Film i revolucija danas (FEST 71)
26 views
Skip to first unread message
AG
Oct 30, 2019, 2:49:30 PM10/30/19
to blo...@googlegroups.com
U ovom žurnalu:
1. Antologija FEST 71
2. "Estetska narkoza i celofan", ali opet s nekim biserima
3. Odjavna špica
FEST 71
Film i revolucija danas; materijali za Simpozijum "Film u društvenim konfrontacijama", januar 1971.
Izbor: Dušan Makavejev, Lazar Stojanović.
Dizajn: Florijan Hajdu.
1. Antologija FEST 71
2. "Estetska narkoza i celofan", ali opet s nekim biserima
3. Odjavna špica
FEST 71
Film i revolucija danas; materijali za Simpozijum "Film u društvenim konfrontacijama", januar 1971.
Izbor: Dušan Makavejev, Lazar Stojanović.
Dizajn: Florijan Hajdu.
Dimenzije: 49 x 11,5 cm
114 str. + 2 str. korice (tvrde, lepenka)
Složeno kao harmonika, štampana obostrano, u dužini od 6,67 m.
Ukupno 50 tekstova, ali bez ikakvih podataka o autorima i izvorima. Odatle dodatak uz skenirani materijal: podaci o tekstovima do kojih se, u jednom pokušaju, moglo doći.
Kompletan sadržaj
Reportaža o prvom FEST-u, Beograd, 8-16. januar 1971.
Na tu reportažu pažnju mi je skrenuo drug Sava Devurić, iz Burevesnika, dok je još bila dostupna preko jednog portala; onda je nestala. Srećom, skinusmo to i evo okačismo na archive.org.
Zahvaljujući našem drugaru Senti (DAF), i ovo mi je letos prošlo kroz ruke. I preko terase, kao što ćete videti. Publikacija "Film i revolucija danas", priređena povodom prvog FEST-a, 1971.
Da prvo bacimo pogled:
Samo par napomena, delom i zbog onih koje inače proučavaju "omladinski" ili "nezavisni tisak" iz SFRJ.
Prvo: zaista originalna forma, možda i najoriginalnija u celom tom periodu, koji je obilovao ludorijama, časopis, a u stvari letva, i to podebela, ali ipak problematičan dizajn. Ekranski prikaz deluje preglednije, tako da možda nećete osetiti do koje je mere sve to nečitljivo u fizičkom izdanju. Sitna crvena slova na smeđoj pozadini, tekst koji često udara u gornju marginu ili ispada preko nje, previsoki stupci, predugačka harmonika... Sam dizajn je zapravo skroman: fotografije nekih autora i prizora i malo šta osim toga; samo pop-artovski uvećano ili umnoženo, i ofarbano crveno. Vrtite to u rukama, baš kao letvu, što je možda bila neka skrivena namera, ali ne znate šta da radite s tim, osim da zagledate te velike blokove boje i teksta. To očigledno nije radio neko ko je mario za čitanje, dakle, za ideje i njihove moguće posledice. Čest problem sa dizajnerima, ne samo iz onog vremena.
Drugo, ovo se ne može sasvim svrstati u kategoriju realnih, živih publikacija, nezavisnih ili kontrolisanih, iz perioda SFRJ, koje su imale nekog uticaja, prosto zato što za nju skoro niko nije znao. Forma je bila suviše ekstravagantna za neki veći tiraž, a distribucije praktično nije ni bilo, osim u krajnje ekskluzivnom obliku. Izgleda da je urednicima i njihovim drugarima bilo dovoljno da mašu time na otvaranju prvog FEST-a. Iako su se neki prevodi mogli objaviti i u drugim, pristupačnijim časopisima, u kojima se tada nije oskudevalo, i što za autore ove zbirke, s obzirom na njihov status, ne bi bio problem, to nikome od njih izgleda nije palo na pamet.
Tako sam i ja samo čuo da je 1971. objavljen neki prevod "Bede studentskog života", pri čemu je osoba koja mi je to rekla – jedan od kasnijih urednika Studenta, dakle, neko kome bi tako nešto moglo biti dostupno, da nije bilo tako ekstremno ekskluzivno – znala samo da je to imalo neke veze s FEST-om i da je bilo "nešto duguljasto". Taj prevod se mogao pojaviti i kao posebno izdanje ili u Studentu, Poletu, Vidicima, Idejama, itd., ako je distribucija ove publikacije bila onemogućena iz drugih razloga, samo da je bio prosleđen nekoj od tih redakcija, i da je neko uopšte prepoznao njegov značaj. Mogao se pojaviti i 5, 6, 10 godina kasnije; ali nije; iako za većinu tekstova to nije neka šteta (za neke svakako jeste, ne samo za SI), izgleda da su i ostali prevodi ostali sahranjeni u ovoj letvi. Čudno, blago rečeno (ipak ne znamo sve okolnosti), s obzirom na količinu priređenog teksta, na sav taj prevodilački trud.
