Blank Knjiga

[Paz Warsager]

Iskrenodo kosti, surovo do bola, emotivno do suza. Knjiga koju bi trebalo uvrstiti u obaveznu srednjoškolsku lektiru svih ex-Yu zemalja u cilju stavljanja tačke na balkansko ratno vrzino kolo. Sve preporuke!

Sjajna knjiga! Čita se u jednom dahu! Dopala bi se i ljudima koji generalno manje čitaju i uvek im je alibi da ne čitaju jer knjige nisu interesantne ili nisu savremene. Preporuka za poklon ako imate dilemu! Unisex!

Gledala sam gostovanje u emisiji i 95% toga potpisujem.i sama sam preživjela ratne strahote.svoju djecu učim sta su prave životne vrijednosti i šta je bit života mrzim ratove i sve što ide uz njega.zelim da moja djeca svate bit života i da him niko ne može zastupati mozak.da misle svojom glavom i donose ispravne odluke u datum situacijama.gdje kupiti knjigu živim u inostranstvu

Poštovana,Knjigu možete poručiti putem našeg sajta. Potrebno je samo da prilikom poručivanja selektujete državu isporuke. Više o isporuci u inostranstvo možete pogledati na sledećoj stranici: -vulkan.rs/isporuka .

Poštovani,Knjigu možete poručiti putem našeg sajta. Potrebno je samo da prilikom poručivanja selektujete državu isporuke. Više o isporuci u inostranstvo možete pogledati na sledećoj stranici: -vulkan.rs/isporuka .

Nastojimo da budemo što precizniji u opisu proizvoda, prikazu slika i samih cena, ali ne možemo garantovati da su sve informacije kompletne i bez grešaka. Svi artikli prikazani na sajtu su deo naše ponude i ne podrazumeva da su dostupni u svakom trenutku.

Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo.

Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga.

Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

U književnom svijetu, naravno, takva perspektiva služi uvjerljivom ocrtavanju nošenja s teškim osjećajima i unutarnjih mehanizama koji upravljaju psihom ovisnika i otvaranju vrata u njegov, ali i ego kolektiva, odnosno društvenu izopačenost koja je postala nova vrijednost i modus vivendi.

Vrijedan dio romana je razgovor sa svećenikom čiji ton i patos neodoljivo podsjećaju na razgovor Camusova Mersaulta s ispovjednikom u kojem protagonist prvi put otkriva svoj bogati kontemplativni unutarnji svijet promišljajući o Srebrenici, bratoubilačkom ratu, zločinima, grijesima crkve te poput Mersaulta doživljava svojevrsni moralni preobražaj, ali i dalje zadržavajući tvrdu ravnodušnost prema bilo kakvoj religiji.

Cijela knjiga pisana je u ritmu neprekidnih izmjena depresija i euforija, neprestanog batrganja iz blata na sunce, ponovnog utonuća i iskapanja, a pred kraj kao da priča iskače iz tračnica. Teški, mračni, literarni stil zamjenjuje nešto nalik na hibrid objektivnog, izvještavačkog diskursa i dnevničkih zapisa. Protagonist se iz vječitog gubitnika pretvara u narodnog heroja koji predvodi masovne demonstracije protiv parlamenta i priča poprima obrise žurnalističkog govora. No ni taj dio nije neuvjerljiv i bez čari, jer nam i dalje servira epizode idealističkih zanosa i gorkih deziluzija, no tekst u cjelini gubi na književno-umjetničkoj ljepoti i koherentnosti.

Isto kao i u Bosni devedestih u Slavonskom Brodu je bilo toliko droge da su cak neke cure koje sam poznavao iz gimnazije dilale travu.Policija je na pocetku rata bila dobrim dijelom na ratistu nije bilo skoro nikakve kontrole i bas je bio raspasoj.Dali je bolje danas po pitanju droge neznam.Ono sto znam da u Zagrebu nikad nije bilo toliko kokaina.Zadnjih godina je valjda postalo cool smrkati koku trava je sad vec bezveze.

Lično, za knjigu sam čuo pre nekih mesec dana u čitalačkom klubu kada smo se dogovorili da ovu knjigu čitamo sledeću. Nekoliko dana kasnije sam uzeo roman bez ikakve predstave o tome šta se u njemu nalazi. Odsustvo sinopsisa mi je još više golicalo maštu, ali sam rešio da neću tražiti po internetu više o ovom romanu.

Međutim, kako je knjiga odmicala, tako sam bivao sve radoznaliji pa sam neke stvari tražio na internetu, povezivao sa knjigom. Neke stvari su mi delovale toliko neverovatno da su se desile. Ipak, gugl je potvrđivao da jesu. Nekih stvari sam se i sećao da su se spominjali u medijima.

Blank je autobiografija koja je napisana vrlo direktno, otvoreno i bez imalo ustručavanja. Osim što Feđa opisuje događaje koje je preživao i/ili posmatrao, mislim da je za uspešnost ove knjige zaslužen jezik kojim Feđa piše. Od prve stranice on se ne ustručava da nam piše o svemu. Već na početku pratimo njega u ratu, potom na psihijatriji, nakon toga prolazimo sa njim kroz pakao droge i upadamo u pakao koji izaziva alkohol. Na kraju se rastajemo u paklu politike i religije.

