Rodžer Šatak: Klod Mone: Približavanje ponoru (1982)
AG
U ovom žurnalu:
1. Klod Mone ili površina je dubina
2. Odjavna špica
Roger Shattuck, "Approaching the Abyss: Monet’s Era", Artforum, Vol. 20, No. 7, March 1982, 35–42. Ponovo objavljeno u R. Shattuck, The Innocent Eye: On Modern Literature and the Arts, "Claude Monet: Approaching the Abyss", Farrar, Straus and Giroux, New York, 1984, 221–239.
Buklet još nisam napravio, ali biće i to uskoro. Za novo ukazivanje, verovatno krajem aprila, svakako.
Do tada, kompletan tekst, sa ilustracijama, možete odmah pogledat i preuzeti u Anarhističkoj biblioteci.
Veliko, veliko hvala Milovanu Novakoviću, umetniku i profesoru umetnosti iz Podgorice, koji mi je skrenuo pažnju na ovaj tekst.
Videli smo se samo jednom, tek prošlog leta, ali kao da se znamo oduvek. Već godinama pomažemo jedan drugom – mnogo više on meni, nego ja njemu – s tekstovima o Arpu, Balu, Švitersu, Kleu i drugim čarobnjacima.
Milovan je do sada napisao i pripremio nekoliko obimnih knjiga o umetnosti. Nedavno, "Izabrane spise o umjetnosti" Žan-Kloda Lebenštajna, a pre godinu-dve i nešto zaista izuzetno: "Izabrane spise i razgovore" Barneta Njumana. Ogromne zbirke, briljantni prevodi i komentari. To nikako nije sve, ali da izdvojim ono novije.
Sve se pogodilo: moja potraga za jednom Moneovom reprodukcijom početkom godine (o čemu nisam nikome pričao, ne zato što je bila tajna, nego prosto tako, niti smo Milovan i ja spominjali Monea u ranijim razgovorima), veliki Rodžer Šatak – koliko sam puta spomenuo njegovu knjigu nad knjigama, kada je reč o počecima avangarde, Banquet Years (1955)? – i potreba da se na ovo opšte malograđansko varvarstvo uzvrati nečim boljim.
Šatak piše o Moneu, dakle, o gledanju, pronicanju, cvetnim lejama, jezercima s lokvanjima, japanskim mostićima iz njegove bašte u Živerniju, razvijanju sopstvenog izraza, "pašnjacima uma"... Ukratko: o misteriji iskustva. Malo bliže: o površini i dubini, ili "suštini".
(Usput je to i sjajna šetnja kroz celu jednu epohu i snažne nagoveštaje nekih stvari koje će tek doći – kao što je ono najbolje iz Njujorške škole.)
Katalog prve izložbe impresionista (1874) i amblemska slika impresionizma, Moneova "Impresija - Izlazak sunca" (1872). Šatakov tekst se bavi njegovom kasnijom fazom, mada se mnogo toga nazire već ovde.
O impresionizmu – onom istorijskom, kasnije manirizme ne vredi spominjati – od početka se govorilo s nipodaštavanjem, a da opet skoro niko nije mogao da mu odoli. Kako to, ako su slikali "samo prolazne utiske i površinu stvari"?
Neki zaista jesu – kao i toliki drugi pre i posle njih, nezavisno od "škole" – ali neki su dolazili do još nečeg, što se nije moglo lako izraziti, makar na nabubanom jeziku. U svakom slučaju, publika i kritičari uporno su zanovetali: tražili su ozbiljnost, klasičnu virtuoznost i "suštinu".
Ali šta je suština bez svih slojeva koji vode do nje? I da li je to nešto odvojeno od "površine", neki apsolut, jedino važno?
Šta je "suština", ili nešto "neprolazno", bez drugih kvaliteta: bez detalja, boja, nijansi, mirisa, ukusa, ukratko, bez draži? Bez prolaznosti? Sve to je jedno. Mone nas uči kako da dopremo do toga, kako da se bacimo u taj ponor, bez straha, do potpunog utapanja. Svojim slikarstvom produbljivao je svoje iskustvo za sebe i tako ga pojačavao i za druge, do intenziteta koji se na toliko njegovih slika skoro ne može apsorbovati. Toliko vas sve to uvlači u sebe, a onda i okreće ka svetu oko vas, možda s novim očima. Novi pogled na stvari, novi uvidi, možda i neki novi kritični zaključci – dakle, i nova orijentacija, ako je potrebno.
Tu živu, autonomnu svest, koja stalno, u svemu, vežba svoje čulo za detalje, nijanse, "neprigušene titraje", teže je upregnuti u bilo šta drugo, što dolazi kao prinuda ili iskušenje, uvek sa strane ili odozgo: u nešto sadržajno siromašno – sada već do bestijalnosti siromašno – instrumentalno, oportunističko (kao što su "rad" ili rat, "politika", "ekonomija", sebični i sektaški interesi, i ostala znamenja "građanske normalnosti"). Neko će se zadovoljiti time da malo proširi svoj "ukus", da se pred samim sobom i drugima pokaže kao "esteta", nekoga će neki njegov poseban dar – likovni, književni, muzički, ako na to gledamo u uobičajenim kategorijama – odvesti u puku specijalizaciju, na štetu svih drugih ljudskih kvaliteta, ali neko može otići mnogo dalje od toga, na svakom planu misli, izražavanja, ponašanja.
U tome je značaj jezeraca sa lokvanjima i odraza vrbe na vodi. Nema mnogo drugih puteva koji vode dalje od ove klopke.
Do bukleta, fajl koji možete videti biće još malo podešavan i možda proširen malim izborom iz inače ogromne bibliografije o Moneu, o njegovim godinama u Živerniju – mada oni koji ovo zainteresuje to mogu lako pronaći i sami.
Hvala još jednom Milovanu, Šataku i Moneu!
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
š a l j i š t o d a l j e
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
Ako ste našu poruku dobili preko nekog drugog, a želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45
Ako ne želite da primate naše poruke pošaljite e–mail sa tekstom "ne želim" u telu poruke i zaboravite da se sve ovo uopšte dogodilo.
Ako ste poruku dobili preko nekog drugog, a ne želite da ih primate, javite se tom drugom; te liste i adresari nisu naš domen.