Koliko subvencija smo dali za proizvodnju auto-delova
Miroslav Antic
Kad Kinez udari na Nemca preko leđa srpskog poreskog obveznika: Koliko subvencija smo dali za proizvodnju auto-delova
31. avg 2026. 07:00
Srbija je u poslednjih 10 godina opredelila oko 650 miliona evra za subvencije firmama koje se bave proizvodnjom različitih komponenti za automobile, pokazuju javno dostupni podaci o ugovorima. Najveći broj pojedinačnih ugovora o podsticajima zaključen je sa firmama poreklom iz Nemačke. Slede firme iz Kine (uključujući Hongkong i Tajvan) iz koje u poslednjih nekoliko godina u Srbiju dolazi primetan broj kompanija koje investiraju u pogone za proizvodnju različitih delova potrebnih za auto-industriju.
Od 292 ugovora o dodeli podsticaja koje je država zaključila od 2016, 74 podsticaja, odnosno ugovora, odnose se na projekte firmi koje se bave proizvodnjom za auto industriju. Od automobilske elektornike, kablova, delova za sedišta, guma, turbo punjača, ukrasnih komponenti.
Na pitanja u vezi razloga za dodelu podsticaja u tom sektoru, iz Razvojne agencije Srbije, Vladine agencije koja se bavi podrškom ulaganjima, navode da su podsticaji za ulaganje postali standard sektora proizvodnje auto-delova.
Navode da je proizvodnja auto-delova za prvu ugradnju grana koja funkcioniše na izuzetno niskim maržama, da su dobavljači pod konstantnim pritiskom proizvođača automobila da cena njihovih proizvoda bude niža.
„Etablirani evropski proizvođači automobila trenutno trpe ozbiljan cenovni pritisak od strane kineskih kompanija koje ubrzano ulaze na evropsko tržište, pa samim tim i pritisak na dobavljača dodatno raste“.
Prema ranijim procenama sektor auto-delova u Srbiji zapošljava oko 100.000 ljudi.
Četiri nove subvencije za kineske kompanije
Nedavno je objavljano da su za četiri kompanije poreklom iz Kine koje se bave proizvodnjom delova za automobile odobreni novi podsticaji od države Srbije. Ugovori se mogu pronaći i u javno dostupnom registru Ministarstva privrede.
Firmama BMTS, dvema iz grupacije Mint, i firmi Singju Automotiv Lajting Sistems zajedno je odobreno ukupno oko 40 miliona evra pomoći od države Srbije za nove projekte.
Pojedinačno, BMTS-u će biti isplaćena subvencija od 3,34 miliona evra, firmi Minth Automotive Europe (Loznica) 17,3 miliona evra, firmi Minth Metal Parts Balkan (Majur) 11,6 miliona evra, a Singjuu 8,2 miliona evra.
Ove kompanije, odnosno njhovi vlasnici već imaju uspostavljeno poslovanje u Srbiji, a podsticaje za gradnju ili proširenje svojih pogona za auto delove u Srbiji dobijali su i ranije.
Ugovorima o podsticaju koje sklapaju sa državom Srbijom sve firme se obavezuju da će realizovati određen iznos ulaganja. Podsticaj koji im se dodeljuje bude samo procenat tog iznosa.
Pred kompanije koje dobijaju subvencije stavlja se uglavnom obaveza da zaposle određen broj ljudi, da izvrše ulaganje u određenom iznosu, te da ne smanjuju broj zaposlenih tokom određenog perioda…
Sve su to uslovi koje moraju da ispunjavaju da bi im se podsticaji isplatili u celosti.
Srbija kao vrata Kini ka evropskom tržištu
Ako se sektorski posmatraju neke od najvećih direktnih investicija koje u Srbiju dolaze od strane kompanija koje su u krajnjem vlasništvu firmi ili državljana Kine (uključujući Hongkong i Tajvan), po broju projekata dominiraju ulaganja u automobilsku industriju. Odnosno u proizvodnju delova i komponenti za vozila.
Pored četiri kompanije, koje su nedavno dobile nove podsticaje, u Srbiji svoje pogone imaju i Linglong, Janfeng, Mei ta, Lianbo, Džonson elektrik, Spintek, Senči automotiv parts, Jusei.