Samim tim, izlišno je pričati kako je šteta što su urednici izabrali ovaj, a ne onaj tekst, u čemu uvek polazimo od mogućeg pozitivnog uticaja onoga što smatramo za jači i relevantiji sadržaj u odnosu na priloženo, i koji ne bi bio nešto opskurno već dostupno isto koliko i havarije poput Ebija Hofmana, Elektronskog zena, "Televizije kao skupa građana", Endija Vorhola, Bakminstera Fulera ili Godara iz njegove maoističke faze; izlišno dakle, budući da od svega ovoga nije bilo skoro nikakve koristi ili štete, po bilo koga.
Naravno, sam izbor tekstova govori nešto i o urednicima, odnosno, o krugu ljudi koji je pripremio ovu zbirku; potpisani su Makavejev i Stojanović, ali tu je i sveprisutni Branko Vučićević, pri čemu su sugestije mogle doći i s još neke strane. Detaljniju analizu možemo ostaviti za neku drugu priliku, ako je bude, u kojoj bi se moglo pričati o celom kontekstu ili trenutku u kojem je ova publikacija nastala. Do daljeg, ostaje utisak da smo se neočekivano našli u posedu nepobitnog dokaza da hipsteraj nije od juče.
Ipak, kao što rekoh, nije sve samo neki šik-šok, ima tu i dobrih stvari. Moj omiljeni delić bio je uvodni citat iz Lafargovog "Prava na lenjost": deo Carinog odgovora na jednu anketu o Americi iz 1928. Nisam znao za to, onda sam pronašao (pomoću trikova, budući da urednici nisu priložili nikakve podatke, kao ni za ostale tekstove), preveo u celini, uključio u onaj izbor njegovih tekstova na čijem proširenom izdanju još radim. Naravno, pozdrav i za starog Lafarga; mali odlomak, ali dobro podsećanje.
Burevesnici su pronašli materijal koji ima veze s nečim što su ranije istraživali (tekst "Bespravnog proletera", iz Beograda, najnaivniji utopizam iz godine 1896, ali pravi katalog tih očekivanja, koja se nastavljaju i danas), kao i još dva teksta koji imaju veze sa SI i za koje nagađamo da potiču od grupe King Mob (UK).
Možda će nekome pažnju privući i manji, ali opet prilično robustan feministički blok, s nekoliko poznatih manifesta iz tog talasa (drugog?). Ne znam kako se na te tekstove gleda danas, ali to jeste neki dokument – kao i još nekoliko priloga, čiji je trenutak prošao, ali koji opet dočaravaju previranja iz jedne prelomne epohe.
Možda bude i drugih prepoznavanja i uvida: o tom vremenu i ljudima, percepciji nekih ideja i tendencija kod nas, itd. Ali za tako nešto je prosto bilo potrebno da cela stvar bude dostupnija. U ono vreme, u to nije bio uložen nikakav napor, a sada to donekle ispravljamo.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
Složeno kao harmonika, štampana obostrano, u dužini od 6,67 m.
Ukupno 50 tekstova, ali bez ikakvih podataka o autorima i izvorima. Odatle dodatak uz skenirani materijal: podaci o tekstovima do kojih se, u jednom pokušaju, moglo doći.
Kompletan sadržaj
Reportaža o prvom FEST-u, Beograd, 8-16. januar 1971.
Na tu reportažu pažnju mi je skrenuo drug Sava Devurić, iz Burevesnika, dok je još bila dostupna preko jednog portala; onda je nestala. Srećom, skinusmo to i evo okačismo na archive.org.
*
Zahvaljujući našem drugaru Senti (DAF), i ovo mi je letos prošlo kroz ruke. I preko terase, kao što ćete videti. Publikacija "Film i revolucija danas", priređena povodom prvog FEST-a, 1971.
Da prvo bacimo pogled:
Prvo: zaista originalna forma, možda i najoriginalnija u celom tom periodu, koji je obilovao ludorijama, časopis, a u stvari letva, i to podebela, ali ipak problematičan dizajn. Ekranski prikaz deluje preglednije, tako da možda nećete osetiti do koje je mere sve to nečitljivo u fizičkom izdanju. Sitna crvena slova na smeđoj pozadini, tekst koji često udara u gornju marginu ili ispada preko nje, previsoki stupci, predugačka harmonika... Sam dizajn je zapravo skroman: fotografije nekih autora i prizora i malo šta osim toga; samo pop-artovski uvećano ili umnoženo, i ofarbano crveno. Vrtite to u rukama, baš kao letvu, što je možda bila neka skrivena namera, ali ne znate šta da radite s tim, osim da zagledate te velike blokove boje i teksta. To očigledno nije radio neko ko je mario za čitanje, dakle, za ideje i njihove moguće posledice. Čest problem sa dizajnerima, ne samo iz onog vremena.