Iako najviše o politici i veri možda vidimo na kraju, to su dve teme koje su protkane kroz celu knjigu. Konstantno ćemo čitati i o tome i koliko su ljudi na pozicijama koristili te stvari u određene svrhe. Nema veze što ne živim u BiH, niti što nisam nikada tamo bio. Ipak mislim da su ljudi na Balkanu jedan bratski narod i da smo svi isti. Nažalost, samo nas vere dele. Rodio sam se posle kraja Jugoslavije, odrastao uz razne priče, čak i učio o nekim događajima. Ipak, na kraju imam taj isti utisak, a to je da smo svi jedan narod.

I baš zbog tog osećaja da smo isti, događaji koji su se dešavali u BiH sam mogao da prepoznam. Nije ni ovde situacija sjajna i čini mi se da smo svi kroz slične muke prošli. Baš kao što kroz knjigu ljudi tri vere uspevaju da nađu zajednički jezik, bar na kratko i bar oni koji nisu na funkcijama, tako mislim da i narod uspeva da prepozna ovu knjigu kao dobru. I siguran sam da je vredna svake pažnje.

Ima jedan deo u kom Feđa piše o simbolu hrišćanstva i kako je on mogao biti drugačiji. Lično, o tome nisam nikada razmišljao ali sve što je rekao ima veoma smisla kad malo bolje razmisliš. Takvih odlomaka na različite teme je dosta. I to je još jedna lepota ove knjige.

Običan narod je uvek patio i uvek će patiti. Krivaca ima na svim stranama i niko ne želi da svoje grehe prizna. Čini se da je to uvek bilo i da će tako i ostati. Iako je u pitanju autobiografija, usudio bih se da kažem da je Blank i odlična kritika društva. Jeste da on piše o BiH, ali ni okolne države nisu ništa bolje. Žao mi je što nisam ranije čuo za ovu knjigu. Žao mi je što nisam ranije čuo šta je sve Feđa uradio. I žao mi je što oni koji žele najbolje društvu na kraju ispadaju proglašeni kao neprijatelji istog. Oni koji vladaju ne vole one koji im tu vlast talasaju.

Sa druge strane, imamo i jednu otvorenu ispovest narkomana. Nekoga ko se drogirao naveliko i ko je, kako sam kaže, po 250 eura dnevno trošio na drogu. Kaže, snalazio se za novac. Ostavlja nam i napomenu da ako ikad poželimo da se drogiramo da nikako to ne bude heroin. Toliko je loš. A i kroz njegovu priču možemo to da primetimo. Iako su ti delovi možda pomalo i mučni, ipak ih treba pročitati. Vredni su.

Sklon zavirivanju u tuđe svetove i tuđu maštu zavoleo sam svet knjiga i rado se gotovo svakodnevno upuštam u priče raznih žanrova sa željom da otkrijem dokle se prostire granica ljudske mašte!

Blank Feđe Štukana je avtobiografski roman, čeprav boste v uvodu prebrali, da je vse izmišljeno. Pa ni. Blank je knjiga v srbščini, a z razumevanjem ne bi smeli imeti težav. Napisana tako pristno in doživeto, da boli.

Blank se začne s sanjami majhnega fanta, ko prvič vidi pilota in želi tudi sam postati pilot. In se nadaljuje na vrhu nekega hriba, kjer kot ostrostrelec v vojski Bosne in Hercegovine motri vojake nasprotne strani. Vidi srbskega vojaka, mogoče je bil njegov znanec, sošolec ali pač zgolj nekdo. Pomeri, ustreli. Zgreši. Vmes skozi njegove možgane steče neverjeten življenjsko-filozofski krog misli, med branjem katerega boste morali nekajkrat globoko zajeti sapo, vdihniti in izdihniti, knjigo boste pa le steka odložili.

V nadaljevanju boste izvedeli, kako je Feđa sploh prišel do ostrostrelcev, kdo in kako ga je šolal za vojaka, kakšne smrtonosne podvige so izvajali s soborci in kolikokrat je bil tik pred tem, da metek pošlje sebi v glavo. In videl, vohal, čutil je smrt. Bila je tako blizu, da je čutil njen hladni dih. V nekem trenutku je spoznal, da vojna ni zanj (bili in so pa takšni, ki v tem prav uživajo), hlinil je norost, uspešno in bil odpuščen iz vojske. Kaj vse je v tem času videl in doživel v bolnici in umobolnici, boste prebrali, nemalokrat s cmokom v grlu.

Vpisal se je na študij igre, bil kot pevec skupine Almanah predskupina Iron Maiden, ko so ti sredi vojne vihre igrali v Sarajevu in dolgo v noč klepetal s pevcem Brucom Dickinsonom ter se počasi začel potapljati v svet drog. Drog več kot očitno v tistem obdobju v Sarajevu in BiH ni manjkalo, dostop je bil preprost in nemalokrat so se skupaj zadevali Bošnjaki, Srbi in Hrvati. Vojna nima meja, drogiranje očitno tudi ne. Sledil je beg v Nemčijo, še vedno in vse bolj v jeklenem primežu drog, nekaj kriminala in predvsem veliko težav.

3a8082e126