Sve one proizvode različite delove za automobile.
„Kinezi na Srbiju gledaju kao na vrata ka evropskom tržištu. Kineske kompanije BYD i CATL otvaraju fabrike u Mađarskoj, što im predstavlja ulaznicu u EU. A Srbija je, kao zemlja koja se graniči sa Mađarskom, veoma povoljna za snabdevanje tih fabrika, a potencijalno i drugih evropskih automobilskih kompanija, jer se u poslednje vreme sve više govori o tome da evropski proizvođači žele da koriste kineske komponente“, kaže za Forbes Srbija, Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog insitututa za međunarodne ekonomske studije.
„Tu je naravno i politika…“
Tu je, naravno, i politika, dodaje on, objašnjavajući razloge za to što firme iz Kine za otvaranje ovih pogona biraju baš Srbiju.
„Srbija ima dobre odnose sa Kinom, a Kinezima je to prilično važno, jer je rizik od sankcija ili drugih sličnih mera manji. Kinezi su, za razliku od Srbije, mnogo jasniji i ‘strateškiji’ u svojim odlukama i vode se svojim nacionalnim interesima. A jedan od njih je širenje na evropskom tržištu. Srbija od toga ima dosta toga da nauči“, navodi on.
Podsetimo, krajem maja su u Pekingu predstavnici Vlade Srbije potpisali nekoliko novih komercijalnih sporazuma sa kineskim kompanijama.
Najavljeno je da će te investicije Srbiji doneti više od 953 miliona evra i skoro 1.700 novih radnih mesta.
Sporazumi su tada potpisani upravo sa firmama BMTS, Singju i Mint grupom koje su dobile poslednje subvencije. Pored njih, potpisan je i sporazum sa firmom SHAC. A najavljene su i nove investicije firmi Linglong i Jusei.
Koje firme iz Kine su otvorile svoje pogone u Srbiji?
Firma BMTS proizvodnju u pogonu u Novom Sadu počela je 2020. Kompaniji je ranije isplaćeno 4.179.746 evra za izgradnju tog pogona za proizvodnju turbo punjača. Novi podsticaj, od 3,34 miliona evra, firma će dobiti za, kako se navodi, „projekat automatizacije proizvodnje elektronske i električne opreme za motorona vozila“.
Podsticaje su dobijale i firme iz Mint grupacije. Jednoj od njih, Minth Automotive Europe iz Loznice, do sada su dodeljena dva podsticaja. Prvi u ukupnom iznosu od 7,84 miliona evra 2020. godine. Namenjen je za izgradnju fabrike za proizvodnju delova automobilske industrije u industrijskoj zoni Šepak u Loznici. Ta subvencija je u potpunostu isplaćena kompaniji.
Drugi ugovor o podsticaju sa kompanijom je zaključen 2024. godine. Predviđa 23,5 miliona evra za drugu fazu izgradnje iste fabrike.
Iz Mint grupacije u Srbiji posluju i Minth metal parts Balkan, Minal Europe green material – Šabac, kao i firma United alloy tech Europe.
|
Kompanija
|
Projekat za koji je dodeljen podsticaj
|
Vrednost ugovorom opredeljenog podsticaja (u evrima)
|
Vrednost početne investicije na koju se kompanija obavezala ugovorom o podsticaju (evrima)
|
Godina dodele podsticaja
|
|
Linglong International Europe – Zrenjanin
|
izgradnja fabrike za proizvodnju guma u Zrenjaninu
|
75.823.900
|
800.000.000
|
2020.
|
|
Minth Automotive Europe – Loznica
|
izgradnja fabrike za automobilske delove u industrijskog zoni Šepak u Loznici
|
7.840.000
|
50.440.000
|
2020.
|
|
Minth Automotive Europe – Loznica
|
druga faza izgradnje fabrike za automobilske delove u industrijskoj zoni Šepak u Loznici
|
23.507.441
|
183.551.882
|
2024.
|
|
Minth Automotive Europe – Loznica
|
izgradnja nove fabrike proizvodnog sektora za proizvodnju delova automobilske industrije u Loznici i Šapcu
|
17.297.132
|
135.122.846
|
2026.