Drugo, ovo se ne može sasvim svrstati u kategoriju realnih, živih publikacija, nezavisnih ili kontrolisanih, iz perioda SFRJ, koje su imale nekog uticaja, prosto zato što za nju skoro niko nije znao. Forma je bila suviše ekstravagantna za neki veći tiraž, a distribucije praktično nije ni bilo, osim u krajnje ekskluzivnom obliku. Izgleda da je urednicima i njihovim drugarima bilo dovoljno da mašu time na otvaranju prvog FEST-a. Iako su se neki prevodi mogli objaviti i u drugim, pristupačnijim časopisima, u kojima se tada nije oskudevalo, i što za autore ove zbirke, s obzirom na njihov status, ne bi bio problem, to nikome od njih izgleda nije palo na pamet.
Tako sam i ja samo čuo da je 1971. objavljen neki prevod "Bede studentskog života", pri čemu je osoba koja mi je to rekla – jedan od kasnijih urednika Studenta, dakle, neko kome bi tako nešto moglo biti dostupno, da nije bilo tako ekstremno ekskluzivno – znala samo da je to imalo neke veze s FEST-om i da je bilo "nešto duguljasto". Taj prevod se mogao pojaviti i kao posebno izdanje ili u Studentu, Poletu, Vidicima, Idejama, itd., ako je distribucija ove publikacije bila onemogućena iz drugih razloga, samo da je bio prosleđen nekoj od tih redakcija, i da je neko uopšte prepoznao njegov značaj. Mogao se pojaviti i 5, 6, 10 godina kasnije; ali nije; iako za većinu tekstova to nije neka šteta (za neke svakako jeste, ne samo za SI), izgleda da su i ostali prevodi ostali sahranjeni u ovoj letvi. Čudno, blago rečeno (ipak ne znamo sve okolnosti), s obzirom na količinu priređenog teksta, na sav taj prevodilački trud.
Samim tim, izlišno je pričati kako je šteta što su urednici izabrali ovaj, a ne onaj tekst, u čemu uvek polazimo od mogućeg pozitivnog uticaja onoga što smatramo za jači i relevantiji sadržaj u odnosu na priloženo, i koji ne bi bio nešto opskurno već dostupno isto koliko i havarije poput Ebija Hofmana, Elektronskog zena, "Televizije kao skupa građana", Endija Vorhola, Bakminstera Fulera ili Godara iz njegove maoističke faze; izlišno dakle, budući da od svega ovoga nije bilo skoro nikakve koristi ili štete, po bilo koga.
Naravno, sam izbor tekstova govori nešto i o urednicima, odnosno, o krugu ljudi koji je pripremio ovu zbirku; potpisani su Makavejev i Stojanović, ali tu je i sveprisutni Branko Vučićević, pri čemu su sugestije mogle doći i s još neke strane. Detaljniju analizu možemo ostaviti za neku drugu priliku, ako je bude, u kojoj bi se moglo pričati o celom kontekstu ili trenutku u kojem je ova publikacija nastala. Do daljeg, ostaje utisak da smo se neočekivano našli u posedu nepobitnog dokaza da hipsteraj nije od juče.
Ipak, kao što rekoh, nije sve samo neki šik-šok, ima tu i dobrih stvari. Moj omiljeni delić bio je uvodni citat iz Lafargovog "Prava na lenjost": deo Carinog odgovora na jednu anketu o Americi iz 1928. Nisam znao za to, onda sam pronašao (pomoću trikova, budući da urednici nisu priložili nikakve podatke, kao ni za ostale tekstove), preveo u celini, uključio u onaj izbor njegovih tekstova na čijem proširenom izdanju još radim. Naravno, pozdrav i za starog Lafarga; mali odlomak, ali dobro podsećanje.
Burevesnici su pronašli materijal koji ima veze s nečim što su ranije istraživali (tekst "Bespravnog proletera", iz Beograda, najnaivniji utopizam iz godine 1896, ali pravi katalog tih očekivanja, koja se nastavljaju i danas), kao i još dva teksta koji imaju veze sa SI i za koje nagađamo da potiču od grupe King Mob (UK).
Možda će nekome pažnju privući i manji, ali opet prilično robustan feministički blok, s nekoliko poznatih manifesta iz tog talasa (drugog?). Ne znam kako se na te tekstove gleda danas, ali to jeste neki dokument – kao i još nekoliko priloga, čiji je trenutak prošao, ali koji opet dočaravaju previranja iz jedne prelomne epohe.
Možda bude i drugih prepoznavanja i uvida: o tom vremenu i ljudima, percepciji nekih ideja i tendencija kod nas, itd. Ali za tako nešto je prosto bilo potrebno da cela stvar bude dostupnija. U ono vreme, u to nije bio uložen nikakav napor, a sada to donekle ispravljamo.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/ Žurnal/ Lista blok 45/ Galerije
Bukleti (izbor)
Anarhistička biblioteka
Reply all
Reply to author
Forward
0 new messages