Almanah anarhije/ blok 45: 2021
AG
U ovom žurnalu:
1. Srećno u novom letu
2. Sa nama je sada i Gargojlo
3. Nove stvari
4 Odjavna špica
Hvala svima koji su nastavili da nas prate i podržavaju i u ovom teškom periodu! Nastavljamo svakako, ne iz neke naročite upornosti ili puke zadrtosti, nego zbog zova samih stvari. To je prosto neodoljivo. Samo je činjenica da ne možemo nastaviti na samo jedan način ili kao da se u međuvremenu ništa nije dogodilo. I kao da nam u pomoć nije stigao i Gargojlo!
Ko je pratio ove Žurnale, verovatno je primetio da sam od septembra, od najave za onaj mali sajam knjiga, počeo da ubacujem slike jedne neobične "gotičke" figurice: gargojla koji čita.
Prvo smo ga mogli videti u jednoj praznoj gradskoj bašti, a onda i ispred našeg štanda na tom letošnjem sajmu. Fotografiju sam pronašao otprilike godinu i po dana ranije, dok sam prevodio nešto u vezi s Vilijamom Morisom. To,
naravno, nije prosta replika nekog originalnog gotičkog motiva: nijedna figura iz srednjeg veka nema takvo držanje, u isti mah tako blaženo ležerno (na vrlo moderan način) i tako udubljeno u svoju glavnu preokupaciju, čitanje; niti je u doba gotike bilo knjiga koje su se mogle čitati u tom položaju, iz jedne ruke... Ali izvedena je besprekorno, u svakom detalju. Ne znam ko je autor.
Prodaje se kao "bookend(s)", držač za knjige, i obično ide u paru. Visine nešto preko 20 cm i od najmanje dve i po kile. Ne baš tako skupo,
ako se gleda samo cena, ali opet nedostižno, zbog poštarine. Teško za transport,
što po pravilu znači avionski transport, dakle preskupo. Gajio sam malu nadu da
će se u nekom trenutku ukazati prilika da to neko donese kopnenim putevima,
kolima, busom, na kamilama, ali nisam se mnogo uzdao u to, niti sam to od nekog tražio. Prosto, nezgodno; nije sitnica koja se može samo ubaciti u torbu, preko svega drugog, pored toga što je nije lako ni pronaći. Gledao sam da se zadovoljim time što makar imam jednu poveću fotografiju, od koje su se mogle praviti montaže,
plakati, leci, razglednice, itd.
A onda mi je, krajem oktobra, za rođendan, krajnje ozbiljno, bilo saopšteno sledeće: stiže ti Gargojlo. (Tako sam u međuvremenu počeo da ga zovem, s velikim "G" i u blago naturalizovanom obliku, kao "Dragojlo", "Stanojlo" i sl.) U prvi mah nisam shvatio, toliko mi je to izgledalo nedostižno. Ali Maja je mislila ozbiljno. Maja, odnosno Marijana: moja draga prijateljica iz Kamnika, kod Ljubljane, inače iz Rijeke, a još izvornije – još iz ludih osamdesetih! Ne moram posebno da naglašavam, verna i vrlo pomna čitateljka izdanja anarhije/ blok 45. Bila je u to vreme u BG, na mesec dana, u okviru neke fakultetske razmene (profesorka engleskog, ali koja ne predaje samo jezik, nego razne humanističke discipline na engleskom, uz razne vannastavne aktivnosti), tako da mi je to saopštila na jednom savskom splavu, ovde u bloku 45. Ali sve to je delovalo nestvarno.
Posle još nekih mesec dana, jednog sunčanog novembarskog jutra, kada sam otvorio oči, video sam da u sobi imam jednog gosta. Kao da je čekao da se probudim, i onda u međuvremenu uzeo neku knjigu s police i udubio se u čitanje...
Seo sam na fotelju naspram njega i malo protrljao oči.
Kad sam ih opet otvorio, bilo ih je dvojica:
Da to odmah objasnim: Gargojlo je jedna osoba; nisu to Gargojlo 1 i 2, ili neki burazeri, jednojajačni blizanci, itd.; Gargojlo je jedan, jedan je Gargojlo, samo što ga je dvojica. To je normalno u nekim drugim sferama. A nadam se da će se pokazati i kao zgodno, zato što jedan uvek može da ostane kod kuće, a drugi da ide sa
mnom na štand, kad se za to ukaže prilika.
Naravno, nije bilo baš tako: Gargojlo je stigao poštom,
ali opet u nestvarnoj akciji, na potezu od Kamnika i Njujorka (gde žive Majini prijatelji koji su to pazarili za nju i spakovali) i onda nazad, preko celog Atlantika i pola Evrope, do bloka 45! Carina, za veliki paket od skoro 7 kila:
cela dva i po E... Sve nam je išlo naruku.
Sve je bio san i sve je bila stvarnost! Najbolja kombinacija. San se nastavio, a stvarnost ga nije omela, nego se samo nadovezala. I najlepši rođendanski poklon koji sam dobio dugo, dugo vremena unazad.
Novi bukleti, uz nekoliko starih, u novim izdanjima, i podsećanje na još neke stvari kojima smo se bavili u ovom periodu. Korice za temat časopisa GRADAC o Mamfordu su naravno drugačije; ovo je samo podsetnik.
Nadam se da će se uz pomoć Gargojla i svih kojima je do toga još stalo i naša distribucija nastaviti s novim zamahom. Za sada još tapka
u mestu, iako sad već žestoko rijemo zemlju pod papcima... Mnogo toga je pripremljeno u novom izdanju – prosto, pogledajte našu stranicu, ono što vas zanima, možda je baš tu bilo nekih bitnih izmena – a na pomolu su i druge promene u opštem izgledu Porodične biblioteke. Slede i neki novi naslovi, to se podrazumeva. Ideja ne ponestaje, ne samo izdavačkih, ali u ovim uslovima to prosto ne može doći do izražaja na pravi način. Biće uskoro još povoda za priču o tome.
Novi zamah! To je ono što nam fali i što vam svima od
srca želim. Nije neizvodljivo.
Hvala svima još jednom i svako dobro!
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t
o d a l j e
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.
Porodična biblioteka/Žurnal/Listablok45/ Galerije