|
|
Minth metal parts Balkan Majur
|
izgradnja novog proizvodnog pogona za proizvodnju metalnih ukrasnih delova za automobilsku industriju u Šapcu
|
11.599.207
|
90.618.807
|
2026.
|
|
United Alloy Tech Europe
|
izgradnja nove fabrike proizvodnog sektora za proizvodnju delova automobilske industrije livenjem aluminijuma u Šapcu
|
6.407.837
|
50.000.000
|
2021.
|
|
Minal Europe Green Material – Šabac
|
izgradnja novog pogona za proizvodnju aluminijumskih legura
|
4.518.232
|
35.298.688
|
2024.
|
|
Džonson elektrik – Niš
|
proširenje pogona za proizvodnju elektromotora koji imaju primenu u automobilskoj i drugim granama industrije u Nišu
|
19.200.000 – naknadno je aneksom smanjen na 9.600.000
|
42.809.000
|
2016.
|
|
Mei Ta Europe – Barič
|
proširenje pogona za livenje i mašinsku obradu delova za auto industriju u Obrenovcu
|
11.253.124
|
64.400.000
|
2019.
|
|
Lianbo precision technology -Kać
|
ulaganje u opremu i početak proizvodnje rotora i statora za automobilsku industriju
|
6.048.000
|
57.480.000
|
2024.
|
|
Yanfeng International Automotive Technology Serbia
|
izgradnja fabrike automobilskih komponenti
|
4.275.000, aneksom je iznos podsticaja smanjen na 2.835.000
|
21.750.000
|
2020.
|
|
Yanfeng Seating – Kragujevac
|
izgradnja pogona za proizvodnju metalnih ramova za auto sedišta u Kragujevcu
|
1.620.000
|
25.265.330
|
2021.
|
|
Yusei Machinery – Niš
|
otvaranje proizvodnog pogona za injekciono livenje i automatizaciju plastičnih komponenti automobila
|
2.915.000
|
20.750.000
|
2023.
|
|
Spintec precision – Niš
|
pokretanje novog pogona za proizvodnju zupčanika i zupčastih pogonskih elemenata
|
480.000 (aneksom smanjeno na 174.000)
|
4.804.000 (aneksom smanjeno na 2.800.000)
|
2019.
|
|
Shenchi automotive parts – Kragujevac
|
pokretanje proizvodnog pogona za proizvodnju metalnih konstrukcija za auto sedišta u Kragujevcu
|
1.170.906
|
7.899.062
|
2022.
|
|
Singju Automotive Lajting Sistems – Niš
|
otvaranje novog pogona za proizvodnju automobilske rasvete u Nišu
|
16.400.000 – aneksom smanjeno na 12.324.600
|
60.000.000
|
2020.
|
|
Singju Automotiv Lajting Sistems – Niš
|
izgradnja novog pogona za proizvodnju automobilske rasvete
|
8.200.000
|
77.000.000
|
2026.
|
|
BMTS
|
uspostavljanje proizvodnog pogona za proizvodnju turbo punjača u Novom Sadu
|
4.179.746
|
22.512.554
|
2023.
|
|
BMTS
|
automatizacija proizvodnje elektronske i električne opreme u Novom Sadu
|
3.341.627
|
13.366.510
|
2026.
|
Dnevno-politički razlozi
Na pitanje da li smatra opravdanim dodelu tolikih podsticaja u industriji auto-delova, odnosno da li bi firme bile u stanju same da finansiraju investicije da nije podsticaja od Srbije, Branimir Jovanović smatra da firme svakako mogu same da investiraju – ali da je „poenta subvencija“ da ih „naterate da dođu kod vas, umesto da odu negde drugde“.
„I to bi bilo opravdano kada bi se radilo na strateški način. Da ciljate dobre firme, tehnološki napredne, koje mogu da transformišu privredu, da rastu i dalje investiraju, da sarađuju sa domaćim preduzećima i univerzitetima i da privuku druge slične firme u zemlju. Ali u Srbiji, nažalost, nije tako“.
On smatra da se u Srbiji to radi iz čisto dnevno-političkih razloga.
„Da se predsednik, uoči izbora, prikaže kao veliki lider koji može da ode u Kinu i odatle donese investicije, koji otvara fabrike i zapošljava ljude, i slično. Nema jasnog plana za razvoj automobilske industrije, nema objašnjenja zašto se subvencionišu baš ove kompanije, nema pokušaja da se one povežu sa domaćim firmama“, smatra on.
Prema njegovom mišljenju, korist Srbije kao države i društva od kineskih investicija do sada nije bila naročito velika.
„Najbolja ilustracija je najveća investicija – dva rudnika u Boru. Samo 15 odsto dodate vrednosti ostaje u Srbiji kroz plate i poreze, dok 85 odsto završava kao profit vlasnika. To je praktično eksploatacija. Nisam protiv kineskih investicija, niti protiv toga da se subvencionišu strani investitori, bilo da su kineski ili neki drugi. Ali ne na ovakav način“, navodi on.
Ko dobija podsticaje za proizvodnju auto-delova
Prema podacima u registru Ministarstva privrede, od 2016. godine, od kada je stupio na snagu Zakon o ulaganjima, do sada je zaključeno 292 ugovora ugovora o dodeli podsticaja sa kompanijama koje posluju u različitim industrijama.
Od tog broja, 74 se odnose na subvencije za projekte firmi koje prave proizvode koji se koriste u auto-industriji. Neke od firmi su više puta dobijale podsticaje od Srbije.
Prema podacima u bazi podataka Ministarstva, od 2016. do sada je kroz ovih 74 ugovora ukupno opredeljeno oko 652 miliona evra podsticaja.
Veći deo ugovorenih iznosa, više od 517 miliona evra, tokom godina je i isplaćen, dok određene tranše, opredeljene skorašnjim ugovorima tek treba da se isplate.
Podaci pokazuju i da su kroz anekse nekim firmama smanjeni prvobitno odobreni podsticaji, a nekolicina je morala i da vrate deo podsticaja državi jer nisu ispunile sve prvobitno predviđene obaveze.
Na tržištu dominiraju nemačke i kineske firme
Među dobitnicima podsticaja od Srbije nisu samo kompanije poreklom iz Kine.
Podsticaji za proizvodnju auto-delova isplaćivani su firmama iz Nemačke kao što su Leoni, Brose, ZF Serbia, Kontinental, Vorvek. Podsticaje je dobijao i italijanski Fijat, japanske firme Nidek i Tojo tajer.
Primera radi, sa nemačkom kompanijom ZF Srbija, koja ima pogon u Pančevu, od 2019. do 2022. zaključena su četiri ugovora o podsticajima na osnovu kojih joj je do sada isplaćeno 30,8 miliona evra. Kompanija čeka isplatu još 38 miliona evra koji su preostali po ugovoru za podsticaj za projekat izgradnje centra za proizvodnju pogonske elektronike u Pančevu.
Nemačkoj firmi Aumovio, koja je nastala iz Kontinental grupe, a ima pogon za proizvodnju automobilske elektronike u Novom Sadu do sada je za projekte koje sprovodi isplaćeno 51,7 miliona evra podsticaja od Srbije.
Firmama iz nemačke Vorverk grupacije, koje posluju sa pogonima u Čačku, isplaćeno je 7,5 miliona evra, kroz tri ugovora o podsticaju.
Razvojna agencija: „Pritisak“ na dobavljače raste
Forbes Srbija uputio je pitanja Razvojnoj agenciji Srbije u vezi dodele podsticaja u sektoru auto industrije.
Pitali smo, između ostalog, i da li bi kompanije mogle same da finansiraju projekte da nije podsticaja koje im daje Srbija.
Iz te agencije navode da je proizvodnja auto delova za prvu ugradnju grana industrije koja funkcioniše na izuzetno niskim maržama i da su dobavljači pod konstantnim pritiskom proizvođača automobila da cena njihovih proizvoda bude niža.
„Etablirani evropski proizvođači automobila trenutno trpe ozbiljan cenovni pritisak od strane kineskih kompanija koje ubrzano ulaze na evropsko tržište, pa samim tim i pritisak na dobavljača dodatno raste. U takvim uslovima kompanije vrše preciznu analizu svih prihoda i rashoda, gde podsticaji praktično idu na prihodnu stranu“, navode iz te agencije za Forbes Srbija.
Iz tih razloga RAS navodi da su podsticaji za ulaganje postali standard sektora proizvodnje auto delova.
Država koja ih ne ponudi nema gotovo nikakve šanse da privuče investicioni projekat u poređenju sa državama koje su spremne da ponude podsticaje, poručuju.
„Podsticaje daju i zemlje u okruženju“
„Sve države sa razvijenom automobilskom industrijom u Evropi, ali i globalno, nude podsticaje“, navode i napominju da je Srbija odavno uskladila svoj sistem podsticaja sa pravilima Evropske unije o državnoj pomoći.
Sve rečeno važi i za kompanije koje već posluju u Srbiji ili nekoj drugoj zemljii koje su dobijale podsticaje (i ranije), a imaju potrebu za širenjem proizvodnih kapaciteta, kažu iz RAS-a.
„Investitor se za podsticaje prijavljuje sa novim projektom koji podrazumeva nova ulaganja i nova zapošljavanja. Činjenica da već ima uspostavljenu proizvodnju u, na primer, Srbiji daje prednost da se novim projektom proizvodnja jednostavno proširi na već postojećoj lokaciji“.
Razvojna agencija u odgovorima navodi i da kod multinacionalnih kompanija, najčešće, Srbija nije jedina država u kojoj postoji već uspostavljena proizvodnja i sve države u kojima je korporacija prisutna ulaze u igru.
„Ove korporacije često veoma lako uspostavljaju ulaganje u novoj državi gde uopšte nisu prisutni, ukoliko su uslovi za ulaganje povoljni i podsticaji primamljivi. Radi ilustracije, programi podsticaja za ulaganje prisutni su u svim zemljama u okruženju, uključujući Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Slovačku, Češku, Poljsku“.
Prihode generišu strane firme
Prema istraživanju RAS-a, u Srbiji postoji oko 160 aktivnih kompanija koje proizvode auto-delove i aktivno su uključene u lance dobavljača.
Iz RAS-a pak napominju da je pod šifrom delatnosti 29 – „Proizvodnja motornih vozila“, gde spadaju i delovi registrovano mnogo više kompanija.
Ističu i da su u ovom sektoru oko 40 odsto kompanija domaće, izvorno srpske kompanije, ali da oko 95 odsto prihoda sektora generišu zapravo strane kompanije.
„To znači da su domaće kompanije uglavnom mala i srednja preduzeća, a strane velika sa velikim ulaganjima i brojem zaposlenih. Najviše proizvođača auto delova u Srbiji dolazi naravno iz Nemačke, a zatim slede Kina, Japan, Koreja, Italija, SAD i Francuska“.
Iz Srbije se snabdeva evropsko tržište
Kako navode iz Razvojne agencije, Srbija se kao proizvodna lokacija uglavnom koristi za snabdevanje evropskog tržišta.
„Samim tim, i kineske kompanije koje sve više ulažu kod nas su tu da bi snabdevale nemačke kompanije koje posluju širom Evrope“.
Tako da jasno dominira izvoz u zemlje koje zadovoljavaju dva kriterijuma. Da imaju razvijenu industriju automobila u koje se ovi delovi ugrađuju. I da su u pitanju zemlje iz okruženja u koje ima smisla izvoziti sa stanovišta logističkih troškova i kratkih rokova isporuke.
Prema podatku koji su nam dostavili iz ove agencije, zemlje u koje se najčešće izvoze automobilski delovi iz Srbije su – Nemačka, Mađarska, Češka, Slovačka, Francuska, Italija.
To su zemlje sa velikim brojem fabrika koje proizvode automobile.
„Takođe, zbog toga što u Srbiji posluje i značajan broj vodećih svetskih proizvođača automobilskih guma, značajno izvozno tržište je čak i SAD“.
Na pitanje o najvećim izvoznicima auto-delova iz Srbije, navode da su to nemačke kompanije ZF, Boš, Kontinental (odnosno kompanija Aumovio, koja posluje u okviru Kontitnental grupacije), francuski Mišlen tj. „Tigar tajers“, kineski Mint i korejska Jura.