – ako se ima u vidu senka koja će ubrzo početi da prekriva taj sunčani trenutak. Njegova biografija otkriva i druge detalje, upravo iz vremena kada je fotka nastala (proleće 1931), koji takođe nisu nimalo lepršavi. Ali sama fotka... Benjamin u društvu svojih bliskih prijateljica, Gert Vising (prva odozgo, koja će umreti od upale pluća već 1934) i Marije Špejer, na Azurnoj obali, već tada prilično švorc, ali čvrsto rešen da makar jednom izađe iz svog obaveznog tamnog odela i bude malo šik... Izgleda da su tog dana tema bile beretke... Gert i Marija blistaju... Valter... majko mila... Ne samo zbog te beretke navučene do ušiju, nego zbog celog držanja, koje odaje legendarno beznadežnog smotanka... Ali predivna fotka.

 

I eto tako je bilo: prvo sam odmah uradio korice, stavio ih na policu iznad radnog stola, i tek onda počeo da prevodim tekst. To je sada gotovo i složeno u nekoliko formata, kao što je u našoj maloj radnji uobičajeno.

 

Sve je friško, tek okačeno, ako primetite neke greške, molim vas javite.

 

Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao

 

a.

 

š a l j i   š t o   d a l j e

 

Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45

 

Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite email sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.

 

Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.

 

Porodična biblioteka/Žurnal/Listablok45/ Galerije

 

Bukleti (izbor)

 

Anarhistička biblioteka

 


Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages